Srebrenica: 11 godina posle

U Bosni je običaj pozive slat za svadbe, ali za sprovode nema poziva. I kao izgovor je otrcano. Nema se hrabrosti otići i vidjeti svojih idola djelo. Nema se volje reći jesmo, napravili smo to. Ali sad žalimo, i molimo oprost. Tako da nema potrebe se truditi oko toga. Posjeta Potočarima je lični čin odnosa prema tom zločini. Svaki pojedinac koji osjeća potrebu otići će tamo, kao i u Aušvic. Sve ostalo su loši izgovori.

Ako vec priznajemo da je tamo nacinjen takav zlocin, da l' je moguce da glavnog krivca za to krijemo!? Daj da barem mi budemo cisti pred bogom, a ostali kako im volja.

Izgovor "nisam pozvan" je nesto najgluplje sto sam mogao cuti. Pa gdje se to salje pozivnica za sahranu?!? Gospodo nije ovo rodjendan niti svadba pa da vas se poziva... Ovo je novi samar zrtvama ovog zlocina...

U Srbiji neki poricu a neki (sve vise njih) priznaju da se zlocin u Srebrenici dogodio. Ma koliko sporo ipak se ide u tom pravcu.
Ipak, najjaci su Bosnjaci. Oni koriste dvostruke standarde medjunarodne zajednice koja velica srpske zlocine a minimizuje muslimanske da sebe predstave jadnim nevinim i golorukim zrtvama. Imao sam prilike da razgovaram sa nekim Bosnjacima i oni su toliko samouvereni i ubedjeni u svoju cistotu i stradanje a toliko slepi za svoje zlocine da je to neverovatno.
U Bosni nema otreznjenja kad su u pitanju srpske zrtve, a najnovije 'osudjivanje' Orica samo ce doprineti tome da muslimani i dalje negiraju zlocine ucinjene u njihovo ime.
To nikako ne doprinosi stvaranju suzivota i pomirenju a svakako podstice zelju Srba za otcepljenjem iz BIH.

Mučno. Vrlo mučno.
Od promene vlasti u Srbiji (oktobra 2000.) vrlo malo je učinjeno na tome da se gradjani Srbije upoznaju sa onim što se u Srebrenici desilo. Propuštena je prilika da se odmah, u prvoj godini nakon smene Miloševićevog režima suočimo sa istinom koja je poražavajuća. Imam utisak da je danas to teže nego što bi bilo onda, a sutra će biti još teže. U ovom slučaju vreme ne leči rane, nego ih produbljuje.
Uz sve probleme sa kojima se kao društvo suočavamo, danas imamo čitavu genraciju dvadesetogodišnjaka, dakle, ljudi sa pravom glasa, koji su u vreme srebreničkog pokolja bili deca. Mnogi od njih imaju roditelje koji su u to vreme glasali protiv Miloševića i borili se protiv njegove pogubne politike, naročito u Beogradu gde živi četvrtina gradjana Srbije. Ja razumem da oni imaju osećaj zakinutosti i nepravde.
Kasnimo. Tragično kasnimo.

Danas je najsramniji dan u našoj istoriji i ja se stidim što se kao društvo nismo opredelili da osudimo ratne zločine i optužene izvedemo pred lice pravde.

Ako vec priznajemo da je tamo nacinjen takav zlocin, dal' je moguce da glavnog krivca za to krijemo!? Daj da barem mi budemo cisti pred bogom, a ostali kako im volja.

Mnogi Srbi i ne znaju sta se zapravo u Bosni desavalo, ne znaju ili nece da znaju, nisu krivi oni, krivi su lazni mediji koi nikad nisu objektivno izvjestavali i upoznavali narod, mi ko smo bili u bosni cjeli rat jedini znamo istinu samo sto je nemas kome pricati jer ljudi vise vjeruju novinaru nego ocevidcu. Kad bi Srbi zauzeli drugaciji stav priznali zlocin predali zlocince nek odgovaraju za svoja djela pa ako nema dokaza koji govore protiv njih naravno bice pusteni kao i Naser jer ni Naseru nije sudio otac ni majka vec sud i to na osnovu dokaza i svjedoka.

..primjecujem da ove godine, za razliku od prosle, nema ni pokusaja da se na EXITu pokusa odati spomen zrtvama, ali se dize spomenik voljenom Drazi, naravno u natprirodnoj velicini.. nedavno, kad je bio 'incident' sa dizanjem tri prsta na gay paradi u zg, onda su komentari bili 'sta ako ona dize tri prsta, kao da u Hrvatskoj nema ustaskih simbola'. I mozda ih i ima tu i tamo ali nema dizanja spomenika ustasama i nema 'Ravne gore'...
eppur si muove...

O Srebrenici sam citala u mnogim novinama, jos pre nekoliko godina, ne samo u BiH,Srbiji vec i u Poljskoj kao ovde u Velikoj Britaniji gde zivim , radim i studiram. Pa ljudi da li je moguce da se takave tragedije desavaju i posle Hitlerovog Ausvica i Jasenovca kod nas u nekadasnjoj prelepoj i poludeloj SFRJ....
Nikada nisam bila nacionalista, a zlocin koji se deseo u Jugoslaviji govori o tome sta je nacionalna mrznja i vec bi odavno trebalo da odgovaraju oni koji su taj zlocin izvrsili.
Dosta vise prepucavanja, zapalimo svece i pomolimo se bogu da se takve tragedije vise nikada nikome ne desavaju bez obzira ko je ko. Krivi smo svi i to treba priznati. O Srebrenici ceo svet prica vec 10 godina, ovde u EU videla sam i video snimake iz satelita. Sramota

Mogu da kazem da me je sramota do srzhi sto se desio zlocin u Srebrenici, tim pre sto se neko valjda i u moje ime svetio "Turcima". Taj sto je sebi stavio kapu vojvode Misica na glavu, ne secajuci se da vojvoda Misic nije dozvolio da ijedan ratni zarobljenik bude zakinut u hrani a kamoli ubijen, sada se krije kao baba i ponovo meni nanosi bruku pred svetom.
Oodjednako je sramotna i epizoda sa Naserom Oricem i njegovim zlocinachkim bandama. Bestidnom odlukom da pusti masovnog ubicu Orica na slobodu, Tribunal u Hagu izazvao je kraj Bosne i Hercegovine. Ona ce teoretski nastaviti da funkcionise jos neko vreme, kao sto je i SCG funkcionisala godinama iako smo svi bili svesni da je pitanje trenutka kada ce se Crna Gora odvojiti. Ali zajednistva bez obostranog pokajanja i katarze za zlocine ne moze biti, tim pre sto medjunarodna zajednica to zahteva samo od jedne strane.

