Slobodna Bosna o ubistvima Srba

Ironija ove vijesti je u tome sto mediji u Srbiji pricaju o zlocinima nad srbima tek kada neki medij iz Bosne ili Hrvatske pocne pricati o njima. Do sada je stvaran utisak da je 150.000 srba iz Sarajeva napustilo grad gde su odvajkada bili iz cistog bijesa. I sam Mirko Pejanovic koji se tesko moze nazvati objektivnim je izjavio da je "na brutalan nacin ubijeno 2500-3000" srba u Sarajevu dok se situacija nije sredila u oktobru 1993. U taj broj nije uracunao srbe koji su ubijeni dok su kopali rovove ili od strane vatre sa srpskih polozaja. Tih 800 ljudi sto navodi "Slobodna Bosna" su oni koje je muslimanski MUP evidentirao kao ubistva. A u taj broj ne ulaze oni koji su izmasakrirani u Pofalicima (jer je to bila "vojna intervencija"), ne ulaze oni koji su na primjer ubijani u stanovima pa izbacivani ispred svojih zgrada i za koje je upisivano da su zrtve snajpera i koji su dobijali status "zrtve srpske opsade". Ne ulaze ni oni koji su ranjavani pa zatim u Bolnici Kosevu pustani da iskrvare ili im je uradjena pogresna intervencija da bi kasnije od posljedica preminuli.
Senad Avdic je napisao ovaj tekst zato jer zna da ce kad tad to morati izaci na vidjelo, pa da ispadne da su tu inicijativu pokrenuli sami muslimani. I unaprijed je dao alibi muslimanskim zlocincima.
Sta je cekao 10 godina?

duboko pozdravljam ovo sto je slobodna bosna objavila.
nije bitno jel bilo 800 ili 8000 ili jos vise ubijenih, bitno je da samosvest postoji, bitno je suocavanje sa sopstvenim zlocinima.
nekulturno je takmiciti se oko toga ko je imao vise ubijenih.to je bolesno.
mislim da bi bilo dobro da se formira neka komisija koja ce se sastojati od ljudi iz Srbije,BiH i Hrvatske koji ce zajednickim snagama resiti konacno misteriju o broju poginulih.
sad je prica analogna:Srbija kaze u Srebrenici ubijeno 2000,a u BiH kazu ubijeno 8000 ljudi. Istina je kao i obicno izmedju.
Pozdravljam jos jednom ovakav postupak.Na naslovnoj strani slobodne bosne pise "STRAVICNA STRADANJA SARAJEVSKIH SRBA"
Budimo se!!!!!!!!!!!!!

Gde je sada onaj pametni Sakib da obrazlozi da ubijanje Srba u Sarajevu ne spada pod kategoriju "genocid". Jos samo Bono da otpeva neku pesmicu na ovu temu...

U BiH nema rata deset godina i - noista! Kadea su u pitanju zlocini "drugih" po njima od "prvih" ide i drvlje i kamenje. Medjunarodni predstavnici u jadnoj BiH 9izdali su naredbu srpskoj strani da formira komisiju za utvrdjivanje zlocina u Srebrenici! Dugo godina srpska strana izaziva lavine tvrdnjama o zlocinima nad srpskim civilima! Muslimanski "politicari" brane se ili cutanjem ili uzvratnim udarcima! Medjunarodni placenici - gutaju eure... Bilo je odavno vrijeme da i SaRAJEVU IZDAJU NAREDBU DA SE JEDNOM I SARAJEVSKA LJAGA ILI SK9INE ILI SRPSKA OPTUZIVANJA DOKAZU!
Muhamed Kopic

Da li i moja sestra (otac Srbin, majka Hrvatica, udata bila za Muslimana) spada u zrtve "srpskog terora"? Nagovarali smo ih da predju za Beograd dok se moglo, nisu verovali da je rat moguc u Bosni, samo oni znaju kako su ziveli do '94 kada je zvanicno stradala od snajpera. Ni dan danas nam samo niko nije mogao ili hteo reci odakle je metak ispaljen.

