Ko će da pojede šargarepu

Pogled iz Cavtata je po ko zna koji put prepun interesantnih misli i ocajno loseg krajnjeg zakljucka. Zanimljivo mi ga je procitati, ali ne pamtim da je autor i jedan jedini put "od dobrih sastojaka zgotovio iole pristojan obrok".

Toliko je ocigledno koliko je bivsi ambasador "nepristrasan", pocev od hvalospeva jednom od ucesnika "mirnog razlaza", preko sugestija na temu sargarepe i batine. Kako mu ni za sekund nije pao na pamet kao role model neki politicar koji je sprecio raspadanje svoje zemlje?

Izraz "batina i sargarepa" izuzetno je los, bukvalni, prevod anglosaksonskog izraza. Na srpskom jeziku se to kaze "milom ili silom". I dobar prevodilac bi to tako i preveo.Isto vazi i za "somotski razvod", sto bukvalno jezivo zvuci i na srpskom ne znaci nista!
Ako nam prevodioci ovako lutaju, sta je stalo za drzavu Srbiju koja ocigledno i ona mnogo luta, cim joj treba "pomoci da odredi svoje granice"; naravno ta pomoc ce doci spolja, od milog nam Zapada, koji nam toliko dobra zeli (v.period od 1991 naovamo).
Ocito, sami ne umemo da se snadjemo, muka i nevolja!

Pogled iz Cavtata je realan pogled nekog tko je sasvim neutralan a dobro upoznat sa svim sto se dogadalo ili se dogada u regionu.

nisam bas siguran da je fraza 'milom ili silom' bas najbolji prevod za 'sticks and carrots', posto nasa fraza bas ne istice potencijalnu nagradu kao sredstvo postizanja cilja. Ono u sto sam siguran je da lokalni magarci zaista gotive batinu kao sredstvo sporazumevanja.

Iako je postojao pokusaj da se poruka sakrije prividom nepristrasnosti, ipak je zakljucak morao da bude eksplicitan: Pritisnite opoziciju da prihvati nezavisnost. Naravno, Montgomeriju ne pada na pamet da bi mozda trebalo pritisnuti vladu koja uprkos hvalospevima Medjunarodne krizne grupe, po svom nedemokratskom stilu najvise podseca na Belorusiju. Bilo bi divno kada bi iko mogao da veruje da ce OEBS biti sigurna garancija demokratskih uslova, ali ako se ima u vidu sta je sve ova organizacija "progutala" u ime visih ciljeva, to prosto nije verovatno. Referendum u ovako podeljenom drustvu je los put i to nije nikakva politicka tvrdnja nego zakljucak vrlo ozbiljnih i postovanih strucnjaka (na primer: Horowitz, Tierney). Zero sum igra neminovno vodi produbljivanju konflikta koji bi po Montgomerijevom savetu trebalo da je moguce izbeci tako sto bi se dodatno izvrsio pritisak na onu stranu koja se cini slabijom, a to je srpska opozicija. Medjutim, rezultat toga bi bila nestabilna iako nezavisna CG, razjedana etnickom netrpeljivoscu. Crnogorci bi umesto svoje drzave-nacije za koju misle da jedina moze izraziti njihovu "samobitnost", dobili drzavu u kojoj bi bili manjina, a potencijalno, i sistem sa nacionalnim kvotama koji bi Crnogorcima, Srbima i drugim narodima garantovao proporcionalnu zastupljenost u svim ustanovama, sluzbama i preduzecima. Da li im se to cini kao nesto sa cime bi mogli da zive?
Mnogo bolje bi bilo da referendum sledi politicki dogovor o dva alternativna resenja od kojih bi jedno znacilo vise nezavisnosti, a drugo vise unije, ali ni jedno ni drugo ne bi imalo maksimalisticki ishod. Jedino tako moguce je da Crna Gora postane stabilan sistem, bez obzira da li ce biti nezavisna ili ne.

Vidi se da covjek poznaje lokalni mentalitet.Sustina price je da politika koja je u manjini
mora postovati odluku vecine.
SCG je drzavni provizorijum "orocen" na tri godine i ubrzo ce biti zaboravljen.

