Razvoj i dalje u omči monopola

To što JP PTT postaje vlasnik 80 odsto akcija nije nikakva garancija da će ovo državno preduzeće biti i dobar vlasnik Telekoma, smatra dr Kovačević

BEOGRAD- Najavljenim potpisivanjem ugovora trebalo bi da se formalizuje posao (prošle) godine i popravi šteta koju je doneo u Miloševićevoj verziji posao stoleća, kada je 1997. godine 29 odsto Tlekoma bilo prodato italijanskoj kompaniji STET, a 20 odsto grčkoj OTE, sve zajedno sa monopolom na fiksnu telefoniju do 2005. godine, a po ceni od oko 1,8 milijardi tadašnjnih nemačkih maraka, koje je bivši režim u međuvremenu potrošio za različite namene.

Po onome što je do sada objavljeno u javnosti PTT Srbija će otkupiti pomenutih 29 odsto akcija od Italijana za svega 195 miliona evra, naprama 497 miliona evra koliko je svojevremeno od ovih akcija prihodovao Milošević. Među posebne pogodnosti spada činjenica da će 120 miliona evra biti plaćeno u četiri mesečne rate, a ostatak do 2008. godine, pri čemu u prve tri godine neće biti zaračunavane kamate.

Šlag na torti je svakako podatak da je u iznos koji treba da se plati Italijanima uključeno 100 miliona evra našeg duga po osnovu prenosa znanja, što znači da je postignuta više nego dobra cena za povraćaj srpskog dela Telekoma.

Ono što je nesporno jeste da je kupac u ovoj operaciji dobro prošao i da će PTT uz povoljnu cenu postati vlasnik 80 odsto akcija kompanije, a u odgovoru na pitanje zašto su ih Italijani prodali tako jeftino leži i deo objašnjenja šta će od toga imati građani Srbije.

Telekom Italije, koji je već prodao svoje akcije u Austriji i, sudeći po našem slučaju, ima nameru da se oslobodi i drugih manjinskih paketa u stranim kompanijama, rukovođen je svakako ekonomskim motivom da je svetsko telekomunikaciono tržište ušlo u krizu i da pada vrednost akcija ovih kompanija.

A moguće je i da su Italijani rešili da dignu ruke od onoga što ne funkcioniše i ne donosi im dobit, jer je, po rečima dr Milana Kovačevića, eksperta za strana ulaganja, Telekom Srbija danas lošija kompanija nego što je bila u vreme kada ju je prodavao Milošević. U međuvremenu se nije bitno povećao broj nešto više od dva miliona pretplatnika u fiksnoj telefoniji, a u međuvremenu stiglo se do oko 2,5 miliona pretplatnika mobilne telefonije na ovim prostorima, Telekom Srbija nije ponudio nove servise i usluge, niti je postignut neki značajniji napredak u digitalizaciji, objašnjava on.

Tu se vraćamo na priču o ugovorom preciziranoj obavezi o prenosu znanja, iskustava i patenata od strane strateškog partnera, na ime čega je trebalo da Italijani dobiju svakog meseca, tokom osam godina, iznos od 3 odsto ( u nemačkim markama) od bruto prihoda Telekoma Srbija. Pošto znanje nije procurelo u Srbiju, možda je i to razlog što su nam Italijani "oprostili" dug od stotinak ili više miliona evra.

Boraveći u Beču, još 25. aprila 2001. godine, ministar saobraćaja i telekomunikacija Srbije Marija Rašeta -Vukosavljević je izjavila: "Takođe, insistiramo na poništavanju klauzule vezane za tri odsto izdvajanja za knov- hov, kao i da se ispita šta je dobijeno za 37 miliona maraka, koliko je na toj osnovi isplaćeno. Moguće je da ćemo tražiti povraćaj tih para."

I, očito je traženo, ali dr Kovačević podseća da domaća javnost još uvek ne zna da li je i ukinuta ova obaveza od 3 odsto za (nedobijenu) tehnologiju, jer su postojala dva ugovora sa strateškim partnerom- jedan o njihovoj kupovini akcija, a drugi o prenosu znanja.

Inače, advokat Milenko Radić celu priču vraća na, barem u našoj javnosti, do sada nerazjašnjeno pitanje, ko je ustvari bio izvorni strateški partner u Telekomu, pošto se u ugovoru i o kupoprodaji akcija i u sporazumu o tehničkoj pomoći i u ugovoru o garanciji pojavljuje STET International Netherlands ( SIN), firma osnovana sa sedištem u Amsterdamu po zakonima Holandije, za koju se doduše u istim aktima kaže da je filijala STET SOCIETA FINANZIARIA TELEFONICA, koji je garantovao da će se do 18,7. 1997. spojiti sa TELECOM ITALIA i da će od tog dana, kao pravni sledbenik dobiti ime TELECOM ITALIA.

Da li je do tog spajanja i došlo domaćoj javnosti nije poznato, kao ni ko je bio odgovoran za knov- hov, ali neki stručnjaci smatraju da su Italijani prodali akcije možda i zato da se ne bi previše čačkalo oko toga čije i kakve su pare bile upotrebljene za kupovinu srpskog Telekoma.

Milenko Radić smatra da je sada, otkupom udela STET u Telekomu, Srbija napravila dobar posao, jer vrednost datog novca, a verovatno i znatno više, može dobiti prodajom svojih prava novom kupcu. Vrednost može biti i stavljanje van snage monopola koji je Telekom imao na fiksnoj telefoniji, što je blokiralo razvoj telekomunikacija, a treći dobitak bi bio da se više ne plaća 3 odsto na ime prenosa znanja, jer je Ugovor predviđao da se ovaj procenat plaća samo holandskoj, a ne i grčkoj firmi. Na taj način ušteda bi iznosila oko 300 miliona evra, pri čemu napredak može biti veći nego da se nastavilo da se plaća knov- hov, objašnjava Radić.

Po mišljenju dr Milana Kovačevića ove otkupljene akcije bi trebalo što pre prodati, jer on ne veruje da je to što JP PTT postaje vlasnik sa 80 odsto akcija, bilo kakva garancija da će ovo državno preduzeće, koje između ostalog i nema nikakve veze sa telekomunikacijama, biti dobar vlasnik Telekoma.

U celoj priči javnost ne zna ni da li Grci postavljaju neke uslove da bi se složili sa ovom transakcijom, a nezvanično se ipak pominju različite kombinacije.

O monopolu

Što se monopola tiče, Srđan Blagojević, generalni direktor JP PTT, izjavio je u medijima da Grci, koji ostaju kao strani partner, to pravo i dalje imaju, što se mora uvažavati, dozvoljavajući da bi to pitanje moglo da bude stvar dogovora. U predlogu novog zakona o telekomunikacija opet se zabranjuje svaki monopol u ovoj oblasti, mada tek posle isteka postojećeg, uz ostavljena otvorena vrata da ugovorne strane mogu i drugačije da se dogovore.

Nakaradno postavljeno

Povodom teorije da je, umesto otkupa akcija od Italijana, isti novac trebalo uložiti u dokapitalizaciju ( čime bi se uz novu vrednost akcija povećao i vlasnički udeo države), a uz ulaganje tih sredstava u modernizaciju, Kovačević kaže da je glavni problem na drugoj strani- u tome što Telekom ima monopol u fiksnoj telefoniji i jer su pomešana fiksna i mobilna telefonija u jednoj kompaniji. Za građane bi svako investiranje bilo dobro i čak bi se lako mogli naći novi ulagači, ali bez zakonske reorganizacije Telekoma suštinski ne može biti dobrih rezultata, smatra Kovačević.