Teror u opsednutim i terorisanim gradovima bez efektivne policijske i civilne vlasti je dobro proucen i poznat u soci-istoriskoj literaturi i uvek je pracen nasumicnim ubistvima, pljackom (od kojih bosnjaci nisu bili izuzeti). Teror u gradovima Republike Srpske koji nisu bili pod opsadom i danonocnim granatiranjem gde je postojala i civilna i vojna vlast, hrane na izobilje i sloboda kretanja (prema Srbiji) je fenomen drzavnog terorizma i nacizma.

Konacno da je neko imenom i prezimenom spomenuo Fikreta Prevljaka, predratnog policajca-specijalca, potom licnog tjelohranitelja A. Izetbegovica, i na kraju komandanta 4. "viteske" motorizovane brigade i ratnog gospodara zivota i smrti u sarajevskom prigradskom naselju Hrasnica. Medjutim on nije jedini, mnogi drugi koji su bili na odgovornim mjestima u ratnom predsjednistvu (muslimanske) opstine Ilidza su odgovorni za teska krsenja prava civilnog stanvnistva u ovome naselju pre svih Beriz Belkic tadanji sekretar sekretarijata za narodnu odbranu, bez cijeg potpisa ni jedan Srbin nije mogao biti poslat na kopanje rovova kao i sami komandanti radnih vodova Ademovic i Djuliman. Takodje ostaje da se razjasne okolnosti ubistava vise od 20 hrasnicana srpske nacionalnosti : Samardzija, Govedarica, Milutinovic, da pomenem samo neke. Da istina bude potpuna, moram spomenuti i one druge koji su pomagali i stitili Srbe i zahvaljujuci kojima sam danas ziv. Inace u Hrasnici je rat zatekao nekih 250-300 zitelja srpske nacionalnosti od kojih oko 70 nije docekalo kraj rata. Nekoliko ih je zaista ubijeno od srpskih granate, ali je vecina ubijena ili u lokalnom improvizovanom zatvoru vojne policije ili na kucnom pragu ili na kopanju rovova za koje su bile zaduzene civilne opstinske vlasti. Ne mogu da tvrdim da je ovu proprciju (~25% ubijenih) prikladno aplicirati na ostale dijelove Sarajeva, ali mislim da moze dati kakvu-takvu globalnu sliku o razmjerama stradanja. Hrasnica je cijelo vrijeme rata bila izvan blokade i kao takva bila je stijeciste svega (ljudi, hrana, oprema) sto je ulazilo ili izlazilo iz Sarajeva tunelom ispod aerodroma, te je takodje imala hrane kao i slobodu kretanja (ka Hrvatskoj) i dobro organizovanu vojnu i civilnu vlast, svakodnevno prisustvo pripadnika medjunarodnih snaga, ali su se svejedno ubistva desavala i nisu bila sankcionisana iako se u mnogim slucajevima znalo/pretpostavljalo ko su pocinioci. A da su oni i dan-danas na slobodi potvrdjuje upravo i ovaj tekst u Slobodnoj Bosni.

Opet rasprava o broju ubijenih.Kao da to sto je ubijen manji broj ljudi umanjuje zlocine.Nisu ljudi meso pa da se mere na kilograme.I u cemu je problem sto se jedno ime ponavlja deset puta.Postoji na desetine ljudi koji imaju isto ime i prezime.Ali lepo je sto se klupko ipak odmotava i medju Bosnjacima.Kao i obicno doci ce ,pre ili kasnije, na videlo svaka istina ,pa i o ovom ratu.