Srbi i Srbija moraju se suociti sa svim zlocinima koji su cinjeni u njihovo ime. Godspodo, nije samo Srebrenica u pitanju, vec i Prijedor, i Foca, i Visegrad, i Zvornik, i Brcko, i Bijeljina... i puno puno toga sto morate ili prihvatiti na svoja ledja da je to stvarno cinjeno u vase ime, ili da vi sami kazete da su fasisti iz srpskog i da ne zaboravimo crnogorskog naroda, pocinili planiranu agresiju na Bosnu i Hercegovinu i genocid nad Bosnjacima. Ne da samo ne smijete dozvoliti da prikrivate zlocince poput Karadzica i Mladica, vec osudite one koji ih javno deklariraju kao heroje i pjesme i epove im sklepaju ala Nele i Nemanja. Isti slucaj vazi za Momira Bulatovica i Mila Djukanovica koje je Milosevic vodao za ruku iz dana u dan u nove 'srpsko-crnopgorske' pobjede, citaj zlocine, nad svojim susjedima.
Na kraju suocite se sa zlocnima sto prije to je bolje za vas i vase drustvo u protivnom politicari poput Kostunice i Tadica drzat ce vas kao taoce politike koju je vodio njihov vozd Milosevic. To im je jedina sansa da se Seseljevim cetnicima odrze na vlasti. Da li razmisljate sta ce vam sutra slagati za nezavisnost Kosova, koje je samo pitanje dana ceka proglasenje?!
Na kraju suocite se sa Srebrenicom i bosanskim srebrenicama koja su pocinjene u vase ime i pred vase oci, a koje su pocili vasi sinovi, braca, ocevi... Jer na Srebrenici nije isao samo Mladic i Karadzic, vec 26 000 karadzica i mladica. Ako ih ne osudite sve neovisno na brojku racunajte na propast vaseg drustva.

Srpkinja sam i Beogradjanka, ali sam se borila protiv Milosheviceve politike i na kraju napustila svoj Beograd.
Zelim da izrazim sauchesce svima koji su izgubili nekog u ovom genocidnom ludilu koje je R.M. izveo na uzas i sramotu svih nas .U svoje ime i u ime moje porodice saljem vam izraze saucesca i molim da nam oprostite.
S postovanjem,
Ruzica

Niko nije potpuno nevin, ali sigurno neko je vise kriv nego drugi. A to su Srbi. Sramota. Prvo da izvini Tadic i svi ostali - pa onda videcemo. Evo i zasto R.Srpska ne moze biti nezavisna - zato sto je rezultat vojno-politickog genocida, i evo zasto Kosovo ce dobiti nezavisnost. Nemojte se buniti, nego mislite dva puta kad budete govorili o Bosni i Kosovu.

Trebalo bi da podignemo muzej ratnih zlocina u Beogradu (po uzoru na Nemce), gde bi najvise mesta bilo posveceno Srebrenickim zrtvama. Da se ne zaboravi i ne ponovi ovo vreme zla i ludila. A mi umesto toga pravimo spomenik "Djeneralu"...

Ko bre kome ima sta da prasta?!? Ja sam tada imao 15 godina. Kakve ja veze imam sa zlocinom u Srebrenici i zbog cega ja treba da se osecam osramljenim zbog toga. Sta je bre sa vama ljudi...?

Izvinjavam se i ja mada sam Sarajevo napustio za dlaku pre rata. Izinjavam se i u ime moje mame koja je godine provela kao "cetnik" u opkoljenom Sarajevu, cekajuci na razmenu. Izinjavam se u ime svih masakriranih zena i dece i okoline srebrenice iako nisu doziveli genocid u Srebrenici.

Dok se u Bosni ratovalo, mi nismo išli nigde, učili smo škole. Neko jeste, e taj neko neka odgovara, zašto bih ja za njega. Stoga molim sve da se ne lože na kolektivno. Uostalom, svi su sad pametni i svi sad žale, ali samo stradale sa "svoje strane". Od tog cinizma je muka onima koji to stvarno vide i razumeju. Uostalom, nismo li svedoci, da oni koji jesu i koji su učestvovali, bolje prolaze na sudu nego da su ukrali bombone u marketu? I

U potpunosti se slazem sa tim da se svi trebaju pokloniti zrtvama zlocina u Srebrenici. To jeste bio zlocin i svakako ga ne treba zaboraviti. I moraju se zlocinci izvesti pred lice pravde i biti osudjeni za svoja nedela i necovecnost. Kao i njihovi pomagaci i oni koji ih prave herojima.
Ali ne mogu da se slozim sa pojedincima (jer smatram i zelim da smatram da se radi o pojedincima) da je neko cinio zlocine u moje ime i u ime Srba. Cak sam i ja, koji sam u to vreme bio maloletan, zajedno sa svojom porodicom i prijateljima osudjivao politiku Slobodana Milosevica i njemu bliskih ljudi i kontinuirano se borio protiv tadasnjeg rezima. Kao sto se i sada borim protiv sadasnjeg rezima (jer Kostunicu smatram nimalo manjim diktatorom). Zato slobodno mogu da kazem da niko nije vrsio zlocine u moje ime i u ime ljudi koje ja znam. I ne moze se osudjivati ceo srpski narod zbog toga jer narod nije kriv vec ekstremi toga naroda u liku i delu tadasnjih vlasti.
Ponavljam, Srebrenica jeste bila zlocin i ne sme nikada da se zaboravi! Ali je bilo i zlocina nad Srbima i oni treba da se pamte i osude. Iako niko od mojih najblizih nije stradao u tim pustosenjima, ne mogu da se otmem utisku da je Naser Oric nagradjen za svoja nedela.
Pravda mora biti dostupna ali i jednaka za sve bili oni pripadnici srpskog, bosanskog, hrvatskog, americkog ili ma kog drugog naroda.
SREBRENICA JESTE BILA ZLOCIN! Neka je svim zrtvama Srebrenice laka zemlja i neka pocivaju u miru.

