pre 18 godina
Odlican tekst. Kad bi se ljudi zapitali za koga i zasto rade verovatno bi vecina zelela da postane deo umetnickog sveta koji radi samo onda kada mu se radi a ne na silu i svakog dana u isto vreme. Jednostavno covek nije komjuter i tesko da se moze programirati tako da umetnici ostaju umetnici a ovi ostali placaju odredjenu cenu brzog zivota u potrazi za samim sobom.
pre 19 godina
Činjenica je da ljudi žive sve manje kvalitetan život. Sve im postaje opasno, sve više boluju, sve je više novih bolesti i sve su deblji. Ovo o čemu mi raspravljamo su prazne priče, nepotrebne priče, jer je najviši cilj života već odavno postao novac. A novac je prekopotreban da bi se utolila GLAD, glad koja je postala veoma raznovrsna i porasla do nesavladivih razmera. Gladni smo svega i veoma često. U svemu tome zdravlje je usputna griža savesti koju treba da reše lekovi, lekari i "najnovija otkrića". I za sve treba novac. Tako se vrtimo u krug. Sve duže živimo, ali smo sve ranije sedi, ćelavi, debeli, depresivni, bolesni. I istražujemo zašto je to tako, da li od mnogo mesa, od aditiva, od stresa, od rafinisane ili nerafinisane hrane, slobodnih radikala, zasićenih ili nezasićenih kiselina... Današnja civilizacija čuva svoje visokoprofitne pozicije, inače bi već davno bilo uradjeno Uputstvo za pravilno održavanje čovekovog organizma, kao što to imamo za automobile, mašine, kućne aparate. Moguće je da nam kroasani ne bi bili dizvoljeni, ali da prvo sačekamo da li neko može da napravi to Uputstvo.
pre 19 godina
Pa ovako, kao prvo ja trenutno zivim u Sjedinjenim Americkim drzavam i prosto se osecam obaveznom da potvrdim ovu maniju za brzom hranom. Znaci, apsolutno je tacno da se proizvodnja brze hrane razmnozila neverovatnom brzinom u Sjedinjenim Americkim drzavam, ali postoji tu jedna mala zackoljica. A to je da sa Evropske tacke gledista, brza hrana je osvojila Americko trziste, ali za mladju generaciju Amerikanaca, brza hrana je jedina hrana koja zapravo postoji. Evropsko trziste se ni ne zna da postoji osim ako se odraz trzista ne vidi u nekom od filmova...Istina ni tada nije bitno.
Jako tuzna cinjenica je ta da nutricija nije poznata ni evropskom ni americkom trzistu. Jedina razlika je ta da Amerika ima najveci broj multinacionalnih kompanija i lanaca koji drze monopol na trzistu. Istorija jedne zemlje kao sto je Amerika, iako relativno kratka u poredjenju sa Evropom i drugim krajevima sveta, je bukvalno izbrisana od strane ovih mocnih kompanija. Jedina razlika izmedju Evrope i Amerike je ta da Evropa nije jos dosla na taj nivo globalnog ekonomskog razvoja.
Pitanje koje ostaje neodgovoreno je koliko vremena ce trebati Evropi da dostigne taj ekonomski razvoj ili koliko vremena ce trebati SAD da pokrije i Evropsko trziste. Betonski kavezi i gumeni/hemijski obroci postaju sve cesci i kod nas...Ono sto je najtuznije u celoj prici je da ako nekoga pitate da li bi radije pojeo/la hamburger iz McDonalds-a ili nasu pljeskavicu vrlo cest odgovor koji se dobija je McDonalds-ov hamburger. Da li su ljudi uopste svesni posledica takve ishrane, da li su svesno da je ukus postignut "kosmickim" kombinacijama hemikalija. Istorija Amerike se ponavlja samo na drugoj teritoriji i ne napreduje nista sporije.
Ukoliko iko zeli da sazna malo vise o Globalizaciji, multinacionalnim prehrambenim Americkim kompanijama, marketingu kojim se sluze ove kompanije, i pravom nutricijskom sastavu brze hrane toplo preporucujem knjigu pod nazivom "Fast Food Nation".
pre 19 godina
Ja sam svesna da nije zdravo jesti pecivo, ne samo zbog stetnosti belog brasna nego i zbog cinjenice da je privatnih pekara na svakom cosku, da je to pecivo samim tim jos sumnjivijeg kvaliteta, jer je jeftino a pekare i te kako imaju profit (aditivi, ko zna kakva masnoca...), cak i za pecivo koje se prodaje kao "integralno", postavlja se pitanje u poslednje vreme- da li je zaista integralno, jer su pojedini pekari poceli da stavljaju KAKAO u belo brasno, kako bi izgledalo tamnije!?! Da ne govorimo o tome da, kada u pekaru udje inspekcija, jedino sto proveri je- da li je hrana bakterioloski ispravna! Niko te ne pita za kvalitet!! Dakle, moje pitanje nije- zasto ne jesti pecivo, vec-STA JESTI??? Da li je npr. muskarcu koji ima 40-tak godina, 90kg i radi 8 i vise sati teskih fizickih poslova, dovoljno da pojede voce za dorucak, kako bi imao dovoljno energije da obavlja svoj posao? Mozda bi zanimljivije bilo napisati clanak na temu "Sta jesti umesto Fast food-a"!!
pre 19 godina
Hahahaha, King - legenda si!!!!!
By the way, New York je jedna od sredina sa najvecom svescu o zdravoj ishrani... takav je bar moj utisak bio!
P.S. gladna sam...
pre 19 godina
Ne mogu da odolim, a da ne posaljem jos jedan komentar na ovu temu. :-) Ovo sam skinuo sa Srbijaportal.com, i mislim da je ovde vrlo sazeto objasnjeno kako je hleb uzasno stetan po ljude:
Istraživanja koja sam obavio nad hlebom pokazuju:
1. Više od 98% osuđenih kriminalaca su konzumirali hleb.
2. Skoro polovina sve dece koja odraste u okolini koja koristi hleb, postiže rezultate ispod proseka na različitim testovima.
3. U 18-tom veku, kada je počela kućna proizvodnja hleba, prosečan životni vek pao je na ispod 50godina; stopa smrtnosti se veoma povećala; mnoge žene su umirale pri porođaju, a pojavile su se i mnoge nove bolesti kao što su žuta groznica i influenca, koje su poharale čitave nacije.
4. Više od 90% oružanih napada, počinile su osobe koje su u proteklih 24 sata jele hleb.
5. Hleb se pravi od testa. Naučno je dokazano da je samo 3g testa dovoljno da se uguši miš.
6. Primitivna plemena, koja nisu koristila hleb, pokazala su niži stepen oboljevanja od Parkinsonove i Alchajmerove bolesti.
7. Dokazano je da hleb stvara zavisnost. Subjektima kojima je oduzet hleb, i data samo voda, molili su za hleb u roku manjem od 2 dana.
8. Hleb vodi u druge, teže zavisnosti, kao što su puter, margarin, a često i dzem od šipurka.
9. Naučno je dokazano da hleb upija vodu. Obzirom da ljudski organizam sadrži više od 90% vode, sledi da korišćenjem hleba može doći do potpunog nestanka vode u organizmu, što može imati i veoma teške posledice.
10. Novorođenčad se može ugušiti od hleba.
11. Hleb se pravi pri temperaturi većoj od 150 stepeni. Tolika toplota može ubiti odraslu osobu za manje od 1 minuta.
12. Većina korisnika hleba, ne može napraviti razliku između bitnih naučnih činjenica i besmislenih statističkih proseravanja.