Tokacina komisija ciji izvestaj slucajno koristi Srpska strana u Hagu da dokaze da nije bilo genocida nad Bosnjacima je utvrdila da je ukupno u celom ratu na teritoriji Bosne, ukljucujuci Sarajevo a to kljucuje i srpske bombe stradalo ukupno 3,200 Srpskih civila a preko 34,000 Bosnjackih. Naravno svako koristi ove podatke selektivno i kada i kako mu zatrebaju: sa nase strane priznaju se u pogledu ubijenih Bosnjaka jer dokazauje da nije ubijen broj koji su Bosnjaci tvrdili da jeste. Sa druge strane ne priznaje se kada je u pitanju broj srpskih civila jer pokazuje da ipak nije bilo sistematskog ubijanja (mnogi Bosnjaci su ubijani u Sarajeu pod opsadom dok 1943 nije pohapsena i pobijena mafija).
Bosnjaci ne priznaju broj ubijenih Bosnjaka ali broj ubijenih srba i hrvata priznaju. Tokacina komisija je dobar pocetak, ako nije sveobuhvatan onda je pouzdan jer niko nije stavljen na spisak bez da je pouzdano utvrdjeno da je ubijen. Zato sto smanjuje mogucnost manipulacija ni jedna strana ga ne podrzava. A bez istine i vracanje zrtvama dostojanstva nema pomirenja.

Svaciji zivot je jednako vrijedan.Za stradanja bilo koga pa i sarajevskih Srba vjerujem da ce krivci biti izvedeni pred lice pravde brzo,zarad Sarajeva a pogotovo pravde.
O ciframa stradalih Srba u Sarajevo ne zelim komentarisati jer su oni u sluzbi dnevne politike,pogotovo Republike Srpske koja u politicki osjetljivim trenucima pokusava to stradanje predstaviti kao "srpsku Srebrenicu" sto je u najmanju ruku bezobrazno i drsko.
Ako se ima u vidu cinjenica da je pocetak rata u cijeloj BiH pa i Sarajevu obiljezila opsta konfuzija,masa raznih vojski bez vojnickog ustroja,psihoza blokade grada u 2-3 pokusaja,jasno stavljanje JNA
na srpsku stranu,obecanje Karadzica sa skupstinske govornice da ce Bosnjaci nestati,dokazano kod jednog broja Srba da su dobili odredjene zadace od rukovodstva SDS-a sta da rade kad pocne haos,itd,itd.Dakle,
nepovjerenje u takvom okruzenju,realno,bilo je veliko.Ko je kome mogao nesto garantovati u takvom haosu?
Pretpostavljam da je tu bilo i gresaka,pogresnih informacija i procjena itd sto je pojedincima donijelo nevolje.
Svaki takav slucaj duboko,kao covjek zalim.
Zato bez politickih podmetanja
treba pustiti pravosudne organe da uz pomoc stranaca privedu pravdi sve one koji su iz bilo kojeg razloga LJUDIMA nanosili zlo.
Srdacan pozdrav za vas i za onj dio koji se zove demokratska Srbija

Svaki ubijeni civil mora biti identifikovan kao okolnosti pod kojima je ubijen. Sto opet izglda svima odgovara - rat za podelu Bosne se nastavlja drugim sredstvima. A mafija se bogati i bogati a nezapsolenost raste i raste. To izgleda odgovara veteranima rata koji su jos u sedlima a mi ostajemo da se prepucavamo brojevima i tako ponovo ubijamo zrtve a ciklus nepoverenja i podele se nastavlja. Broj ubijenih je samo jedan od faktora za nase suocavanje sa ovim nepotrebnim ratom i stradanjima ljudi na tim prostorima. Mada motika mora da podje odatle, neophodno je kopati duboko da dodje do samog dna Bosanskog uzasa i da svi narodi postanu svesni kako su uvuceni u to da bi identifikovali one kojih ih i dalje vuku u taj pakleni krug. Ed da ne bi opet za 50 godina rascicavali stare racune za koje obe trane veruju da nisu rasciscene (neki su trascicavali racune ostale od Turaka).

Pa vise od pola ubijenih Srba u Sarajevu ubili su Karadzicevi i Mladicevi topovi i snajperi koji su godinama nasumice bezdusno tukli po nesretnom gradu.