Sutra ce biti obelezena godisnjiva stradanja 3000 srba od muslimanske vojske pod komandom Nasera Orica, ali sutra nece biti ni Karle, ni Silinga, ni zena u belom ni zena u crnom, ni izjava, verovatno samo kratka vest na ovom sajtu.

Мене рецимо савршено баш брига за жртве Сребренице, и на такав став имам апсолутно демократско право.
Наравно, ко је убијао ратне заробљенике и цивиле мора да кривично одговара, ту се не споримо.
Али, мени се чини да многи од вас желе да оду даље од легалног процеса -- желе да другима одређују шта да МИСЛЕ.

Svi znamo da se u Srebrenici dogodio zlocin. Takodje znamo da su se i mnogi drugi zlocini dogodili sirom bratskih republika bivse Jugoslavije. Znamo da za sve nisu krivi samo Srbi. E ova zadnja cinjenica se polako zataskava i prekriva lazima uz pomoc svetske zajednice. Nikada nisam odobravao srpsku politiku za vreme ratova, ali necu i ne mogu da se izvinjavam za zlocine u kojima nisam ucestvovao niti ih odobravao. Vreme je da se prekine sa prekrajanjem istorije. I drugi bratski narodi i narodnosti bivse Jugoslavije treba da shvate da i medju njima ima mnogo krvavih ruku. I Srbi ocekuju da im se neko izvini ili bar prizna da je zlocina i zlocinaca bilo diljem bratske Jugoslavije.

Svi mi susjedi Srbije vrlo dobro znamo da je u Srbiji bilo puno onih koji su se suprotstavljali Miloševiću i režimu i znamo da u ime tih ljudi nitko nije činio zločine i da je te ljude sram, kao što je sram svako normalno ljudsko biće. Međutim, loše zvuči kad se službena Srbija, dakle, Srbija koju svi građani Srbije biraju da je predstavlja - u parlamentu, u unutrašnjoj politici, ali i u susjedstvu i svijetu općenito - ne želi odreći politike Slobodana Miloševića. I tu uopće nije pitanje isprike, pogotovo ne isprike poput Tadićevih koji se ispričava svima zbog svih zločina i koju malo tko doživljava iskrenom. Ovdje je pitanje toga da Srbi i Srbija jasno kažu da se, što se njih tiče, Srebrenica i sve ovo ludilo kojem smo bili svjedoci, više neće ponoviti. I da oni stvarno učine sve da se to i ne ponovi. Samo, u tom slučaju Draža i četnici (sa svim što oni predstavljaju) teško mogu biti heroji, teritorij Kosova se ne može nikako zamijeniti za bilo koji dio bilo koje države, najmanje RS, radikali ne mogu biti najjača politička opcija u zemlji itd.itd. Srbima i Srbiji nitko nema pravo nametati bilo što, a najmanje im određivati kako će živjeti i u što vjerovati. Ali, dok na primjerima ne vidimo da je Miloševićeva politika mrtva mi, vaši susjedi, isto tako imamo svako pravo ne vjerovati vam bez obzira koliko nas vi uvjeravali u vašu iskrenost i biti podozrivi prema vama...

Osudjujem uzasne zlocine koje su pocinile sve strane i iskreno saucesce rodbinama palih zrtava. Jednome se, ipak, jos uvek ne mogu nacuditi a to je koliko ce jos dugo Evropska Unija i tzv. Medjunarodna Zajednica jos uvek prikrivati svoju ogromnu krivicu za sve sto se dogodilo samo u jednom malom gradu kao sto je Srebrenica. Pa zar je moguce da su (kada je bar Srbija bila u pitanju) bukvalno za tili cas naterali jake vojne snage da napuste KiM i sprece zlocine tolikog obima a da to nisu ucinili u Srebrenici? Tragicno je sto je vecina u bivsoj YU nasela na jeftinu zamku nekih zemalja EU pa sada svima kroje kapu i na racun sve ove YU tragedije pokusavaju da "poravnaju" neke svoje racune iz ne tako davne proslosti. Posluzili su se starim dobro oprobanim rimskim receptom "Divide et impera". Ali, ni tu se cinizam ne zavrsava. Sada su sve zemlje bivse YU doveli u poziciju da "zakucaju na vrata Evrope". Izvinite, a na kom to kontinentu zivi sav taj narod? Mislim da je zaista krajnje vreme da se na tom prostoru svi vec jednom probude. Zalosno je samo koliko je ljudi nepotrebno izgubilo glavu. Neka im je laka zemlja.

Iskrena sućut obiteljima svih nevinih žrtava s bilo koje strane, bošnjačke, srpske ili hrvatske. Iskreno se nadam da će svi ratni zločinci odgovarati za svoja nedjela, da neće proći još mnogo vremena dok Mladić i Karadžić ne završe iza rešetaka. Prije svega to želim zbog naših susjeda Srba. Da ne moraju poput nas Hrvata 50 i kusur godina dokazivati da nisu svi ustaše i fašisti.

Ganut sam cinjenicom da je i u drzavi koja je ucestvovala u srebrenickom genocidu odrzan protest. Drago mi je da kod nasih istocnih komsija postoje ljudi koji su shvatili da zlocinac nikada ne moze biti heroj. Drago mi je da u Srbiji postoji svijest i empatija prema Bosnjacima Srebrenice. Svaka cast Vojvodjanima. Aferim i kapu vam skidam kada ste smogli snage da uputite tako smjel prijedlog da se danas i u Srbiji proglasi dan zalosti. To nije ucinjeno, i to nas u Bosni uopce ne iznenadjuje, ali ohrabruje da postoje ljudi koji iskreno osjecaju sucut s nama. Jedno ljudsko vam HVALA!