Iz svega navedenog sledi da se upotreba hleba treba ograničiti na posebne distrikte, kao i da se u kampanji za korišćenje hleba ne smeju koristiti slike životinja, ljudi ili jarke boje (zbog pogubnog uticaja na decu).
pre 19 godina
I šta kažeš, izgubili osećaj za "zdravo i prirodno"? Autor teksta, pretpostavljam, nije izgubio osećaj za zdravo i prirodno nego ide svaki dan u lov na divljač, koju hvata isključivo golim rukama a ne korišćenjem nezdravog i neprirodnog oružja?
pre 19 godina
Svako od nas ima svoje misljenje,ali jedno je misljenje a drugo su cinjenice. Svi koji zele kompletan odgovor neka posete sajt www.zdravzivot.com ili neka kupe casopis Zdrav zivot koji izlazi svakog prvog u mesecu vec trecu godinu. Supruga i ja smo prihvatili pravila zdravog zivota i nismo se pokajali. Saljemo vam dobre vibrajice.
pre 19 godina
Ne radi se o tome da li je dobra ili nije dobra industijalizacija, modernizacija, radi se o tome da moramo da se odupremo onim modernim trendovima, koji nisu dobri, a koje forsiraju pre svega neke multinacionalne kompanije. I tačno je da je umerenost prvi i osnovni princip, ali već je toliko jasno da ne verujem da ima i jednog lekara na svetu, znači oni ljudi koji su malo više upućeni i više moraju da razmišljaju o zdravlju, a da se ne govori o štetnosti belog brašna. Brojna istraživanja govore o povezanosti upotrebe belog brašna i recimo srčanih oboljenja, koja su prvi ubica u svetu. Ne radi se o tome da ćemo umreti od jednog kroasana, već se radi o tome zašto da dozvolimo da jedemo prečišćenu hranu, iz kojih razloga neko tamo odstranjuje materije iz pšenice i drugih proizvoda, koje su zdrave.. Zašto ne bi mogli da imamo izbor recimo u vidu kroasana od integralnog brašna, ili svih ostalih peciva od integralnog brašna? Ne postoji sloboda izbora, a mislim da je to ono čega nisu svesni oni, koji brane bela peciva i ne-zdravu hranu. Jer danas nezdrava hrana, ona koja je prerađena, naduvana, ulepšana, zaslađena i puna aditiva dominira u prodavnicama. Ljudi prihvataju trendove zdravo za gotovo po inerciji robota, uzimaju ono što im se nudi u celofanu, slušajući čula, a zdrav razum je na odmoru. Nije slika crno bela, pa sad kao meni nije ništa, iako jedem to i to.To je najopasnija i najveća glupost. Sva moguća istraživanja, ako im je verovati, ali i ja kada se osvrnem vidim oko sebe moje najbliže, i moge poznanike, prijatelje, rođake, mnoge koji su umrli mnogo ranije, nego što su trebali, od raka ili srca, ili toliko dece oko mene koja boluju od nekih alergija itd. Ne daj bože nikome, ali sigurno je da nezdrav način života, skraćuje život za minimum 10-15 godina, ako ne i ekstremno ranije. Da se razumemo daleko od toga da je stvar samo u hrani, tu je genetika, stres, psiha i slično, ali sva moguća istraživanja u svetu su pokazala da je ishrana jedan od glavnih faktora. I kao što su činjenice toliko narasle, da su se mnoge zemlje okrenule recimo protiv pušenja, kao organizovanoj akciji, pa je to doprinelo velikom uklanjanju ovog poroka, tako će biti i sa alkoholom, belim brašnom, belim šećerom, aditivima, mesom kada dopre do onih koji kreiraju ekonomsku i politiku uopšte, jer naučnici i lekari odavno se već slažu u tome, ali navike se izgleda ne menjaju dok ne dođe do grla.
pre 19 godina
tekst je nepotpun i prazan sa gomilom komentara koji nemaju zakljucak o tome sta je lose a sta ne vec je pun "opisa" hrane i njujorcana. mislite malo i na kvalitet tekstova u ovom odeljku
pre 19 godina
Neću da pametujem, sa mnogim komentatorima se slažem, i još bih dodao, da najviše zavisi šta imamo u svojim genima.
pre 19 godina
U svemu mogu da se slozim sa kolegom koji se potpisao kao 'King'. Ja se po tim neo-nutricionistickim standardima izuzetno nezdravo hranim - jedem jednom dnevno, i ako nemam dovoljno vremena da odem do nekog pristojnog restorana ili sam spremim klopu, obicno se taj obrok sastoji od ogromne pljeskavice i 1l punomasnog jogurta, kasnije nadopunjenog nekom cokoladom ili kutijom kolaca, a ako se deadline priblizava pa se mora duze vremena (citati: nekoliko dana) bez spavanja, nalevam se i raznoraznim highly-cofinated napitcima. Uz to mi uglavnom jedini vid fizicke aktivnosti predstavlja odlazak do prodavnice ili izlazak do grada (ako izuzmemo 'nocnu fiskulturu'). I izgledam manje-vise ok, mozda mi fali tek koji kilogram. Krvna slika mi je uredu, nemam velikih problema sa varenjem, i generalno ne primecujem nikakve efekte nezdrave ishrane. S' druge strane znam veliki broj ljudi koji opasno paze na svoju ishranu (evo recimo moju rodjenu sestru koja jede vise zrnevlja nego vecina poznatijih vrsta ptica, a od ne-integralnog brasna i proizvoda bezi k'o djavo od krsta, a usput jede 5 puta dnevno 'na kasicicu' i unosi u sebe meni nezamislive kolicine voca i povrca) pa imaju svakakvih problema koji se obicno vezuju za nezdravu ishranu.
Slazem se sa tim da ne valja ziveti na tzv. junk food-u, i da ista moze stetiti organizmu iz sasvim ociglednih razloga, ali hajka koja se sprovodi na svaki vid moderne ishrane, pa i modernog nacina zivota je stvarno preterana. Kljuc zdravlja nije u izbegavanju raznoraznih produkta, vec u umerenosti. Pa logicno da neko ko smlati dve kile slanine dnevno nece biti zdrav. Ali nece ni onaj ko u sebe unese dve kile muslija. Kad sam bio mali, nutricionisti su pricali da je kljuc zdrave ishrane u raznovrsnosti, a ne u propagiranju samo jedne vrste ishrane. Sta se od tad izmenilo? Zasto bi bio problem da smlatim dva lepa kroasana od belog brasna sa sunkom ili pancetom, popijem 500ml jogurta, pojedem 200 gr svezeg paradajza i 200-300gr nekog voca kao obrok? Ja bih time uneo sve sto je telu potrebno, i ne verujem da bi mi nesto kroasani naskodili...
Mozda zvuci cudno, ali ni u preterivanju ne treba preterivati. Kljuc normalne ishrane, i normalnog zivota uopste je u UMERENOSTI.
pre 19 godina
Članak je jad i beda, moram na žalost reći, kao i većina članaka objavljenih u poslednje vreme u ovom delu B92 - moralo bi se mal povesti računa o kvalitetu tekstova ovde. Na stranu izuzetnu subjektivnost i gotovo isključivo jednostrano predstavljanje kulture ishrane, ali ono što mi je prvo zasmetalo je to da nigde nisam našao niti jedan razlog zašto to ne valja ili kako se treba hraniti - ako je autor pod pretopostavkom da je to opšte poznata stvar to namerno ispustio, trebalo bi ond da pročita komentare čitatelja. I naravno, osnovno pravilo novinarstva, koje nekako uvek zaborave pobornici "zdravog življenja" - treba predstaviti obe strane, ne smao lobirati za svoju filozofiju.
pre 19 godina
Moj deda je duboku starost doziveo, a jeo je svu tu hranu na koju se danas strucnjaci zgrazaju. I beli hleb, slaninu, palacinke, sir, pihtije, kolace sve. Ali je imao meru. Mislim da je zlatna sredina ovde kljuc. A sta vi preporucujete nekom newyorcaninu koji radi od 8 ujutru za dorucak? Saku muslija i obran jogurt? Pa na tome da izdrzi do 2 sata kada mu je pauza za rucak?
pre 19 godina
SAD je prva u svetu po stopi obolevanja od dijabeta. Sta mislite koji je uzrok? Nepravilna ishrana je uz pusenje najznacajniji faktor u nastajanju kardio i cerebrovaskularnih bolesti (infarkt i slog) kao i tumora, na koji se moze uticati. Belo brasno ima veliki procenat skroba, a manjak vitamina i proteina koji se nalaze u opni. Takodje, imaju malo dijetalnih vlakana koji su bitni za pravilno varenje i smanjuju rizik obolevanja od karcinoma debelog creva. Slazem se da je genetika jako bitna, ali ne treba izazivati sudbinu.
pre 19 godina
Sve pohvale autoru teksta.procitao sam komentare i zgranut sam stepenom neznanja. Kompletna industrija hrane na zapadu je biznis, a glavni cilj svakog biznisa je novac. Na zapadu se jede najgora hrana nastala u istoriji (generalno gledajuci). Ja zivim u sydney i imam neke poslovne kontakte u industriji hrane.