Kako sam posebno i lično dotaknut ovom temom jer sam sin Slobodana Samardžića čije telo je na objavljenoj fotografiji, to sam tim povodom uputio otvoreno pismo glavnom i odgovornom uredniku Slobodne Bosne, a isto želim u celosti stavljam na ovu stranicu

08.05.2006. godine

SLOBODNA BOSNA - Nezavisna informativna revija
SARAJEVO
BIH

GLAVNOM I ODGOVORNOM UREDNIKU
GOSPODINU, SENADU AVDIĆU

OTVORENO PISMO


Poštovani uredniče,

U prvom delu ovog pisma, koje pišem povodom napisa u reviji Slobodna Bosna, od 4. maja 2006. godine, o „jezivoj sudbini Srba u Sarajevu“, i objavljenih fotografija tela stradalih, želim da se obratim Vama lično sa pitanjem: da li ste Vi na jednoj od fotografija prepoznali svog kolegu, druga i prijatelja iz prošlih vremena, kao što sam ja na istoj fotografiji prepoznao svoga oca, Slobodana Samardžića?
Dozvolite da Vam se nadalje obraćam kao tatinom drugu, jer verujem da je vaše nastojanje da se rasvetle svi počinjeni zločini iskreno, pa stoga želim da Vam se zahvalim što ste smogli hrabrosti, koje Vam nikada nije nedostajalo, da medijski podržite nastojanje da, nakon 14 godina, možda i saznam ko, kako, gde i zašto je ubio moga oca, koji je uvek samo pevao svom voljenom Sarajevu , i verovao da mu se, u njemu, nikakvo zlo ne može dogoditi.
Pevao je Vajta, i svi ste zajedno pevali „...ovo je mali grad u njemu sve se zna...“, pa zašto ja ne mogu da saznam gde je telo moga oca? Zašto tatini drugovi neće da mi pomognu, da ga dostojno sahranimo, pa da mogu da šetam parkovima moga rodnog grada ne razmišljajući da li mi je pod nogama telo moga oca.
Dragi čika Senade, ja Vas molim da pitate Amora Mašovića, šefa Federalne komisije za traženje nestalih, gde je telo moga oca. Ja znam, da on to zna. Već 1993. godine, kada je meni bilo 8 godina, on je bio prva osoba sa kojom su moja majka i tetka kontaktirale, očekujući njegovu pomoć, jer je i on dobro poznavao moga oca. Zašto i u ime koga on to saznanje skriva? Možda bi mu bilo lakše da nam istinu kaže...
Čika Senade, molim Vas da pitate, zašto policija skriva dosije, koji je otvorila kada je napravila uviđaj na mestu izvršenja zločina? Fotografija koju ste objavili je fotografija sa policijskog uviđaja! Kako to da nakon izvršenog uviđaja i identifikacije tela, policija i sudski organi nisu zbrinuli tela ubijenih, ili su ih pak „zbrinuli“ na samo njima znan način?
Šta mislite, dragi čika Senade, da li je onda kriva samo neka Cacina, Jukina, ili bilo čija „družina“ ili su možda, više krivi oni koji su u to vreme rukovodili državom, policijom i raznim komisijama, a koji, kako kažu, ništa ne znaju i ne podležu nikakvoj odgovornosti, a sve znaju i prikrivaju? Šta mislite, da li je to sada zločin prema meni?
Molim Vas, da pitate Mirsada Tokaču, direktora Istraživačko-dokumentacionog centra, da li je važnija njegova ocena da su to „politička nagađanja“ u pogledu broja stradalnika, ili je važnije da se, u skladu sa međunarodnim konvencijama, porodicama nestalih i ubijenih kaže istina i prekrate boli, koje im se nanose upravo, ovako ilustrovanim, „političkim nagađanjima“?
Dom za ljudska prava je u slučaju moga oca doneo odluku i naložio državnim i sudskim organima da u određenom roku sprovedu postupak. Čini mi se da će taj predmet biti otvoren večno. Nadležnom Kantonalnom tužiocu, još niko nije naredio da se ovom predmetu ozbiljno posveti.

Dragi čika Senade, verujem da uz podršku vašeg nedeljnika i javnog mnjenja, odgovori na, već deceniju otvorena pitanja, mogu biti dobijeni.
Nadam se da će ovo moje pismo naći prostor na stranicama Vaše revije.

