Šta je Koštunica napisao za Obraz

Sve sto je napisao je jos uvek tacno, samo sto se sada odnosi i na Srbe sa Kosova. Clanak je odlican. Kostunica ima jos jedan glas.

Procitao sam tekst dva puta i nisam uspeo da nadjem nista sporno ili spektakularno. Ceo tekst se sastoji od navodjenja cinjenicnog stanja u 1996 godini.Mogu da se ne slazem sa njegovom politikom, ali ne shvatam zasto bi ovaj tekst sam po sebi mogao biti kompromitujuci za danasnjeg premijera.Jedino sto je iz danasnje perspektive sporno je medij u kome je clanak objavljen. Metodom naknadne pameti bi prakticno svi nasi politicari (i zivi i pokojni)mogli biti u toj meri izblamirani, da ne bi imali sta da traze u politici... sem mozda na Balkanu.

Posto tada nije ni sanjao da bi mogao da dodje na vlast, pisao je po sistemu "sta na umu, to na drumu". Sad se pretvara da je malo finiji, ali iz postupaka ove vlasti jasno je da misli isto.

I šta je tu problematično? Tako stvari i danas stoje. Još više nego pre 9 godina (ukidanje VRS, ujedinjavanje policije u BIH, sve u vidu centralizacije susedne države).

Koštunica kao predsednik Vlade ovo ne bi mogao da izjavi, jer mora da igra po diplomatskom principu, ali kao pojedinac može da ima ovakvo mišljenje i onda kada ga je izneo, nije bio zvaničnik. Ja bih se prilično složio sa nekim od tih postavki, ali kao zvaničnik ne bih smeo da ih iskažem.

Dobro, pa da nije mozda nesto pogresno rekao? U to vreme je upravo bio zavrsen najveci progon srba posle drugog svetskog rata, naravno da ce BiH i Hrvatsku spomenuti u negativnom kontekstu.

I, jel nešto pogrešio?! Mislim da bi svako ko ima imalo mozga potpisao to isto. Sve stoji, od reči do reči!
Najlepše se zahvaljujem što ste vratili veru da u Srbiji postoje pametni ljudi, koji misle svojom glavom. A taman sam pomislio da je sve propalo!
Pozdrav, Vuk

Sve je to tačno što ste vi napisali, g.Koštunice, ali je nepotpuno.
"Zaboravili" ste da napomenete ko je potpisnik Dejtonskog sporazuma. Podsećam vas, to je onaj isti Slobodan Milošević zbog čijeg ste izručenja Hagu zaratili sa Đinđićem i zatim, pružajući podršku najgorem mogućem ološu, doprineli ste njegovom ubistvu.
"Zaboravili" ste i da pomenete koje su sve opcije Srbi u Bosni imali (i glupavo propustili) pre Dejtonskog sporazuma. Na primer, plan Z-4.
Ali, znam da nije nimalo popularno Srbima govoriti da su se sami uvalili u čabar zbog svoje lude glave i bolesnog podržavanja raznih megalomana i mitomana koji ih vode direktno u sunovrat. Za sve što im se događa, Srbi mnogo više vole da proklinju nesrećnu sudbinu, masone, (belo)svetske moćnike, Vatikan i poslastičare, nego da stave prst na čelo i pitaju se "a gde smo i kako smo MI uprskali stvar?" ili "šta možemo da uradimo da se izvadimo iz ovog čabra?". Kad počnu da postavljaju sebi takva pitanja, možda će vremenom jednog dana sakupiti dovoljno mudrosti da se pitaju "a šta možemo i treba da uradimo da uopšte ne bismo upali u čabar?"

Dakle, bez obzira koliko se ne slazem sa nekim ili vecinom stvari koje je izvjesni Vojo Slowmotion Kostunica napisao, moraju se konstatovati i priznati i neki tacni navodi:
1. Jesu li istjerali iz Hrvatske 250.000 Srba, pri tom ih nemilosrdno granatirajuci i bombardujuci i iz vazduha sve do granice sa Srbijom? Jesu.
2. Jesu li HV i HVO i Armija BiH istjerali Srbe iz zapadne Krajine, Glamoca, Grahova itd. gdje se ovi, evo vec jedanaest godina, ne vracaju ili su se vratili u veoma malom broju (moglo bi se diskutovati zasto i kako)? Jesu.
3. Jesu li im Amerikanci pomogli u tome, tako sto su posteno izbombardovali srpske sisteme telekomunikacije i pomogli im u izradi planova, te im doturili detaljne nacrte odbrambenih linija druge strane? Jesu.
4. Jesu li Srbi otisli iz Sarajeva, gdje ih sada ima u simbolicnom broju? Jesu.
5. Da li je tadasnja vlast Srbije sve to precutno odobravala, pri cemu je prilog na tadasnjem udarnom, drugom, dnevniku TV Beograd o progonu Srba iz Krajine trajao ne duze od minut ipo? Jeste.
"On je optužio tadašnje vlasti u Srbiji da su bez reči otpora prihvatile progon Srba, a Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku nazvao je neprijateljskim državama." Also sprach Voja i s ovim posljednjim takodje se necu sloziti, jer je Bosna drzava u kojoj sam se rodio i zivio. Dejtonski sporazum smo prihvatili kao mir za kojim smo svi vapili, a da li je bio pravican, to je drugi par opanaka... Vjerovatno jeste, jer niko nije bio njime sasvim zadovoljan. Ipak, cinjenica je da Srba vise nema u Hrvatskoj, bas kao sto nema Bosnjaka u Srebrenici ili Banja Luci! Svi smo okrvavili ruke, neko vise, neko manje, i dok Mladic i Karadzic ne budu sjeli na onu stolicu u Holandiji, Srbi te ruke nece moci oprati! Za ostale ne znam i sve me manje i zanima, jer to je njihova savjest i oni moraju da pokazu da je imaju. Mada, Srbi imaju Natasu Kandic, Sonju Biserko, Biljanu Kovacevic-Vuco, Canka itd. koji jesu savjest srpskog naroda... Nesto se nisam nagledao i naslusao hrvatske, bosnjacke i albanske verzije istih!

