Insajder: Mila Đinđić o svom sinu

Ovo cepa srce. Gospodjo Mila znajte da i danas isto toliko placemo za njim.

I ja ceo dan razmisljam o svemu sto se dogodilo, kako je nazalost bilo uzalud... Seacm se i 12. marta pre tri godine. Bila sam sa drugaricom, vracale smo se sa faksa, svi su u gradu bili tako euforicni ali nismo imale pojma sta se desilo. Naravno, niko nije ni slutio... I onda, ta strasna vest ! Tako me je sve zabolelo i boli jso uvek. Zao mi coveka, na kraju. Celu nedelju sam bila kao odsecena, totalno nesposobna za bilo sta ( secam se, propustila sam aprilski rok... ). A neki su se radovali... Mislim da to nikad ne treba zaboraviti. i bilo mi je juce krivo sto je S. M. umro bas dan pre, kao da sam se plasila da ce to nekako baciti senku na godisnjicu Zoranove zrtve, ali drago mi je sto vidim da ipak nije. Mozda je simbolika nesto i dublja nego sto mislimo: dok se moderna, svropska Srbija seca kako je ispratila svog ideologa i vodju, ona retrogradna, nazadna srbije sprema se da isprati svog. Srecom, to je pocetak njenog kraja..
Vecni pokoj tvojoj dusi, Zorane !
p.s. svi sutra gledamo Insajder

Zelim ovim putem da Vam se zahvalim sto cuvate Zorana od zaborava i od ljudi koji zele da ga ostave u proslosti!

Da li ce i Mihajlov gledati ispovest Djindjiceve majke? Nista ne sme da nas cudi, neki ljudi se ponose time sto nemaju obraza!!!

Sa njim su otisla i nasa poslednja nadanja, da Srbiju ceka neko novo sutra, neki bolji dani.Nazalost njegovi naslednici,nemaju tu snagu,tu harizmu,tu jacinu duha koju je on imao.Sa njegovim odlaskom, ugasena je i ta poslednja iskra spasa za Srbiju.Njegove ubice nisu upraljali ruke samo njegovom krvlju, oni na rukama imaju krv celog naseg naroda.Zorane, nikada te necemo zaboraviti.

Dolazim u školu. Tajac, muk, neverica... Većina ne uspeva da sakrije suze. Zorane, oprosti što je Srbija tog dana stala...

Ja necu imati mira dok se, ne samo oni koji su ga ubili, nego i oni koji su se radovali njegovoj smrti, ne nadju pred licem pravde i ne budu primereno kaznjeni. Zorane tvoja smrt nece i ne sme biti uzaludna. Neka ti je vecna slava i hvala za sve sto si uradio za Srbiju.

Proslo je tri godine od kada je otisao veliki covek,tuga je jos uvek velika.

Djindjic je za mene bio i ostao najveci politicar koga smo imali. Za razliku od 11tog, 12ti mart cu zauvek pamtiti. Samo se nadam da gospodin Ulemek nema nekih zdravstvenih problema pa da se izvuce kao Milosevic.

Gledao sam milion ljudi na Njegovoj sahrani. Tada je poslednji put demokratska Srbija bila zajedno. Osvestimo se, dok je još vreme, dok još nije kasno, ili će njegova žrtva biti uzaludna.
PS Zorane, jedan od tvojih ubica je otišao u zaborav, ti nećeš, dok je nas!

Kada se sve desilo bila sam u centru grada,bilo je sablasno! Otrcala sam do Doma Omladine,zakacila se na net i cekala da vidim sta se desava.Bas na ovom sajtu sam procitala tu neverovatnu vest.Pocela sam da placem i mislim da sam plakala ceo taj dan,a onda sam pozvala majku i ona je plakala. Nikada nisam cak ni videla uzivo Zorana,a toliko sam zalila.Zalim i danas.I samo se nadam da Srbija moze da se suoci sa sobom i da uradi bar pola onoga sto je zeleo da uradi Zoran. Slava mu!

