Ljubav na drugi pogled

„Jedini dokaz da svi andjeli nisu na nebu je u ovoj sobi."
- grafit koji me je oduševio je sada, nažalost prekrečen. No, i to je sudbina jednog grafita, pa bio on i najlepši na svetu.

Dragi Igore,
mislim da gresis u vezi Onjegina. Nije on bio zaljubljen u Tatjanu osam godina vec ona u njega. I sam u naslovu kazes da se zaljubio tek na drugi pogled, kada je bilo prekasno. U tome i jeste stvar: sta ako nesto shvatimo prekasno? Nemoj Onjegina vezivati za epohu, nije u redu. Ljubavi na drugi pogled ce uvek biti, kao i okasnelih reakcija.

Sta mislite o sledecoj situaciji: oboje imamo 35+, znamo se vise od 20 godina, sad se desava nesto, da li moze zaljubljivanje u prijatelja da pokvari prijateljstvo? Da li je to ljubav na drugi pogled? Ima li nekog da mu se desilo slicno?

Ja se udala za prijatelja. Super je. Na pocektu nema onih igrica i nezgodnih iznenadjenja. To vam je kao da kupite nova kola, sve radi, a kada zagusi ne morate kod mehanicara - znate sve sami da popravite. Go got it, Jasna!;)

Znamo se deset godina, bili smo prijatelji 5 godina sad smo u braku i meni je dosadno!

Mozda ce ti biti zanimljivo sa mnom?

@Ana, isti slucaj i samnom. Da ti nisi mozda moja supruga Ana?

Draga Jasna,

mislim da to samo ti i on znate - po onome koliko ste oboje sazreli u duhovnom smislu. Zrelost daje neki sasvim novi pogled a to je ono sto mozete jedno drugom videti u ocima i osetiti u svom srcu. Pravila nema. Ono sto bih ja uradila to je samo pazljivo osluskivanje sopstvenog bica jer nam ono toliko toga kaze samo ako zelimo da cujemo i ako imamo poverenja da poslusamo. Onaj tanani signal za ili protiv, ma kako suludo sve izgledalo u nekom trenutku. Tek kada se stvari dese setimo se tog znaka koji nas upozorava a koga nismo bili svesni. Opet, tek kada prebrodimo nelagodnosti u kojima smo se nasli uprkos upozorenju, postajemo zreliji, iskusniji i vise otvoreni unutrasnjem glasu koji nam daje upute...

Srecno!

Tanja

Super je udati se za prijatelja, samo moze da se desi da pocnete da se takmicite u situacijama gde treba da saradjujete, i naravno postoji opasnost da sretnes (ili on) nekoga koga gledas drugacije. U principu to je jedan bratsko-sestrinski odnos. Nama je super eto vec 20 godina.

Prvo sam ja bila zaljubljena u njega 10 godina. I uvek je izmedju nas "neshto lebdelo u vazduhu", ali nije bilo nikakvog pokushaja. Onda sam skupila hrabrosti da mu "dam do znanja" i on je prihvatio. Medjutim, sada je bio pogreshan "tajming". Otputovala sam iz zemlje na post-diplomske. Kako sam se nashla potpuno sama, u gradu bez ijednog srpskogovoreceg stvora, imala sam potrebu da mu pishem...Lepa pisma, kao shto je Tatjana pisala Onjeginu. Medjutim, on na njih nije odgovorio. Onda sam "otvorila svoj nemir" i napisala mu jedno teshko i bolno pismo. Na to je reagovao. Uvredjeno i ljutito. Pokushala sam da josh jednom budem blaga i strpljiva, ali se vishe nikad nije javio. Treba li da chekam josh deset godina dok se "moj Onjegin" ne doseti da sam ja ona prava?

Projatelji nikada ne bi trebalo da postanu ljubavnici.

E Tatjana pa mnogo si dugo cekala. Deset godina ti je trebalo da skupis hrabrosti i da mu kazes...Pa to je bas kao u Puskinovom romanu. Ali, vremena su se promenila, kao sto se iz prilozenog teksta vidi. Moraces da potrazis nekog drugog Evgenija, samo sledeci put reaguj brze.
A sto se ljubavi izmedju prijatelja tice, mislim da je to o.k. Mozda nije u pocetku tako uzbudljivo kao kad sretnes nekog stranca, pa se tek upoznajete, ispitujete, pa i te male igre, i to je nesto sto ima svoju car. A u braku, ionako, neminovno dodje do tih bratsko-sestrinskih odnosa, posle par godina zajednickog zivota. Nemoj sada da se lazemo, na kraju to je i dokazano da ne mozes vecito da ostanes u tom stanju zaljubljenosti i strasti. Kad-tad ti se oci otvore i progledas, a onda je vazbno koga vidis pored sebe-srodnu dusu ili neku osobu koju vise ni ne poznajes?