Kostunica samo u jednome ne gresi: a to je da su principi jugoslovenstva, ravnopravnosti, socijalne pravde i mira medju narodima apsolutno nepomirljive sa idejama srpskog( i svakog drugog naravno) nacionalizma, klerikalizma, izolacionizma, ksenofobije i militarizma. Nista novo, ali je lepo drzati ovakav dokument u rukama, i priloziti ga onom drugom dokumentu, s automatskom puskom u rukama na Kosovu. To su materijalni dokazi. Ostalo je sve moralni i politicki alibi.

Sve je pravo napisao, onako kako je bilo i kako jeste. To sto mu je sada politika drugacija, cak drasticno drugacija, vec je drugo pitanje. Znam da ce biti potpuno oprecnih misljenja, cesto bez ikakve argumentacije, samo sa puno diskvalifikacija, ostrascenosti itd, ali istorijske cinjenice su neuomoljive i kad-tad izadju na videlo. Uostalom, da budemo u temi, i komunisti su pokusali da prepravljaju istoriju pa nije vredelo. Vide se i danas takvi pokusaji, ali verujem da nece uspeti.

Ne znam samo sta je neistinito u tom pisanju? I sta je cilj ovog clanka? Da se aktuelni premijer proglasi srpskim nacionalistom i kako mondijalisti u Srbiji vole da kazu "klerofasistom" i saradnikom grupa koje treba zabraniti. Sve to sto je napisano tada stoji i danas. Istoriju pisu pobednici a to nazalost nisu bili Srbi. No jos je veci zlocin prema sopstvenom narodu, ispirati mu mozak verzijom istorije koju mu je servirao pobednik. Tako da mislim da je pisanje sadasnjeg premijera 1996 godine jedan glas u prilog otporu zatiranja secanja naseg naroda na ono sto mu je 90-ih ucinjeno u surovom razbijanju bivse Jugoslavije.

Kostunica je ovaj clanak napisao pre skoro deset godina, a neki misle da je to bio tacan opis stanja srpske drzave u to vreme i da je to tacan opis danas. To je i najveca osuda Kostunice. Ako me neko pita koliko je sati i ja mu kazem tacno vreme a posle deset godina to isto vreme ponovim, onda to znaci da nisam ni svestan da je deset godina poslo. Od politicara se trazi ne samo da realno oceni stanje svoje drzave. To moze gotovo svako, cak i oni koji su budale. Od njega se trazi da vodi drzavu u bolji zivot i da je leci od njenih rana - do jaj da buducnost. A tu Kostunica nije nista uradio. Tako su se Srbi usrecili i sa Milosevicem koji im je rekao kakva im je zemlja pa ju je odveo u rat i razaranje. Tako su se usrecili i sa Kostunicom koji im je rekao kako im je propala zemlja i za deset godina nije imao ni jednu jedinu ideju kako da stanje popravi. Dosao je na vlast sa frazom "da zivimo kao ljudi". Sta je od toga ostvario? jedino politicari i gangsteri zive kao ljudi. Tako ce biti dok god Srbi ocekuju od politicara da im kaze "istinu", a ne da im kaze gde ih vodi. Djindjic je jedini covek u srpskoj politici koji je imao viziju kuda Srbija treba da ide. Posle njega ostala je samo zabokrecina.

Sve sto je tada napisao je istina koju ce istorijska dokumenta potvrditi. Logicno je da kao predsednik ne moze da se ponasa prema svojim naucnim radovima ili pamfletima: politika je vestina dobijanja moguceg a ne zeljenog, makar koliko da si u pravu. Kada bi pogledali poznatu istoriju covecanstva siguran sam da bi ubedljivo bilo vise nepravednih ratova, genocida , varvarskih unistavanja, politickih izdaja, verski neobuzdanih ratova - nego mira i saradnje. Tako je i sa Srbijom: veliki mogu da nam uzmu sve sto im treba , na ovaj ili onaj macin. Pisanje g. Vojislava Kostunice je samo jedan naucnicki lament nad istorijom Srba, rasutih po Balkanu.
Naravno, sve ovo o Kostunici kao naucnom radniku nema veze sa nacinom kako vodi Vladu. I tu se pokazalo da knjizevnici
i ortodoksni legalisti i svi drugi mimo realnog zivota nisu za politiku, vec za kabinete. Najvise mu zameram sto je dozvolio da zavisi od SPS-a, umesto da sa DS sacini vecinsku Vladu. To je sujeta zbog koje svi trpimo.

... Problem za mene je da je Srbija usavsi u zajednicu zvanu Jugoslavija i resivsi svoj nacionalni problem zaboravila da osim neotudjivih prava koje joj pripadaju ima i neke obaveze prema ostalim narodima... Zato je Milosevic ako se svega dobro setimo odbijao bilo kakav drugi dogovor osim onog koji je on predlagao 90- tih a bilo je tu dobrih ideja, bar za mene... Druga stvar je da se Kostunica nije pozabavio stvarnim uzrocima raspada SFRJ vec samo posledicama ... Svima je bilo jasno da Srbi kao gubitnici u ratu u Hrvatskoj (propustili sansu za dogovor Z - 4) , u BiH su bili pred porazom , Dejton ih spasao pada mozda i cele Republike Srbske ... pa glupog rata sa NATO na Kosovu koji su takodje potpisom Milosevicevog izaslanika izgubili.... Uz malo vise tolerancije posebno od najveceg naroda u SFRJ mozda do toga ne bi ni doslo i Srbi bi jos uvek ziveli na svojim ognjistima... Ovakav tekst - iako Kostunica naravno ima pravo na svoje misljenje - ce ipak da baci senku na pokusaj uspostavljanja dobrosusedskih odnosa sa Hrvatskom i BiH... O stradanju drugih naroda u tim ratovima ..... to nije tema za koju je Srbija sada spremna da razgovara....

Dva pitanja za cuvenog istoricara V.K.:
1. Koje su "prave" i istorijske granice Srbije? Do Soluna ili do Karlobaga ili do Tokija? Mogu li cuti vek, godinu kada je Srbija imala te granice koje mi sada treba da smatramo nasim pravim granicama za koje cemo zivot dati?
2. Zasto je ostvarivanje srpskog nacionalnog interesa moralnije od ostvarivanja hrvatskog nacionalnog interesa?

