Handke: Priče o Srbiji

Ima puno knjižara u Austriji koje više ne drže vaše knjige.

– Ne samo u Austriji, već i u Švajcarskoj i Nemačkoj. Za to ste krivi i vi kritičari. Sa jedne strane vi u nekom feljtonu, ako sada smem da govorim u množini, sasečete neki tekst kao što je onaj o mojoj poseti Miloševiću, ili onaj o mojoj poseti izbeglicama u Srbiji, još pre nego što sam ga ja pročitao, vi ga blokirate; a s druge strane, kada se pojavio „Juče usput” (Handkeov literarni dnevnik, prim. prev.), vi ste sasvim otvoreni i pokazujete se kao prefinjeni, pažljivi, jezika svesni čitaoci. Ali, prethodno ste presekli put do čitalaca, dakle i do knjižara. Knjižari sve više postaju moralisti i izigravaju sudije. Jedan poznanik mi je ispričao da je morao da ode u četiri knjižare dok nije našao „Juče usput”. Jedan knjižar mi je, prepun ponosa, rekao da je iz svoje radnje udaljio sve moje knjige kada se pojavilo „Zimsko putovanje”.

Moram da priznam da je to idiotski, mada o samoj stvari imam drugačije mišljenje.

– Ne morate baš ništa da priznajete, a i ne radi se o mišljenju. Mišljenje nema nikakve veze sa pisanjem.

Da li je ikada neko u nekom zapadnom listu pisao o izbeglicama u Srbiji, više od pola miliona ljudi? Nikada nisam pročitao ništa o tome kako oni vegetiraju. A ja sam prvi put ispričao njihovu priču.

Zašto neki reporter „Cajta”, koji po sedamdeseti put kao dosije oživljava priču o srpskom Hitleru, mada su bosanski muslimani i Hrvati jednako okrvavili ruke, ne ode do srpskih izbeglica? One dolaze sa Kosova, iz Hrvatske, iz Bosne, a sopstveni sunarodnici u Srbiji ih preziru. Ja sam o tome pisao, ne povezujući s tim nikakvu ideologiju, i zbog toga sam bio izložen strašnim napadima. Prvi put neko kao ja dolazi u Srebrenicu i priča o jednoj majci, a ne o majkama. Da, ono što je srpska vojska tamo učinila predstavlja neoprostiv osvetnički čin. Ali, to je bila osveta za razorena sela oko Srebrenice. Po meni su Nemci sebi natovarili veliku krivicu, već sa priznavanjem Hrvatske. Vaš izdavač Jofe je rekao da je reč Aušvic postala šlagvort. Ali, ko je sa tim počeo? Vaš ministar inostranih poslova Fišer. Šarping je govorio o koncentracionim logorima u Prištini, što je besmislica. Te teške reči potiču od vaših zvaničnika. A one su upotrebljene kao sredstvo, da bi moglo da se učestvuje u vazduhoplovnom ratu i bombardovanju.

U svetu ima puno ratova, zašto se uzbuđujete baš zbog ovog u Jugoslaviji?

– Svako ima svoju zemlju. Književnik Peter Esterhazi, koji je bio za bombardovanje, rekao je: Ah, Peteru Handkeu su oduzeli njegovu igračku, zato je tako uvređen. A, Esterhazi je dobio nagradu za mir nemačkog Udruženja knjižara. Svet izvrnut naglavce. Srbija nikada nije ispričana, a ja sam samo ispričao ono što sam u Srbiji video.

*deo intervjua koji se tiče zbivanja na prostoru bivše Jugoslavije