pre 19 godina
Samo da znate da Ameri izgledaju po deset godina mladje,srecni su i bez nekih velikih briga, a to sto se mi stalno brinemo za njih i njihov zivot a mi propadosmo na svim poljima to je vec poznata Srpska stvar.PS: a ovaj clanak vam je ko politicki pamflet a samo sam hteo da saznam sta je sa kroasanima
pre 19 godina
Moja baba na selu ustane ujutru u pet, zamesi testo od njenog brašna, i stavi da odstoji celo jutro. Hleb peče ga u "smederevcu", pusti ga da izgori. Kad se ispeče, oljušti izgorelu koru, pa ispod nje ostane mekana kora. Taj hleb teži oko dva kilograma, tvrd je, može da se jede nedelju dana! Meni nema boljeg doručka od jogurta, i bureka. kad je hrana bez aditiva on može samo da leči.
pre 19 godina
Verovatno je ovde svako pomalo upravu - i autor sto baca "drvlje i kamenje" na industrijsku proizvodnju i neki pojedini citaoci koji brane globalizaciju ali šta fali hlebu sa svinjskom mašću i alevom paprikom?
pre 19 godina
Ma hajte!!! sve se bojim da oni naši starci po planinama jedu crni ili ražani hleb, piju nemasno mleko i ostalo. Moja majka je ceo život na dijetama i uvek je gojazna, ne jede hleb, slatkiše, ne pije gazirano, i vodi računa o svemu. Izgleda potpuno bolesno, ima povišen pritisak, višak kilograma. Moj otac jede šta stigne, izgleda kao mladić i može volu rep da iščupa. Dajte ljudi nemojmo da preterujemo sad je u trendu da je sve opasno i nezdravo. Nezdrav je i profesionalni sport pa ga opet svi propagiraju a retko ko da kaže da vas posle od toga već u 30-oj bole sve kosti, zglobovi su vam uništeni i imate kamenje u bubrezima od dehidracije. Živele pekare!
pre 19 godina
Pa i kod nas nije mnogo drugacije. Vecina hleba i peciva koja se prodaje po samoposlugama i pekarama je napravljena od cistog belog brasna koje je najmanje zdravo. As to se brze hrane tice, samo pomislim na burek ogromne kolicine masti koje sadrzi, pretpostavljam da je to jedna od najnezdravijih brzih hrana.
Inace, kao sto su vec neki ljudi komentarisali, najveci problem je cena. Ovde u US (severoistok) ima uvek da se nadlje super kvalitetan (i mnogo ukusan) hleb od raznih vrsta brasna, ali kosta $3-4 vekna dok industrijski hleb upakovan u kesu, koji je obicno i duplo veci i moze da traje nedeljama (zahvaljujuci hemiji), kosta $1.5.
Zato je mnogo tesko privatnim pekarama da opstanu pored jeftinog industrijskog hleba. Mali procenat ljudi kojima je stalo do zdravije ishrane ipak kupe onaj kvalitetniji hleb.
pre 19 godina
Mada jesam pobornik zdrave ishrane, tacnije ideje razvijanja svesti da ljudi razmisljaju sta jedu pre nego sto nesto stave u usta, moram da kazem da me prilicno iritira jedan vrlo primetan i veoma rasiren trend napadanja svega sto je industrijsko i novijeg datuma. Taj trend je vrlo rasiren medju nutricionistima-amaterima, i naucno je vrlo neutemeljen. Neka mi neko objasni, zasto je neka hrana koja je industrijski proizvedena nuzno loseg kvaliteta i nezdrava? Zasto volimo industrijske proizvode ako je rec o automobilima, telefonima, lekovima? Zasto nesto mora da bude pripremljeno na tradicionalan nacin i u "domacoj radinosti", da bi bilo dobro? Jednostavno, neki ljudi iz neobjasnjivih razloga vole da stvaraju stereotipe i sve trpaju u isti kos - neki junk proizvod, pun aditiva, vestackih boja i slicnih stvari, proglasavaju za standard i prototip industrijski proizvedene hrane, sto uopste ne mora da bude tako. Postoje brendovi koji su se specijalizovali za prozivode vrhunskog kvaliteta, i naravno, imaju svoju cenu, ali molim lepo. Ono sto je dobro ce uvek imati i solidnu cenu, bez obzira da li je proizvedeno u fabrici ili kod "gazda Pere". Pored toga, cesto je prisutno i vrlo nostalgicarsko-romanticarsko razmisljanje u stilu "ej covece, kako je to nekada bilo dobro, a gledaj sad ovaj odvratan junk food". Nekada su deca jela hleb sa svinjskom mascu i alevom paprikom. Nemoj da mi neko tvrdi da je to bilo super i da je zdravije od danasnjih kroasana i raznih vrsta peciva (by the way, ima ih i od integralnog brasna, sa raznim semenkama itd.). Uostalom, pre 50 godina je prosecan ljudski vek bio znatno kraci (iako se jelo manje peciva). Tekst je u celini prilicno slab, i kao sto je jedan od komentatora ovde naveo, nema nikakvih objasnjenja i argumenata, samo nabacani stavovi.
pre 19 godina
Sad bi kao prirodnu posledicu preteranog konzumiranja nezdrave industrijske hrane u razvijenim zemljama SAD-a i evrope trebalo ocekivati da je prosecan zivotni vek stanovnistva u tim zemljama mnogo nizi nego, recimo, u africi gde svi jedu zdravo neprskano voce direktno ubrano u dzungli, nema pekara, ako se i jede hleb onda je spremljen na domaci "zdrav" nacin itd.
Pogledajte listu prosecnog zivotnog veka u stanovnistva svetu pa cete videti da je,naravno, sve upravo obrnuto. Jedino sto se sa sigurnoscu moze reci je da velika kolicina ribe u ishrani ima prednosti. Dokaz je Japan. Kao sto rece jedan od citalaca u komentaru - objasnite zasto je sve to lose za ishranu. I na kraju najvaznije: da li je srpski uobicajeni dorucak "burek i jogurt" isto tako opasan? Na zapadu burek mozete samo kod Turaka u pekari da kupite, burek nije sigurno usao u ovu statistiku u SAD i evropi o kojoj pisete.
pre 19 godina
U stvari, ovaj clanak je prevara, a ne pecivo! Ako nesto mrzim to je ovakvo popovanje o zdravoj hrani i pljuvanje po klasicnoj ishrani, i to samo zato sto je to verovatno u trendu! Gde su ovde dokazi? Iz licnog iskustva cu vam reci nesto: Ja sam visok 182 cm i tezak 75 kg. Gradjen sam kao da treniram 5 sportova! Jedem sve ono sto se danas smatra nezdravim - slaninu, meso, jaja, punomasno mleko, peciva, secer, krem, cokolade, i tako dalje. Sto se sporta tice, nikad se nisam bavio ni jednim - totalni sam antitalenat. Radim kao programer i sedim po 12 sati ispred kompjutera. Nikad ne trcim i ne radim nikakve vezbe, naprotiv - odmaram se igrajuci igrice, u kaficima, bioskopima, i sl.
E sad... Moj drug i kolega, jede samo zdravu hranu: sir, razani hleb, dijetalno mleko 0% i voce. Ne jede takoreci nista normalno: slatkise, meso, sladolede, alkohol, itd. On je 180 cm visok i tezak je 60 kg !!!!! On izgleda kao da je izasao iz konc-logora. Ja sam stvarno zabrinut za njegovo zdravlje, jer decko izgleda kao hodajuci kostur. A navodno se hrani zdravo, jel da!? Nego, batalite vi te gluposti - genetika je neumoljiva. Sve ostalo je neprirodno i vestacko. Sve je nasledno - i gojaznost i bolesti. Od kad postoje ljudi na ovoj planeti, oni jedu meso, jaja, brasno. Nismo izumrli do sad, nego nas ima vise nego ikad! Tvrdnje da je to nezdravo, a da su alge i planktoni zdravi. Ma dajte! To je smesno.
pre 19 godina
Mene ne brine toliko ako je hleb beo, kolko dugacke liste aditiva na pakovanju. Za belo brasno bar znam odakle je. mada je pisac u pravu. Nije isto jesti pravi hleb i beli hleb nadopunjen vitaminima.
pre 19 godina
"Jedna od uobičajenih slika koju možete da vidite na ulicama Njujorka, ali i u drugim američkim i evropskim gradovima, jeste užurbana masa zaposlenih, koja u trku uzima i nosi neka od peciva i obaveznu kafu za doručak i grabi ka svom poslu. Izolovani u urbanim betonskim kavezima, kao deo radoholične i tehnološke civilizacije, mnogi su izgubili osećaj za zdravo i prirodno."