Po pompi koja se digla oko ovog clanka, najmanje sta sam ocekivao je poziv na genocid. Kao sto Obraz nije fasisticka organizacija, tako ni ovaj clanak u nicemu ne poziva na mrznju ili nasilje. Jos jedna blamaza za srbofobe.

Bravo !!! Sve sto je rekao je apsolutno tacno. To je istina koju svi treba da zapamtimo koliko kog ovi sa zapada pokusavali da nam zamazu oci i isperu mozak kao najodgovornijim za sve negativno na svetu !!!

Za politicara kazu da" jedno govori, drugo misli a trece radi". Medjutim vise bih cenila gospodina Kostunicu da da ostavku jer pod jedan politicar nije, pod dva ne zna ni sta prica , ni sta radi, a sto je najgore vidimo i da menja misljenje sa novim danom ili boljom foteljom. Mnoge stvari koje je napisao nisu daleko od istine ali zasto je na to zaboravio cim je seo u premijersku fotelju. Nema on nikakvu cvrstinu za obicnog coveka a ne da vodi jednu zemlju.

Ima li mozda nesto u ovome clanku sto ne odgovara istini?
Cak i sa vremenskog rastojanja od 10 godina vidi se koliko je u pravu 'Cetnicki Premijer' Kostunica.

Gospodin Kostunica (a izgleda i veci broj komentatora) potpuno zanemaruje aktivnosti srpskog naroda u pomenutom periodu. Sustina problema srpskog naroda je u tome sto smatra da (iz meni potpuno nepoznatih razloga) ima veca prava (ili barem pravo prventsva) od ostalih naroda na prostorima bivse Jugoslavije. Sve dok je to tako, Srbija ce se nalaziti u moralnoj, materijalnoj, duhovnoj i svakoj drugoj bijedi.
Pozdrav iz daleke buducnosti (godina 2006).

Ja bas ne vidim gde je to covek pogresio. Svaku rec bi i ja potpisao! Pa valjda ima toliko toga drugog da mu se zameri?! Ovakvi clanci doprinose samo njegovoj popularnosti. Cak kod mnogih imaju dalekosezan efekat kojim se samo potpiruje osecanje besa i srdzbe za sve ovo sto nam se desava! U godinama iza nas, mnogi poput mene kao glavnog krivca nacionalnog sunovrata videli su SM. Medjutim nekoliko godina posle, kako se ista prica nastavlja nisam siguran u tako nesto. Cak naprotiv. E sad ovakvi clanci valjda treba nekog da kompromituju, te da svi mi budemo anacionalni i kosmopolitski nastrojeni pa da izruzimo naseg premijera. Medutim kod mene licno podsecanje na taj period kao i gladanje u danasnjicu, podstice pamcenje. A gospodo pamcenje dovodi do necega sto se zove revizionizam. Neka niko ne zaboravi posle koliko godina je nastala drzava Izrael.

Sa stajalista ljudi koji su povijest ucili u Srbiji ovo je mozda i tocno, ali sa stajalista, recimo mene, koji sam povijest ucio u Hrvatskoj, sve ovo je prilicno jednostrano napisano, bez objektivnog sagledavanja stvari iz vise kuteva. Zasto bi jedan narod imao pravo na sve a drugi nista? A koliko vidim, vecina u Srbiji podrzava upravo ovaj stav, baveci se uvijek POSLJEDICAMA, a skoro nikad uzrokom. Da se krajem 80-tih godina nije pojavio poguban srpski nacionalizam, olicen u S. Milosevicu, gotovo sam siguran da se ni u drugim narodima ne bi pojavio isti, kao protuteza srpskom, i gotovo sam siguran da ne bi bilo ni ratova ni tragedija da je najveci narod bivse drzave bio tada malo vise fleksibilniji po pitanju postizanja kompromisa, a malo manje iskljuciv.

Pa kad je Kostunica 1000% u pravu i Srbi su jedine zrtve, zasto se to Srbija toliko plasi BH tuzbe u Hagu??? Ako je sve to sto Kostunica misli i pise istina pa Srbija bi trebala jedva da ceka pocetak tog procesa a ne da pokusva da ga izbjegne po svaku cijenu.

cinjenica: niko nas nije terao da se 1918 udruzujemo sa Slovencima i Hrvatima.
cinjenica: niko nam nije branio da 1918 etnicki ocistimo Kosovo.
cinjenica: niko nas nije terao da 1941 prkosimo Nemackoj.
cinjenica: niko nas nije terao da 90-ih divljamo po Bosni, da prkosimo Zapadu, etc.
dakle, pre svega sami smo krivi i sto pre to shvatimo i krenemo da gledamo u buducnost bice nam bolje.

Problem je to sto gospodin Kostunica konstantno prikazuje Srbe kao jedine zrtve rata koji je i poceo zahvaljujuci usijanim glavama u Srbiji. Kao i obicno, Srbima je uvijek neko drugi kriv. Razumije se da je doslo do progona Srba iz Krajine, medjutim ne spominje se organizovani progon nesrba pocetkom srpske agresije na Hrvatsku. Ne zaboravimo da je puskaranja prvo pocelu u Kninu. Nadalje, sarajevski Srbi su vecinom dobrovoljno izasli iz Sarajeva, dok su Bosnjaci i Hrvati nasilno istjerani iz tzv. RS. Svijet je sutio pune 3 godine, dok su Bosnjaci tamanjeni po logorima i dok su bh. gradovi svakodnevno granatirani. I onda ima obraza govoriti kako se citav svijet urotio protiv jadnih Srba. Svijet je molio Kradzica, Milosevic ai ostale da potpisu sporazume daleko prije 1995. godine, medjutim Srbija je samu sebe dovela do ove situacije. I ne znam po cemu su to ugrozeni Srbi u BiH? Mogu se vratiti svojim kucama, imaju potpunu vlast u RS, te jednakopravnost na nivou BiH, imaju pravo na dvojno drzavljanstvo, SDS i dalje radi iako je dokazano da je fasisticka organizacija, pa ne znam cemu vise non-stop zadiranje u BiH? Bosna je prezivjela i opstat ce kao sto je opstala sve ove godine, a ko drugom jamu kopa, sam u nju propada.