Vidim da je gdin ambasador iako nije vise u aktivnoj diplomatskoj sluzbi i dalje vrlo aktivan. Ovaj clanak oslikava u sustini zakulisnu i prljavu politiku koja se vodi u Evropi od jednog dela medjunarodne zajednice. Dakle mi smatramo da ce Crna Gora biti nestabilna jer je mala i podeljena a da ce zajendo sa Velikom Srbijom biti stabilnija. Pri tome nije vazno sta gradajni te zemlje misle. Drago mi je da gdin Mongomeri prepoznaje te prljave i zakulisne igre i da ih raskrinkava. Nije se Jugoslavija raspala zato sto je to Zapad hteo nego sto nije imala kohezioni faktor. Nije bilo Tita, partije i JNA. Drugo, to je bila visenacionalna drzava gde je svaka regija imala svoju neku predistoriju koja je bila zapisana u podsvesti ljudi. Dakle Jugoslavija nije jednako Srbija. To nisu shvatili tada u Srbiji, ne shvataju danas a nece shvatiti ni sutra u Srbiji. I zato ce region i dalje biti nestabilan jer ce Srbija svoje unutrasnje probleme uvek resavati izvozom nekih ratova kao ranije ili kriza u Bosnu, Crnu Goru i Makedoniju. Zadatak srpske manjine nije da se uklopi i integrise u te drzave nego opstrukcija i priprema za neki novi sukob, neki novi rat jer se u Srbiji zivi u uverenju da su granice samo privremene. E pa zato sto se ta politika sprovodi iz Srbije stalno tokom zadnjih 150 godina, zato ce Zapad nametnuti granice Srbiji i zato ovde u sledecih dvadesetak godina ne treba ocekivati neki radikalni boljitak. Smenjivace se razne diktatorske nacionalisticke vladice, koje ce se odravati na vlasti podmicivanjima i zastrasivanjima, a za veliki deo populacije skoro da nece biti nekih promena. Bice isto 2005 i 2015 i 2020., ne zato sto je to neka crna prognoza vec jer u sustini gradjani u velikoj meri podrzavaju sadasnji politicki kurs. I umesto da menjaju nesposobne mediokritete, oni ce da uklone iz javnog i kulturnog a i politickog zivota sve disonatne tonove, i da krivicu svaljuju na druge. Iz tih razloga Zapad a u stvari SAD, zele da rese gordijev cvor na Blakanu tako sto ce ga preseci, sa Crnom Gorom i Kosovom, i one koji su sposobniji i pametniji kroz razne regionalne integracije ukljuciti u te projekte i povezati a one neinteligentne ostaviti da tavore na rubovima civilizacije. Mislim da bi nasi ljudi vise trebali da slusaju razne gospodine Mongomerije umesto ovih nasih laznih mesija. Jer u svakom slucaju kakva se politika vodi u ovoj 2006 oj godini u Srbiji u mnogome ce zavisiti njena dalja buducnost u sledece dve decenije. Ukoliko se napravi los potez onda necemo dobiti ni sargarepu pa ni stap nego a long kiss goodbue.

Pogled iz Cavtata je po ko zna koji put prepun interesantnih misli i ocajno loseg krajnjeg zakljucka. Zanimljivo mi ga je procitati, ali ne pamtim da je autor i jedan jedini put "od dobrih sastojaka zgotovio iole pristojan obrok".

Toliko je ocigledno koliko je bivsi ambasador "nepristrasan", pocev od hvalospeva jednom od ucesnika "mirnog razlaza", preko sugestija na temu sargarepe i batine. Kako mu ni za sekund nije pao na pamet kao role model neki politicar koji je sprecio raspadanje svoje zemlje?

Izraz "batina i sargarepa" izuzetno je los, bukvalni, prevod anglosaksonskog izraza. Na srpskom jeziku se to kaze "milom ili silom". I dobar prevodilac bi to tako i preveo.Isto vazi i za "somotski razvod", sto bukvalno jezivo zvuci i na srpskom ne znaci nista!
Ako nam prevodioci ovako lutaju, sta je stalo za drzavu Srbiju koja ocigledno i ona mnogo luta, cim joj treba "pomoci da odredi svoje granice"; naravno ta pomoc ce doci spolja, od milog nam Zapada, koji nam toliko dobra zeli (v.period od 1991 naovamo).
Ocito, sami ne umemo da se snadjemo, muka i nevolja!

Pogled iz Cavtata je realan pogled nekog tko je sasvim neutralan a dobro upoznat sa svim sto se dogadalo ili se dogada u regionu.

nisam bas siguran da je fraza 'milom ili silom' bas najbolji prevod za 'sticks and carrots', posto nasa fraza bas ne istice potencijalnu nagradu kao sredstvo postizanja cilja. Ono u sto sam siguran je da lokalni magarci zaista gotive batinu kao sredstvo sporazumevanja.

