"Pazite na igrice"

Mrtva trka u gledanju TV-a ili sedenja pored kompjutera ipak je NASA pogreska. Kupujemo im mnogo toga neproverenog i nepotrebnog (tu su i igrice koje smo samo platili, cak i ne pogledavsi da li im odgovaraju po uzrastu, a kamo li sadrzini). Sami smo nedovoljno obuceni da koristio kompjuter, pa su retki oni koji pregledaju na sta im se dete "nakacilo" preko Interneta tokom njihovog odsustva... ili pasivnog prisustva. Ne znaju da je najcesce dovoljna JEDNA SLOVNA GRESKA u kucanju pa da umesto popularnog sajta sa igricama deca otvore za njih tesku pornografiju. Jos su redji oni koji koriste (deci nepoznatu) sifru za otvaranje kompjutera, kao vid kontrole.

Da pazimo na igrice? Pa bolje bi bilo da pazimo da deca ne gledaju TV Dnevnik, serije i filmove koje niko ne pregleda pre nego što ih pusti u udarni termin, reklame za vruće linije koje se vrte celog dana, zasedanje skupštine i šta sve ne još.

Dragi roditelji, pazite pre kako razmishljate o svojoj deci i koliko im poverenja i ljubavi pruzhate.... To cje ih spasiti da u igricama ne pochnu da trazhe pribezhishte i da nasilje smatraju normalnim vidom ponashanja.....
Jer generalno, nema nishta loshe u igrici poput CounterStrike-a na primer, koja je dugo - ako nije i dalje - bila najrasprostranjenija medju igricama.. Mislim, sama za sebe igrica nije tolika pretnja, koliko pretnju zapravo predstavljaju zanemarenost dece, ucjutkivanje njihovih potreba i emocija, stalno kritikovanje istih i upucjivanje od strane roditelja vecjinom poruka nezadovoljstva....
Tako da je problem daleko slozheniji od pitanja "Da li ili ne ove i one igrice deci kupiti/zabraniti ?" .
Nazhalost, realnost ( iz iskustva psiholoshkih savetovalishta ) je najcheshcje takva da roditelji nemaju volje da se bave pravim uzrocima problema svoje dece.

Mrtva trka u gledanju TV-a ili sedenja pored kompjutera ipak je NASA pogreska. Kupujemo im mnogo toga neproverenog i nepotrebnog (tu su i igrice koje smo samo platili, cak i ne pogledavsi da li im odgovaraju po uzrastu, a kamo li sadrzini). Sami smo nedovoljno obuceni da koristio kompjuter, pa su retki oni koji pregledaju na sta im se dete "nakacilo" preko Interneta tokom njihovog odsustva... ili pasivnog prisustva. Ne znaju da je najcesce dovoljna JEDNA SLOVNA GRESKA u kucanju pa da umesto popularnog sajta sa igricama deca otvore za njih tesku pornografiju. Jos su redji oni koji koriste (deci nepoznatu) sifru za otvaranje kompjutera, kao vid kontrole.

Da pazimo na igrice? Pa bolje bi bilo da pazimo da deca ne gledaju TV Dnevnik, serije i filmove koje niko ne pregleda pre nego što ih pusti u udarni termin, reklame za vruće linije koje se vrte celog dana, zasedanje skupštine i šta sve ne još.

Dragi roditelji, pazite pre kako razmishljate o svojoj deci i koliko im poverenja i ljubavi pruzhate.... To cje ih spasiti da u igricama ne pochnu da trazhe pribezhishte i da nasilje smatraju normalnim vidom ponashanja.....
Jer generalno, nema nishta loshe u igrici poput CounterStrike-a na primer, koja je dugo - ako nije i dalje - bila najrasprostranjenija medju igricama.. Mislim, sama za sebe igrica nije tolika pretnja, koliko pretnju zapravo predstavljaju zanemarenost dece, ucjutkivanje njihovih potreba i emocija, stalno kritikovanje istih i upucjivanje od strane roditelja vecjinom poruka nezadovoljstva....
Tako da je problem daleko slozheniji od pitanja "Da li ili ne ove i one igrice deci kupiti/zabraniti ?" .
Nazhalost, realnost ( iz iskustva psiholoshkih savetovalishta ) je najcheshcje takva da roditelji nemaju volje da se bave pravim uzrocima problema svoje dece.