Tesko je nama koji ovo citamo da shvatimo dubinu bola jedne majke, majke coveka koga su osim nje i njegovih voleli mnogi, oni koji su voleli Srbiju onakvu kakvu je Zoran zeleo da stvori. Svoj bol za izgubljenim sinom niko ne moze da joj umanji, da je ubedi da je to samo ruka sudbine, sudbine svih onih koji su Srbiji zelelei dobro a Srbi su im uzeli zivot jer za dobro i napredno nikada nisu bili spremni. Tuguj slobodno, Majko sina svog, ne krij tugu ni pred kim, sopstvenu tugu ne moze ti niko zabraniti. A mi nedostojni Tvoga sina, obuzeti sitnim i krupnim nevaljalstvima, podeljeni, obuzeti mrznjom nemamo prava da ti pruzamo utehu, da ti sopstveni bol i ranu samo jos vise vredjamo. Tvoje je srce, Majko, veliko kao planina kad je iz tog srca izaslo srce takvog gorostasa kakav je bio Zoran, zato svi mi koji smo ga voleli ne mozemo stati ispred Tvoga bola, ni jedna senka nase tuge ne sme pasti preko tvoga bola.Juce je deo Srbije tugovao i secao se-od svakog od nas zavisi koliko ce secanje i tuga trajati, ali bol i tuga majke ostaje vecita, zivot i smrt takvog coveka kao da je istrgnut fragment iz Anticke tragedije o vecitoj borbi dobra i zla.Zato ako neko sretne majku Zoranovu moze samo da joj se pokloni i da se skloni........

Petros, Helsingborg, Svedska

Uzas, uzas, uzas.
Dok je bio ziv cesto sam kritikovao njegov nacin rada, uostalom to je bilo ono sto je i zeleo da se svi ukljucimo u obnovu zemlje, da regujemo, a ne samo slepo slusamo, da imamo svoje misljenje. Ali kada su ga mucki ubili kao da su ubili Srbiju. Imao je harizmu, pamet, zelju, volju, snagu. Nekada je preterivao u svemu tome, trebao je pustiti i druge da nesto rade, a sada bez njega oni ne znaju nista da rade. Ni oni koji su na njegovoj strani bili, ni ovi koji su kao protiv njega, ni oni koji su otvoreno protiv njega i za koje se nadam da nikada vise nece doci u situaciju da o nama odlucuju.
Slava mu!

Svakim danom je sve jači i uočljiviji kontrast i razlika između Njega i Ovih Posle Njega. I zbog toga je svakim danom sve slabija nada da ćemo jednog lepog dana, ne stići na mesto koje On imao u mislima, nego barem krenuti u tom pravcu. Zasad(?) ubrzano trčimo u suprotnom smeru. Ka dnu.

Jedva cekam Insajder iako znam da cu citav sat preplakati. I ono malo sto smo videli u najavi je dovoljno da pokaze da krv nije voda, da je Zoran onu zivahnost, energicnost pronicljivost... nasledio od svoje majke. Steta sto ovo ranije nismo mogli da vidimo. Bice to vrlo poucna emisija za sve one koji su ga mrzeli i svojom hajkom na Zorana osokolili njegove ubice. Setite se osmeha na vest o Zoranovoj smrti, setite se Dejana Mihajlova, Dacica, Vucelica, Aleksandra Vucica i svih ostalih zadriglih politicara koji se usude da kritikuju Zorana. Setite se tih likova kojima odelo stoji kao trudnom piletu kosulja. Njih bih ja suocio sa Zoranovom majkom... Lice u lice... Oci u oci... Setite se njihovih nastupa sada 11.marta, njihove zelje da smrt dr Djindjica zloupotrebe za licnu promociju, poraz ih je vec juce stigao. Samo jedna noc je izbrisala vise nego tri godine.