Ovo je samo jedna pojadnostavljena i maliciozna slika Njujorka, a on je kao sto znamo - viseslojan i razlicit. U Njujorku je pored navedenog takodje uobicajeno da se doruckuju jaja na 100 nacina (za one koje brine holesterol mogu se kupiti samo pakovana belanca) jede se i usoljeni losos sa kaparama, ili razlicite vrste cerealija i mlecnih proizvoda, i sluzi gotovo svaka vrsta voca koja postoji na planeti i to tokom cele godine.
Radi se o tome da u Americi postoji izbor, cak i medju najsiromasnijima. To nekako, ogorceni anti-globalisti, uvek zaborave da spomenu.
pre 19 godina
Da sjecam se dobro tih pekara iz Kosovske Mitrovice na svakom uglu zdravi i vruc hljeb iz Gigove pekare.
pre 19 godina
Bolje je to zapadnjacko trovanje na brzinu nego ovdasnje gladovanje na duge staze. Pisac ovog teksta bi trebao da se zapita koliko je ljudi u Srbiji uopste u mogucnosti da sebi svakodnevno priusti nesto od brze hrane. Kod nas je i dalje odlazak u Mcdonalds provod o kojem se prica jer smo uzasna sirotinja. Dakle, bilo bi dobro kada bi ljudi u Srbiji mogli svakodnevno sebi da priuste nesto od te lose brze hrane umesto sto zive na hlebu.
pre 19 godina
Ma sve je to u redu, i ja se stvarno slazem, sve je to jako, tesko, nezdravo, nedovoljno hranljivo. Ali kako odoleti.. Evo ja stvarno vodim racuna i o izgledu i o ishrani, ali sam u stanju da danas pojedem neki fast foodic ili pizzu a da sutra ceo dan budem na dijeti. Dotle to ide! Ma francuski croasani su ok ali onaj ko nije probao sendvic u Fast food "Babaroga" u Nisu, nije ni svestan koliko je propustio.
pre 19 godina
Cestitka na sveobuhvatnom tekstu, analizi, konciznom svetskom pregledu konzumiranju hrane.
Mnoge (vecinu) hlebova za svakodnevnu-masovnu upotrebu (Toaster Bread)ovde u americi ja nazivam:"Stirofonima" koje nekad moram dobro da prepecem ili nekoliko puta da bih im isterao hemijski Smrad od aditiva.
Naravno, između ostalog, moram voditi mali rat u kuci da ne donose i konzuniraju junk food i pune frizider njime.
Nekada sam;usput vracajuci se sa vikenda u Bosni; svracao na retko preostale "Vodenice Potocare" i kupovao razne vrste brasna (kukuruznog,heljdinog,ovsenog,razanog,"crnog" na kamenu mlevene za male pare; a istovremeno imao uvek prilike da tu i tamo priustim DOMACI hleb od raznih vrsta brasna; jednostavnih,bez aditiva i vrlo ukusnih i zdravih.
Ovde u U.S. to je vrlo tesko ostvariti, ili takvi hlebcici su vrlo skupi. Svoju majku sam jedva (pre 20-tak god.)"preokrenuo"; da punjene paprike,fasirane snicle pravi sa 50% mlevenim mesom,50% sojinim ljuspicama.
Govorila je iza toga:"Godinama sam bila u zabludi;sad vidim sta je zdrava i ukusna hrana"! U nemackoj nisam uspevao,vrlo tesko a posebno u U.S. da nadjem sojime pahuljice ili su ekstremno skupe; uporedjujuci nekadasnje "Agrokomercove".
Nazalost, ZAHUKTAVAMO SE, i prihvatamo sve svetske trendove, koji nam se svete pre ili kasnije;narocito po pitanju zdravlja. NEKADA DAVNO,u doba mog decastva u Kosovskoj Mitrovici smo imali na svakom uglu privatnu pekaru sa izvrsnim hlebovima; Pa i medju njima su bili "bolji od boljih".Svi su hrlili tamo!
Neminovnost zivota! Bilo pa se (samo)propoveda.
pre 19 godina
Ja sam ovaj clanak krenuo da citam pre svega da bih saznao zbog cega je to pecivo opasno po zdravlje. Medjutim, nista o tome ne pise. Zbog cega su kroasani "prevara"? Zbog cega je tako zabrinjavajuce sto ljudi danas vise jedu peciva nego pre 50 godina? Zbog cega su preciscena bela brasna i zanosni cokoladni prelivi "ruzni i tuzni"?
pre 19 godina
Ovo se zove "globalizacija ulazi na usta." Male pekare nestaju, ali nastaju nove, citav lanac kao nuz proizvod nekog malo "veceg biznisa:" pranje novca od prostitucije, droga, trgovine oruzjem, ljudima, decom, organima...
pre 19 godina
Po pitanju francuskog trzista stvari stoje ovako; familije sa izuzetno malim prihodima i brojnom decom svakako ne poklanjaju paznju kavlitetu peciva, odnosno kupuje se 5-6 "bageta", bitno je da su sto jeftinije. Cena im u super marketu iznosi oko 60 Evro santima po komadu. Naprotiv svi koji iole respektuju dobar hleb i pecivo, placaju daleko skuplje jednu bagetu, naj manje 1 Evro. Moguce je birati izmedu raznih vrsra brasna, odnosno kupiti "seosku" od crnog, ili sa recimo svim mogucim zitaricama. Hleb pecen na zaru (iskljucivo od drveta), poznatih pekara (kojima iz propagandnih razloga necemo navesti ime), prodje se i do 10 Evra po kilogramu, odnosno na kriske, ko koliko zeli.
Dakle u francuskoj industriske pekare nemaju nikakve sanse da potisnu proizvodnju kvalitetnog peciva i hleba iz privatnih pekara, izmedu ostalog jer su ove otvore cak i nedeljom. Tradicija nalaze da se uz odredenu hranu (recimo sirevi), jede taj i taj hleb, sto pravi poznavaoci postuju kao religuju. Srecom, jer ko nije probao dobar hleb ili prave "kruasane", ni ne zna sta je propustio u zivotu. Sto bi rekao jedan moj brat iz USA, svojoj supruzi koja je po prvi put dosla u posetu francuskoj: " probaj zeno sta su pravi kruasani od lisnatog testa, a ne oni tvoji iz Cikaga od kilo, da ubijes coveka sa njima"...
pre 19 godina
Po pitanju francuskog trzista stvari stoje ovako; familije sa izuzetno malim prihodima i brojnom decom svakako ne poklanjaju paznju kavlitetu peciva, odnosno kupuje se 5-6 "bageta", bitno je da su sto jeftinije. Cena im u super marketu iznosi oko 60 Evro santima po komadu. Naprotiv svi koji iole respektuju dobar hleb i pecivo, placaju daleko skuplje jednu bagetu, naj manje 1 Evro. Moguce je birati izmedu raznih vrsra brasna, odnosno kupiti "seosku" od crnog, ili sa recimo svim mogucim zitaricama. Hleb pecen na zaru (iskljucivo od drveta), poznatih pekara (kojima iz propagandnih razloga necemo navesti ime), prodje se i do 10 Evra po kilogramu, odnosno na kriske, ko koliko zeli.
Dakle u francuskoj industriske pekare nemaju nikakve sanse da potisnu proizvodnju kvalitetnog peciva i hleba iz privatnih pekara, izmedu ostalog jer su ove otvore cak i nedeljom. Tradicija nalaze da se uz odredenu hranu (recimo sirevi), jede taj i taj hleb, sto pravi poznavaoci postuju kao religuju. Srecom, jer ko nije probao dobar hleb ili prave "kruasane", ni ne zna sta je propustio u zivotu. Sto bi rekao jedan moj brat iz USA, svojoj supruzi koja je po prvi put dosla u posetu francuskoj: " probaj zeno sta su pravi kruasani od lisnatog testa, a ne oni tvoji iz Cikaga od kilo, da ubijes coveka sa njima"...
pre 19 godina
Ja sam ovaj clanak krenuo da citam pre svega da bih saznao zbog cega je to pecivo opasno po zdravlje. Medjutim, nista o tome ne pise. Zbog cega su kroasani "prevara"? Zbog cega je tako zabrinjavajuce sto ljudi danas vise jedu peciva nego pre 50 godina? Zbog cega su preciscena bela brasna i zanosni cokoladni prelivi "ruzni i tuzni"?
pre 19 godina
Cestitka na sveobuhvatnom tekstu, analizi, konciznom svetskom pregledu konzumiranju hrane.
