"Kovačević podneo ostavku"

Jos su stari Grci rekli "politika nije za postenog coveka". Sta ti bi covece da se petljas gde ti nije mesto?

Kovacevic je sjajan pisac, ali ovo njegovo nesrecno septrljanje po politici, antikomunizmu, embahadama u umerenom klimatskom pojasu i i balkanskim "krunskim" savetima je jednostavno urnebesno, kao da je i sam lik iz neke svoje komedije. Kovacevicu, sedi covece i pisi, pusti politiku i ideologije manjima od sebe neka se time zabavljaju.

Kakva drzava - takva ambasada. Srbija nije dorasla da ima ovakvog choveka za ambasadora. Gospodin Kovacevic je svojim delima odavno pokazao da je daleko iznad sistema kome je zeleo da pomogne.
U iscehkivanju novog dela...

Dušan Kovačević je, čak i ako čovek uvek ne simpatizuje sa njegovim izrazito konzervativnim nazorima, uvek bio častan i trezven čovek i dosledan antikomunista i antifašista, pa se prvi od naših pisaca u diplomatskim mundirima probrao od devetnaestovekovne izmaglice koja je nekolicini "kulturnih poslenika" na privremenom radu u diplomatiji očigledno pomutila pamet. Zaista sam se pitao kako to da ti, inače prilično kulturni i razumni ljudi (to važi čak i za Vladetu Jankovića, bez obzira u kako lošem političkom društvu se već godinama nalazi) nisu svesni koliko provincijalno i bedno izgleda nagla jagma pisaca i profesora za mestima pukih viših činovnika i koliko je neumesno zbog nekakvih davno bajatih mladalačkih fascinacija Andrićevim ili Dučićevim ambasadorovanjem mehanički prenositi na početak dvadeset prvog veka situaciju iz doba kada je u Srbiji kada se svi džepovi istresu bilo najiše par hiljada univerzitetski obrazovanih ljudi, pa su neki od njih morali da budu "devojke za sve", a i diplomatski prihodi su u to vreme mogli nešto značiti književnicima i intelektualcima, dok danas jedan uspešan i po svetu izvođen dramski pisac kao što je Dušan Kovačević verovatno umire od smeha svakog meseca kada mu na račun legne prislušna ambasadorska crkavica. Možda je poslanikovanje profesora Ilića u Pragu nekakavo opravdanje još i imalo, zbog češkog porekla i izuzetno dobrih kontakata sa nekadašnjim disidentskim krugovima (premda je u trenutku kada je naimenovan svaki značajniji uticaj tih krugova na češku politiku već bio na zalasku, a i Aca se, koliko sam od zlih jezika načuo, i nije baš nešto pretrgao od posla), ali slati Vladetu Jankovića u London, Vidu Ognjenović u Norvešku ili Svetislava Basaru na Kipar je blago rečeno loš ukus, kako na strani šaljućih, tako i na strani slanih.
Diplomatija je zanat kao i svaki drugi, i treba ga, osim u izuzetnim slučajevima prepustiti za to školovanim i iskusnim profesionalcima, a, premda mi nikako nije namera da potcenjujem ni diplomatski poziv ni ambasadorsku funkciju, u svakoj normalnoj zemlji je mnogo veća čast biti slavni pisac ili uticajni intelektualac, nego ma kakva ambasadorska vedeta, koja, kada se skinu lente i ordenje, u suštini i nije ništa drugo doli nešto malo distingviraniji državni ćata. Da i ne spominjem činjenicu da su svi ti pisci, kao diplomati i državni službenici, dužni da svoju kritičku svest, intelektualnu nezavisnost i dugački jezik privremeno stave ad acta, te da je meni u celoj ovoj palanačkoj epizodi u suštini najčudnije kako su ti ljudi bez mnogo oklevanja pohrlili da na sumnjivi oltar diplomatskog službovanja privremeno polože upravo te kvalitete koje su inače nezavisnom čoveku i umetniku najmiliji i najdragoceniji.
Bravo, gospodine Kovačeviću, i kada grešite, uvek ste među prvima koji uviđaju i ispravljaju svoje greške.

Dušan Kovačević je, veoma dobro obavljao svoj posao veleposlanika Srbije u Portugalu. To pouzdano tvrdim, jer već dugi niz godina tesno saradjujem sa našom ambasadom u Lisabonu. Osim toga, kao i većina grđana Srbije, jako volim njegovu umetnost i poštujem njegov doprinos u rušenju Miloševićevog režima.
Toliko od mene.