Ovo cepa srce. Gospodjo Mila znajte da i danas isto toliko placemo za njim.

I ja ceo dan razmisljam o svemu sto se dogodilo, kako je nazalost bilo uzalud... Seacm se i 12. marta pre tri godine. Bila sam sa drugaricom, vracale smo se sa faksa, svi su u gradu bili tako euforicni ali nismo imale pojma sta se desilo. Naravno, niko nije ni slutio... I onda, ta strasna vest ! Tako me je sve zabolelo i boli jso uvek. Zao mi coveka, na kraju. Celu nedelju sam bila kao odsecena, totalno nesposobna za bilo sta ( secam se, propustila sam aprilski rok... ). A neki su se radovali... Mislim da to nikad ne treba zaboraviti. i bilo mi je juce krivo sto je S. M. umro bas dan pre, kao da sam se plasila da ce to nekako baciti senku na godisnjicu Zoranove zrtve, ali drago mi je sto vidim da ipak nije. Mozda je simbolika nesto i dublja nego sto mislimo: dok se moderna, svropska Srbija seca kako je ispratila svog ideologa i vodju, ona retrogradna, nazadna srbije sprema se da isprati svog. Srecom, to je pocetak njenog kraja..
Vecni pokoj tvojoj dusi, Zorane !
p.s. svi sutra gledamo Insajder

Zelim ovim putem da Vam se zahvalim sto cuvate Zorana od zaborava i od ljudi koji zele da ga ostave u proslosti!

Da li ce i Mihajlov gledati ispovest Djindjiceve majke? Nista ne sme da nas cudi, neki ljudi se ponose time sto nemaju obraza!!!

Sa njim su otisla i nasa poslednja nadanja, da Srbiju ceka neko novo sutra, neki bolji dani.Nazalost njegovi naslednici,nemaju tu snagu,tu harizmu,tu jacinu duha koju je on imao.Sa njegovim odlaskom, ugasena je i ta poslednja iskra spasa za Srbiju.Njegove ubice nisu upraljali ruke samo njegovom krvlju, oni na rukama imaju krv celog naseg naroda.Zorane, nikada te necemo zaboraviti.

Dolazim u školu. Tajac, muk, neverica... Većina ne uspeva da sakrije suze. Zorane, oprosti što je Srbija tog dana stala...

Ja necu imati mira dok se, ne samo oni koji su ga ubili, nego i oni koji su se radovali njegovoj smrti, ne nadju pred licem pravde i ne budu primereno kaznjeni. Zorane tvoja smrt nece i ne sme biti uzaludna. Neka ti je vecna slava i hvala za sve sto si uradio za Srbiju.

Proslo je tri godine od kada je otisao veliki covek,tuga je jos uvek velika.

Djindjic je za mene bio i ostao najveci politicar koga smo imali. Za razliku od 11tog, 12ti mart cu zauvek pamtiti. Samo se nadam da gospodin Ulemek nema nekih zdravstvenih problema pa da se izvuce kao Milosevic.

Gledao sam milion ljudi na Njegovoj sahrani. Tada je poslednji put demokratska Srbija bila zajedno. Osvestimo se, dok je još vreme, dok još nije kasno, ili će njegova žrtva biti uzaludna.
PS Zorane, jedan od tvojih ubica je otišao u zaborav, ti nećeš, dok je nas!

Kada se sve desilo bila sam u centru grada,bilo je sablasno! Otrcala sam do Doma Omladine,zakacila se na net i cekala da vidim sta se desava.Bas na ovom sajtu sam procitala tu neverovatnu vest.Pocela sam da placem i mislim da sam plakala ceo taj dan,a onda sam pozvala majku i ona je plakala. Nikada nisam cak ni videla uzivo Zorana,a toliko sam zalila.Zalim i danas.I samo se nadam da Srbija moze da se suoci sa sobom i da uradi bar pola onoga sto je zeleo da uradi Zoran. Slava mu!