Ne vidim sta je tu sporno.
Kostunica je pametan covek

Baš kao i danas, Voja insistira samo na srpskim pravima ali ne i na srpskim obavezama.

Sve to je u sustini tacno, ali cemu vadjenje iz naftalina necega sto je neko pisao pre skoro 10 godina?
I Zoran Djindjic je pekao vola na Palama, pa sta - da kazemo da je bio uz Karadzica??

Lepo pise u tekstu, tada je bio u opoziciji.
Licno se slazem sa svim sto je rekao.
Ali, najbitnije je pitati Kostunicu da li on i danas tako misli.

Obraz i sl. organizacije jesu sramotne za Srbiju ... ali, da li je ista sto je u inkriminisanom tekstu V. Kostunica napisao - neistina?

Koštunica k'o Koštunica. Oduvek je iznosio opšta mesta, ono što svi u horu pevaju. I sad radi isto. Zato se njegovi tekstovi ne mogu čitati, a njegovi govori čitati. Dosadno do bola.

Clanak sadrzi vazne historijske cinjenice i prilicno precizan opis razloga koji su doveli do kraha Jugoslavije i loseg ishoda za srpski narod. To je dobra analiza koju treba sacuvati za buducnost narocito zbog toga sto se u Haagu pise nova'pobjednicka' verzija historije.

Kostunica je nesto pobrkao ko je kome neprijateljski narod u Bosni- koliko mi se cini u Bosni su vrlo dobro saradjivali Milosevic-Tudjman Karadjic -Boban. Karadjic je rekao da on nema nikakvih problema sa Hrvatima u Bosni - samo je pitanje procenata koliko Bosne kome pripada. Odatle cinjenica da je najvecih procenat ubijenih civila Muslimani. Ako vec govorimo o neprijateljskom okruzenju. Naravno Kostunica tu sitnicu nije primetio.

Ovaj tekst izgleda kao da je napisan po narudzbini tadasnjeg urednistva RTSa.
Isti ovakav tekst je i Vucelic mogao da procita u dnevnikovom komentaru, a da niko ne pomisli da nije njegov.
On je sjajan pokazatelj svega onoga sto je tadasnji SPSov politicki i medijski mainstream pokusavao da Srbima plasira kao istine kojima bi se tragicni dogadjaji 90ih relativizovali, a krivica bila prebacena na drugoga.

Tu ima svega od jalovog antizapadnjastva, preko teorija zavere, do pozivanja na istorijske nepravde i istorijske greske. Sve ovo sluzi tome da se Srbi neobjektivno stave u ulogu zrtve i da se krivica za 100 000 mrtvih prebaci sa aktera ratnih zbivanja na nekog drugoga. Najbolje da ulogu krivca uzme istorija jer kada je istorija kriva onda niko nije kriv.
Ovo sve nam objasnjava i to zasto je Kostunica bio najbolja opcija za zamenu Milosevica. Kao takvog su ga prihvatili svi od naroda do miloseviceve vojne i ostale mafije koja je u njemu videla svoj spas.

Ostaje nam pitanje - kada cemo da prestanemo da menjamo jednog Milkosevica za drugog i da pocnemo da menjamo sistem?
A na onima koji se dive, ostaje da se zapitaju koliko lice na krvozedne gledaoce Dnevnika iz 90ih.

Bombardovalo se, granatiralo i ubijalo neduzno stanovnistvo, skoro 5 godina, u ogromnim kolicinama, to se radilo "neprijateljskom narodu". Kostunica je znao kada je pisao clanak i zna sada da to nije radio zapad - zapad se ustvaruio pravio lud godinama. On zna i znao je kako se tema "neprijateljskog naroda" rabila od crkve i politicara i onda kuka na zapad kada se nisu ostvarili ocekivani rezultati. O ocekivanjima i rezultatima se tek moze diskutovati.

E, pa Vojo je par stvari i zaboravio spomenuti. Kao što je i za očekivati - niti riječi o očišćenim područjima u BiH od Hrvata i Bošnjaka. Niti slova o Posavini, niti slova o Podrinju, niti slova o masovnim egzekucijama po Bosni, niti slova o rušenju Vukovara, Ovčari, masakru u Srebrenici, davljenju Sarajeva, mučenju istočnobosanskih bošnjačkih enklava, masovnom etničkom čišćenju provođenom od strane srpkih formacija po Bosni i dijelovima Hrvatske... Dakle, na ovaj način ne poričem egzodus Srba iz Rh i zapadne Bosne, ali primjećujem jasnu jednostranost u ocjenjivanju stanja. Priča ima dvije dvije strane. E, Vojo...

Kostunicin tekst izraz je za njega tako karakteristicnog licemerja, pomesanog sa kalimerovskim "nepravda, nepravda!" Jel' pomenuo jednom recju koncentracione logore u Bosni, koji su i doveli do sankcija i svega ostalog kasnije? Jel' pomenuo Srebrenicu koja je do tad vec postala poznata maltene svakoj domacici u svetu? Jel' pomenuo likovanje (laznih) srpskih patriota na neuspeli staljinisticki puc protiv Gorbacova u Moskvi 1991. godine? Kad pise o komunistima (najgorim zlikovcima, da se razumemo), propusta da pomene da su upravo ruski komunisti pruzali najvecu podrsku monstruoznom zlocinackom poduhvatu stvaranja svesrpske drzave koji on tako zdusno podrzava. I konacno, ako su se, kao sto kaze, SAD svrstale na stranu (percipiranog) neprijatelja, bas me zanima sto jednom nije bio posten i sugerisao da im objavimo rat? To bi bilo dosledno, posteno, mogao bi da nam "pogleda u oci", itd. isl. Ukratko, autor je bio i tada kao i sada kukavica i licemer. A od hipokrizije do kripto-fashizma na Balkanu je uvek samo mali korak...