Mnoge (vecinu) hlebova za svakodnevnu-masovnu upotrebu (Toaster Bread)ovde u americi ja nazivam:"Stirofonima" koje nekad moram dobro da prepecem ili nekoliko puta da bih im isterao hemijski Smrad od aditiva.
Naravno, između ostalog, moram voditi mali rat u kuci da ne donose i konzuniraju junk food i pune frizider njime.
Nekada sam;usput vracajuci se sa vikenda u Bosni; svracao na retko preostale "Vodenice Potocare" i kupovao razne vrste brasna (kukuruznog,heljdinog,ovsenog,razanog,"crnog" na kamenu mlevene za male pare; a istovremeno imao uvek prilike da tu i tamo priustim DOMACI hleb od raznih vrsta brasna; jednostavnih,bez aditiva i vrlo ukusnih i zdravih.
Ovde u U.S. to je vrlo tesko ostvariti, ili takvi hlebcici su vrlo skupi. Svoju majku sam jedva (pre 20-tak god.)"preokrenuo"; da punjene paprike,fasirane snicle pravi sa 50% mlevenim mesom,50% sojinim ljuspicama.
Govorila je iza toga:"Godinama sam bila u zabludi;sad vidim sta je zdrava i ukusna hrana"! U nemackoj nisam uspevao,vrlo tesko a posebno u U.S. da nadjem sojime pahuljice ili su ekstremno skupe; uporedjujuci nekadasnje "Agrokomercove".
Nazalost, ZAHUKTAVAMO SE, i prihvatamo sve svetske trendove, koji nam se svete pre ili kasnije;narocito po pitanju zdravlja. NEKADA DAVNO,u doba mog decastva u Kosovskoj Mitrovici smo imali na svakom uglu privatnu pekaru sa izvrsnim hlebovima; Pa i medju njima su bili "bolji od boljih".Svi su hrlili tamo!
Neminovnost zivota! Bilo pa se (samo)propoveda.
pre 19 godina
Sad bi kao prirodnu posledicu preteranog konzumiranja nezdrave industrijske hrane u razvijenim zemljama SAD-a i evrope trebalo ocekivati da je prosecan zivotni vek stanovnistva u tim zemljama mnogo nizi nego, recimo, u africi gde svi jedu zdravo neprskano voce direktno ubrano u dzungli, nema pekara, ako se i jede hleb onda je spremljen na domaci "zdrav" nacin itd.
Pogledajte listu prosecnog zivotnog veka u stanovnistva svetu pa cete videti da je,naravno, sve upravo obrnuto. Jedino sto se sa sigurnoscu moze reci je da velika kolicina ribe u ishrani ima prednosti. Dokaz je Japan. Kao sto rece jedan od citalaca u komentaru - objasnite zasto je sve to lose za ishranu. I na kraju najvaznije: da li je srpski uobicajeni dorucak "burek i jogurt" isto tako opasan? Na zapadu burek mozete samo kod Turaka u pekari da kupite, burek nije sigurno usao u ovu statistiku u SAD i evropi o kojoj pisete.
pre 19 godina
U stvari, ovaj clanak je prevara, a ne pecivo! Ako nesto mrzim to je ovakvo popovanje o zdravoj hrani i pljuvanje po klasicnoj ishrani, i to samo zato sto je to verovatno u trendu! Gde su ovde dokazi? Iz licnog iskustva cu vam reci nesto: Ja sam visok 182 cm i tezak 75 kg. Gradjen sam kao da treniram 5 sportova! Jedem sve ono sto se danas smatra nezdravim - slaninu, meso, jaja, punomasno mleko, peciva, secer, krem, cokolade, i tako dalje. Sto se sporta tice, nikad se nisam bavio ni jednim - totalni sam antitalenat. Radim kao programer i sedim po 12 sati ispred kompjutera. Nikad ne trcim i ne radim nikakve vezbe, naprotiv - odmaram se igrajuci igrice, u kaficima, bioskopima, i sl.
E sad... Moj drug i kolega, jede samo zdravu hranu: sir, razani hleb, dijetalno mleko 0% i voce. Ne jede takoreci nista normalno: slatkise, meso, sladolede, alkohol, itd. On je 180 cm visok i tezak je 60 kg !!!!! On izgleda kao da je izasao iz konc-logora. Ja sam stvarno zabrinut za njegovo zdravlje, jer decko izgleda kao hodajuci kostur. A navodno se hrani zdravo, jel da!? Nego, batalite vi te gluposti - genetika je neumoljiva. Sve ostalo je neprirodno i vestacko. Sve je nasledno - i gojaznost i bolesti. Od kad postoje ljudi na ovoj planeti, oni jedu meso, jaja, brasno. Nismo izumrli do sad, nego nas ima vise nego ikad! Tvrdnje da je to nezdravo, a da su alge i planktoni zdravi. Ma dajte! To je smesno.
pre 19 godina
Ovo se zove "globalizacija ulazi na usta." Male pekare nestaju, ali nastaju nove, citav lanac kao nuz proizvod nekog malo "veceg biznisa:" pranje novca od prostitucije, droga, trgovine oruzjem, ljudima, decom, organima...
pre 19 godina
Ma sve je to u redu, i ja se stvarno slazem, sve je to jako, tesko, nezdravo, nedovoljno hranljivo. Ali kako odoleti.. Evo ja stvarno vodim racuna i o izgledu i o ishrani, ali sam u stanju da danas pojedem neki fast foodic ili pizzu a da sutra ceo dan budem na dijeti. Dotle to ide! Ma francuski croasani su ok ali onaj ko nije probao sendvic u Fast food "Babaroga" u Nisu, nije ni svestan koliko je propustio.
pre 19 godina
Bolje je to zapadnjacko trovanje na brzinu nego ovdasnje gladovanje na duge staze. Pisac ovog teksta bi trebao da se zapita koliko je ljudi u Srbiji uopste u mogucnosti da sebi svakodnevno priusti nesto od brze hrane. Kod nas je i dalje odlazak u Mcdonalds provod o kojem se prica jer smo uzasna sirotinja. Dakle, bilo bi dobro kada bi ljudi u Srbiji mogli svakodnevno sebi da priuste nesto od te lose brze hrane umesto sto zive na hlebu.
pre 19 godina
Da sjecam se dobro tih pekara iz Kosovske Mitrovice na svakom uglu zdravi i vruc hljeb iz Gigove pekare.
pre 19 godina
"Jedna od uobičajenih slika koju možete da vidite na ulicama Njujorka, ali i u drugim američkim i evropskim gradovima, jeste užurbana masa zaposlenih, koja u trku uzima i nosi neka od peciva i obaveznu kafu za doručak i grabi ka svom poslu. Izolovani u urbanim betonskim kavezima, kao deo radoholične i tehnološke civilizacije, mnogi su izgubili osećaj za zdravo i prirodno."
Ovo je samo jedna pojadnostavljena i maliciozna slika Njujorka, a on je kao sto znamo - viseslojan i razlicit. U Njujorku je pored navedenog takodje uobicajeno da se doruckuju jaja na 100 nacina (za one koje brine holesterol mogu se kupiti samo pakovana belanca) jede se i usoljeni losos sa kaparama, ili razlicite vrste cerealija i mlecnih proizvoda, i sluzi gotovo svaka vrsta voca koja postoji na planeti i to tokom cele godine.