Iako je postojao pokusaj da se poruka sakrije prividom nepristrasnosti, ipak je zakljucak morao da bude eksplicitan: Pritisnite opoziciju da prihvati nezavisnost. Naravno, Montgomeriju ne pada na pamet da bi mozda trebalo pritisnuti vladu koja uprkos hvalospevima Medjunarodne krizne grupe, po svom nedemokratskom stilu najvise podseca na Belorusiju. Bilo bi divno kada bi iko mogao da veruje da ce OEBS biti sigurna garancija demokratskih uslova, ali ako se ima u vidu sta je sve ova organizacija "progutala" u ime visih ciljeva, to prosto nije verovatno. Referendum u ovako podeljenom drustvu je los put i to nije nikakva politicka tvrdnja nego zakljucak vrlo ozbiljnih i postovanih strucnjaka (na primer: Horowitz, Tierney). Zero sum igra neminovno vodi produbljivanju konflikta koji bi po Montgomerijevom savetu trebalo da je moguce izbeci tako sto bi se dodatno izvrsio pritisak na onu stranu koja se cini slabijom, a to je srpska opozicija. Medjutim, rezultat toga bi bila nestabilna iako nezavisna CG, razjedana etnickom netrpeljivoscu. Crnogorci bi umesto svoje drzave-nacije za koju misle da jedina moze izraziti njihovu "samobitnost", dobili drzavu u kojoj bi bili manjina, a potencijalno, i sistem sa nacionalnim kvotama koji bi Crnogorcima, Srbima i drugim narodima garantovao proporcionalnu zastupljenost u svim ustanovama, sluzbama i preduzecima. Da li im se to cini kao nesto sa cime bi mogli da zive?
Mnogo bolje bi bilo da referendum sledi politicki dogovor o dva alternativna resenja od kojih bi jedno znacilo vise nezavisnosti, a drugo vise unije, ali ni jedno ni drugo ne bi imalo maksimalisticki ishod. Jedino tako moguce je da Crna Gora postane stabilan sistem, bez obzira da li ce biti nezavisna ili ne.

Vidi se da covjek poznaje lokalni mentalitet.Sustina price je da politika koja je u manjini
mora postovati odluku vecine.
SCG je drzavni provizorijum "orocen" na tri godine i ubrzo ce biti zaboravljen.

Vidim da je gdin ambasador iako nije vise u aktivnoj diplomatskoj sluzbi i dalje vrlo aktivan. Ovaj clanak oslikava u sustini zakulisnu i prljavu politiku koja se vodi u Evropi od jednog dela medjunarodne zajednice. Dakle mi smatramo da ce Crna Gora biti nestabilna jer je mala i podeljena a da ce zajendo sa Velikom Srbijom biti stabilnija. Pri tome nije vazno sta gradajni te zemlje misle. Drago mi je da gdin Mongomeri prepoznaje te prljave i zakulisne igre i da ih raskrinkava. Nije se Jugoslavija raspala zato sto je to Zapad hteo nego sto nije imala kohezioni faktor. Nije bilo Tita, partije i JNA. Drugo, to je bila visenacionalna drzava gde je svaka regija imala svoju neku predistoriju koja je bila zapisana u podsvesti ljudi. Dakle Jugoslavija nije jednako Srbija. To nisu shvatili tada u Srbiji, ne shvataju danas a nece shvatiti ni sutra u Srbiji. I zato ce region i dalje biti nestabilan jer ce Srbija svoje unutrasnje probleme uvek resavati izvozom nekih ratova kao ranije ili kriza u Bosnu, Crnu Goru i Makedoniju. Zadatak srpske manjine nije da se uklopi i integrise u te drzave nego opstrukcija i priprema za neki novi sukob, neki novi rat jer se u Srbiji zivi u uverenju da su granice samo privremene. E pa zato sto se ta politika sprovodi iz Srbije stalno tokom zadnjih 150 godina, zato ce Zapad nametnuti granice Srbiji i zato ovde u sledecih dvadesetak godina ne treba ocekivati neki radikalni boljitak. Smenjivace se razne diktatorske nacionalisticke vladice, koje ce se odravati na vlasti podmicivanjima i zastrasivanjima, a za veliki deo populacije skoro da nece biti nekih promena. Bice isto 2005 i 2015 i 2020., ne zato sto je to neka crna prognoza vec jer u sustini gradjani u velikoj meri podrzavaju sadasnji politicki kurs. I umesto da menjaju nesposobne mediokritete, oni ce da uklone iz javnog i kulturnog a i politickog zivota sve disonatne tonove, i da krivicu svaljuju na druge. Iz tih razloga Zapad a u stvari SAD, zele da rese gordijev cvor na Blakanu tako sto ce ga preseci, sa Crnom Gorom i Kosovom, i one koji su sposobniji i pametniji kroz razne regionalne integracije ukljuciti u te projekte i povezati a one neinteligentne ostaviti da tavore na rubovima civilizacije. Mislim da bi nasi ljudi vise trebali da slusaju razne gospodine Mongomerije umesto ovih nasih laznih mesija. Jer u svakom slucaju kakva se politika vodi u ovoj 2006 oj godini u Srbiji u mnogome ce zavisiti njena dalja buducnost u sledece dve decenije. Ukoliko se napravi los potez onda necemo dobiti ni sargarepu pa ni stap nego a long kiss goodbue.