O tempora, o mores. U moje vreme, krajem proslog veka, skoro da je bilo kao u clanku koji opisuje autor, ili u literaturi, ne samo Onjegin. Pa imate i pisma Borisa Pasternaka, pa onda njegov skoro autobiografski roman Dr Zivago i da ne pricam dalje. Ali vremena se menjaju i mislim da romantika polako umire ne samo ovde nego i u svetu. Nekada su bila pisana pisma, pa sta ce da kaze, pa sta li sam napisao, pa ovo, pa ono pa se przite na tihoj vatri ne danima, nego Boga mi i mesecima i godinama a neki i decenijama. Danas je sve stvar sms, i to samo po sebi ne bi bilo problematicno, vec to sto ljudi kominiciraju izmedju sebe na nivou sms poruka. Nisu na ceni vise romantici izgleda. Pa i ove komentare su pisale uglavnom zene. Skoro da nisam video nekog muskarca ili retko da komentarise. Da li su zene nesretno zaljubljene i prinudjene da se iz ekonomskih razloga udaju a da posle celog zivota pate za nekom velikom ljubavi, ili je to samo moja oboriva pretpostavka. Voleo bih da mi neka od njih kaze istinu. A sto se tice muskaraca, tacno je sto kaze jedna od komentatorki, da se mnogo uvrede kad cuju istinu. To je po meni glupo. Ne iskljucujem mogucnost da sam i ja bio takav. Ali ako nesto ne ide onda je bolje to uvideti na vreme nego kad je kasno.Mislim da uvek ima sanse i da covek treba da tezi da nadje sebi odgovarajucu osobu, a ne da pati i kuka nad tuznom sudbinom. Ne treba se osvrtati za proslim vremenima, sto je bilo, bilo je. Mozda i postoji druga sansa, a to se moze proveriti samo ako se proba.

Od Puskina, vremena su se promenila u formi, ali ne i sustinski. Pisma se pisu i dalje i to vise nego ikada u istoriji, a posto se vise pisu i mastovitija su. Pogledajte samo email, msn, icq, sms, pa i ovaj forum. Grafiti su zaista prevazidjena stvar i ne treba im pridavati paznju. Moze se reci da su oni jedna kratka preteca jednostavnim i malim porukama koje se danas razmenjuju u pisanoj formi.
Za bilborde, a i grafite, koji su vise egzibicionisticki nacin pisanja ljubavnih pisama, pandan u proslim vekovima bi mogla da bude pesma koja se pevala kao jedno opste narodno glasilo.
Ljubav izmedju prijatelja je sasvim ok kao i ljubav medju neznacima. U ljubavi je sve moguce. Cak mislim da se dvoje poznaju na drugi nacin u intimnim odnosima nego kao prijatelji i to jednako moze biti nesto novo kao i izmedju neznanaca.

Onjegin i Tatjana su mi omiljeni likovi u celoj knjizevnosti, uz likove i Dr Zivaga. Drago mi je sto je autor to pomenuo i lepo je opisao, ali ostatak teksta, ne shvatam bas sta je poenta i sta se htelo reci

I cutanje je vid komunikacije. U pogledu se vidi sustina. Sve ostalo je stvar istrajnosti. Btw. ja sam nedavno napisao pismo i poslao ga postom jednoj maloj, bez obzira na ucmalost i otupelost okoline, pa cak i na nipodastavajuci odnos prema bilo kakvom nekonvencionalnom ili zaboravljenom nacinu pokazivanja emocija. Pogotovo ne treba cekati 10 niti 1000 godina.Hocu sad i hocu sve!

Cemetery Gates

Reverend reverend is this some conspiracy?
Crucified for no sins
An image beneath me
Whats within our plans for life
It all seems so unreal
I'm a man cut in half in this world
Left in my misery

The reverend he turned to me
Without a tear in his eyes
It's nothing new for him to see
I didn't ask him why
I will remember
The love our souls had
Sworn to make
Now I watch the falling rain
All my mind can see
Now is your (face)

Well I guess
You took my youth
I gave it all away
Like the birth of a
New-found joy
This love would end in rage
And when she died
I couldn't cry
The pride within my soul
You left me incomplete
Memories now unfold.

Believe the word
I will unlock my door
And pass the
Cemetery gates

Sometimes when I'm alone
I wonder aloud
If you're watching over me
Some place far abound
I must reverse my life
I can't live in the past
Then set my soul free
Belong to me at last

Through all those
Complex years
I thought I was alone
I didn't care to look around
And make this world my own
And when she died
I should've cried and spared myself some pain
Left me incomplete
All alone as the memories still remain

The way we were
The chance to save my soul
And my concern is now in vain
Believe the word
I will unlock my door
And pass the cemetery gates...

