Tema: Da li Crkva i civilno društvo mogu zajedno?

Kada sam radio na ovogodisnjem sajmu knjiga licno sam video popa (ima neki visi rang, to je sigurno, zbog odece) kako sedi zavaljen u novi Reno limuzinu i prica na mobilnom, a zlatni krst bljesti na jutarnjem suncu. Idila. Sta vise reci o crkvi?

Mogu, ali crkva treba da se okane fundamentalizma. Nazalost u Srbiji ima pomalo, ne jos mnogo, znakova koji ukazuju da se forsira pravoslavni fundamentalizam( i to se cini forsiranjem manastirskog delovanja) ali mi mozemo to da izbegnemo ako se nasa Crkva modernizuje i ako forsira normalne prirodne oblike zivota a ne manastirsku filozofiju da smo svi gresni i da treba da ispastamo nase grehe po manastirima i da postoji zivot posle smrti i da je to tek ustvari pocinjanje zivota, i sve takve slicne stvari kojima se nasa mladost indoktrinira. To se ne sme dozvoliti, jer nasa deca nisu gresna da bi morali nedeljama da poste da iskajaju grehe. Nasa deca su zeljna veselog i lepog zivota i to treba negovati.I ta literatura koju pisu raznorazni komercijalisti o starcima mudracima koji sede u kelijama u planinama i po ceo dan razmisljaju treba da bude podvrgnuta kontroli, a ne da se sve i svasta nude nasoj omladini koja posecuje crkvu.

Istorija je zabelezila kako je crkva - odnosno religija - uzela vazno mesto u analima covecanstva. Ona je, naime, medju faktorima koji su kreirali proslost, u skoro neprekinutom kontinuitetu ostvarila najsnazniji uticaj na zemlji. Najveci broj ratova nastao je kao posledica religijskih razlika. Porodicni i drustveni problemi takodje su nastajali usled religijskih razlicitosti zbog netrpeljivosti (a ne zbog medjusobnih razlika) nastalih kao posledica crkvene, odnosno religijske uprave nad drzavama..
Prosla velika svetska carstva, utemeljena na paganskim osnovama bila su, iako sadrzajno razlicita, u sustini sakralna drustva. Dominacija jedne drzavne religije, kao prepoznatljiv znak svake od njih, vrsila se kroz neposrednu upravu civilnim tokovima. Proslo je mnogo vekova pre nego sto je ljudski rod (verujem Bozjom pomocu) ostvario napredak kroz promenu tih odnosa. Naime, nakon vekovnog gusenja licnih sloboda i prava, progonstava, raznih zloupotreba od strane crkvenih vlasti, prolivene ljudske krvi u ime Bozje (Katolicka inkvizicija stajala je Protestante 50 miliona zivota), doslo je do prekida kontinuiteta u pogledu upravljanja drustvom. Nastalo je novo vreme, vreme kompozitnog drustva. Ono je u svojoj osnovi, sacinjeno od vise elemenata u kojem religija nemoze imati nosecu ulogu, za razliku od prethodnog, sakralnog drustva, u kojem je dominirajuci faktor – religija – stvarao i diktirao odnose. Kompozitno drustvo tako predstvalja garanciju svih civilnih sloboda jer je nastalo kao odgovor na covekovu potrebu za slobodom i sigurnoscu. Ono zato predstavlja najvisi moguci stepen drustvenog uredjenja koje je zasnovano na jednakosti i pravdi u kojemu su podjednako zasticeni i pripadnici razlicitih veroispovesti.
Kakvu onda ulogu moze traziti crkva u civilnom drustvu? Njena uloga je da koristi sopstvena prava, odnosno prava na rad i delovanje, prava njenih clanova na ispovedanje i praktikovanje vere i nista vise. Sve drugo znacilo bi povratak onih nazadnih elemenata koji su kroz covekovo istorijsko iskustvo oznaceni kao drustveno opasni i neprihvatljivi.
Oni koji zaborave proslost postace u buducnosti ucesnici u gresakama proslosti.

Ja mislim da Crkvu treba iskljuciti iz javnog zivota :)
Neka predje u intimu i neka se vise ne oglasava. Imamo mi preca posla!