Bombardovalo se, granatiralo i ubijalo neduzno stanovnistvo, skoro 5 godina, u ogromnim kolicinama, to se radilo "neprijateljskom narodu". Kostunica je znao kada je pisao clanak i zna sada da to nije radio zapad - zapad se ustvaruio pravio lud godinama. On zna i znao je kako se tema "neprijateljskog naroda" rabila od crkve i politicara i onda kuka na zapad kada se nisu ostvarili ocekivani rezultati. O ocekivanjima i rezultatima se tek moze diskutovati.

E, pa Vojo je par stvari i zaboravio spomenuti. Kao što je i za očekivati - niti riječi o očišćenim područjima u BiH od Hrvata i Bošnjaka. Niti slova o Posavini, niti slova o Podrinju, niti slova o masovnim egzekucijama po Bosni, niti slova o rušenju Vukovara, Ovčari, masakru u Srebrenici, davljenju Sarajeva, mučenju istočnobosanskih bošnjačkih enklava, masovnom etničkom čišćenju provođenom od strane srpkih formacija po Bosni i dijelovima Hrvatske... Dakle, na ovaj način ne poričem egzodus Srba iz Rh i zapadne Bosne, ali primjećujem jasnu jednostranost u ocjenjivanju stanja. Priča ima dvije dvije strane. E, Vojo...

Kostunicin tekst izraz je za njega tako karakteristicnog licemerja, pomesanog sa kalimerovskim "nepravda, nepravda!" Jel' pomenuo jednom recju koncentracione logore u Bosni, koji su i doveli do sankcija i svega ostalog kasnije? Jel' pomenuo Srebrenicu koja je do tad vec postala poznata maltene svakoj domacici u svetu? Jel' pomenuo likovanje (laznih) srpskih patriota na neuspeli staljinisticki puc protiv Gorbacova u Moskvi 1991. godine? Kad pise o komunistima (najgorim zlikovcima, da se razumemo), propusta da pomene da su upravo ruski komunisti pruzali najvecu podrsku monstruoznom zlocinackom poduhvatu stvaranja svesrpske drzave koji on tako zdusno podrzava. I konacno, ako su se, kao sto kaze, SAD svrstale na stranu (percipiranog) neprijatelja, bas me zanima sto jednom nije bio posten i sugerisao da im objavimo rat? To bi bilo dosledno, posteno, mogao bi da nam "pogleda u oci", itd. isl. Ukratko, autor je bio i tada kao i sada kukavica i licemer. A od hipokrizije do kripto-fashizma na Balkanu je uvek samo mali korak...

Sve sto je napisao je jos uvek tacno, samo sto se sada odnosi i na Srbe sa Kosova. Clanak je odlican. Kostunica ima jos jedan glas.

Procitao sam tekst dva puta i nisam uspeo da nadjem nista sporno ili spektakularno. Ceo tekst se sastoji od navodjenja cinjenicnog stanja u 1996 godini.Mogu da se ne slazem sa njegovom politikom, ali ne shvatam zasto bi ovaj tekst sam po sebi mogao biti kompromitujuci za danasnjeg premijera.Jedino sto je iz danasnje perspektive sporno je medij u kome je clanak objavljen. Metodom naknadne pameti bi prakticno svi nasi politicari (i zivi i pokojni)mogli biti u toj meri izblamirani, da ne bi imali sta da traze u politici... sem mozda na Balkanu.

Posto tada nije ni sanjao da bi mogao da dodje na vlast, pisao je po sistemu "sta na umu, to na drumu". Sad se pretvara da je malo finiji, ali iz postupaka ove vlasti jasno je da misli isto.

I šta je tu problematično? Tako stvari i danas stoje. Još više nego pre 9 godina (ukidanje VRS, ujedinjavanje policije u BIH, sve u vidu centralizacije susedne države).

Koštunica kao predsednik Vlade ovo ne bi mogao da izjavi, jer mora da igra po diplomatskom principu, ali kao pojedinac može da ima ovakvo mišljenje i onda kada ga je izneo, nije bio zvaničnik. Ja bih se prilično složio sa nekim od tih postavki, ali kao zvaničnik ne bih smeo da ih iskažem.

Dobro, pa da nije mozda nesto pogresno rekao? U to vreme je upravo bio zavrsen najveci progon srba posle drugog svetskog rata, naravno da ce BiH i Hrvatsku spomenuti u negativnom kontekstu.

I, jel nešto pogrešio?! Mislim da bi svako ko ima imalo mozga potpisao to isto. Sve stoji, od reči do reči!
Najlepše se zahvaljujem što ste vratili veru da u Srbiji postoje pametni ljudi, koji misle svojom glavom. A taman sam pomislio da je sve propalo!
Pozdrav, Vuk

Sve je to tačno što ste vi napisali, g.Koštunice, ali je nepotpuno.
"Zaboravili" ste da napomenete ko je potpisnik Dejtonskog sporazuma. Podsećam vas, to je onaj isti Slobodan Milošević zbog čijeg ste izručenja Hagu zaratili sa Đinđićem i zatim, pružajući podršku najgorem mogućem ološu, doprineli ste njegovom ubistvu.
"Zaboravili" ste i da pomenete koje su sve opcije Srbi u Bosni imali (i glupavo propustili) pre Dejtonskog sporazuma. Na primer, plan Z-4.
Ali, znam da nije nimalo popularno Srbima govoriti da su se sami uvalili u čabar zbog svoje lude glave i bolesnog podržavanja raznih megalomana i mitomana koji ih vode direktno u sunovrat. Za sve što im se događa, Srbi mnogo više vole da proklinju nesrećnu sudbinu, masone, (belo)svetske moćnike, Vatikan i poslastičare, nego da stave prst na čelo i pitaju se "a gde smo i kako smo MI uprskali stvar?" ili "šta možemo da uradimo da se izvadimo iz ovog čabra?". Kad počnu da postavljaju sebi takva pitanja, možda će vremenom jednog dana sakupiti dovoljno mudrosti da se pitaju "a šta možemo i treba da uradimo da uopšte ne bismo upali u čabar?"