Kovacevic je najbolji Srpski pisac u zadnjih 100 godina. Ako on misli da nije obavio dobro posao slazem sa njim i cenim njegovu iskrenost. Mozda sam sebican ali zasigurno bi voleo da vidim neko njegovo novo pisano delo, pre nego kao ambasadora.

Da ne bi bilo zabluda, u antickoj Grckoj sigurno nije vazilo da politika nije za postenog coveka.
U antickoj Grckoj bavljenje politikom je bila drustvena obaveza od koje su bili iskljuceni robovi, zene i deca.

Bravo. I sada je Kovacevic potvrdio sopstvenu velicinu. Zasto je trebalo Ilicu, Basari, Vidi Ognjenovic, sada Velikicu, i jos nekima koji sebe smatraju umetnickim velicinama da odu na posao koji je jednostavno drukciji od onoga cime su se bavili. Ne verujem da je novac u pitanju. Vise je nepoznavanje sta je ambasadorovanje i diplomatija. Hvala svim umetnicima na opamecivanju i opisemnjavanju Srbije i Srbam hvala sto ih u svetu stampaju i citaju i postuju kao i kod kuce. Hvala i onima od njih, kao Dusku Kovacevicu koji odluce da rade ono u cemu su dobri, a druge poslove prepuste onima koji ih znaju, koji ih vole, i koji su dobri u tome, makar se to u javnosti nikad i ne cuje. Hvala i takvim diplomatama i ambasadorima.

Nadam se da ce nasa ambasada u Lisabonu poceti da radi bolje, i prestati da dzepari nase gradjane koji zive u Portugalu.

Samo se hrabri pisci, koji ne koketiraju sa citaocima, usudjuju izneti svoje politicke stavove. Pa i veliki Dostojevski je u "Idiotu" spominjao komuniste u negativnom kontekstu... Ali to je sve minorno u odnosu na Kovacevicevo delo. Gospodin Kovacevic je jedan od retkih domacih pisaca koji je pre svega ismejavao nas mentalitet, ali, ovako pametni, mi to nismo shvatili. Coveku je verovatno dojadilo da puca u zombije i pobegao je u Portugal. Ali od zombija se ne moze pobeci.

Kovacevic je sjajan pisac, ali ovo njegovo nesrecno septrljanje po politici, antikomunizmu, embahadama u umerenom klimatskom pojasu i i balkanskim "krunskim" savetima je jednostavno urnebesno, kao da je i sam lik iz neke svoje komedije. Kovacevicu, sedi covece i pisi, pusti politiku i ideologije manjima od sebe neka se time zabavljaju.

Kakva drzava - takva ambasada. Srbija nije dorasla da ima ovakvog choveka za ambasadora. Gospodin Kovacevic je svojim delima odavno pokazao da je daleko iznad sistema kome je zeleo da pomogne.
U iscehkivanju novog dela...