Kada sam radio na ovogodisnjem sajmu knjiga licno sam video popa (ima neki visi rang, to je sigurno, zbog odece) kako sedi zavaljen u novi Reno limuzinu i prica na mobilnom, a zlatni krst bljesti na jutarnjem suncu. Idila. Sta vise reci o crkvi?

Mogu, ali crkva treba da se okane fundamentalizma. Nazalost u Srbiji ima pomalo, ne jos mnogo, znakova koji ukazuju da se forsira pravoslavni fundamentalizam( i to se cini forsiranjem manastirskog delovanja) ali mi mozemo to da izbegnemo ako se nasa Crkva modernizuje i ako forsira normalne prirodne oblike zivota a ne manastirsku filozofiju da smo svi gresni i da treba da ispastamo nase grehe po manastirima i da postoji zivot posle smrti i da je to tek ustvari pocinjanje zivota, i sve takve slicne stvari kojima se nasa mladost indoktrinira. To se ne sme dozvoliti, jer nasa deca nisu gresna da bi morali nedeljama da poste da iskajaju grehe. Nasa deca su zeljna veselog i lepog zivota i to treba negovati.I ta literatura koju pisu raznorazni komercijalisti o starcima mudracima koji sede u kelijama u planinama i po ceo dan razmisljaju treba da bude podvrgnuta kontroli, a ne da se sve i svasta nude nasoj omladini koja posecuje crkvu.

Ja mislim da Crkvu treba iskljuciti iz javnog zivota :)
Neka predje u intimu i neka se vise ne oglasava. Imamo mi preca posla!

Istorija je zabelezila kako je crkva - odnosno religija - uzela vazno mesto u analima covecanstva. Ona je, naime, medju faktorima koji su kreirali proslost, u skoro neprekinutom kontinuitetu ostvarila najsnazniji uticaj na zemlji. Najveci broj ratova nastao je kao posledica religijskih razlika. Porodicni i drustveni problemi takodje su nastajali usled religijskih razlicitosti zbog netrpeljivosti (a ne zbog medjusobnih razlika) nastalih kao posledica crkvene, odnosno religijske uprave nad drzavama..
Prosla velika svetska carstva, utemeljena na paganskim osnovama bila su, iako sadrzajno razlicita, u sustini sakralna drustva. Dominacija jedne drzavne religije, kao prepoznatljiv znak svake od njih, vrsila se kroz neposrednu upravu civilnim tokovima. Proslo je mnogo vekova pre nego sto je ljudski rod (verujem Bozjom pomocu) ostvario napredak kroz promenu tih odnosa. Naime, nakon vekovnog gusenja licnih sloboda i prava, progonstava, raznih zloupotreba od strane crkvenih vlasti, prolivene ljudske krvi u ime Bozje (Katolicka inkvizicija stajala je Protestante 50 miliona zivota), doslo je do prekida kontinuiteta u pogledu upravljanja drustvom. Nastalo je novo vreme, vreme kompozitnog drustva. Ono je u svojoj osnovi, sacinjeno od vise elemenata u kojem religija nemoze imati nosecu ulogu, za razliku od prethodnog, sakralnog drustva, u kojem je dominirajuci faktor – religija – stvarao i diktirao odnose. Kompozitno drustvo tako predstvalja garanciju svih civilnih sloboda jer je nastalo kao odgovor na covekovu potrebu za slobodom i sigurnoscu. Ono zato predstavlja najvisi moguci stepen drustvenog uredjenja koje je zasnovano na jednakosti i pravdi u kojemu su podjednako zasticeni i pripadnici razlicitih veroispovesti.
Kakvu onda ulogu moze traziti crkva u civilnom drustvu? Njena uloga je da koristi sopstvena prava, odnosno prava na rad i delovanje, prava njenih clanova na ispovedanje i praktikovanje vere i nista vise. Sve drugo znacilo bi povratak onih nazadnih elemenata koji su kroz covekovo istorijsko iskustvo oznaceni kao drustveno opasni i neprihvatljivi.
Oni koji zaborave proslost postace u buducnosti ucesnici u gresakama proslosti.