Razlozi za nezavisnu Srbiju

"Ma jok! Nece valjda!" - bi trebalo staviti i uokviriti crnim na drzavnim simbolima Srbije za opomenu svim sledecim generacijama koja ideja (a to ipak nije komunizam, koji je tek na drugom mestu) je nasa Nemezis kroz celu nasu istoriju (ko ne veruje, neka procita o Marickoj bitci). Opasnost gubitka drzavnosti i nestanka nacije zbog bele kuge je realna, mada se uslovi zivota menjaju tokom vremena. Kad bi mladi imali stanove, posao i "zivot" (zabavu), zasnivali bi porodice tamo gde zive i demografi bi mogli da odahnu. Cak ni "opustelost" sela ne mora da bude losa stvar sama po sebi - to moze biti prilika za ukrupnjavanje poljoprivrednih poseda i efikasniju poljoprivrednu proizvodnju.
U drzavnom uredjenju ne bi trebalo dozvoliti asimetriju i trebalo bi da svaki gradjanin (Srbije) zivi u entitetu koji je ravnopravan svim ostalim entitetima tog nivoa po suverenosti na svojoj teritoriji, cak i ako bi to ostavilo "praznu ljusturu" na nivou zajednice koja ih okuplja. Nikad vise "teritorija uze Srbije"! Ne sme postojati omedjena teritorija bez suvereniteta svojih gradjana. Ako "moj" entitet treba da solidarno pomaze druge vise nego sto moze, onda mora da ima izlaz u nezavisnosti, a interes tih drugih je da ne dozvole da "magare lipse" i veze se pokidaju. Svi koji budu izvan nase zajednice su de jure stranci i za njih postoji granica i carinska politika koja stiti nase privrednike koji zaposljavaju nase gradjane...
U danasnje vreme izgleda nema vajde od nadmudrivanja oko vlasti, suverenost proistice "odozdo prema gore", a ne obrnuto. Beogradski pasaluk trulo zvuci, ali dobrobit zivih je ispred interesa mrtvih...koji bi, uostalom, sigurno radije odabrali da su im potomci zivi i mnogobrojni nego da po cenu nestanka cuvaju njihovo nasledje.

"Ma jok! Nece valjda!" - bi trebalo staviti i uokviriti crnim na drzavnim simbolima Srbije za opomenu svim sledecim generacijama koja ideja (a to ipak nije komunizam, koji je tek na drugom mestu) je nasa Nemezis kroz celu nasu istoriju (ko ne veruje, neka procita o Marickoj bitci). Opasnost gubitka drzavnosti i nestanka nacije zbog bele kuge je realna, mada se uslovi zivota menjaju tokom vremena. Kad bi mladi imali stanove, posao i "zivot" (zabavu), zasnivali bi porodice tamo gde zive i demografi bi mogli da odahnu. Cak ni "opustelost" sela ne mora da bude losa stvar sama po sebi - to moze biti prilika za ukrupnjavanje poljoprivrednih poseda i efikasniju poljoprivrednu proizvodnju.
U drzavnom uredjenju ne bi trebalo dozvoliti asimetriju i trebalo bi da svaki gradjanin (Srbije) zivi u entitetu koji je ravnopravan svim ostalim entitetima tog nivoa po suverenosti na svojoj teritoriji, cak i ako bi to ostavilo "praznu ljusturu" na nivou zajednice koja ih okuplja. Nikad vise "teritorija uze Srbije"! Ne sme postojati omedjena teritorija bez suvereniteta svojih gradjana. Ako "moj" entitet treba da solidarno pomaze druge vise nego sto moze, onda mora da ima izlaz u nezavisnosti, a interes tih drugih je da ne dozvole da "magare lipse" i veze se pokidaju. Svi koji budu izvan nase zajednice su de jure stranci i za njih postoji granica i carinska politika koja stiti nase privrednike koji zaposljavaju nase gradjane...
U danasnje vreme izgleda nema vajde od nadmudrivanja oko vlasti, suverenost proistice "odozdo prema gore", a ne obrnuto. Beogradski pasaluk trulo zvuci, ali dobrobit zivih je ispred interesa mrtvih...koji bi, uostalom, sigurno radije odabrali da su im potomci zivi i mnogobrojni nego da po cenu nestanka cuvaju njihovo nasledje.