Protest zbog ignorisanja Bošnjaka

Cela nasa politicka misao u vezi sa manjinskim pitanjima je pogresna. Ustvari, stari dobri Imanuel Kant je rekao sve sto treba u svom "kategorickom imperativu". Preneseno na nas slucaj, drzava treba da bude uredjena na takav nacin da ako bi vecina nekad u buducnosti postala manjina, njen nacin zivota ne bi morao da se menja i sva prava bi ostala, jer bi smatrana pravednim. Ovakav sadasnji protekcionizam drzave prema vecini podseca na SAP Kosovo od 1974. - 1988. U secanju Srba, taj period je ostao zapamcen kao period kada su se osecali kao gradjani drugog reda, u ime ideje o zastiti manjinskih prava vecinskih zitelja te pokrajine. Ostale price o istorijskom pravu itd. su sekundarne, ono sto je obican covek i gradjanin, Srbin, koji nije bio posebno nacionalisticki usmeren, osecao, bilo je sistematsko, ili bar neometano spontano, potiskivanje na margine drustva. Ako se nama to nije svidelo i ako to smatramo za nepravedno, zasto to i sami cinimo dugima sada kada mi odlucujemo o principima bez tudjeg ideoloskog diktata? Otezavanje zivota drugima nece dovesti ni do kakvog prakticnog cilja cak ni za nacionaliste - niti ce se smanjiti broj pripadnika nacionalnih manjina, niti njihov znacaj, niti njihova snaga. Samo ce se povecati njihovo nezadovoljstvo i verovatno uverenje da bi bolje bilo kada bi tu gde su oni i njihova imovina bila neka druga, pravednija ili cak verovatnije (ljudi tesko uce) njima naklonjena drzava u kojoj bi situacija bila obrnuta.

Napravimo takvu drzavu u kojoj ce obrnuta situacija biti ista situacija! Lako je, samo zamislimo da smo manjina, sta bismo tada zeleli (u slucaju da je "svoja zasebna drzava" van konkurencije)?

Cela nasa politicka misao u vezi sa manjinskim pitanjima je pogresna. Ustvari, stari dobri Imanuel Kant je rekao sve sto treba u svom "kategorickom imperativu". Preneseno na nas slucaj, drzava treba da bude uredjena na takav nacin da ako bi vecina nekad u buducnosti postala manjina, njen nacin zivota ne bi morao da se menja i sva prava bi ostala, jer bi smatrana pravednim. Ovakav sadasnji protekcionizam drzave prema vecini podseca na SAP Kosovo od 1974. - 1988. U secanju Srba, taj period je ostao zapamcen kao period kada su se osecali kao gradjani drugog reda, u ime ideje o zastiti manjinskih prava vecinskih zitelja te pokrajine. Ostale price o istorijskom pravu itd. su sekundarne, ono sto je obican covek i gradjanin, Srbin, koji nije bio posebno nacionalisticki usmeren, osecao, bilo je sistematsko, ili bar neometano spontano, potiskivanje na margine drustva. Ako se nama to nije svidelo i ako to smatramo za nepravedno, zasto to i sami cinimo dugima sada kada mi odlucujemo o principima bez tudjeg ideoloskog diktata? Otezavanje zivota drugima nece dovesti ni do kakvog prakticnog cilja cak ni za nacionaliste - niti ce se smanjiti broj pripadnika nacionalnih manjina, niti njihov znacaj, niti njihova snaga. Samo ce se povecati njihovo nezadovoljstvo i verovatno uverenje da bi bolje bilo kada bi tu gde su oni i njihova imovina bila neka druga, pravednija ili cak verovatnije (ljudi tesko uce) njima naklonjena drzava u kojoj bi situacija bila obrnuta.

Napravimo takvu drzavu u kojoj ce obrnuta situacija biti ista situacija! Lako je, samo zamislimo da smo manjina, sta bismo tada zeleli (u slucaju da je "svoja zasebna drzava" van konkurencije)?