Déjà vu

Lepota velikih evropskih prestonica moze se oceniti i tako sto se razgleda ono sto se nalazi van glavnih turistickih ruta. Samo par ulica dalje, skrivene, mogu se naci stvari koje pokazuju velicinu i lepotu jednog grada. Po tome Pariz prednjaci u odnosu na druge gradove - po skriveoj lepoti.

kako je lepo otici u pariz ludo zaljubljen

Prosle godine sam bila par dana u Parizu i secam se svakog trena provedenog tamo. U zivotu nisam videla tako lep grad, savrsen u svakom smislu. Isla sam peske od Ajfelovog tornja, pa do Luvra, Trijumfalne kapije, Opere... I secam se da sam rekla - Jednog dana cu ja ziveti ovde, i verujem da ce tako i biti. Mislim da Pariz ne bi bio isti bez Ajfelovog tornja, on je nesto fascinantno. Secam se da sam otvorila usta od odusevljenja, kada je uvece pocela da treperi i da menja boje. U zivotu nisam videla nista sto me je toliko fasciniralo!

Uz prvi dolazak u Pariz, zaista je obavezna prica o cuvenom Parizaninu, predsedniku Udruzenja za rusenje Ajfelove kule, koji u njoj ruca svaki dan, jer je to zapravo jedino mesto u gradu sa koga se ona ne vidi... to i jeste Pariz - fora, poza, beskrajni sarm, neverovatna lakoca, inspiracija u vazduhu, veciti duh beskrajnih avenija, po kojima Aznavour oplakuje bledece strasti...

Nikako ne posecivati Pariz agencijsko-turistickim nacinom.Setati ulicama izvan velikih komercijalnih bulevara.Otkrivati skrivene kutke.

Menjam ceo Pariz za setnju Zemunskim kejom i pogled na Dunav sa Gardosa! Nije sve u kamenju...

Ja obicno preskacem testove, narocito one koji se pretenciozno pozivaju na Freud-a. I nije mi bas zanimljiv pokusaj autora da izvrsi klasifikaciju ljudi (ili grada) na ovaj nacin. Uostalom, i komentari su tu negde...izmedju blagog hvalisanja i pokusaja da se objasni (ili docara) "moj Pariz".

Predivna Marea, setnja obalom Sene, voznja metroom, predivne fasade na zgradama koje se ciste svakih 15 godina, multikulturalnost i raznolikost, predivni kroasani, vino, sirevi...

Medeni mesec u Parizu - kud ces veceg klisea?!?! No, osecaj je fenomenalan, narocito kad nije u pitanju poseta u organizaciji neke turisticke agencije, vec poseta prijateljima i potpuno samostalna organizacija vremena. St Eustache, Sacre Coeur, Notre Dame, Rodenov muzej i Bobur, kroasani, kisa, parkovi i patke, i obavezna poseta pariskom okolisu - Senlis, zamak Chantilly, poseta Moneovoj kuci i cuvenoj basti, Versaj . . . I na kraju, uprkos kilometarskom redu, pogled sa Ajfelove kule . . . Bolji je pogled sa Panteona, tek da se zna. I onda se jos vise zaljubis u svog novopecenog muza - sve zbog Pariza!

Ocito na ovom svetu jos uvek ima ljudi kojima je jedino stivo ljubavni vikend romani.