Tesko je nama koji ovo citamo da shvatimo dubinu bola jedne majke, majke coveka koga su osim nje i njegovih voleli mnogi, oni koji su voleli Srbiju onakvu kakvu je Zoran zeleo da stvori. Svoj bol za izgubljenim sinom niko ne moze da joj umanji, da je ubedi da je to samo ruka sudbine, sudbine svih onih koji su Srbiji zelelei dobro a Srbi su im uzeli zivot jer za dobro i napredno nikada nisu bili spremni. Tuguj slobodno, Majko sina svog, ne krij tugu ni pred kim, sopstvenu tugu ne moze ti niko zabraniti. A mi nedostojni Tvoga sina, obuzeti sitnim i krupnim nevaljalstvima, podeljeni, obuzeti mrznjom nemamo prava da ti pruzamo utehu, da ti sopstveni bol i ranu samo jos vise vredjamo. Tvoje je srce, Majko, veliko kao planina kad je iz tog srca izaslo srce takvog gorostasa kakav je bio Zoran, zato svi mi koji smo ga voleli ne mozemo stati ispred Tvoga bola, ni jedna senka nase tuge ne sme pasti preko tvoga bola.Juce je deo Srbije tugovao i secao se-od svakog od nas zavisi koliko ce secanje i tuga trajati, ali bol i tuga majke ostaje vecita, zivot i smrt takvog coveka kao da je istrgnut fragment iz Anticke tragedije o vecitoj borbi dobra i zla.Zato ako neko sretne majku Zoranovu moze samo da joj se pokloni i da se skloni........

Petros, Helsingborg, Svedska

Uzas, uzas, uzas.
Dok je bio ziv cesto sam kritikovao njegov nacin rada, uostalom to je bilo ono sto je i zeleo da se svi ukljucimo u obnovu zemlje, da regujemo, a ne samo slepo slusamo, da imamo svoje misljenje. Ali kada su ga mucki ubili kao da su ubili Srbiju. Imao je harizmu, pamet, zelju, volju, snagu. Nekada je preterivao u svemu tome, trebao je pustiti i druge da nesto rade, a sada bez njega oni ne znaju nista da rade. Ni oni koji su na njegovoj strani bili, ni ovi koji su kao protiv njega, ni oni koji su otvoreno protiv njega i za koje se nadam da nikada vise nece doci u situaciju da o nama odlucuju.
Slava mu!

Svakim danom je sve jači i uočljiviji kontrast i razlika između Njega i Ovih Posle Njega. I zbog toga je svakim danom sve slabija nada da ćemo jednog lepog dana, ne stići na mesto koje On imao u mislima, nego barem krenuti u tom pravcu. Zasad(?) ubrzano trčimo u suprotnom smeru. Ka dnu.

Jedva cekam Insajder iako znam da cu citav sat preplakati. I ono malo sto smo videli u najavi je dovoljno da pokaze da krv nije voda, da je Zoran onu zivahnost, energicnost pronicljivost... nasledio od svoje majke. Steta sto ovo ranije nismo mogli da vidimo. Bice to vrlo poucna emisija za sve one koji su ga mrzeli i svojom hajkom na Zorana osokolili njegove ubice. Setite se osmeha na vest o Zoranovoj smrti, setite se Dejana Mihajlova, Dacica, Vucelica, Aleksandra Vucica i svih ostalih zadriglih politicara koji se usude da kritikuju Zorana. Setite se tih likova kojima odelo stoji kao trudnom piletu kosulja. Njih bih ja suocio sa Zoranovom majkom... Lice u lice... Oci u oci... Setite se njihovih nastupa sada 11.marta, njihove zelje da smrt dr Djindjica zloupotrebe za licnu promociju, poraz ih je vec juce stigao. Samo jedna noc je izbrisala vise nego tri godine.