"Knjaz Miloš": Divčeva ponuda neprihvatljiva

Tako je to kada se umesto razumom povode nazovi patriotizmom, umesto da se nadje pravi partner koji zna da radi taj posao i koji ima sve mogucnosti da ga i dalje razvija (povecanje proizvodnje, daleko veci izvoz umesto simbolicnog kao do sada, itd.), sto automatski znaci dobitak za sve. Svaka cast Divcu kao kosarkasu, ali ne vidim da on ispunjava bilo koji od ovih poslovnih kriterijuma za razliku od velikih svetskih firmi koje se izmedju ostalog bave i tim poslom u velikom stilu (Nestle, Danone i Coca Cola). Niko nama nece odneti ni izvor ni fabriku, vec mogu samo da donesu pare, novu tehnologiju, mocan marketing i da svi profitiraju pocev od radnika, preko akcionara pa do drzave.

Uz svo duzno postovanje prema nasem sjajnom kosarkasu Vladi Divcu, mene zanima kako je vlada Srbije (i nadlezno mnistarstvo za privatizaciju) dosla do Divca kao potencijalnog kupca, uopste? Nesumnjivo je da covek raspolaze ogromnim parama, i ako zeli da investira taj novac u svojj zemlji, to je za svaku pohvalu, i logicno je.

Medjutim, koliko ja (kao totalni laik za ekonomiju) znam, pri privatizaciji ovako velikih preduzeca (a i svih drugih, principijelno), raspisuje se tender? Mozda je ponuda Divca jako dobra, mozda je i manja od realne, ja to ne znam, ali postavlja se pitanje: je li bilo uopste jos nekih ponuda ( i da li je bio raspisan tender) ?

Problem je sto nijedna od predhodno pomenutih svetskih kompanija ne bi tolerisala dosadasnje "kauboje" iz Arandjelovca (cast onima koji su radom trudom i zalaganjem napravili dosadasnji uspeh ove nase firme). Oni nisu spremni da se odreknu svojih pozicija pa onda izmisljaju Vlade Divce i ostale. Neko pomenu tender, a neko drugi pomenu izvoz. Te dve stvari buduca vlada mora da spoji i na novom tenderu ponudi vecinski deo kompanije onoj firmi koja ce da garantuje povecan obim izvoza (domace trziste je vec razradjeno) i kvalitetna tehnoloska ulaganja uz prihvatljiv socijalan program za eventualne "tehnoloske viskove".

Tako je to kada se umesto razumom povode nazovi patriotizmom, umesto da se nadje pravi partner koji zna da radi taj posao i koji ima sve mogucnosti da ga i dalje razvija (povecanje proizvodnje, daleko veci izvoz umesto simbolicnog kao do sada, itd.), sto automatski znaci dobitak za sve. Svaka cast Divcu kao kosarkasu, ali ne vidim da on ispunjava bilo koji od ovih poslovnih kriterijuma za razliku od velikih svetskih firmi koje se izmedju ostalog bave i tim poslom u velikom stilu (Nestle, Danone i Coca Cola). Niko nama nece odneti ni izvor ni fabriku, vec mogu samo da donesu pare, novu tehnologiju, mocan marketing i da svi profitiraju pocev od radnika, preko akcionara pa do drzave.

Uz svo duzno postovanje prema nasem sjajnom kosarkasu Vladi Divcu, mene zanima kako je vlada Srbije (i nadlezno mnistarstvo za privatizaciju) dosla do Divca kao potencijalnog kupca, uopste? Nesumnjivo je da covek raspolaze ogromnim parama, i ako zeli da investira taj novac u svojj zemlji, to je za svaku pohvalu, i logicno je.

Medjutim, koliko ja (kao totalni laik za ekonomiju) znam, pri privatizaciji ovako velikih preduzeca (a i svih drugih, principijelno), raspisuje se tender? Mozda je ponuda Divca jako dobra, mozda je i manja od realne, ja to ne znam, ali postavlja se pitanje: je li bilo uopste jos nekih ponuda ( i da li je bio raspisan tender) ?

Problem je sto nijedna od predhodno pomenutih svetskih kompanija ne bi tolerisala dosadasnje "kauboje" iz Arandjelovca (cast onima koji su radom trudom i zalaganjem napravili dosadasnji uspeh ove nase firme). Oni nisu spremni da se odreknu svojih pozicija pa onda izmisljaju Vlade Divce i ostale. Neko pomenu tender, a neko drugi pomenu izvoz. Te dve stvari buduca vlada mora da spoji i na novom tenderu ponudi vecinski deo kompanije onoj firmi koja ce da garantuje povecan obim izvoza (domace trziste je vec razradjeno) i kvalitetna tehnoloska ulaganja uz prihvatljiv socijalan program za eventualne "tehnoloske viskove".