Svako ubistvo je tragedija ali u ratu u Bosni i Hercegovini bilo je brutaliteta i surovosti na jednoj i drugoj i trecoj strani. Stalno osudjivanje jednog naroda mora a prestane. Meni u ratu niko nije bio idol, i ko je kriv neka mu se sudi. Uporedjivanje Srebrenice sa Auschwitz-om je minimiranje jevrejske tragedije.

Trebalo bi da podignemo muzej ratnih zlocina u Beogradu (po uzoru na Nemce), gde bi najvise mesta bilo posveceno Srebrenickim zrtvama. Da se ne zaboravi i ne ponovi ovo vreme zla i ludila. A mi umesto toga pravimo spomenik "Djeneralu"...
(Pera Kojot, 11. jul 2006 16:15)

Kada bi malo vise mislili na Srbe koji su ubijeni...

Srebrenica jeste mesto stravicnog zlocina, i toga su SVI u Srbiji svesni.
Ratko Mladic, kao i veliki broj ljudi koji su ucestvovali u tom zlocinu, radili su to iz licne osvete, to je jasno, i to su strucnjaci dokazali. I to ne srpski strucnjaci.
Covek je imao tragediju u Drugom svetskom ratu, vukao je traume iz detinjstva, i to je zato uradio, tu nema tajne.
A ti sto su sa njim isli, mnogi od njih su takve stvari takodje doziveli, a mnogi su pak i najobicniji okoreli kriminalci. No, nema izgovora, ni u kom slucaju.
Cela Srbija je gledala snimke, citala u novinama o tome, diskutovala na internetu o tome, itd.
Ali, zar Bosnjaci i ostali susedi, kao i medjunarodna zajednica, ne mogu da shvate da nam ne treba svaki dan popovati o tome, da nas ne treba konstantno vec koliko godina podsecati da su neki ljudi, pripadnici naseg naroda, zlocinci, i da treba da se pokajemo.
Normalno da se kajemo, ko god ima trunku cistote u srcu, taj ce pustiti suzu, ili osetiti zebnju, shvativsi da su to tamo bili neciji ocevi, supruzi, sinovi, dedovi...
Medjutim, molim vas, nemojte vise toliko o tome, jer posle tolike price, trazice se jos hiljade opravdanja, hiljade negiranja...

Pre svega, zeleo bih na ovu tuznu godisnjicu da izjavim najdublje saucesce svim Bosnjacima. Srebrenicki zlocin nikada ne moze i nece biti zaboravljen, bas kao ni holokast, iako zvanicni Iran eto tvrdi da se on nikada nije ni dogodio. To me naravno ne brine, uvek je zlocinackih rezima bilo i uvek ce ih i biti. Brine me sledece - apsolutno sam zgrozen cinjenicom da se mladi narastaji u Srbiji ne samo ne stide Srebrenice, nego se eto jos i brecaju, kao, sta pa ja sam tada imao 15 godina, sta ja imam s' tim?! Sta drugo ocekivati od generacija formiranih u vreme apsolutne kulturne i moralne apokalipse na nasim prostorima. Mene eto panika hvata sto ce na takvim mladjima nas svet da ostane. Figurativno naravno, posto smo se mi stariji naravno potrudili da im ne ostane mnogo toga; kakav tragican primer neshvatanja pripadnistva bilo kojoj naciji - istorija za njih pocinje znaci ne cak ni kad su se rodili, nego ne znam ni ja kad, sa 18, 20. Pa niko dete od tebe ne trazi da ides u Hag pobogu, nego da otvoris oci i shvatis sta znaci izvesti 8000 civila na livadu, i onda ih sistematski klati nedelju dana jednog po jednog. Da shvatis da je u tvojoj zemlji predsednik najvece parlamentarne stranke optuzen za genocid, evo da i to prevedem - zamisli da je u nemackom parlamentu najzastupljenija stranka bila hitlerova nacional/socijalisticka za vreme sudjenja u Nirnbergu?! Da shvatis da planeta nije pocela da se okrece onog dana kad si ti skinuo djanu. I pre svega, da shvatis ovo: da si kojim slucajem sa svojih 15 godina ziveo u Srebrenici, bio bi ubijen da najnehumaniji i najstrasniji moguci nacin. Oh, zamalo da zaboravim - a pre toga bi morao da gledas kako ti ubijaju sve clanove najuze porodice. Sedi sine pa procitaj ova svedocenja, da vidis kakvog "heroja" tvoj premijer i predsednik kriju, da shvatis kakva je to "junacina" i sa koliko predanosti "brani" tebe i tvoju otadzbinu i "konacno se sveti Turcima".

www.srebrenica.ba/pdf/samsrelj.pdf

Ko je Srbin, procitace.

Uzasno se stidim zbog svega sto su ubice pocinile u "moje ime". 10 godina svog zivota sam potrosila boreci se protiv Milosevica i njegove politike, mislila sam da ce njegovim odlaskom prestati nase muke i umanjiti se stid. Nazalost to se nije desilo. Nakon ubistva Dr.Djindjica konacno sam prelomila i napustila Beograd. Stidim se i uzasno mi je tesko, kad se setim da su ubijali decu, ljude zato sto su druge vere, nase prijatelje, rodjake, komsije. Molim porodice zrtava da prihvate da nismo svi zlocinci i da se, nadam se, veliki broj srba uzasno stidi i da bi dali sve da se ovo nije nikad dogodilo.
Neka je laka zemlja svim zrtvama.

Nacisti = Srbi? Pripdanje naciji, kojoj naciji? Ti koji su klali po Bosni isli su tamo da kradu i otimaju a usput su se izivljavali nad neduznim stanovnistvom. Odbrana Srpstva je bio samo izgovor! Oni nisu ubijali zato sto su veliki Srbi nego zato sto su kriminalci! Ako ih bilo ko smatra svojom nacijom neka se slobodno u svoje ime izvinjava!

