Položaj Roma u EU

Izvinite, braćo Romi, ali, premda svesrdno podržavam ukidanje svake vrste privilegija i diskriminacije (pa i one "pozitivne"), kao i redizajniranje evropskog sistema u "američkom" smeru značajno ravnopravnijih šansi, većih problema za neradnike i veće motivacije za one koji žele da rade i uspeju, ipak imam utisak da romska populacija, barem u nekolicini centralno- i istočnoevropskih zemalja koje dosta dobro poznajem a gde predstavlja najznačajniju ili drugu najznačajniju manjinu i, bez izuzetka, najveći socijalni problem, jednostavno sama ne čini dovoljno da se emancipuje. Znam da je to, delimično, stvar kulture, ali to, osim za levičare koji obožavaju da sede na vlastitoj zadnjici i pričaju o autentičnosti i himeričnim "kolektivnim pravima", nije nikakav odgovor, jer vam neće napuniti džepove i obezbediti poštovanje u očima sugrađana. Tačno je da su u mnogim zemljama - Češkoj, Mađarskoj, Slovačkoj, Srbiji, Bugarskoj, Rumuniji - svakodnevno kršena vaša građanska prava i da je vaš život težak, i sam po sebi, i zbog mržnje i ksenofobije vaših decenijama komunizma mentalno korodiranih sugrađana, ali jedini pravi odgovor na to nije čekati pomoć od drugog (iako, naravno, i država mora da ponešto učini za vas, prvenstveno na planu obezbeđivanja adekvatnog obrazovanja), i truditi se da se od gadže iskamči što je moguće više, već pljunuti u šake i konačno izmeniti prosjačko-lopovski aspekt vlastite kulture, da narodi koji u većini stvari nisu ništa bolji od vas, a u mnogim aspektima vlastite kulture su - barem je to moje subjektivno mišljenje - i daleko sumnjiviji i antipatičniji, i za pedeset ili sto godina, bez ikakve stvarne sopstvene zasluge već samo zahvaljujući vašoj lenjosti, konzervativizmu i inerciji, ne bi još uvek gledali s visine na vas...

Izvinite, braćo Romi, ali, premda svesrdno podržavam ukidanje svake vrste privilegija i diskriminacije (pa i one "pozitivne"), kao i redizajniranje evropskog sistema u "američkom" smeru značajno ravnopravnijih šansi, većih problema za neradnike i veće motivacije za one koji žele da rade i uspeju, ipak imam utisak da romska populacija, barem u nekolicini centralno- i istočnoevropskih zemalja koje dosta dobro poznajem a gde predstavlja najznačajniju ili drugu najznačajniju manjinu i, bez izuzetka, najveći socijalni problem, jednostavno sama ne čini dovoljno da se emancipuje. Znam da je to, delimično, stvar kulture, ali to, osim za levičare koji obožavaju da sede na vlastitoj zadnjici i pričaju o autentičnosti i himeričnim "kolektivnim pravima", nije nikakav odgovor, jer vam neće napuniti džepove i obezbediti poštovanje u očima sugrađana. Tačno je da su u mnogim zemljama - Češkoj, Mađarskoj, Slovačkoj, Srbiji, Bugarskoj, Rumuniji - svakodnevno kršena vaša građanska prava i da je vaš život težak, i sam po sebi, i zbog mržnje i ksenofobije vaših decenijama komunizma mentalno korodiranih sugrađana, ali jedini pravi odgovor na to nije čekati pomoć od drugog (iako, naravno, i država mora da ponešto učini za vas, prvenstveno na planu obezbeđivanja adekvatnog obrazovanja), i truditi se da se od gadže iskamči što je moguće više, već pljunuti u šake i konačno izmeniti prosjačko-lopovski aspekt vlastite kulture, da narodi koji u većini stvari nisu ništa bolji od vas, a u mnogim aspektima vlastite kulture su - barem je to moje subjektivno mišljenje - i daleko sumnjiviji i antipatičniji, i za pedeset ili sto godina, bez ikakve stvarne sopstvene zasluge već samo zahvaljujući vašoj lenjosti, konzervativizmu i inerciji, ne bi još uvek gledali s visine na vas...