Dakle, bez obzira koliko se ne slazem sa nekim ili vecinom stvari koje je izvjesni Vojo Slowmotion Kostunica napisao, moraju se konstatovati i priznati i neki tacni navodi:
1. Jesu li istjerali iz Hrvatske 250.000 Srba, pri tom ih nemilosrdno granatirajuci i bombardujuci i iz vazduha sve do granice sa Srbijom? Jesu.
2. Jesu li HV i HVO i Armija BiH istjerali Srbe iz zapadne Krajine, Glamoca, Grahova itd. gdje se ovi, evo vec jedanaest godina, ne vracaju ili su se vratili u veoma malom broju (moglo bi se diskutovati zasto i kako)? Jesu.
3. Jesu li im Amerikanci pomogli u tome, tako sto su posteno izbombardovali srpske sisteme telekomunikacije i pomogli im u izradi planova, te im doturili detaljne nacrte odbrambenih linija druge strane? Jesu.
4. Jesu li Srbi otisli iz Sarajeva, gdje ih sada ima u simbolicnom broju? Jesu.
5. Da li je tadasnja vlast Srbije sve to precutno odobravala, pri cemu je prilog na tadasnjem udarnom, drugom, dnevniku TV Beograd o progonu Srba iz Krajine trajao ne duze od minut ipo? Jeste.
"On je optužio tadašnje vlasti u Srbiji da su bez reči otpora prihvatile progon Srba, a Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku nazvao je neprijateljskim državama." Also sprach Voja i s ovim posljednjim takodje se necu sloziti, jer je Bosna drzava u kojoj sam se rodio i zivio. Dejtonski sporazum smo prihvatili kao mir za kojim smo svi vapili, a da li je bio pravican, to je drugi par opanaka... Vjerovatno jeste, jer niko nije bio njime sasvim zadovoljan. Ipak, cinjenica je da Srba vise nema u Hrvatskoj, bas kao sto nema Bosnjaka u Srebrenici ili Banja Luci! Svi smo okrvavili ruke, neko vise, neko manje, i dok Mladic i Karadzic ne budu sjeli na onu stolicu u Holandiji, Srbi te ruke nece moci oprati! Za ostale ne znam i sve me manje i zanima, jer to je njihova savjest i oni moraju da pokazu da je imaju. Mada, Srbi imaju Natasu Kandic, Sonju Biserko, Biljanu Kovacevic-Vuco, Canka itd. koji jesu savjest srpskog naroda... Nesto se nisam nagledao i naslusao hrvatske, bosnjacke i albanske verzije istih!

Kostunica samo u jednome ne gresi: a to je da su principi jugoslovenstva, ravnopravnosti, socijalne pravde i mira medju narodima apsolutno nepomirljive sa idejama srpskog( i svakog drugog naravno) nacionalizma, klerikalizma, izolacionizma, ksenofobije i militarizma. Nista novo, ali je lepo drzati ovakav dokument u rukama, i priloziti ga onom drugom dokumentu, s automatskom puskom u rukama na Kosovu. To su materijalni dokazi. Ostalo je sve moralni i politicki alibi.

Sve je pravo napisao, onako kako je bilo i kako jeste. To sto mu je sada politika drugacija, cak drasticno drugacija, vec je drugo pitanje. Znam da ce biti potpuno oprecnih misljenja, cesto bez ikakve argumentacije, samo sa puno diskvalifikacija, ostrascenosti itd, ali istorijske cinjenice su neuomoljive i kad-tad izadju na videlo. Uostalom, da budemo u temi, i komunisti su pokusali da prepravljaju istoriju pa nije vredelo. Vide se i danas takvi pokusaji, ali verujem da nece uspeti.

Ne znam samo sta je neistinito u tom pisanju? I sta je cilj ovog clanka? Da se aktuelni premijer proglasi srpskim nacionalistom i kako mondijalisti u Srbiji vole da kazu "klerofasistom" i saradnikom grupa koje treba zabraniti. Sve to sto je napisano tada stoji i danas. Istoriju pisu pobednici a to nazalost nisu bili Srbi. No jos je veci zlocin prema sopstvenom narodu, ispirati mu mozak verzijom istorije koju mu je servirao pobednik. Tako da mislim da je pisanje sadasnjeg premijera 1996 godine jedan glas u prilog otporu zatiranja secanja naseg naroda na ono sto mu je 90-ih ucinjeno u surovom razbijanju bivse Jugoslavije.

Kostunica je ovaj clanak napisao pre skoro deset godina, a neki misle da je to bio tacan opis stanja srpske drzave u to vreme i da je to tacan opis danas. To je i najveca osuda Kostunice. Ako me neko pita koliko je sati i ja mu kazem tacno vreme a posle deset godina to isto vreme ponovim, onda to znaci da nisam ni svestan da je deset godina poslo. Od politicara se trazi ne samo da realno oceni stanje svoje drzave. To moze gotovo svako, cak i oni koji su budale. Od njega se trazi da vodi drzavu u bolji zivot i da je leci od njenih rana - do jaj da buducnost. A tu Kostunica nije nista uradio. Tako su se Srbi usrecili i sa Milosevicem koji im je rekao kakva im je zemlja pa ju je odveo u rat i razaranje. Tako su se usrecili i sa Kostunicom koji im je rekao kako im je propala zemlja i za deset godina nije imao ni jednu jedinu ideju kako da stanje popravi. Dosao je na vlast sa frazom "da zivimo kao ljudi". Sta je od toga ostvario? jedino politicari i gangsteri zive kao ljudi. Tako ce biti dok god Srbi ocekuju od politicara da im kaze "istinu", a ne da im kaze gde ih vodi. Djindjic je jedini covek u srpskoj politici koji je imao viziju kuda Srbija treba da ide. Posle njega ostala je samo zabokrecina.