U Bosni je običaj pozive slat za svadbe, ali za sprovode nema poziva. I kao izgovor je otrcano. Nema se hrabrosti otići i vidjeti svojih idola djelo. Nema se volje reći jesmo, napravili smo to. Ali sad žalimo, i molimo oprost. Tako da nema potrebe se truditi oko toga. Posjeta Potočarima je lični čin odnosa prema tom zločini. Svaki pojedinac koji osjeća potrebu otići će tamo, kao i u Aušvic. Sve ostalo su loši izgovori.

Ako vec priznajemo da je tamo nacinjen takav zlocin, da l' je moguce da glavnog krivca za to krijemo!? Daj da barem mi budemo cisti pred bogom, a ostali kako im volja.

Izgovor "nisam pozvan" je nesto najgluplje sto sam mogao cuti. Pa gdje se to salje pozivnica za sahranu?!? Gospodo nije ovo rodjendan niti svadba pa da vas se poziva... Ovo je novi samar zrtvama ovog zlocina...

U Srbiji neki poricu a neki (sve vise njih) priznaju da se zlocin u Srebrenici dogodio. Ma koliko sporo ipak se ide u tom pravcu.
Ipak, najjaci su Bosnjaci. Oni koriste dvostruke standarde medjunarodne zajednice koja velica srpske zlocine a minimizuje muslimanske da sebe predstave jadnim nevinim i golorukim zrtvama. Imao sam prilike da razgovaram sa nekim Bosnjacima i oni su toliko samouvereni i ubedjeni u svoju cistotu i stradanje a toliko slepi za svoje zlocine da je to neverovatno.
U Bosni nema otreznjenja kad su u pitanju srpske zrtve, a najnovije 'osudjivanje' Orica samo ce doprineti tome da muslimani i dalje negiraju zlocine ucinjene u njihovo ime.
To nikako ne doprinosi stvaranju suzivota i pomirenju a svakako podstice zelju Srba za otcepljenjem iz BIH.

Mučno. Vrlo mučno.
Od promene vlasti u Srbiji (oktobra 2000.) vrlo malo je učinjeno na tome da se gradjani Srbije upoznaju sa onim što se u Srebrenici desilo. Propuštena je prilika da se odmah, u prvoj godini nakon smene Miloševićevog režima suočimo sa istinom koja je poražavajuća. Imam utisak da je danas to teže nego što bi bilo onda, a sutra će biti još teže. U ovom slučaju vreme ne leči rane, nego ih produbljuje.
Uz sve probleme sa kojima se kao društvo suočavamo, danas imamo čitavu genraciju dvadesetogodišnjaka, dakle, ljudi sa pravom glasa, koji su u vreme srebreničkog pokolja bili deca. Mnogi od njih imaju roditelje koji su u to vreme glasali protiv Miloševića i borili se protiv njegove pogubne politike, naročito u Beogradu gde živi četvrtina gradjana Srbije. Ja razumem da oni imaju osećaj zakinutosti i nepravde.
Kasnimo. Tragično kasnimo.

Danas je najsramniji dan u našoj istoriji i ja se stidim što se kao društvo nismo opredelili da osudimo ratne zločine i optužene izvedemo pred lice pravde.

Ako vec priznajemo da je tamo nacinjen takav zlocin, dal' je moguce da glavnog krivca za to krijemo!? Daj da barem mi budemo cisti pred bogom, a ostali kako im volja.

Mnogi Srbi i ne znaju sta se zapravo u Bosni desavalo, ne znaju ili nece da znaju, nisu krivi oni, krivi su lazni mediji koi nikad nisu objektivno izvjestavali i upoznavali narod, mi ko smo bili u bosni cjeli rat jedini znamo istinu samo sto je nemas kome pricati jer ljudi vise vjeruju novinaru nego ocevidcu. Kad bi Srbi zauzeli drugaciji stav priznali zlocin predali zlocince nek odgovaraju za svoja djela pa ako nema dokaza koji govore protiv njih naravno bice pusteni kao i Naser jer ni Naseru nije sudio otac ni majka vec sud i to na osnovu dokaza i svjedoka.

..primjecujem da ove godine, za razliku od prosle, nema ni pokusaja da se na EXITu pokusa odati spomen zrtvama, ali se dize spomenik voljenom Drazi, naravno u natprirodnoj velicini.. nedavno, kad je bio 'incident' sa dizanjem tri prsta na gay paradi u zg, onda su komentari bili 'sta ako ona dize tri prsta, kao da u Hrvatskoj nema ustaskih simbola'. I mozda ih i ima tu i tamo ali nema dizanja spomenika ustasama i nema 'Ravne gore'...
eppur si muove...

O Srebrenici sam citala u mnogim novinama, jos pre nekoliko godina, ne samo u BiH,Srbiji vec i u Poljskoj kao ovde u Velikoj Britaniji gde zivim , radim i studiram. Pa ljudi da li je moguce da se takave tragedije desavaju i posle Hitlerovog Ausvica i Jasenovca kod nas u nekadasnjoj prelepoj i poludeloj SFRJ....
Nikada nisam bila nacionalista, a zlocin koji se deseo u Jugoslaviji govori o tome sta je nacionalna mrznja i vec bi odavno trebalo da odgovaraju oni koji su taj zlocin izvrsili.
Dosta vise prepucavanja, zapalimo svece i pomolimo se bogu da se takve tragedije vise nikada nikome ne desavaju bez obzira ko je ko. Krivi smo svi i to treba priznati. O Srebrenici ceo svet prica vec 10 godina, ovde u EU videla sam i video snimake iz satelita. Sramota

Mogu da kazem da me je sramota do srzhi sto se desio zlocin u Srebrenici, tim pre sto se neko valjda i u moje ime svetio "Turcima". Taj sto je sebi stavio kapu vojvode Misica na glavu, ne secajuci se da vojvoda Misic nije dozvolio da ijedan ratni zarobljenik bude zakinut u hrani a kamoli ubijen, sada se krije kao baba i ponovo meni nanosi bruku pred svetom.
Oodjednako je sramotna i epizoda sa Naserom Oricem i njegovim zlocinachkim bandama. Bestidnom odlukom da pusti masovnog ubicu Orica na slobodu, Tribunal u Hagu izazvao je kraj Bosne i Hercegovine. Ona ce teoretski nastaviti da funkcionise jos neko vreme, kao sto je i SCG funkcionisala godinama iako smo svi bili svesni da je pitanje trenutka kada ce se Crna Gora odvojiti. Ali zajednistva bez obostranog pokajanja i katarze za zlocine ne moze biti, tim pre sto medjunarodna zajednica to zahteva samo od jedne strane.