Radi se o tome da u Americi postoji izbor, cak i medju najsiromasnijima. To nekako, ogorceni anti-globalisti, uvek zaborave da spomenu.
pre 19 godina
Mene ne brine toliko ako je hleb beo, kolko dugacke liste aditiva na pakovanju. Za belo brasno bar znam odakle je. mada je pisac u pravu. Nije isto jesti pravi hleb i beli hleb nadopunjen vitaminima.
pre 19 godina
Mada jesam pobornik zdrave ishrane, tacnije ideje razvijanja svesti da ljudi razmisljaju sta jedu pre nego sto nesto stave u usta, moram da kazem da me prilicno iritira jedan vrlo primetan i veoma rasiren trend napadanja svega sto je industrijsko i novijeg datuma. Taj trend je vrlo rasiren medju nutricionistima-amaterima, i naucno je vrlo neutemeljen. Neka mi neko objasni, zasto je neka hrana koja je industrijski proizvedena nuzno loseg kvaliteta i nezdrava? Zasto volimo industrijske proizvode ako je rec o automobilima, telefonima, lekovima? Zasto nesto mora da bude pripremljeno na tradicionalan nacin i u "domacoj radinosti", da bi bilo dobro? Jednostavno, neki ljudi iz neobjasnjivih razloga vole da stvaraju stereotipe i sve trpaju u isti kos - neki junk proizvod, pun aditiva, vestackih boja i slicnih stvari, proglasavaju za standard i prototip industrijski proizvedene hrane, sto uopste ne mora da bude tako. Postoje brendovi koji su se specijalizovali za prozivode vrhunskog kvaliteta, i naravno, imaju svoju cenu, ali molim lepo. Ono sto je dobro ce uvek imati i solidnu cenu, bez obzira da li je proizvedeno u fabrici ili kod "gazda Pere". Pored toga, cesto je prisutno i vrlo nostalgicarsko-romanticarsko razmisljanje u stilu "ej covece, kako je to nekada bilo dobro, a gledaj sad ovaj odvratan junk food". Nekada su deca jela hleb sa svinjskom mascu i alevom paprikom. Nemoj da mi neko tvrdi da je to bilo super i da je zdravije od danasnjih kroasana i raznih vrsta peciva (by the way, ima ih i od integralnog brasna, sa raznim semenkama itd.). Uostalom, pre 50 godina je prosecan ljudski vek bio znatno kraci (iako se jelo manje peciva). Tekst je u celini prilicno slab, i kao sto je jedan od komentatora ovde naveo, nema nikakvih objasnjenja i argumenata, samo nabacani stavovi.
pre 19 godina
Pa i kod nas nije mnogo drugacije. Vecina hleba i peciva koja se prodaje po samoposlugama i pekarama je napravljena od cistog belog brasna koje je najmanje zdravo. As to se brze hrane tice, samo pomislim na burek ogromne kolicine masti koje sadrzi, pretpostavljam da je to jedna od najnezdravijih brzih hrana.
Inace, kao sto su vec neki ljudi komentarisali, najveci problem je cena. Ovde u US (severoistok) ima uvek da se nadlje super kvalitetan (i mnogo ukusan) hleb od raznih vrsta brasna, ali kosta $3-4 vekna dok industrijski hleb upakovan u kesu, koji je obicno i duplo veci i moze da traje nedeljama (zahvaljujuci hemiji), kosta $1.5.
Zato je mnogo tesko privatnim pekarama da opstanu pored jeftinog industrijskog hleba. Mali procenat ljudi kojima je stalo do zdravije ishrane ipak kupe onaj kvalitetniji hleb.
pre 19 godina
Verovatno je ovde svako pomalo upravu - i autor sto baca "drvlje i kamenje" na industrijsku proizvodnju i neki pojedini citaoci koji brane globalizaciju ali šta fali hlebu sa svinjskom mašću i alevom paprikom?
pre 19 godina
Ma hajte!!! sve se bojim da oni naši starci po planinama jedu crni ili ražani hleb, piju nemasno mleko i ostalo. Moja majka je ceo život na dijetama i uvek je gojazna, ne jede hleb, slatkiše, ne pije gazirano, i vodi računa o svemu. Izgleda potpuno bolesno, ima povišen pritisak, višak kilograma. Moj otac jede šta stigne, izgleda kao mladić i može volu rep da iščupa. Dajte ljudi nemojmo da preterujemo sad je u trendu da je sve opasno i nezdravo. Nezdrav je i profesionalni sport pa ga opet svi propagiraju a retko ko da kaže da vas posle od toga već u 30-oj bole sve kosti, zglobovi su vam uništeni i imate kamenje u bubrezima od dehidracije. Živele pekare!
pre 19 godina
Moja baba na selu ustane ujutru u pet, zamesi testo od njenog brašna, i stavi da odstoji celo jutro. Hleb peče ga u "smederevcu", pusti ga da izgori. Kad se ispeče, oljušti izgorelu koru, pa ispod nje ostane mekana kora. Taj hleb teži oko dva kilograma, tvrd je, može da se jede nedelju dana! Meni nema boljeg doručka od jogurta, i bureka. kad je hrana bez aditiva on može samo da leči.
pre 19 godina
Samo da znate da Ameri izgledaju po deset godina mladje,srecni su i bez nekih velikih briga, a to sto se mi stalno brinemo za njih i njihov zivot a mi propadosmo na svim poljima to je vec poznata Srpska stvar.PS: a ovaj clanak vam je ko politicki pamflet a samo sam hteo da saznam sta je sa kroasanima
pre 19 godina
Sve pohvale autoru teksta.procitao sam komentare i zgranut sam stepenom neznanja. Kompletna industrija hrane na zapadu je biznis, a glavni cilj svakog biznisa je novac. Na zapadu se jede najgora hrana nastala u istoriji (generalno gledajuci). Ja zivim u sydney i imam neke poslovne kontakte u industriji hrane.
pre 19 godina
SAD je prva u svetu po stopi obolevanja od dijabeta. Sta mislite koji je uzrok? Nepravilna ishrana je uz pusenje najznacajniji faktor u nastajanju kardio i cerebrovaskularnih bolesti (infarkt i slog) kao i tumora, na koji se moze uticati. Belo brasno ima veliki procenat skroba, a manjak vitamina i proteina koji se nalaze u opni. Takodje, imaju malo dijetalnih vlakana koji su bitni za pravilno varenje i smanjuju rizik obolevanja od karcinoma debelog creva. Slazem se da je genetika jako bitna, ali ne treba izazivati sudbinu.
pre 19 godina
Moj deda je duboku starost doziveo, a jeo je svu tu hranu na koju se danas strucnjaci zgrazaju. I beli hleb, slaninu, palacinke, sir, pihtije, kolace sve. Ali je imao meru. Mislim da je zlatna sredina ovde kljuc. A sta vi preporucujete nekom newyorcaninu koji radi od 8 ujutru za dorucak? Saku muslija i obran jogurt? Pa na tome da izdrzi do 2 sata kada mu je pauza za rucak?
pre 19 godina
Članak je jad i beda, moram na žalost reći, kao i većina članaka objavljenih u poslednje vreme u ovom delu B92 - moralo bi se mal povesti računa o kvalitetu tekstova ovde. Na stranu izuzetnu subjektivnost i gotovo isključivo jednostrano predstavljanje kulture ishrane, ali ono što mi je prvo zasmetalo je to da nigde nisam našao niti jedan razlog zašto to ne valja ili kako se treba hraniti - ako je autor pod pretopostavkom da je to opšte poznata stvar to namerno ispustio, trebalo bi ond da pročita komentare čitatelja. I naravno, osnovno pravilo novinarstva, koje nekako uvek zaborave pobornici "zdravog življenja" - treba predstaviti obe strane, ne smao lobirati za svoju filozofiju.
pre 19 godina
U svemu mogu da se slozim sa kolegom koji se potpisao kao 'King'. Ja se po tim neo-nutricionistickim standardima izuzetno nezdravo hranim - jedem jednom dnevno, i ako nemam dovoljno vremena da odem do nekog pristojnog restorana ili sam spremim klopu, obicno se taj obrok sastoji od ogromne pljeskavice i 1l punomasnog jogurta, kasnije nadopunjenog nekom cokoladom ili kutijom kolaca, a ako se deadline priblizava pa se mora duze vremena (citati: nekoliko dana) bez spavanja, nalevam se i raznoraznim highly-cofinated napitcima. Uz to mi uglavnom jedini vid fizicke aktivnosti predstavlja odlazak do prodavnice ili izlazak do grada (ako izuzmemo 'nocnu fiskulturu'). I izgledam manje-vise ok, mozda mi fali tek koji kilogram. Krvna slika mi je uredu, nemam velikih problema sa varenjem, i generalno ne primecujem nikakve efekte nezdrave ishrane. S' druge strane znam veliki broj ljudi koji opasno paze na svoju ishranu (evo recimo moju rodjenu sestru koja jede vise zrnevlja nego vecina poznatijih vrsta ptica, a od ne-integralnog brasna i proizvoda bezi k'o djavo od krsta, a usput jede 5 puta dnevno 'na kasicicu' i unosi u sebe meni nezamislive kolicine voca i povrca) pa imaju svakakvih problema koji se obicno vezuju za nezdravu ishranu.