Sve sto je tada napisao je istina koju ce istorijska dokumenta potvrditi. Logicno je da kao predsednik ne moze da se ponasa prema svojim naucnim radovima ili pamfletima: politika je vestina dobijanja moguceg a ne zeljenog, makar koliko da si u pravu. Kada bi pogledali poznatu istoriju covecanstva siguran sam da bi ubedljivo bilo vise nepravednih ratova, genocida , varvarskih unistavanja, politickih izdaja, verski neobuzdanih ratova - nego mira i saradnje. Tako je i sa Srbijom: veliki mogu da nam uzmu sve sto im treba , na ovaj ili onaj macin. Pisanje g. Vojislava Kostunice je samo jedan naucnicki lament nad istorijom Srba, rasutih po Balkanu.
Naravno, sve ovo o Kostunici kao naucnom radniku nema veze sa nacinom kako vodi Vladu. I tu se pokazalo da knjizevnici
i ortodoksni legalisti i svi drugi mimo realnog zivota nisu za politiku, vec za kabinete. Najvise mu zameram sto je dozvolio da zavisi od SPS-a, umesto da sa DS sacini vecinsku Vladu. To je sujeta zbog koje svi trpimo.

... Problem za mene je da je Srbija usavsi u zajednicu zvanu Jugoslavija i resivsi svoj nacionalni problem zaboravila da osim neotudjivih prava koje joj pripadaju ima i neke obaveze prema ostalim narodima... Zato je Milosevic ako se svega dobro setimo odbijao bilo kakav drugi dogovor osim onog koji je on predlagao 90- tih a bilo je tu dobrih ideja, bar za mene... Druga stvar je da se Kostunica nije pozabavio stvarnim uzrocima raspada SFRJ vec samo posledicama ... Svima je bilo jasno da Srbi kao gubitnici u ratu u Hrvatskoj (propustili sansu za dogovor Z - 4) , u BiH su bili pred porazom , Dejton ih spasao pada mozda i cele Republike Srbske ... pa glupog rata sa NATO na Kosovu koji su takodje potpisom Milosevicevog izaslanika izgubili.... Uz malo vise tolerancije posebno od najveceg naroda u SFRJ mozda do toga ne bi ni doslo i Srbi bi jos uvek ziveli na svojim ognjistima... Ovakav tekst - iako Kostunica naravno ima pravo na svoje misljenje - ce ipak da baci senku na pokusaj uspostavljanja dobrosusedskih odnosa sa Hrvatskom i BiH... O stradanju drugih naroda u tim ratovima ..... to nije tema za koju je Srbija sada spremna da razgovara....

Dva pitanja za cuvenog istoricara V.K.:
1. Koje su "prave" i istorijske granice Srbije? Do Soluna ili do Karlobaga ili do Tokija? Mogu li cuti vek, godinu kada je Srbija imala te granice koje mi sada treba da smatramo nasim pravim granicama za koje cemo zivot dati?
2. Zasto je ostvarivanje srpskog nacionalnog interesa moralnije od ostvarivanja hrvatskog nacionalnog interesa?

Po pompi koja se digla oko ovog clanka, najmanje sta sam ocekivao je poziv na genocid. Kao sto Obraz nije fasisticka organizacija, tako ni ovaj clanak u nicemu ne poziva na mrznju ili nasilje. Jos jedna blamaza za srbofobe.

Bravo !!! Sve sto je rekao je apsolutno tacno. To je istina koju svi treba da zapamtimo koliko kog ovi sa zapada pokusavali da nam zamazu oci i isperu mozak kao najodgovornijim za sve negativno na svetu !!!

Za politicara kazu da" jedno govori, drugo misli a trece radi". Medjutim vise bih cenila gospodina Kostunicu da da ostavku jer pod jedan politicar nije, pod dva ne zna ni sta prica , ni sta radi, a sto je najgore vidimo i da menja misljenje sa novim danom ili boljom foteljom. Mnoge stvari koje je napisao nisu daleko od istine ali zasto je na to zaboravio cim je seo u premijersku fotelju. Nema on nikakvu cvrstinu za obicnog coveka a ne da vodi jednu zemlju.

Ima li mozda nesto u ovome clanku sto ne odgovara istini?
Cak i sa vremenskog rastojanja od 10 godina vidi se koliko je u pravu 'Cetnicki Premijer' Kostunica.

Gospodin Kostunica (a izgleda i veci broj komentatora) potpuno zanemaruje aktivnosti srpskog naroda u pomenutom periodu. Sustina problema srpskog naroda je u tome sto smatra da (iz meni potpuno nepoznatih razloga) ima veca prava (ili barem pravo prventsva) od ostalih naroda na prostorima bivse Jugoslavije. Sve dok je to tako, Srbija ce se nalaziti u moralnoj, materijalnoj, duhovnoj i svakoj drugoj bijedi.
Pozdrav iz daleke buducnosti (godina 2006).

Ja bas ne vidim gde je to covek pogresio. Svaku rec bi i ja potpisao! Pa valjda ima toliko toga drugog da mu se zameri?! Ovakvi clanci doprinose samo njegovoj popularnosti. Cak kod mnogih imaju dalekosezan efekat kojim se samo potpiruje osecanje besa i srdzbe za sve ovo sto nam se desava! U godinama iza nas, mnogi poput mene kao glavnog krivca nacionalnog sunovrata videli su SM. Medjutim nekoliko godina posle, kako se ista prica nastavlja nisam siguran u tako nesto. Cak naprotiv. E sad ovakvi clanci valjda treba nekog da kompromituju, te da svi mi budemo anacionalni i kosmopolitski nastrojeni pa da izruzimo naseg premijera. Medutim kod mene licno podsecanje na taj period kao i gladanje u danasnjicu, podstice pamcenje. A gospodo pamcenje dovodi do necega sto se zove revizionizam. Neka niko ne zaboravi posle koliko godina je nastala drzava Izrael.

Sa stajalista ljudi koji su povijest ucili u Srbiji ovo je mozda i tocno, ali sa stajalista, recimo mene, koji sam povijest ucio u Hrvatskoj, sve ovo je prilicno jednostrano napisano, bez objektivnog sagledavanja stvari iz vise kuteva. Zasto bi jedan narod imao pravo na sve a drugi nista? A koliko vidim, vecina u Srbiji podrzava upravo ovaj stav, baveci se uvijek POSLJEDICAMA, a skoro nikad uzrokom. Da se krajem 80-tih godina nije pojavio poguban srpski nacionalizam, olicen u S. Milosevicu, gotovo sam siguran da se ni u drugim narodima ne bi pojavio isti, kao protuteza srpskom, i gotovo sam siguran da ne bi bilo ni ratova ni tragedija da je najveci narod bivse drzave bio tada malo vise fleksibilniji po pitanju postizanja kompromisa, a malo manje iskljuciv.