S poštovanjem,
Stefan Samardžiće
e-mail: stefansamardzic32@yahoo.com

Pa vise od pola ubijenih Srba u Sarajevu ubili su Karadzicevi i Mladicevi topovi i snajperi koji su godinama nasumice bezdusno tukli po nesretnom gradu.

Tokacina komisija ciji izvestaj slucajno koristi Srpska strana u Hagu da dokaze da nije bilo genocida nad Bosnjacima je utvrdila da je ukupno u celom ratu na teritoriji Bosne, ukljucujuci Sarajevo a to kljucuje i srpske bombe stradalo ukupno 3,200 Srpskih civila a preko 34,000 Bosnjackih. Naravno svako koristi ove podatke selektivno i kada i kako mu zatrebaju: sa nase strane priznaju se u pogledu ubijenih Bosnjaka jer dokazauje da nije ubijen broj koji su Bosnjaci tvrdili da jeste. Sa druge strane ne priznaje se kada je u pitanju broj srpskih civila jer pokazuje da ipak nije bilo sistematskog ubijanja (mnogi Bosnjaci su ubijani u Sarajeu pod opsadom dok 1943 nije pohapsena i pobijena mafija).
Bosnjaci ne priznaju broj ubijenih Bosnjaka ali broj ubijenih srba i hrvata priznaju. Tokacina komisija je dobar pocetak, ako nije sveobuhvatan onda je pouzdan jer niko nije stavljen na spisak bez da je pouzdano utvrdjeno da je ubijen. Zato sto smanjuje mogucnost manipulacija ni jedna strana ga ne podrzava. A bez istine i vracanje zrtvama dostojanstva nema pomirenja.

Svaciji zivot je jednako vrijedan.Za stradanja bilo koga pa i sarajevskih Srba vjerujem da ce krivci biti izvedeni pred lice pravde brzo,zarad Sarajeva a pogotovo pravde.
O ciframa stradalih Srba u Sarajevo ne zelim komentarisati jer su oni u sluzbi dnevne politike,pogotovo Republike Srpske koja u politicki osjetljivim trenucima pokusava to stradanje predstaviti kao "srpsku Srebrenicu" sto je u najmanju ruku bezobrazno i drsko.
Ako se ima u vidu cinjenica da je pocetak rata u cijeloj BiH pa i Sarajevu obiljezila opsta konfuzija,masa raznih vojski bez vojnickog ustroja,psihoza blokade grada u 2-3 pokusaja,jasno stavljanje JNA
na srpsku stranu,obecanje Karadzica sa skupstinske govornice da ce Bosnjaci nestati,dokazano kod jednog broja Srba da su dobili odredjene zadace od rukovodstva SDS-a sta da rade kad pocne haos,itd,itd.Dakle,
nepovjerenje u takvom okruzenju,realno,bilo je veliko.Ko je kome mogao nesto garantovati u takvom haosu?
Pretpostavljam da je tu bilo i gresaka,pogresnih informacija i procjena itd sto je pojedincima donijelo nevolje.
Svaki takav slucaj duboko,kao covjek zalim.
Zato bez politickih podmetanja
treba pustiti pravosudne organe da uz pomoc stranaca privedu pravdi sve one koji su iz bilo kojeg razloga LJUDIMA nanosili zlo.
Srdacan pozdrav za vas i za onj dio koji se zove demokratska Srbija

Da li i moja sestra (otac Srbin, majka Hrvatica, udata bila za Muslimana) spada u zrtve "srpskog terora"? Nagovarali smo ih da predju za Beograd dok se moglo, nisu verovali da je rat moguc u Bosni, samo oni znaju kako su ziveli do '94 kada je zvanicno stradala od snajpera. Ni dan danas nam samo niko nije mogao ili hteo reci odakle je metak ispaljen.

Teror u opsednutim i terorisanim gradovima bez efektivne policijske i civilne vlasti je dobro proucen i poznat u soci-istoriskoj literaturi i uvek je pracen nasumicnim ubistvima, pljackom (od kojih bosnjaci nisu bili izuzeti). Teror u gradovima Republike Srpske koji nisu bili pod opsadom i danonocnim granatiranjem gde je postojala i civilna i vojna vlast, hrane na izobilje i sloboda kretanja (prema Srbiji) je fenomen drzavnog terorizma i nacizma.