..to je bocanje na skrivenom trgu iza Pont neuf, piknik do duboko u noc na kanalu, bleja u Monorgeuil-u uz kroasane iz Sthorera i vaseg keshu koji vam namesta tv da gledate Novaka Djokovica i nesmetano vristite od srece..To je Mare sa vasim piljaromi obucarom s kojim se izljubite i pitate za zdravlje..
To su dobri koncerti na kojim je publika vesela i raspevana..to je Radio - Nova sa strashno dobrom muzikom to su ljudi odasvud i moji francuski prijatelji koji obozavaju nas prostor,ali me nauce da razmisljam politicki korektno:)...
Pariz , kao i svaki drugi grad je ono sto pdlucite da od njega uzmete, otkrijete i napravite..Morate mu krenuti u susret i dace vam puno toga!nece biti lako , ali cete biti zadovoljni i zaljubljeni zauvek u njega!Pitanje love nije najvaznije, nepotrebno je reci.Pariz lagano umire, kaze moja drugarica Ana proizvod doooooobre skole francuske arhitekture , ali on i je tvoja stara baka koja divno peva ii kuva, i kod koje se uvek osecas srecno i cisto...mozda je to to, aa?

Sta reci o Parizu sem da je zaista najlepsi grad u Evropi i da ga iskljucivo treba posetiti sa voljenom osobom jer je utisak tada neuporedivo jaci.
Setnje ulicicama Monmarta,ispijanje ekspresa u nekom od stotine kafea u blizini Hala,gluvarenje kraj fontane Nevinosti i naravno uzivanje na vetru sa trga Trokadero,Pariz ostaje i godinama posle...

Beaubourg, kuca George Sand (Muzej romanticnog zivota), Theodore Gericault & meduzin splav, pariske knjizare i antikvarnice, zabacene galerije, natpis: U ovoj kuci je zivio i radio Rudjer Boskovic na zgradi iza Francuske akademije nauka desavanja koja cine da je Pariz to sto jeste i jos gomila drugih stvari. Car je u otkrivanju, ne u utvrdjivanju turistickog znanja. Ajfelova kula i jeste jedna velika prljava grdosija, osim ako nas neko ubedi da je drugacije...

...pijace, luksemburski park, poslasticarnice Berthillon, Roland Gaross, Jacques Brel, le moelleux au chocolat, crna garderoban...usotalom pogledajte listu stvari koje parizani (ne)vole http://www.o-chateau.com/blog/full-list-of-parisians-like/

Voznja metroom ali samo ako su u pitanju prva 1. i 14. linija :P

Menjam ceo Pariz za setnju Zemunskim kejom i pogled na Dunav sa Gardosa! Nije sve u kamenju...

Prosle godine sam bila par dana u Parizu i secam se svakog trena provedenog tamo. U zivotu nisam videla tako lep grad, savrsen u svakom smislu. Isla sam peske od Ajfelovog tornja, pa do Luvra, Trijumfalne kapije, Opere... I secam se da sam rekla - Jednog dana cu ja ziveti ovde, i verujem da ce tako i biti. Mislim da Pariz ne bi bio isti bez Ajfelovog tornja, on je nesto fascinantno. Secam se da sam otvorila usta od odusevljenja, kada je uvece pocela da treperi i da menja boje. U zivotu nisam videla nista sto me je toliko fasciniralo!

Medeni mesec u Parizu - kud ces veceg klisea?!?! No, osecaj je fenomenalan, narocito kad nije u pitanju poseta u organizaciji neke turisticke agencije, vec poseta prijateljima i potpuno samostalna organizacija vremena. St Eustache, Sacre Coeur, Notre Dame, Rodenov muzej i Bobur, kroasani, kisa, parkovi i patke, i obavezna poseta pariskom okolisu - Senlis, zamak Chantilly, poseta Moneovoj kuci i cuvenoj basti, Versaj . . . I na kraju, uprkos kilometarskom redu, pogled sa Ajfelove kule . . . Bolji je pogled sa Panteona, tek da se zna. I onda se jos vise zaljubis u svog novopecenog muza - sve zbog Pariza!

Sta reci o Parizu sem da je zaista najlepsi grad u Evropi i da ga iskljucivo treba posetiti sa voljenom osobom jer je utisak tada neuporedivo jaci.
Setnje ulicicama Monmarta,ispijanje ekspresa u nekom od stotine kafea u blizini Hala,gluvarenje kraj fontane Nevinosti i naravno uzivanje na vetru sa trga Trokadero,Pariz ostaje i godinama posle...