Srbi i Srbija moraju se suociti sa svim zlocinima koji su cinjeni u njihovo ime. Godspodo, nije samo Srebrenica u pitanju, vec i Prijedor, i Foca, i Visegrad, i Zvornik, i Brcko, i Bijeljina... i puno puno toga sto morate ili prihvatiti na svoja ledja da je to stvarno cinjeno u vase ime, ili da vi sami kazete da su fasisti iz srpskog i da ne zaboravimo crnogorskog naroda, pocinili planiranu agresiju na Bosnu i Hercegovinu i genocid nad Bosnjacima. Ne da samo ne smijete dozvoliti da prikrivate zlocince poput Karadzica i Mladica, vec osudite one koji ih javno deklariraju kao heroje i pjesme i epove im sklepaju ala Nele i Nemanja. Isti slucaj vazi za Momira Bulatovica i Mila Djukanovica koje je Milosevic vodao za ruku iz dana u dan u nove 'srpsko-crnopgorske' pobjede, citaj zlocine, nad svojim susjedima.
Na kraju suocite se sa zlocnima sto prije to je bolje za vas i vase drustvo u protivnom politicari poput Kostunice i Tadica drzat ce vas kao taoce politike koju je vodio njihov vozd Milosevic. To im je jedina sansa da se Seseljevim cetnicima odrze na vlasti. Da li razmisljate sta ce vam sutra slagati za nezavisnost Kosova, koje je samo pitanje dana ceka proglasenje?!
Na kraju suocite se sa Srebrenicom i bosanskim srebrenicama koja su pocinjene u vase ime i pred vase oci, a koje su pocili vasi sinovi, braca, ocevi... Jer na Srebrenici nije isao samo Mladic i Karadzic, vec 26 000 karadzica i mladica. Ako ih ne osudite sve neovisno na brojku racunajte na propast vaseg drustva.

Srpkinja sam i Beogradjanka, ali sam se borila protiv Milosheviceve politike i na kraju napustila svoj Beograd.
Zelim da izrazim sauchesce svima koji su izgubili nekog u ovom genocidnom ludilu koje je R.M. izveo na uzas i sramotu svih nas .U svoje ime i u ime moje porodice saljem vam izraze saucesca i molim da nam oprostite.
S postovanjem,
Ruzica

Niko nije potpuno nevin, ali sigurno neko je vise kriv nego drugi. A to su Srbi. Sramota. Prvo da izvini Tadic i svi ostali - pa onda videcemo. Evo i zasto R.Srpska ne moze biti nezavisna - zato sto je rezultat vojno-politickog genocida, i evo zasto Kosovo ce dobiti nezavisnost. Nemojte se buniti, nego mislite dva puta kad budete govorili o Bosni i Kosovu.

Trebalo bi da podignemo muzej ratnih zlocina u Beogradu (po uzoru na Nemce), gde bi najvise mesta bilo posveceno Srebrenickim zrtvama. Da se ne zaboravi i ne ponovi ovo vreme zla i ludila. A mi umesto toga pravimo spomenik "Djeneralu"...

Ko bre kome ima sta da prasta?!? Ja sam tada imao 15 godina. Kakve ja veze imam sa zlocinom u Srebrenici i zbog cega ja treba da se osecam osramljenim zbog toga. Sta je bre sa vama ljudi...?

Izvinjavam se i ja mada sam Sarajevo napustio za dlaku pre rata. Izinjavam se i u ime moje mame koja je godine provela kao "cetnik" u opkoljenom Sarajevu, cekajuci na razmenu. Izinjavam se u ime svih masakriranih zena i dece i okoline srebrenice iako nisu doziveli genocid u Srebrenici.

Dok se u Bosni ratovalo, mi nismo išli nigde, učili smo škole. Neko jeste, e taj neko neka odgovara, zašto bih ja za njega. Stoga molim sve da se ne lože na kolektivno. Uostalom, svi su sad pametni i svi sad žale, ali samo stradale sa "svoje strane". Od tog cinizma je muka onima koji to stvarno vide i razumeju. Uostalom, nismo li svedoci, da oni koji jesu i koji su učestvovali, bolje prolaze na sudu nego da su ukrali bombone u marketu? I

U potpunosti se slazem sa tim da se svi trebaju pokloniti zrtvama zlocina u Srebrenici. To jeste bio zlocin i svakako ga ne treba zaboraviti. I moraju se zlocinci izvesti pred lice pravde i biti osudjeni za svoja nedela i necovecnost. Kao i njihovi pomagaci i oni koji ih prave herojima.
Ali ne mogu da se slozim sa pojedincima (jer smatram i zelim da smatram da se radi o pojedincima) da je neko cinio zlocine u moje ime i u ime Srba. Cak sam i ja, koji sam u to vreme bio maloletan, zajedno sa svojom porodicom i prijateljima osudjivao politiku Slobodana Milosevica i njemu bliskih ljudi i kontinuirano se borio protiv tadasnjeg rezima. Kao sto se i sada borim protiv sadasnjeg rezima (jer Kostunicu smatram nimalo manjim diktatorom). Zato slobodno mogu da kazem da niko nije vrsio zlocine u moje ime i u ime ljudi koje ja znam. I ne moze se osudjivati ceo srpski narod zbog toga jer narod nije kriv vec ekstremi toga naroda u liku i delu tadasnjih vlasti.
Ponavljam, Srebrenica jeste bila zlocin i ne sme nikada da se zaboravi! Ali je bilo i zlocina nad Srbima i oni treba da se pamte i osude. Iako niko od mojih najblizih nije stradao u tim pustosenjima, ne mogu da se otmem utisku da je Naser Oric nagradjen za svoja nedela.
Pravda mora biti dostupna ali i jednaka za sve bili oni pripadnici srpskog, bosanskog, hrvatskog, americkog ili ma kog drugog naroda.
SREBRENICA JESTE BILA ZLOCIN! Neka je svim zrtvama Srebrenice laka zemlja i neka pocivaju u miru.