Ironija ove vijesti je u tome sto mediji u Srbiji pricaju o zlocinima nad srbima tek kada neki medij iz Bosne ili Hrvatske pocne pricati o njima. Do sada je stvaran utisak da je 150.000 srba iz Sarajeva napustilo grad gde su odvajkada bili iz cistog bijesa. I sam Mirko Pejanovic koji se tesko moze nazvati objektivnim je izjavio da je "na brutalan nacin ubijeno 2500-3000" srba u Sarajevu dok se situacija nije sredila u oktobru 1993. U taj broj nije uracunao srbe koji su ubijeni dok su kopali rovove ili od strane vatre sa srpskih polozaja. Tih 800 ljudi sto navodi "Slobodna Bosna" su oni koje je muslimanski MUP evidentirao kao ubistva. A u taj broj ne ulaze oni koji su izmasakrirani u Pofalicima (jer je to bila "vojna intervencija"), ne ulaze oni koji su na primjer ubijani u stanovima pa izbacivani ispred svojih zgrada i za koje je upisivano da su zrtve snajpera i koji su dobijali status "zrtve srpske opsade". Ne ulaze ni oni koji su ranjavani pa zatim u Bolnici Kosevu pustani da iskrvare ili im je uradjena pogresna intervencija da bi kasnije od posljedica preminuli.
Senad Avdic je napisao ovaj tekst zato jer zna da ce kad tad to morati izaci na vidjelo, pa da ispadne da su tu inicijativu pokrenuli sami muslimani. I unaprijed je dao alibi muslimanskim zlocincima.
Sta je cekao 10 godina?

Opet rasprava o broju ubijenih.Kao da to sto je ubijen manji broj ljudi umanjuje zlocine.Nisu ljudi meso pa da se mere na kilograme.I u cemu je problem sto se jedno ime ponavlja deset puta.Postoji na desetine ljudi koji imaju isto ime i prezime.Ali lepo je sto se klupko ipak odmotava i medju Bosnjacima.Kao i obicno doci ce ,pre ili kasnije, na videlo svaka istina ,pa i o ovom ratu.

Gde je sada onaj pametni Sakib da obrazlozi da ubijanje Srba u Sarajevu ne spada pod kategoriju "genocid". Jos samo Bono da otpeva neku pesmicu na ovu temu...

Svaki ubijeni civil mora biti identifikovan kao okolnosti pod kojima je ubijen. Sto opet izglda svima odgovara - rat za podelu Bosne se nastavlja drugim sredstvima. A mafija se bogati i bogati a nezapsolenost raste i raste. To izgleda odgovara veteranima rata koji su jos u sedlima a mi ostajemo da se prepucavamo brojevima i tako ponovo ubijamo zrtve a ciklus nepoverenja i podele se nastavlja. Broj ubijenih je samo jedan od faktora za nase suocavanje sa ovim nepotrebnim ratom i stradanjima ljudi na tim prostorima. Mada motika mora da podje odatle, neophodno je kopati duboko da dodje do samog dna Bosanskog uzasa i da svi narodi postanu svesni kako su uvuceni u to da bi identifikovali one kojih ih i dalje vuku u taj pakleni krug. Ed da ne bi opet za 50 godina rascicavali stare racune za koje obe trane veruju da nisu rasciscene (neki su trascicavali racune ostale od Turaka).

duboko pozdravljam ovo sto je slobodna bosna objavila.
nije bitno jel bilo 800 ili 8000 ili jos vise ubijenih, bitno je da samosvest postoji, bitno je suocavanje sa sopstvenim zlocinima.
nekulturno je takmiciti se oko toga ko je imao vise ubijenih.to je bolesno.
mislim da bi bilo dobro da se formira neka komisija koja ce se sastojati od ljudi iz Srbije,BiH i Hrvatske koji ce zajednickim snagama resiti konacno misteriju o broju poginulih.
sad je prica analogna:Srbija kaze u Srebrenici ubijeno 2000,a u BiH kazu ubijeno 8000 ljudi. Istina je kao i obicno izmedju.
Pozdravljam jos jednom ovakav postupak.Na naslovnoj strani slobodne bosne pise "STRAVICNA STRADANJA SARAJEVSKIH SRBA"
Budimo se!!!!!!!!!!!!!