Beaubourg, kuca George Sand (Muzej romanticnog zivota), Theodore Gericault & meduzin splav, pariske knjizare i antikvarnice, zabacene galerije, natpis: U ovoj kuci je zivio i radio Rudjer Boskovic na zgradi iza Francuske akademije nauka desavanja koja cine da je Pariz to sto jeste i jos gomila drugih stvari. Car je u otkrivanju, ne u utvrdjivanju turistickog znanja. Ajfelova kula i jeste jedna velika prljava grdosija, osim ako nas neko ubedi da je drugacije...

Predivna Marea, setnja obalom Sene, voznja metroom, predivne fasade na zgradama koje se ciste svakih 15 godina, multikulturalnost i raznolikost, predivni kroasani, vino, sirevi...

kako je lepo otici u pariz ludo zaljubljen

..to je bocanje na skrivenom trgu iza Pont neuf, piknik do duboko u noc na kanalu, bleja u Monorgeuil-u uz kroasane iz Sthorera i vaseg keshu koji vam namesta tv da gledate Novaka Djokovica i nesmetano vristite od srece..To je Mare sa vasim piljaromi obucarom s kojim se izljubite i pitate za zdravlje..
To su dobri koncerti na kojim je publika vesela i raspevana..to je Radio - Nova sa strashno dobrom muzikom to su ljudi odasvud i moji francuski prijatelji koji obozavaju nas prostor,ali me nauce da razmisljam politicki korektno:)...
Pariz , kao i svaki drugi grad je ono sto pdlucite da od njega uzmete, otkrijete i napravite..Morate mu krenuti u susret i dace vam puno toga!nece biti lako , ali cete biti zadovoljni i zaljubljeni zauvek u njega!Pitanje love nije najvaznije, nepotrebno je reci.Pariz lagano umire, kaze moja drugarica Ana proizvod doooooobre skole francuske arhitekture , ali on i je tvoja stara baka koja divno peva ii kuva, i kod koje se uvek osecas srecno i cisto...mozda je to to, aa?

Uz prvi dolazak u Pariz, zaista je obavezna prica o cuvenom Parizaninu, predsedniku Udruzenja za rusenje Ajfelove kule, koji u njoj ruca svaki dan, jer je to zapravo jedino mesto u gradu sa koga se ona ne vidi... to i jeste Pariz - fora, poza, beskrajni sarm, neverovatna lakoca, inspiracija u vazduhu, veciti duh beskrajnih avenija, po kojima Aznavour oplakuje bledece strasti...

Voznja metroom ali samo ako su u pitanju prva 1. i 14. linija :P

Lepota velikih evropskih prestonica moze se oceniti i tako sto se razgleda ono sto se nalazi van glavnih turistickih ruta. Samo par ulica dalje, skrivene, mogu se naci stvari koje pokazuju velicinu i lepotu jednog grada. Po tome Pariz prednjaci u odnosu na druge gradove - po skriveoj lepoti.

Nikako ne posecivati Pariz agencijsko-turistickim nacinom.Setati ulicama izvan velikih komercijalnih bulevara.Otkrivati skrivene kutke.

Ocito na ovom svetu jos uvek ima ljudi kojima je jedino stivo ljubavni vikend romani.

Ja obicno preskacem testove, narocito one koji se pretenciozno pozivaju na Freud-a. I nije mi bas zanimljiv pokusaj autora da izvrsi klasifikaciju ljudi (ili grada) na ovaj nacin. Uostalom, i komentari su tu negde...izmedju blagog hvalisanja i pokusaja da se objasni (ili docara) "moj Pariz".

...pijace, luksemburski park, poslasticarnice Berthillon, Roland Gaross, Jacques Brel, le moelleux au chocolat, crna garderoban...usotalom pogledajte listu stvari koje parizani (ne)vole http://www.o-chateau.com/blog/full-list-of-parisians-like/