Salvador Dali u Segedinu

Kad ono - iznenađenje, stiže mi ubrzo informacija da je postavljena izložba Zlatno doba -Salvadora Dalija u Segedinu do 30.10.2006. u Fekete haz- kući,... koja inače nije crne boje, nego braon bele.

A nažalost još uvek, kako to često biva, određene izložbe nisu tipa selidbe, da stižu i do nas, iako su već tu u blizini, tik do naše granice. Izložba se posle seli u Pečuj (oktobar/novembar), pa u Szombathely (novembar/januar).

No nema veze to nam je bio još jedan motiv da se pokrenemo. Bilo mi je neobično da i u tako "malom" mestu organizuju takvu feštu. Ulaznica je bila oko 5-6 evra, te se isplatilo protegnuti noge i oči.

Ulicu smo lako našli, a na osnovu posete izložbe tj. kupljene karte, u program su uključili i ponudu 20 % popusta u poslastičarnici Zodijak nedaleko od izložbe. Mada sam čula da su servirali i Dalijeve brkove od čokolade. Oduševila me je Dom crkva na Dom trgu, koja je fenomenalna sa svojim unutrašnjim dvorištem i atmosferom.Nešto što su ljudi ranije gradili ne može da konkuriše modernoj gradnji. Ne znam zašto ali oseća se prisustvo drugačijeg vremena, humanijeg. Inače na tom trgu se dešava festival pozorišta svake godine.

Mi smo se lako snalazili, tj. bolje je bilo bez karte Segedina, koja je samo otežavala, a ovako nonšalantno i spontano uz eventualno zapitkivanje prolaznika -glatko.

Svidele su mi se skulpture, razbacane svuda između zgrada, pa i cveće. Ulickano je i čisto. No interesantna mi je bila činjenica da je nama trebalo sat vremena da pogledamo te grafike, dok se kod nas ljudi brzo razbeže sa izložbe, prosto kao da nemaju strpljenja ili eventualno ostanu duže da bi navalili oko meze na otvaranju. Novina je da čekaju da budu fotkani. Karikiram namerno i svesno, jer gledam u nekim novinama, glavna vest nisu fotke radova autora izložbe već fotke publike, specijalno se navode imena prisutne "javne elite". A iskreno, pitam se samo, u toj gužvi: ko ustvari uspe da vidi radove, svaka mu čast jer to je fenomen. Pitam se samo ko dođe posle, još jedanput da stvarno odgleda radove, treba staviti skrivenu kameru. A o otvaranjima-govorancijama bolje da i ne pričam, čast izuzecima, ja sam eto skoro bila prisutna na jednom otvaranju grupne izložbe, gde sam i sama učestvovala. Prosto nisam mogla da verujem kako izvesna gospođa (obrazovana) spaja babe i žabe, vasionu i pećince, te ne znaš gde je suština tog govora, koji se još i čita, kao da to mora da zvuči toliko "pametno". Umoriš se od toga a osećaš da zapravo ničeg ličnog i prizemnog, jasnog nema u celoj priči, iako si se možda ponadao, te je to "trla baba bam "govor. Nisu čuli za onu staru izreku: Govori tako da te ceo svet razume, a kamoli niko... Volim jezik tišine, a to ima likovna umetnost, jer govori bez puno petljancije, ako je čovek spreman i ume da se otvori, primi, a neki kad tumače "viđeno" naprave zbrku. No da se vratim na početak...

Sama izložba nije delovala tako obimna, bila je smeštena samo u dve prostorije ali pošto ima puno detalja na radovima, nismo mogli da je preletimo na brzinu. Trebalo nam je vreme da je odgledamo, a naravno bila je i gužva iako je izložba otvorena 2.septembra 2006. godine.

Pre puta, naslušala sam se raznih viđenja i neverica, pa i komentare tipa da je to sigurno neka nebuloza jer je tip ionako radio svašta, a neki tvrde da je potpisivao i prazne papire kao mašina te se to iskoristilo kasnije. On je primao mito, nije se bunio te samim tim verovatno neka dela i nisu njegova iako postoji njegov potpis. Ne znam da li je trač u pitanju ili šta, ali priča se da je izbio skandal po tom pitanju te se zasedalo na tu temu, a gde ima dima ima i vatre. Mada ima on nešto u svom radu i doprinosu umetnosti... niko nije savršen, a nije baš ni neugledan.

No slažem se da prava remek dela leže ipak negde drugde, ali šta fali videti i neke druge radove, nešto manje popularno.

Nedavno su puštali neki film o njemu na History kanalu ali pošto su ga predstavili kao "lakrdijaš -majmun"-a, preterajući, to stvarno nisam mogla da odgledam. Ali sam zato odgledala s uživanjem filmove o Fridi Kalo, Rodenu, Warholu itd, koje su puštali na istom kanalu, lepo urađene i uz prevod ugođaj je odličan potpun. Fino upakovana priča o umetnicima, njihovim delima i životima.

Svejedno, ja sam tip koji voli sve da vidi uživo i onda da imam svoj komentar, a kako je viza odobrena jedva sam dočekala to jutro. A vratila sam se zadovoljna, a obilazak onih "pop" robnih kuća u Segedinu smo izbegli, te mi je osećaj bio potpun.

No za one koji žele više neka vide neke adrese o njemu:
www.salvador-dali.org
http://daliland.com
www.dali-gallery.com

Pre toga, uvertira nam je bila gostovanje trupe Fantazija iz Francuske u Subotici. Bili su odlični, bez bine, na zemlji, te je bio prisniji kontakt s publikom, a lepo je čuti njihovu muziku i jezik.