Poginula dva američka vojnika

Na svu srecu rastu okupatorski gubici. U 3 dana-7 prijavljenih da su mrtvi.
Jos nije intenzitet Vijetnamskog rata ( 16 mrtvih dnevno), ali ako je broj neprijavljenih da su mrtvi uobicajen za pocetak sukoba, oni vec trpe znacajne gubitke. Drugi bitan faktor je razaranje naftne infrastrukture, koja je znacajna za okupatore. Treci faktor su troskovi rata.
Drago mi je da vidim da saveznici hrvatske vojske u operaciji "Oluja" bar negde dozivljavaju neuspeh.

Neznam koliko je produktivan ovaj moj predlog, ali bilo bi sigurno jako korisno kada bi Iraccani mogli da pogledaju "Otpisane" ili neke od nassih brojnih partizanskih filmova. Prle i druzzina, bombassi, Mirko i Slavko, i drugi sliccni junaci mogli bi da im daju sijaset ideja kako da se ratosiljaju bede. S druge strane, brzopleti i maloumni Bush mladji je zaboravio (iako su ga upozoravali) Klintonovu lekciju iz Somalije kada je ovaj pod hitno povukao Amere i posstedeo ih daljih mrcvarenja i ponizzenja. Opila je Busha laka pobeda u Avganistanu, gde je sve bilo jako drugaccije. RP)

nije bilo pobede u avganistanu. neuspeh je zamenjen novom lokacijom za rat. tako to rade ameri.

Americkom okupatoru se vracaju svakodnevno sva nedela koja si cinili i cine SAD preko ratobornih predsednika a la Klinton i sada Bus a koji su sa toliko zara brutalno tukli sve velike "supersile" pocev od Vijtenama pa do Srbije i sada Iraka. U Iraku se nadmenim i oholim a u sustini praznim i imbecilnim Amerikancima ne priznaje nikakav "imunitet" te je to razlog za svakodnevno unistavanje Americkog agresora.

"Na svu srecu...", "drago mi je..." - ljudi, dali ste normalni? To su neciji muzevi, necija deca, neciji ocevi, susedi, rodjaci...Stici ce i vas kazna sto se radujete. I nemojte se mnogo cuditi sto je Srbija puno propatila u proslosti. A vec vidim da ce isto biti i u buducnosti.

Nazalost, radi se o ljudskim bicima, osobama od krvi i mesa, sa zeljama, nadama, snovima, kao i svi mi ostali. Nisu ti momci ni malo krivi za politiku svoje zemlje, na koju ne mogu da uticu. Radi se uglavnom o deci iz siromasnih porodica, kojima je objasnjeno da oni idu u akcije na strani slobode i demokratije. Videli ste mozda onaj film Stenlija Kjubrika, koji sam ja video u inostranstvu, pa ne znam kako su kod nas preveli: FULL METAL JACKET. Tamo se lepo vidi to ispiranje mozga prilikom obuke buducih marinaca i njihove akcije u Vijetnamu. Sa jedne strane (i tu se slazem sa gospodom koji su ovu vest prokomentarisali) ja isto volim da vidim da Americka sila nailazi na prepreke i da im ne ide tako glatko nastojanje da oslanjanjem na vojnu premoc preurede svet u korist bogate elite. Ali sa druge strane ne mogu da se radujem pogibiji onih nesretnika, koji (uz retke izuzetke nekih patoloskih tipova) uopste nisu sretni sto su tamo gde jesu.
Nasilje radja nasilje, ali ti ciklusi nasilja za sada izbegavaju one koji su za njega najvise zasluzni.

Na svu srecu rastu okupatorski gubici. U 3 dana-7 prijavljenih da su mrtvi.
Jos nije intenzitet Vijetnamskog rata ( 16 mrtvih dnevno), ali ako je broj neprijavljenih da su mrtvi uobicajen za pocetak sukoba, oni vec trpe znacajne gubitke. Drugi bitan faktor je razaranje naftne infrastrukture, koja je znacajna za okupatore. Treci faktor su troskovi rata.
Drago mi je da vidim da saveznici hrvatske vojske u operaciji "Oluja" bar negde dozivljavaju neuspeh.

Neznam koliko je produktivan ovaj moj predlog, ali bilo bi sigurno jako korisno kada bi Iraccani mogli da pogledaju "Otpisane" ili neke od nassih brojnih partizanskih filmova. Prle i druzzina, bombassi, Mirko i Slavko, i drugi sliccni junaci mogli bi da im daju sijaset ideja kako da se ratosiljaju bede. S druge strane, brzopleti i maloumni Bush mladji je zaboravio (iako su ga upozoravali) Klintonovu lekciju iz Somalije kada je ovaj pod hitno povukao Amere i posstedeo ih daljih mrcvarenja i ponizzenja. Opila je Busha laka pobeda u Avganistanu, gde je sve bilo jako drugaccije. RP)

nije bilo pobede u avganistanu. neuspeh je zamenjen novom lokacijom za rat. tako to rade ameri.

Americkom okupatoru se vracaju svakodnevno sva nedela koja si cinili i cine SAD preko ratobornih predsednika a la Klinton i sada Bus a koji su sa toliko zara brutalno tukli sve velike "supersile" pocev od Vijtenama pa do Srbije i sada Iraka. U Iraku se nadmenim i oholim a u sustini praznim i imbecilnim Amerikancima ne priznaje nikakav "imunitet" te je to razlog za svakodnevno unistavanje Americkog agresora.

"Na svu srecu...", "drago mi je..." - ljudi, dali ste normalni? To su neciji muzevi, necija deca, neciji ocevi, susedi, rodjaci...Stici ce i vas kazna sto se radujete. I nemojte se mnogo cuditi sto je Srbija puno propatila u proslosti. A vec vidim da ce isto biti i u buducnosti.

Nazalost, radi se o ljudskim bicima, osobama od krvi i mesa, sa zeljama, nadama, snovima, kao i svi mi ostali. Nisu ti momci ni malo krivi za politiku svoje zemlje, na koju ne mogu da uticu. Radi se uglavnom o deci iz siromasnih porodica, kojima je objasnjeno da oni idu u akcije na strani slobode i demokratije. Videli ste mozda onaj film Stenlija Kjubrika, koji sam ja video u inostranstvu, pa ne znam kako su kod nas preveli: FULL METAL JACKET. Tamo se lepo vidi to ispiranje mozga prilikom obuke buducih marinaca i njihove akcije u Vijetnamu. Sa jedne strane (i tu se slazem sa gospodom koji su ovu vest prokomentarisali) ja isto volim da vidim da Americka sila nailazi na prepreke i da im ne ide tako glatko nastojanje da oslanjanjem na vojnu premoc preurede svet u korist bogate elite. Ali sa druge strane ne mogu da se radujem pogibiji onih nesretnika, koji (uz retke izuzetke nekih patoloskih tipova) uopste nisu sretni sto su tamo gde jesu.
Nasilje radja nasilje, ali ti ciklusi nasilja za sada izbegavaju one koji su za njega najvise zasluzni.