U BiH nema rata deset godina i - noista! Kadea su u pitanju zlocini "drugih" po njima od "prvih" ide i drvlje i kamenje. Medjunarodni predstavnici u jadnoj BiH 9izdali su naredbu srpskoj strani da formira komisiju za utvrdjivanje zlocina u Srebrenici! Dugo godina srpska strana izaziva lavine tvrdnjama o zlocinima nad srpskim civilima! Muslimanski "politicari" brane se ili cutanjem ili uzvratnim udarcima! Medjunarodni placenici - gutaju eure... Bilo je odavno vrijeme da i SaRAJEVU IZDAJU NAREDBU DA SE JEDNOM I SARAJEVSKA LJAGA ILI SK9INE ILI SRPSKA OPTUZIVANJA DOKAZU!
Muhamed Kopic

Konacno da je neko imenom i prezimenom spomenuo Fikreta Prevljaka, predratnog policajca-specijalca, potom licnog tjelohranitelja A. Izetbegovica, i na kraju komandanta 4. "viteske" motorizovane brigade i ratnog gospodara zivota i smrti u sarajevskom prigradskom naselju Hrasnica. Medjutim on nije jedini, mnogi drugi koji su bili na odgovornim mjestima u ratnom predsjednistvu (muslimanske) opstine Ilidza su odgovorni za teska krsenja prava civilnog stanvnistva u ovome naselju pre svih Beriz Belkic tadanji sekretar sekretarijata za narodnu odbranu, bez cijeg potpisa ni jedan Srbin nije mogao biti poslat na kopanje rovova kao i sami komandanti radnih vodova Ademovic i Djuliman. Takodje ostaje da se razjasne okolnosti ubistava vise od 20 hrasnicana srpske nacionalnosti : Samardzija, Govedarica, Milutinovic, da pomenem samo neke. Da istina bude potpuna, moram spomenuti i one druge koji su pomagali i stitili Srbe i zahvaljujuci kojima sam danas ziv. Inace u Hrasnici je rat zatekao nekih 250-300 zitelja srpske nacionalnosti od kojih oko 70 nije docekalo kraj rata. Nekoliko ih je zaista ubijeno od srpskih granate, ali je vecina ubijena ili u lokalnom improvizovanom zatvoru vojne policije ili na kucnom pragu ili na kopanju rovova za koje su bile zaduzene civilne opstinske vlasti. Ne mogu da tvrdim da je ovu proprciju (~25% ubijenih) prikladno aplicirati na ostale dijelove Sarajeva, ali mislim da moze dati kakvu-takvu globalnu sliku o razmjerama stradanja. Hrasnica je cijelo vrijeme rata bila izvan blokade i kao takva bila je stijeciste svega (ljudi, hrana, oprema) sto je ulazilo ili izlazilo iz Sarajeva tunelom ispod aerodroma, te je takodje imala hrane kao i slobodu kretanja (ka Hrvatskoj) i dobro organizovanu vojnu i civilnu vlast, svakodnevno prisustvo pripadnika medjunarodnih snaga, ali su se svejedno ubistva desavala i nisu bila sankcionisana iako se u mnogim slucajevima znalo/pretpostavljalo ko su pocinioci. A da su oni i dan-danas na slobodi potvrdjuje upravo i ovaj tekst u Slobodnoj Bosni.