Slazem se sa tim da ne valja ziveti na tzv. junk food-u, i da ista moze stetiti organizmu iz sasvim ociglednih razloga, ali hajka koja se sprovodi na svaki vid moderne ishrane, pa i modernog nacina zivota je stvarno preterana. Kljuc zdravlja nije u izbegavanju raznoraznih produkta, vec u umerenosti. Pa logicno da neko ko smlati dve kile slanine dnevno nece biti zdrav. Ali nece ni onaj ko u sebe unese dve kile muslija. Kad sam bio mali, nutricionisti su pricali da je kljuc zdrave ishrane u raznovrsnosti, a ne u propagiranju samo jedne vrste ishrane. Sta se od tad izmenilo? Zasto bi bio problem da smlatim dva lepa kroasana od belog brasna sa sunkom ili pancetom, popijem 500ml jogurta, pojedem 200 gr svezeg paradajza i 200-300gr nekog voca kao obrok? Ja bih time uneo sve sto je telu potrebno, i ne verujem da bi mi nesto kroasani naskodili...
Mozda zvuci cudno, ali ni u preterivanju ne treba preterivati. Kljuc normalne ishrane, i normalnog zivota uopste je u UMERENOSTI.
pre 19 godina
Neću da pametujem, sa mnogim komentatorima se slažem, i još bih dodao, da najviše zavisi šta imamo u svojim genima.
pre 19 godina
tekst je nepotpun i prazan sa gomilom komentara koji nemaju zakljucak o tome sta je lose a sta ne vec je pun "opisa" hrane i njujorcana. mislite malo i na kvalitet tekstova u ovom odeljku
pre 19 godina
Ne radi se o tome da li je dobra ili nije dobra industijalizacija, modernizacija, radi se o tome da moramo da se odupremo onim modernim trendovima, koji nisu dobri, a koje forsiraju pre svega neke multinacionalne kompanije. I tačno je da je umerenost prvi i osnovni princip, ali već je toliko jasno da ne verujem da ima i jednog lekara na svetu, znači oni ljudi koji su malo više upućeni i više moraju da razmišljaju o zdravlju, a da se ne govori o štetnosti belog brašna. Brojna istraživanja govore o povezanosti upotrebe belog brašna i recimo srčanih oboljenja, koja su prvi ubica u svetu. Ne radi se o tome da ćemo umreti od jednog kroasana, već se radi o tome zašto da dozvolimo da jedemo prečišćenu hranu, iz kojih razloga neko tamo odstranjuje materije iz pšenice i drugih proizvoda, koje su zdrave.. Zašto ne bi mogli da imamo izbor recimo u vidu kroasana od integralnog brašna, ili svih ostalih peciva od integralnog brašna? Ne postoji sloboda izbora, a mislim da je to ono čega nisu svesni oni, koji brane bela peciva i ne-zdravu hranu. Jer danas nezdrava hrana, ona koja je prerađena, naduvana, ulepšana, zaslađena i puna aditiva dominira u prodavnicama. Ljudi prihvataju trendove zdravo za gotovo po inerciji robota, uzimaju ono što im se nudi u celofanu, slušajući čula, a zdrav razum je na odmoru. Nije slika crno bela, pa sad kao meni nije ništa, iako jedem to i to.To je najopasnija i najveća glupost. Sva moguća istraživanja, ako im je verovati, ali i ja kada se osvrnem vidim oko sebe moje najbliže, i moge poznanike, prijatelje, rođake, mnoge koji su umrli mnogo ranije, nego što su trebali, od raka ili srca, ili toliko dece oko mene koja boluju od nekih alergija itd. Ne daj bože nikome, ali sigurno je da nezdrav način života, skraćuje život za minimum 10-15 godina, ako ne i ekstremno ranije. Da se razumemo daleko od toga da je stvar samo u hrani, tu je genetika, stres, psiha i slično, ali sva moguća istraživanja u svetu su pokazala da je ishrana jedan od glavnih faktora. I kao što su činjenice toliko narasle, da su se mnoge zemlje okrenule recimo protiv pušenja, kao organizovanoj akciji, pa je to doprinelo velikom uklanjanju ovog poroka, tako će biti i sa alkoholom, belim brašnom, belim šećerom, aditivima, mesom kada dopre do onih koji kreiraju ekonomsku i politiku uopšte, jer naučnici i lekari odavno se već slažu u tome, ali navike se izgleda ne menjaju dok ne dođe do grla.
pre 19 godina
Svako od nas ima svoje misljenje,ali jedno je misljenje a drugo su cinjenice. Svi koji zele kompletan odgovor neka posete sajt www.zdravzivot.com ili neka kupe casopis Zdrav zivot koji izlazi svakog prvog u mesecu vec trecu godinu. Supruga i ja smo prihvatili pravila zdravog zivota i nismo se pokajali. Saljemo vam dobre vibrajice.
pre 19 godina
I šta kažeš, izgubili osećaj za "zdravo i prirodno"? Autor teksta, pretpostavljam, nije izgubio osećaj za zdravo i prirodno nego ide svaki dan u lov na divljač, koju hvata isključivo golim rukama a ne korišćenjem nezdravog i neprirodnog oružja?
pre 19 godina
Ne mogu da odolim, a da ne posaljem jos jedan komentar na ovu temu. :-) Ovo sam skinuo sa Srbijaportal.com, i mislim da je ovde vrlo sazeto objasnjeno kako je hleb uzasno stetan po ljude:
Istraživanja koja sam obavio nad hlebom pokazuju:
1. Više od 98% osuđenih kriminalaca su konzumirali hleb.
2. Skoro polovina sve dece koja odraste u okolini koja koristi hleb, postiže rezultate ispod proseka na različitim testovima.
3. U 18-tom veku, kada je počela kućna proizvodnja hleba, prosečan životni vek pao je na ispod 50godina; stopa smrtnosti se veoma povećala; mnoge žene su umirale pri porođaju, a pojavile su se i mnoge nove bolesti kao što su žuta groznica i influenca, koje su poharale čitave nacije.
4. Više od 90% oružanih napada, počinile su osobe koje su u proteklih 24 sata jele hleb.
5. Hleb se pravi od testa. Naučno je dokazano da je samo 3g testa dovoljno da se uguši miš.
6. Primitivna plemena, koja nisu koristila hleb, pokazala su niži stepen oboljevanja od Parkinsonove i Alchajmerove bolesti.
7. Dokazano je da hleb stvara zavisnost. Subjektima kojima je oduzet hleb, i data samo voda, molili su za hleb u roku manjem od 2 dana.
8. Hleb vodi u druge, teže zavisnosti, kao što su puter, margarin, a često i dzem od šipurka.
9. Naučno je dokazano da hleb upija vodu. Obzirom da ljudski organizam sadrži više od 90% vode, sledi da korišćenjem hleba može doći do potpunog nestanka vode u organizmu, što može imati i veoma teške posledice.
10. Novorođenčad se može ugušiti od hleba.
11. Hleb se pravi pri temperaturi većoj od 150 stepeni. Tolika toplota može ubiti odraslu osobu za manje od 1 minuta.
12. Većina korisnika hleba, ne može napraviti razliku između bitnih naučnih činjenica i besmislenih statističkih proseravanja.
Iz svega navedenog sledi da se upotreba hleba treba ograničiti na posebne distrikte, kao i da se u kampanji za korišćenje hleba ne smeju koristiti slike životinja, ljudi ili jarke boje (zbog pogubnog uticaja na decu).
pre 19 godina
Hahahaha, King - legenda si!!!!!
By the way, New York je jedna od sredina sa najvecom svescu o zdravoj ishrani... takav je bar moj utisak bio!