100% traje duze od one na prvi.

„Jedini dokaz da svi andjeli nisu na nebu je u ovoj sobi."
- grafit koji me je oduševio je sada, nažalost prekrečen. No, i to je sudbina jednog grafita, pa bio on i najlepši na svetu.

Dragi Igore,
mislim da gresis u vezi Onjegina. Nije on bio zaljubljen u Tatjanu osam godina vec ona u njega. I sam u naslovu kazes da se zaljubio tek na drugi pogled, kada je bilo prekasno. U tome i jeste stvar: sta ako nesto shvatimo prekasno? Nemoj Onjegina vezivati za epohu, nije u redu. Ljubavi na drugi pogled ce uvek biti, kao i okasnelih reakcija.

Sta mislite o sledecoj situaciji: oboje imamo 35+, znamo se vise od 20 godina, sad se desava nesto, da li moze zaljubljivanje u prijatelja da pokvari prijateljstvo? Da li je to ljubav na drugi pogled? Ima li nekog da mu se desilo slicno?

Ja se udala za prijatelja. Super je. Na pocektu nema onih igrica i nezgodnih iznenadjenja. To vam je kao da kupite nova kola, sve radi, a kada zagusi ne morate kod mehanicara - znate sve sami da popravite. Go got it, Jasna!;)

Znamo se deset godina, bili smo prijatelji 5 godina sad smo u braku i meni je dosadno!

Mozda ce ti biti zanimljivo sa mnom?

@Ana, isti slucaj i samnom. Da ti nisi mozda moja supruga Ana?

Draga Jasna,

mislim da to samo ti i on znate - po onome koliko ste oboje sazreli u duhovnom smislu. Zrelost daje neki sasvim novi pogled a to je ono sto mozete jedno drugom videti u ocima i osetiti u svom srcu. Pravila nema. Ono sto bih ja uradila to je samo pazljivo osluskivanje sopstvenog bica jer nam ono toliko toga kaze samo ako zelimo da cujemo i ako imamo poverenja da poslusamo. Onaj tanani signal za ili protiv, ma kako suludo sve izgledalo u nekom trenutku. Tek kada se stvari dese setimo se tog znaka koji nas upozorava a koga nismo bili svesni. Opet, tek kada prebrodimo nelagodnosti u kojima smo se nasli uprkos upozorenju, postajemo zreliji, iskusniji i vise otvoreni unutrasnjem glasu koji nam daje upute...

Srecno!

Tanja

Super je udati se za prijatelja, samo moze da se desi da pocnete da se takmicite u situacijama gde treba da saradjujete, i naravno postoji opasnost da sretnes (ili on) nekoga koga gledas drugacije. U principu to je jedan bratsko-sestrinski odnos. Nama je super eto vec 20 godina.

Prvo sam ja bila zaljubljena u njega 10 godina. I uvek je izmedju nas "neshto lebdelo u vazduhu", ali nije bilo nikakvog pokushaja. Onda sam skupila hrabrosti da mu "dam do znanja" i on je prihvatio. Medjutim, sada je bio pogreshan "tajming". Otputovala sam iz zemlje na post-diplomske. Kako sam se nashla potpuno sama, u gradu bez ijednog srpskogovoreceg stvora, imala sam potrebu da mu pishem...Lepa pisma, kao shto je Tatjana pisala Onjeginu. Medjutim, on na njih nije odgovorio. Onda sam "otvorila svoj nemir" i napisala mu jedno teshko i bolno pismo. Na to je reagovao. Uvredjeno i ljutito. Pokushala sam da josh jednom budem blaga i strpljiva, ali se vishe nikad nije javio. Treba li da chekam josh deset godina dok se "moj Onjegin" ne doseti da sam ja ona prava?

Projatelji nikada ne bi trebalo da postanu ljubavnici.

E Tatjana pa mnogo si dugo cekala. Deset godina ti je trebalo da skupis hrabrosti i da mu kazes...Pa to je bas kao u Puskinovom romanu. Ali, vremena su se promenila, kao sto se iz prilozenog teksta vidi. Moraces da potrazis nekog drugog Evgenija, samo sledeci put reaguj brze.
A sto se ljubavi izmedju prijatelja tice, mislim da je to o.k. Mozda nije u pocetku tako uzbudljivo kao kad sretnes nekog stranca, pa se tek upoznajete, ispitujete, pa i te male igre, i to je nesto sto ima svoju car. A u braku, ionako, neminovno dodje do tih bratsko-sestrinskih odnosa, posle par godina zajednickog zivota. Nemoj sada da se lazemo, na kraju to je i dokazano da ne mozes vecito da ostanes u tom stanju zaljubljenosti i strasti. Kad-tad ti se oci otvore i progledas, a onda je vazbno koga vidis pored sebe-srodnu dusu ili neku osobu koju vise ni ne poznajes?