Kako sam posebno i lično dotaknut ovom temom jer sam sin Slobodana Samardžića čije telo je na objavljenoj fotografiji, to sam tim povodom uputio otvoreno pismo glavnom i odgovornom uredniku Slobodne Bosne, a isto želim u celosti stavljam na ovu stranicu

08.05.2006. godine

SLOBODNA BOSNA - Nezavisna informativna revija
SARAJEVO
BIH

GLAVNOM I ODGOVORNOM UREDNIKU
GOSPODINU, SENADU AVDIĆU

OTVORENO PISMO


Poštovani uredniče,

U prvom delu ovog pisma, koje pišem povodom napisa u reviji Slobodna Bosna, od 4. maja 2006. godine, o „jezivoj sudbini Srba u Sarajevu“, i objavljenih fotografija tela stradalih, želim da se obratim Vama lično sa pitanjem: da li ste Vi na jednoj od fotografija prepoznali svog kolegu, druga i prijatelja iz prošlih vremena, kao što sam ja na istoj fotografiji prepoznao svoga oca, Slobodana Samardžića?
Dozvolite da Vam se nadalje obraćam kao tatinom drugu, jer verujem da je vaše nastojanje da se rasvetle svi počinjeni zločini iskreno, pa stoga želim da Vam se zahvalim što ste smogli hrabrosti, koje Vam nikada nije nedostajalo, da medijski podržite nastojanje da, nakon 14 godina, možda i saznam ko, kako, gde i zašto je ubio moga oca, koji je uvek samo pevao svom voljenom Sarajevu , i verovao da mu se, u njemu, nikakvo zlo ne može dogoditi.
Pevao je Vajta, i svi ste zajedno pevali „...ovo je mali grad u njemu sve se zna...“, pa zašto ja ne mogu da saznam gde je telo moga oca? Zašto tatini drugovi neće da mi pomognu, da ga dostojno sahranimo, pa da mogu da šetam parkovima moga rodnog grada ne razmišljajući da li mi je pod nogama telo moga oca.
Dragi čika Senade, ja Vas molim da pitate Amora Mašovića, šefa Federalne komisije za traženje nestalih, gde je telo moga oca. Ja znam, da on to zna. Već 1993. godine, kada je meni bilo 8 godina, on je bio prva osoba sa kojom su moja majka i tetka kontaktirale, očekujući njegovu pomoć, jer je i on dobro poznavao moga oca. Zašto i u ime koga on to saznanje skriva? Možda bi mu bilo lakše da nam istinu kaže...
Čika Senade, molim Vas da pitate, zašto policija skriva dosije, koji je otvorila kada je napravila uviđaj na mestu izvršenja zločina? Fotografija koju ste objavili je fotografija sa policijskog uviđaja! Kako to da nakon izvršenog uviđaja i identifikacije tela, policija i sudski organi nisu zbrinuli tela ubijenih, ili su ih pak „zbrinuli“ na samo njima znan način?
Šta mislite, dragi čika Senade, da li je onda kriva samo neka Cacina, Jukina, ili bilo čija „družina“ ili su možda, više krivi oni koji su u to vreme rukovodili državom, policijom i raznim komisijama, a koji, kako kažu, ništa ne znaju i ne podležu nikakvoj odgovornosti, a sve znaju i prikrivaju? Šta mislite, da li je to sada zločin prema meni?
Molim Vas, da pitate Mirsada Tokaču, direktora Istraživačko-dokumentacionog centra, da li je važnija njegova ocena da su to „politička nagađanja“ u pogledu broja stradalnika, ili je važnije da se, u skladu sa međunarodnim konvencijama, porodicama nestalih i ubijenih kaže istina i prekrate boli, koje im se nanose upravo, ovako ilustrovanim, „političkim nagađanjima“?
Dom za ljudska prava je u slučaju moga oca doneo odluku i naložio državnim i sudskim organima da u određenom roku sprovedu postupak. Čini mi se da će taj predmet biti otvoren večno. Nadležnom Kantonalnom tužiocu, još niko nije naredio da se ovom predmetu ozbiljno posveti.

Dragi čika Senade, verujem da uz podršku vašeg nedeljnika i javnog mnjenja, odgovori na, već deceniju otvorena pitanja, mogu biti dobijeni.
Nadam se da će ovo moje pismo naći prostor na stranicama Vaše revije.

S poštovanjem,
Stefan Samardžiće
e-mail: stefansamardzic32@yahoo.com