Dušan Kovačević je, čak i ako čovek uvek ne simpatizuje sa njegovim izrazito konzervativnim nazorima, uvek bio častan i trezven čovek i dosledan antikomunista i antifašista, pa se prvi od naših pisaca u diplomatskim mundirima probrao od devetnaestovekovne izmaglice koja je nekolicini "kulturnih poslenika" na privremenom radu u diplomatiji očigledno pomutila pamet. Zaista sam se pitao kako to da ti, inače prilično kulturni i razumni ljudi (to važi čak i za Vladetu Jankovića, bez obzira u kako lošem političkom društvu se već godinama nalazi) nisu svesni koliko provincijalno i bedno izgleda nagla jagma pisaca i profesora za mestima pukih viših činovnika i koliko je neumesno zbog nekakvih davno bajatih mladalačkih fascinacija Andrićevim ili Dučićevim ambasadorovanjem mehanički prenositi na početak dvadeset prvog veka situaciju iz doba kada je u Srbiji kada se svi džepovi istresu bilo najiše par hiljada univerzitetski obrazovanih ljudi, pa su neki od njih morali da budu "devojke za sve", a i diplomatski prihodi su u to vreme mogli nešto značiti književnicima i intelektualcima, dok danas jedan uspešan i po svetu izvođen dramski pisac kao što je Dušan Kovačević verovatno umire od smeha svakog meseca kada mu na račun legne prislušna ambasadorska crkavica. Možda je poslanikovanje profesora Ilića u Pragu nekakavo opravdanje još i imalo, zbog češkog porekla i izuzetno dobrih kontakata sa nekadašnjim disidentskim krugovima (premda je u trenutku kada je naimenovan svaki značajniji uticaj tih krugova na češku politiku već bio na zalasku, a i Aca se, koliko sam od zlih jezika načuo, i nije baš nešto pretrgao od posla), ali slati Vladetu Jankovića u London, Vidu Ognjenović u Norvešku ili Svetislava Basaru na Kipar je blago rečeno loš ukus, kako na strani šaljućih, tako i na strani slanih.
Diplomatija je zanat kao i svaki drugi, i treba ga, osim u izuzetnim slučajevima prepustiti za to školovanim i iskusnim profesionalcima, a, premda mi nikako nije namera da potcenjujem ni diplomatski poziv ni ambasadorsku funkciju, u svakoj normalnoj zemlji je mnogo veća čast biti slavni pisac ili uticajni intelektualac, nego ma kakva ambasadorska vedeta, koja, kada se skinu lente i ordenje, u suštini i nije ništa drugo doli nešto malo distingviraniji državni ćata. Da i ne spominjem činjenicu da su svi ti pisci, kao diplomati i državni službenici, dužni da svoju kritičku svest, intelektualnu nezavisnost i dugački jezik privremeno stave ad acta, te da je meni u celoj ovoj palanačkoj epizodi u suštini najčudnije kako su ti ljudi bez mnogo oklevanja pohrlili da na sumnjivi oltar diplomatskog službovanja privremeno polože upravo te kvalitete koje su inače nezavisnom čoveku i umetniku najmiliji i najdragoceniji.
Bravo, gospodine Kovačeviću, i kada grešite, uvek ste među prvima koji uviđaju i ispravljaju svoje greške.

Jos su stari Grci rekli "politika nije za postenog coveka". Sta ti bi covece da se petljas gde ti nije mesto?

Dušan Kovačević je, veoma dobro obavljao svoj posao veleposlanika Srbije u Portugalu. To pouzdano tvrdim, jer već dugi niz godina tesno saradjujem sa našom ambasadom u Lisabonu. Osim toga, kao i većina grđana Srbije, jako volim njegovu umetnost i poštujem njegov doprinos u rušenju Miloševićevog režima.
Toliko od mene.

Kovacevic je najbolji Srpski pisac u zadnjih 100 godina. Ako on misli da nije obavio dobro posao slazem sa njim i cenim njegovu iskrenost. Mozda sam sebican ali zasigurno bi voleo da vidim neko njegovo novo pisano delo, pre nego kao ambasadora.

Da ne bi bilo zabluda, u antickoj Grckoj sigurno nije vazilo da politika nije za postenog coveka.
U antickoj Grckoj bavljenje politikom je bila drustvena obaveza od koje su bili iskljuceni robovi, zene i deca.

Bravo. I sada je Kovacevic potvrdio sopstvenu velicinu. Zasto je trebalo Ilicu, Basari, Vidi Ognjenovic, sada Velikicu, i jos nekima koji sebe smatraju umetnickim velicinama da odu na posao koji je jednostavno drukciji od onoga cime su se bavili. Ne verujem da je novac u pitanju. Vise je nepoznavanje sta je ambasadorovanje i diplomatija. Hvala svim umetnicima na opamecivanju i opisemnjavanju Srbije i Srbam hvala sto ih u svetu stampaju i citaju i postuju kao i kod kuce. Hvala i onima od njih, kao Dusku Kovacevicu koji odluce da rade ono u cemu su dobri, a druge poslove prepuste onima koji ih znaju, koji ih vole, i koji su dobri u tome, makar se to u javnosti nikad i ne cuje. Hvala i takvim diplomatama i ambasadorima.

Nadam se da ce nasa ambasada u Lisabonu poceti da radi bolje, i prestati da dzepari nase gradjane koji zive u Portugalu.

Samo se hrabri pisci, koji ne koketiraju sa citaocima, usudjuju izneti svoje politicke stavove. Pa i veliki Dostojevski je u "Idiotu" spominjao komuniste u negativnom kontekstu... Ali to je sve minorno u odnosu na Kovacevicevo delo. Gospodin Kovacevic je jedan od retkih domacih pisaca koji je pre svega ismejavao nas mentalitet, ali, ovako pametni, mi to nismo shvatili. Coveku je verovatno dojadilo da puca u zombije i pobegao je u Portugal. Ali od zombija se ne moze pobeci.