Pa kad je Kostunica 1000% u pravu i Srbi su jedine zrtve, zasto se to Srbija toliko plasi BH tuzbe u Hagu??? Ako je sve to sto Kostunica misli i pise istina pa Srbija bi trebala jedva da ceka pocetak tog procesa a ne da pokusva da ga izbjegne po svaku cijenu.

cinjenica: niko nas nije terao da se 1918 udruzujemo sa Slovencima i Hrvatima.
cinjenica: niko nam nije branio da 1918 etnicki ocistimo Kosovo.
cinjenica: niko nas nije terao da 1941 prkosimo Nemackoj.
cinjenica: niko nas nije terao da 90-ih divljamo po Bosni, da prkosimo Zapadu, etc.
dakle, pre svega sami smo krivi i sto pre to shvatimo i krenemo da gledamo u buducnost bice nam bolje.

Problem je to sto gospodin Kostunica konstantno prikazuje Srbe kao jedine zrtve rata koji je i poceo zahvaljujuci usijanim glavama u Srbiji. Kao i obicno, Srbima je uvijek neko drugi kriv. Razumije se da je doslo do progona Srba iz Krajine, medjutim ne spominje se organizovani progon nesrba pocetkom srpske agresije na Hrvatsku. Ne zaboravimo da je puskaranja prvo pocelu u Kninu. Nadalje, sarajevski Srbi su vecinom dobrovoljno izasli iz Sarajeva, dok su Bosnjaci i Hrvati nasilno istjerani iz tzv. RS. Svijet je sutio pune 3 godine, dok su Bosnjaci tamanjeni po logorima i dok su bh. gradovi svakodnevno granatirani. I onda ima obraza govoriti kako se citav svijet urotio protiv jadnih Srba. Svijet je molio Kradzica, Milosevic ai ostale da potpisu sporazume daleko prije 1995. godine, medjutim Srbija je samu sebe dovela do ove situacije. I ne znam po cemu su to ugrozeni Srbi u BiH? Mogu se vratiti svojim kucama, imaju potpunu vlast u RS, te jednakopravnost na nivou BiH, imaju pravo na dvojno drzavljanstvo, SDS i dalje radi iako je dokazano da je fasisticka organizacija, pa ne znam cemu vise non-stop zadiranje u BiH? Bosna je prezivjela i opstat ce kao sto je opstala sve ove godine, a ko drugom jamu kopa, sam u nju propada.

Ne vidim sta je tu sporno.
Kostunica je pametan covek

Baš kao i danas, Voja insistira samo na srpskim pravima ali ne i na srpskim obavezama.

Sve to je u sustini tacno, ali cemu vadjenje iz naftalina necega sto je neko pisao pre skoro 10 godina?
I Zoran Djindjic je pekao vola na Palama, pa sta - da kazemo da je bio uz Karadzica??

Lepo pise u tekstu, tada je bio u opoziciji.
Licno se slazem sa svim sto je rekao.
Ali, najbitnije je pitati Kostunicu da li on i danas tako misli.

Obraz i sl. organizacije jesu sramotne za Srbiju ... ali, da li je ista sto je u inkriminisanom tekstu V. Kostunica napisao - neistina?

Koštunica k'o Koštunica. Oduvek je iznosio opšta mesta, ono što svi u horu pevaju. I sad radi isto. Zato se njegovi tekstovi ne mogu čitati, a njegovi govori čitati. Dosadno do bola.

Clanak sadrzi vazne historijske cinjenice i prilicno precizan opis razloga koji su doveli do kraha Jugoslavije i loseg ishoda za srpski narod. To je dobra analiza koju treba sacuvati za buducnost narocito zbog toga sto se u Haagu pise nova'pobjednicka' verzija historije.

Kostunica je nesto pobrkao ko je kome neprijateljski narod u Bosni- koliko mi se cini u Bosni su vrlo dobro saradjivali Milosevic-Tudjman Karadjic -Boban. Karadjic je rekao da on nema nikakvih problema sa Hrvatima u Bosni - samo je pitanje procenata koliko Bosne kome pripada. Odatle cinjenica da je najvecih procenat ubijenih civila Muslimani. Ako vec govorimo o neprijateljskom okruzenju. Naravno Kostunica tu sitnicu nije primetio.

Ovaj tekst izgleda kao da je napisan po narudzbini tadasnjeg urednistva RTSa.
Isti ovakav tekst je i Vucelic mogao da procita u dnevnikovom komentaru, a da niko ne pomisli da nije njegov.
On je sjajan pokazatelj svega onoga sto je tadasnji SPSov politicki i medijski mainstream pokusavao da Srbima plasira kao istine kojima bi se tragicni dogadjaji 90ih relativizovali, a krivica bila prebacena na drugoga.

Tu ima svega od jalovog antizapadnjastva, preko teorija zavere, do pozivanja na istorijske nepravde i istorijske greske. Sve ovo sluzi tome da se Srbi neobjektivno stave u ulogu zrtve i da se krivica za 100 000 mrtvih prebaci sa aktera ratnih zbivanja na nekog drugoga. Najbolje da ulogu krivca uzme istorija jer kada je istorija kriva onda niko nije kriv.
Ovo sve nam objasnjava i to zasto je Kostunica bio najbolja opcija za zamenu Milosevica. Kao takvog su ga prihvatili svi od naroda do miloseviceve vojne i ostale mafije koja je u njemu videla svoj spas.

Ostaje nam pitanje - kada cemo da prestanemo da menjamo jednog Milkosevica za drugog i da pocnemo da menjamo sistem?
A na onima koji se dive, ostaje da se zapitaju koliko lice na krvozedne gledaoce Dnevnika iz 90ih.