Sutra ce biti obelezena godisnjiva stradanja 3000 srba od muslimanske vojske pod komandom Nasera Orica, ali sutra nece biti ni Karle, ni Silinga, ni zena u belom ni zena u crnom, ni izjava, verovatno samo kratka vest na ovom sajtu.

Мене рецимо савршено баш брига за жртве Сребренице, и на такав став имам апсолутно демократско право.
Наравно, ко је убијао ратне заробљенике и цивиле мора да кривично одговара, ту се не споримо.
Али, мени се чини да многи од вас желе да оду даље од легалног процеса -- желе да другима одређују шта да МИСЛЕ.

Svi znamo da se u Srebrenici dogodio zlocin. Takodje znamo da su se i mnogi drugi zlocini dogodili sirom bratskih republika bivse Jugoslavije. Znamo da za sve nisu krivi samo Srbi. E ova zadnja cinjenica se polako zataskava i prekriva lazima uz pomoc svetske zajednice. Nikada nisam odobravao srpsku politiku za vreme ratova, ali necu i ne mogu da se izvinjavam za zlocine u kojima nisam ucestvovao niti ih odobravao. Vreme je da se prekine sa prekrajanjem istorije. I drugi bratski narodi i narodnosti bivse Jugoslavije treba da shvate da i medju njima ima mnogo krvavih ruku. I Srbi ocekuju da im se neko izvini ili bar prizna da je zlocina i zlocinaca bilo diljem bratske Jugoslavije.

Svi mi susjedi Srbije vrlo dobro znamo da je u Srbiji bilo puno onih koji su se suprotstavljali Miloševiću i režimu i znamo da u ime tih ljudi nitko nije činio zločine i da je te ljude sram, kao što je sram svako normalno ljudsko biće. Međutim, loše zvuči kad se službena Srbija, dakle, Srbija koju svi građani Srbije biraju da je predstavlja - u parlamentu, u unutrašnjoj politici, ali i u susjedstvu i svijetu općenito - ne želi odreći politike Slobodana Miloševića. I tu uopće nije pitanje isprike, pogotovo ne isprike poput Tadićevih koji se ispričava svima zbog svih zločina i koju malo tko doživljava iskrenom. Ovdje je pitanje toga da Srbi i Srbija jasno kažu da se, što se njih tiče, Srebrenica i sve ovo ludilo kojem smo bili svjedoci, više neće ponoviti. I da oni stvarno učine sve da se to i ne ponovi. Samo, u tom slučaju Draža i četnici (sa svim što oni predstavljaju) teško mogu biti heroji, teritorij Kosova se ne može nikako zamijeniti za bilo koji dio bilo koje države, najmanje RS, radikali ne mogu biti najjača politička opcija u zemlji itd.itd. Srbima i Srbiji nitko nema pravo nametati bilo što, a najmanje im određivati kako će živjeti i u što vjerovati. Ali, dok na primjerima ne vidimo da je Miloševićeva politika mrtva mi, vaši susjedi, isto tako imamo svako pravo ne vjerovati vam bez obzira koliko nas vi uvjeravali u vašu iskrenost i biti podozrivi prema vama...

Osudjujem uzasne zlocine koje su pocinile sve strane i iskreno saucesce rodbinama palih zrtava. Jednome se, ipak, jos uvek ne mogu nacuditi a to je koliko ce jos dugo Evropska Unija i tzv. Medjunarodna Zajednica jos uvek prikrivati svoju ogromnu krivicu za sve sto se dogodilo samo u jednom malom gradu kao sto je Srebrenica. Pa zar je moguce da su (kada je bar Srbija bila u pitanju) bukvalno za tili cas naterali jake vojne snage da napuste KiM i sprece zlocine tolikog obima a da to nisu ucinili u Srebrenici? Tragicno je sto je vecina u bivsoj YU nasela na jeftinu zamku nekih zemalja EU pa sada svima kroje kapu i na racun sve ove YU tragedije pokusavaju da "poravnaju" neke svoje racune iz ne tako davne proslosti. Posluzili su se starim dobro oprobanim rimskim receptom "Divide et impera". Ali, ni tu se cinizam ne zavrsava. Sada su sve zemlje bivse YU doveli u poziciju da "zakucaju na vrata Evrope". Izvinite, a na kom to kontinentu zivi sav taj narod? Mislim da je zaista krajnje vreme da se na tom prostoru svi vec jednom probude. Zalosno je samo koliko je ljudi nepotrebno izgubilo glavu. Neka im je laka zemlja.

Iskrena sućut obiteljima svih nevinih žrtava s bilo koje strane, bošnjačke, srpske ili hrvatske. Iskreno se nadam da će svi ratni zločinci odgovarati za svoja nedjela, da neće proći još mnogo vremena dok Mladić i Karadžić ne završe iza rešetaka. Prije svega to želim zbog naših susjeda Srba. Da ne moraju poput nas Hrvata 50 i kusur godina dokazivati da nisu svi ustaše i fašisti.

Ganut sam cinjenicom da je i u drzavi koja je ucestvovala u srebrenickom genocidu odrzan protest. Drago mi je da kod nasih istocnih komsija postoje ljudi koji su shvatili da zlocinac nikada ne moze biti heroj. Drago mi je da u Srbiji postoji svijest i empatija prema Bosnjacima Srebrenice. Svaka cast Vojvodjanima. Aferim i kapu vam skidam kada ste smogli snage da uputite tako smjel prijedlog da se danas i u Srbiji proglasi dan zalosti. To nije ucinjeno, i to nas u Bosni uopce ne iznenadjuje, ali ohrabruje da postoje ljudi koji iskreno osjecaju sucut s nama. Jedno ljudsko vam HVALA!

