Isključili svetlo da bi videli nebo

Mogu samo da potvrdim da je efekat bio fantastičan, jedino je šteta što je bilo oblačno.
Naravno, Islanđani su iskoristili šansu da pucaju vatromet, koji se odlično video u mraku.

Ugašena je bila samo javna rasveta, stambene i poslovne zgrade su i dalje imale struju...

Marko (Kópavogur)

Pa, pa.. Diiiivno!!
Zamislite kakva kultura naroda treba da bude da bi se ovakva akcija sprovela. To je sistemska vrednost drustva.
Medju nasim gradjanima i gradjankama bi se naslo onih koji bi ovakvu vest protumacili kao cistu budalastinu, isto kao sto Slovenci petkom na posao ponesu svoje cebe i gojzerice i onda pravo posle posla, na par sati u prirodu, koja je nadomak grada..
Beograde, gde su ti te nasmejane ulice?

Svi, marsh offline i u prirodu! :D

Sjajna ideja! Kako zavidim tim ljudima na dobroj volji, organizovanosti, i prelepom prizoru koji im se ukazao makar na pola sata, zahvaljujuci zajednickom trudu... "Svetlosno zagadjenje" je odavno postalo maltene neresiv problem u naseljenim mestima i njihovoj okolini sirom planete... zbog njega, zbog polakog nestajanja zvezda sa neba, veliki deo covecanstva sve vise gubi iz vida da smo svi deo neceg mnogo veceg i vecnijeg od nasih sitnih svakodnevnih lokalnih problema i sukoba...

Ovo je baš fino. Bilo bi super kada bi i mnogi drugi sledili njihov primer.

Da, secam se kad je bilo bombardovanje i kada je ulicna rasveta ugasena nebo je zaista bilo prelepo. Ali je jos lepse otici na neki planinski vrh i posmatrati nebo.

Svetlostno zagadjenje je ozbiljan ekolosko astronomski problem

Zamislite ovako nesto u Beogradu. Iskljuce svetla, a od smoga se ne vidi ni prst pred nosom.

Ah, pa nije tačno da tako nešto nije moguće i kod nas. Večernje Novosti i državana TV su pozvale građane da se 11. avgusta 1999, kada se dogodilo pomračenje sunca, građani sklone u svoje domove, spuste roletne, pa čak i stave ćebad na prozore. I dok su se u Evropi događala pomeranja stotina hiljda ljudi koji su hrlili da zauzmu što bolju pozciju za posmatranje fantstičnog događaja koji se desi jednom u životu, naše su ulice bile puste, a mnoga društvena preduzeća su proglasila neradni dan kako se radnicine ne bi izlagali opasnosti od pomračenja sunca. :)

Mogu samo da potvrdim da je efekat bio fantastičan, jedino je šteta što je bilo oblačno.
Naravno, Islanđani su iskoristili šansu da pucaju vatromet, koji se odlično video u mraku.

Ugašena je bila samo javna rasveta, stambene i poslovne zgrade su i dalje imale struju...

Marko (Kópavogur)

Pa, pa.. Diiiivno!!
Zamislite kakva kultura naroda treba da bude da bi se ovakva akcija sprovela. To je sistemska vrednost drustva.
Medju nasim gradjanima i gradjankama bi se naslo onih koji bi ovakvu vest protumacili kao cistu budalastinu, isto kao sto Slovenci petkom na posao ponesu svoje cebe i gojzerice i onda pravo posle posla, na par sati u prirodu, koja je nadomak grada..
Beograde, gde su ti te nasmejane ulice?

Svi, marsh offline i u prirodu! :D

Sjajna ideja! Kako zavidim tim ljudima na dobroj volji, organizovanosti, i prelepom prizoru koji im se ukazao makar na pola sata, zahvaljujuci zajednickom trudu... "Svetlosno zagadjenje" je odavno postalo maltene neresiv problem u naseljenim mestima i njihovoj okolini sirom planete... zbog njega, zbog polakog nestajanja zvezda sa neba, veliki deo covecanstva sve vise gubi iz vida da smo svi deo neceg mnogo veceg i vecnijeg od nasih sitnih svakodnevnih lokalnih problema i sukoba...

Ovo je baš fino. Bilo bi super kada bi i mnogi drugi sledili njihov primer.

Da, secam se kad je bilo bombardovanje i kada je ulicna rasveta ugasena nebo je zaista bilo prelepo. Ali je jos lepse otici na neki planinski vrh i posmatrati nebo.

Svetlostno zagadjenje je ozbiljan ekolosko astronomski problem

Zamislite ovako nesto u Beogradu. Iskljuce svetla, a od smoga se ne vidi ni prst pred nosom.

Ah, pa nije tačno da tako nešto nije moguće i kod nas. Večernje Novosti i državana TV su pozvale građane da se 11. avgusta 1999, kada se dogodilo pomračenje sunca, građani sklone u svoje domove, spuste roletne, pa čak i stave ćebad na prozore. I dok su se u Evropi događala pomeranja stotina hiljda ljudi koji su hrlili da zauzmu što bolju pozciju za posmatranje fantstičnog događaja koji se desi jednom u životu, naše su ulice bile puste, a mnoga društvena preduzeća su proglasila neradni dan kako se radnicine ne bi izlagali opasnosti od pomračenja sunca. :)