Verska nastava i sledeće godine sa istim statusom

Onda kada crkva nema zdravu funkciju u ljudskom drustvu, ona nije u stanju da
podnese ni najmanju kritiku, jer bi sloboda kritike navela vernike na preispitivanje i
raskrinkavanje manipulacije crkve nad narodom. U nedostatku duhovne moci, crkva da
bi sebe sacuvala, biva primorana da se obrati za pomoc politickoj moci. A takodje i drzava,
kada zbog svojih propusta pocne da gubi ugled i poverenje u narodu, ima potrebu da svoju
naklonost podupre pozivanjem na autoritet crkve. Jednom recju, kada crka i drzava ne
rade svoj posao kako treba, pojavljuje se njihova medjusobna simbioza kao siguran znak
njihove izopacenosti. Takodje, narod koji nema razvijenu licnu odgovornost za sopstvene
postupke, ima potrebe da tu svoju odgovornost prebaci na autoritete crkvene i politicke
moci. Autoritet crkve misli i odlucuje umesto samog pojedinca, dok autoritet politicke moci
spolja kontrolise pojedinca strahom od primene administrativnih mera.
Utemeljivati religiju politickim sredstvima znaci braniti hriscanstvo nehriscanskim
metodama. Neka dela potvrde ono sto usta govore o pravoslavlju, pa crkve nece nedeljom
biti prazne, niti ce politicka resenja pokusavati da nadomeste nedostatak duhovne
sile i moci. Svetlost ispravnog zivota nece natkriliti tama bezakonja, jer je svetlost
jaca od tame. Rana hriscanska crkva nije imala priliku da slusa veronauku u skolama, ali je imala Evandjelje u svojim rukama. Njeni vernici su bili proganjani, muceni i ubijani, pa ih to nije omelo da Evandjeljem preplave tada najvece svetsko carstvo. Sila privlacnosti tadasnje crkve nije bila u njenoj toleranciji prema grehu, niti zastita u netoleranciji prema svom neistomisljeniku. Ona nije imala politicku moc u svojim rukama, ali je imala moc i silu Hristovog karaktera. Veronauka u licnom zivotu i primeru onih koji ispovedaju religiju neka bude ona prava veronauka kojoj ce ljudi vise verovati kada je vide u zivotu njenih predstavnika, nego kada bi slusali njenu teoriju u skolama.

Popis je pokazao da je broj ateista u Srbiji zanemarljiv. Preko 95% stanovnistva su pripadnici verskih zajednica za koje je organizovana nastava veronauke. Prema tome, veronauci i jeste mesto u skoli.

Dole crkva i njena politika! (Ako postojis, Boze izvini, znas da prema tebi imam drugaciji odnos, te zato i u tvoje ime uzvikujem ove parole!)

Moj Zoki, ne znam koliko si dugo u Vaknuveru, ali mi se čini da nisi svestan da Srbi i dalje (nažalost!) ne umeju da razdvoje istoriju od tradicije, tradiciju od religije. Tako je i sa popisom - ja sam se prijavio kao pravoslavac, a nisam kršten i ne idem u crkvu, postim samo za Badnji dan i Veliki petak... samo zato što poštujem pravoslavlje kao deo tradicije našeg naroda. Prema tome, tih 95% ne znači da će se 95% dece odlučiti za pohađanje veronauke u školi. Prošle godine, najveći broj dece se odlučio da ne pohađa ni veronauku, ni to tzv. građansko vaspitanje, što je i normalno, jer su ionako preopterećeni ostalim predmetima. Veronauci nije mesto u školi, već u crkvi - ako su religiozne zajednice već zainteresovane da sprovode veronauku, neka same organizuju te časove.

Onda kada crkva nema zdravu funkciju u ljudskom drustvu, ona nije u stanju da
podnese ni najmanju kritiku, jer bi sloboda kritike navela vernike na preispitivanje i
raskrinkavanje manipulacije crkve nad narodom. U nedostatku duhovne moci, crkva da
bi sebe sacuvala, biva primorana da se obrati za pomoc politickoj moci. A takodje i drzava,
kada zbog svojih propusta pocne da gubi ugled i poverenje u narodu, ima potrebu da svoju
naklonost podupre pozivanjem na autoritet crkve. Jednom recju, kada crka i drzava ne
rade svoj posao kako treba, pojavljuje se njihova medjusobna simbioza kao siguran znak
njihove izopacenosti. Takodje, narod koji nema razvijenu licnu odgovornost za sopstvene
postupke, ima potrebe da tu svoju odgovornost prebaci na autoritete crkvene i politicke
moci. Autoritet crkve misli i odlucuje umesto samog pojedinca, dok autoritet politicke moci
spolja kontrolise pojedinca strahom od primene administrativnih mera.
Utemeljivati religiju politickim sredstvima znaci braniti hriscanstvo nehriscanskim
metodama. Neka dela potvrde ono sto usta govore o pravoslavlju, pa crkve nece nedeljom
biti prazne, niti ce politicka resenja pokusavati da nadomeste nedostatak duhovne
sile i moci. Svetlost ispravnog zivota nece natkriliti tama bezakonja, jer je svetlost
jaca od tame. Rana hriscanska crkva nije imala priliku da slusa veronauku u skolama, ali je imala Evandjelje u svojim rukama. Njeni vernici su bili proganjani, muceni i ubijani, pa ih to nije omelo da Evandjeljem preplave tada najvece svetsko carstvo. Sila privlacnosti tadasnje crkve nije bila u njenoj toleranciji prema grehu, niti zastita u netoleranciji prema svom neistomisljeniku. Ona nije imala politicku moc u svojim rukama, ali je imala moc i silu Hristovog karaktera. Veronauka u licnom zivotu i primeru onih koji ispovedaju religiju neka bude ona prava veronauka kojoj ce ljudi vise verovati kada je vide u zivotu njenih predstavnika, nego kada bi slusali njenu teoriju u skolama.

Popis je pokazao da je broj ateista u Srbiji zanemarljiv. Preko 95% stanovnistva su pripadnici verskih zajednica za koje je organizovana nastava veronauke. Prema tome, veronauci i jeste mesto u skoli.

Dole crkva i njena politika! (Ako postojis, Boze izvini, znas da prema tebi imam drugaciji odnos, te zato i u tvoje ime uzvikujem ove parole!)

Moj Zoki, ne znam koliko si dugo u Vaknuveru, ali mi se čini da nisi svestan da Srbi i dalje (nažalost!) ne umeju da razdvoje istoriju od tradicije, tradiciju od religije. Tako je i sa popisom - ja sam se prijavio kao pravoslavac, a nisam kršten i ne idem u crkvu, postim samo za Badnji dan i Veliki petak... samo zato što poštujem pravoslavlje kao deo tradicije našeg naroda. Prema tome, tih 95% ne znači da će se 95% dece odlučiti za pohađanje veronauke u školi. Prošle godine, najveći broj dece se odlučio da ne pohađa ni veronauku, ni to tzv. građansko vaspitanje, što je i normalno, jer su ionako preopterećeni ostalim predmetima. Veronauci nije mesto u školi, već u crkvi - ako su religiozne zajednice već zainteresovane da sprovode veronauku, neka same organizuju te časove.