Svako ubistvo je tragedija ali u ratu u Bosni i Hercegovini bilo je brutaliteta i surovosti na jednoj i drugoj i trecoj strani. Stalno osudjivanje jednog naroda mora a prestane. Meni u ratu niko nije bio idol, i ko je kriv neka mu se sudi. Uporedjivanje Srebrenice sa Auschwitz-om je minimiranje jevrejske tragedije.

Trebalo bi da podignemo muzej ratnih zlocina u Beogradu (po uzoru na Nemce), gde bi najvise mesta bilo posveceno Srebrenickim zrtvama. Da se ne zaboravi i ne ponovi ovo vreme zla i ludila. A mi umesto toga pravimo spomenik "Djeneralu"...
(Pera Kojot, 11. jul 2006 16:15)

Kada bi malo vise mislili na Srbe koji su ubijeni...

Srebrenica jeste mesto stravicnog zlocina, i toga su SVI u Srbiji svesni.
Ratko Mladic, kao i veliki broj ljudi koji su ucestvovali u tom zlocinu, radili su to iz licne osvete, to je jasno, i to su strucnjaci dokazali. I to ne srpski strucnjaci.
Covek je imao tragediju u Drugom svetskom ratu, vukao je traume iz detinjstva, i to je zato uradio, tu nema tajne.
A ti sto su sa njim isli, mnogi od njih su takve stvari takodje doziveli, a mnogi su pak i najobicniji okoreli kriminalci. No, nema izgovora, ni u kom slucaju.
Cela Srbija je gledala snimke, citala u novinama o tome, diskutovala na internetu o tome, itd.
Ali, zar Bosnjaci i ostali susedi, kao i medjunarodna zajednica, ne mogu da shvate da nam ne treba svaki dan popovati o tome, da nas ne treba konstantno vec koliko godina podsecati da su neki ljudi, pripadnici naseg naroda, zlocinci, i da treba da se pokajemo.
Normalno da se kajemo, ko god ima trunku cistote u srcu, taj ce pustiti suzu, ili osetiti zebnju, shvativsi da su to tamo bili neciji ocevi, supruzi, sinovi, dedovi...
Medjutim, molim vas, nemojte vise toliko o tome, jer posle tolike price, trazice se jos hiljade opravdanja, hiljade negiranja...

Pre svega, zeleo bih na ovu tuznu godisnjicu da izjavim najdublje saucesce svim Bosnjacima. Srebrenicki zlocin nikada ne moze i nece biti zaboravljen, bas kao ni holokast, iako zvanicni Iran eto tvrdi da se on nikada nije ni dogodio. To me naravno ne brine, uvek je zlocinackih rezima bilo i uvek ce ih i biti. Brine me sledece - apsolutno sam zgrozen cinjenicom da se mladi narastaji u Srbiji ne samo ne stide Srebrenice, nego se eto jos i brecaju, kao, sta pa ja sam tada imao 15 godina, sta ja imam s' tim?! Sta drugo ocekivati od generacija formiranih u vreme apsolutne kulturne i moralne apokalipse na nasim prostorima. Mene eto panika hvata sto ce na takvim mladjima nas svet da ostane. Figurativno naravno, posto smo se mi stariji naravno potrudili da im ne ostane mnogo toga; kakav tragican primer neshvatanja pripadnistva bilo kojoj naciji - istorija za njih pocinje znaci ne cak ni kad su se rodili, nego ne znam ni ja kad, sa 18, 20. Pa niko dete od tebe ne trazi da ides u Hag pobogu, nego da otvoris oci i shvatis sta znaci izvesti 8000 civila na livadu, i onda ih sistematski klati nedelju dana jednog po jednog. Da shvatis da je u tvojoj zemlji predsednik najvece parlamentarne stranke optuzen za genocid, evo da i to prevedem - zamisli da je u nemackom parlamentu najzastupljenija stranka bila hitlerova nacional/socijalisticka za vreme sudjenja u Nirnbergu?! Da shvatis da planeta nije pocela da se okrece onog dana kad si ti skinuo djanu. I pre svega, da shvatis ovo: da si kojim slucajem sa svojih 15 godina ziveo u Srebrenici, bio bi ubijen da najnehumaniji i najstrasniji moguci nacin. Oh, zamalo da zaboravim - a pre toga bi morao da gledas kako ti ubijaju sve clanove najuze porodice. Sedi sine pa procitaj ova svedocenja, da vidis kakvog "heroja" tvoj premijer i predsednik kriju, da shvatis kakva je to "junacina" i sa koliko predanosti "brani" tebe i tvoju otadzbinu i "konacno se sveti Turcima".

www.srebrenica.ba/pdf/samsrelj.pdf

Ko je Srbin, procitace.

Uzasno se stidim zbog svega sto su ubice pocinile u "moje ime". 10 godina svog zivota sam potrosila boreci se protiv Milosevica i njegove politike, mislila sam da ce njegovim odlaskom prestati nase muke i umanjiti se stid. Nazalost to se nije desilo. Nakon ubistva Dr.Djindjica konacno sam prelomila i napustila Beograd. Stidim se i uzasno mi je tesko, kad se setim da su ubijali decu, ljude zato sto su druge vere, nase prijatelje, rodjake, komsije. Molim porodice zrtava da prihvate da nismo svi zlocinci i da se, nadam se, veliki broj srba uzasno stidi i da bi dali sve da se ovo nije nikad dogodilo.
Neka je laka zemlja svim zrtvama.

Nacisti = Srbi? Pripdanje naciji, kojoj naciji? Ti koji su klali po Bosni isli su tamo da kradu i otimaju a usput su se izivljavali nad neduznim stanovnistvom. Odbrana Srpstva je bio samo izgovor! Oni nisu ubijali zato sto su veliki Srbi nego zato sto su kriminalci! Ako ih bilo ko smatra svojom nacijom neka se slobodno u svoje ime izvinjava!