O tempora, o mores. U moje vreme, krajem proslog veka, skoro da je bilo kao u clanku koji opisuje autor, ili u literaturi, ne samo Onjegin. Pa imate i pisma Borisa Pasternaka, pa onda njegov skoro autobiografski roman Dr Zivago i da ne pricam dalje. Ali vremena se menjaju i mislim da romantika polako umire ne samo ovde nego i u svetu. Nekada su bila pisana pisma, pa sta ce da kaze, pa sta li sam napisao, pa ovo, pa ono pa se przite na tihoj vatri ne danima, nego Boga mi i mesecima i godinama a neki i decenijama. Danas je sve stvar sms, i to samo po sebi ne bi bilo problematicno, vec to sto ljudi kominiciraju izmedju sebe na nivou sms poruka. Nisu na ceni vise romantici izgleda. Pa i ove komentare su pisale uglavnom zene. Skoro da nisam video nekog muskarca ili retko da komentarise. Da li su zene nesretno zaljubljene i prinudjene da se iz ekonomskih razloga udaju a da posle celog zivota pate za nekom velikom ljubavi, ili je to samo moja oboriva pretpostavka. Voleo bih da mi neka od njih kaze istinu. A sto se tice muskaraca, tacno je sto kaze jedna od komentatorki, da se mnogo uvrede kad cuju istinu. To je po meni glupo. Ne iskljucujem mogucnost da sam i ja bio takav. Ali ako nesto ne ide onda je bolje to uvideti na vreme nego kad je kasno.Mislim da uvek ima sanse i da covek treba da tezi da nadje sebi odgovarajucu osobu, a ne da pati i kuka nad tuznom sudbinom. Ne treba se osvrtati za proslim vremenima, sto je bilo, bilo je. Mozda i postoji druga sansa, a to se moze proveriti samo ako se proba.

Od Puskina, vremena su se promenila u formi, ali ne i sustinski. Pisma se pisu i dalje i to vise nego ikada u istoriji, a posto se vise pisu i mastovitija su. Pogledajte samo email, msn, icq, sms, pa i ovaj forum. Grafiti su zaista prevazidjena stvar i ne treba im pridavati paznju. Moze se reci da su oni jedna kratka preteca jednostavnim i malim porukama koje se danas razmenjuju u pisanoj formi.
Za bilborde, a i grafite, koji su vise egzibicionisticki nacin pisanja ljubavnih pisama, pandan u proslim vekovima bi mogla da bude pesma koja se pevala kao jedno opste narodno glasilo.
Ljubav izmedju prijatelja je sasvim ok kao i ljubav medju neznacima. U ljubavi je sve moguce. Cak mislim da se dvoje poznaju na drugi nacin u intimnim odnosima nego kao prijatelji i to jednako moze biti nesto novo kao i izmedju neznanaca.

Onjegin i Tatjana su mi omiljeni likovi u celoj knjizevnosti, uz likove i Dr Zivaga. Drago mi je sto je autor to pomenuo i lepo je opisao, ali ostatak teksta, ne shvatam bas sta je poenta i sta se htelo reci

I cutanje je vid komunikacije. U pogledu se vidi sustina. Sve ostalo je stvar istrajnosti. Btw. ja sam nedavno napisao pismo i poslao ga postom jednoj maloj, bez obzira na ucmalost i otupelost okoline, pa cak i na nipodastavajuci odnos prema bilo kakvom nekonvencionalnom ili zaboravljenom nacinu pokazivanja emocija. Pogotovo ne treba cekati 10 niti 1000 godina.Hocu sad i hocu sve!

Cemetery Gates

Reverend reverend is this some conspiracy?
Crucified for no sins
An image beneath me
Whats within our plans for life
It all seems so unreal
I'm a man cut in half in this world
Left in my misery

The reverend he turned to me
Without a tear in his eyes
It's nothing new for him to see
I didn't ask him why
I will remember
The love our souls had
Sworn to make
Now I watch the falling rain
All my mind can see
Now is your (face)

Well I guess
You took my youth
I gave it all away
Like the birth of a
New-found joy
This love would end in rage
And when she died
I couldn't cry
The pride within my soul
You left me incomplete
Memories now unfold.

Believe the word
I will unlock my door
And pass the
Cemetery gates

Sometimes when I'm alone
I wonder aloud
If you're watching over me
Some place far abound
I must reverse my life
I can't live in the past
Then set my soul free
Belong to me at last

Through all those
Complex years
I thought I was alone
I didn't care to look around
And make this world my own
And when she died
I should've cried and spared myself some pain
Left me incomplete
All alone as the memories still remain

The way we were
The chance to save my soul
And my concern is now in vain
Believe the word
I will unlock my door
And pass the cemetery gates...

100% traje duze od one na prvi.