P.S. gladna sam...
pre 19 godina
Ja sam svesna da nije zdravo jesti pecivo, ne samo zbog stetnosti belog brasna nego i zbog cinjenice da je privatnih pekara na svakom cosku, da je to pecivo samim tim jos sumnjivijeg kvaliteta, jer je jeftino a pekare i te kako imaju profit (aditivi, ko zna kakva masnoca...), cak i za pecivo koje se prodaje kao "integralno", postavlja se pitanje u poslednje vreme- da li je zaista integralno, jer su pojedini pekari poceli da stavljaju KAKAO u belo brasno, kako bi izgledalo tamnije!?! Da ne govorimo o tome da, kada u pekaru udje inspekcija, jedino sto proveri je- da li je hrana bakterioloski ispravna! Niko te ne pita za kvalitet!! Dakle, moje pitanje nije- zasto ne jesti pecivo, vec-STA JESTI??? Da li je npr. muskarcu koji ima 40-tak godina, 90kg i radi 8 i vise sati teskih fizickih poslova, dovoljno da pojede voce za dorucak, kako bi imao dovoljno energije da obavlja svoj posao? Mozda bi zanimljivije bilo napisati clanak na temu "Sta jesti umesto Fast food-a"!!
pre 19 godina
Pa ovako, kao prvo ja trenutno zivim u Sjedinjenim Americkim drzavam i prosto se osecam obaveznom da potvrdim ovu maniju za brzom hranom. Znaci, apsolutno je tacno da se proizvodnja brze hrane razmnozila neverovatnom brzinom u Sjedinjenim Americkim drzavam, ali postoji tu jedna mala zackoljica. A to je da sa Evropske tacke gledista, brza hrana je osvojila Americko trziste, ali za mladju generaciju Amerikanaca, brza hrana je jedina hrana koja zapravo postoji. Evropsko trziste se ni ne zna da postoji osim ako se odraz trzista ne vidi u nekom od filmova...Istina ni tada nije bitno.
Jako tuzna cinjenica je ta da nutricija nije poznata ni evropskom ni americkom trzistu. Jedina razlika je ta da Amerika ima najveci broj multinacionalnih kompanija i lanaca koji drze monopol na trzistu. Istorija jedne zemlje kao sto je Amerika, iako relativno kratka u poredjenju sa Evropom i drugim krajevima sveta, je bukvalno izbrisana od strane ovih mocnih kompanija. Jedina razlika izmedju Evrope i Amerike je ta da Evropa nije jos dosla na taj nivo globalnog ekonomskog razvoja.
Pitanje koje ostaje neodgovoreno je koliko vremena ce trebati Evropi da dostigne taj ekonomski razvoj ili koliko vremena ce trebati SAD da pokrije i Evropsko trziste. Betonski kavezi i gumeni/hemijski obroci postaju sve cesci i kod nas...Ono sto je najtuznije u celoj prici je da ako nekoga pitate da li bi radije pojeo/la hamburger iz McDonalds-a ili nasu pljeskavicu vrlo cest odgovor koji se dobija je McDonalds-ov hamburger. Da li su ljudi uopste svesni posledica takve ishrane, da li su svesno da je ukus postignut "kosmickim" kombinacijama hemikalija. Istorija Amerike se ponavlja samo na drugoj teritoriji i ne napreduje nista sporije.
Ukoliko iko zeli da sazna malo vise o Globalizaciji, multinacionalnim prehrambenim Americkim kompanijama, marketingu kojim se sluze ove kompanije, i pravom nutricijskom sastavu brze hrane toplo preporucujem knjigu pod nazivom "Fast Food Nation".
pre 19 godina
Činjenica je da ljudi žive sve manje kvalitetan život. Sve im postaje opasno, sve više boluju, sve je više novih bolesti i sve su deblji. Ovo o čemu mi raspravljamo su prazne priče, nepotrebne priče, jer je najviši cilj života već odavno postao novac. A novac je prekopotreban da bi se utolila GLAD, glad koja je postala veoma raznovrsna i porasla do nesavladivih razmera. Gladni smo svega i veoma često. U svemu tome zdravlje je usputna griža savesti koju treba da reše lekovi, lekari i "najnovija otkrića". I za sve treba novac. Tako se vrtimo u krug. Sve duže živimo, ali smo sve ranije sedi, ćelavi, debeli, depresivni, bolesni. I istražujemo zašto je to tako, da li od mnogo mesa, od aditiva, od stresa, od rafinisane ili nerafinisane hrane, slobodnih radikala, zasićenih ili nezasićenih kiselina... Današnja civilizacija čuva svoje visokoprofitne pozicije, inače bi već davno bilo uradjeno Uputstvo za pravilno održavanje čovekovog organizma, kao što to imamo za automobile, mašine, kućne aparate. Moguće je da nam kroasani ne bi bili dizvoljeni, ali da prvo sačekamo da li neko može da napravi to Uputstvo.
pre 18 godina
Odlican tekst. Kad bi se ljudi zapitali za koga i zasto rade verovatno bi vecina zelela da postane deo umetnickog sveta koji radi samo onda kada mu se radi a ne na silu i svakog dana u isto vreme. Jednostavno covek nije komjuter i tesko da se moze programirati tako da umetnici ostaju umetnici a ovi ostali placaju odredjenu cenu brzog zivota u potrazi za samim sobom.
pre 19 godina
Ovo se zove "globalizacija ulazi na usta." Male pekare nestaju, ali nastaju nove, citav lanac kao nuz proizvod nekog malo "veceg biznisa:" pranje novca od prostitucije, droga, trgovine oruzjem, ljudima, decom, organima...
pre 19 godina
Po pitanju francuskog trzista stvari stoje ovako; familije sa izuzetno malim prihodima i brojnom decom svakako ne poklanjaju paznju kavlitetu peciva, odnosno kupuje se 5-6 "bageta", bitno je da su sto jeftinije. Cena im u super marketu iznosi oko 60 Evro santima po komadu. Naprotiv svi koji iole respektuju dobar hleb i pecivo, placaju daleko skuplje jednu bagetu, naj manje 1 Evro. Moguce je birati izmedu raznih vrsra brasna, odnosno kupiti "seosku" od crnog, ili sa recimo svim mogucim zitaricama. Hleb pecen na zaru (iskljucivo od drveta), poznatih pekara (kojima iz propagandnih razloga necemo navesti ime), prodje se i do 10 Evra po kilogramu, odnosno na kriske, ko koliko zeli.
Dakle u francuskoj industriske pekare nemaju nikakve sanse da potisnu proizvodnju kvalitetnog peciva i hleba iz privatnih pekara, izmedu ostalog jer su ove otvore cak i nedeljom. Tradicija nalaze da se uz odredenu hranu (recimo sirevi), jede taj i taj hleb, sto pravi poznavaoci postuju kao religuju. Srecom, jer ko nije probao dobar hleb ili prave "kruasane", ni ne zna sta je propustio u zivotu. Sto bi rekao jedan moj brat iz USA, svojoj supruzi koja je po prvi put dosla u posetu francuskoj: " probaj zeno sta su pravi kruasani od lisnatog testa, a ne oni tvoji iz Cikaga od kilo, da ubijes coveka sa njima"...
pre 19 godina
Ja sam ovaj clanak krenuo da citam pre svega da bih saznao zbog cega je to pecivo opasno po zdravlje. Medjutim, nista o tome ne pise. Zbog cega su kroasani "prevara"? Zbog cega je tako zabrinjavajuce sto ljudi danas vise jedu peciva nego pre 50 godina? Zbog cega su preciscena bela brasna i zanosni cokoladni prelivi "ruzni i tuzni"?
pre 19 godina
Ma sve je to u redu, i ja se stvarno slazem, sve je to jako, tesko, nezdravo, nedovoljno hranljivo. Ali kako odoleti.. Evo ja stvarno vodim racuna i o izgledu i o ishrani, ali sam u stanju da danas pojedem neki fast foodic ili pizzu a da sutra ceo dan budem na dijeti. Dotle to ide! Ma francuski croasani su ok ali onaj ko nije probao sendvic u Fast food "Babaroga" u Nisu, nije ni svestan koliko je propustio.
pre 19 godina
Cestitka na sveobuhvatnom tekstu, analizi, konciznom svetskom pregledu konzumiranju hrane.
Mnoge (vecinu) hlebova za svakodnevnu-masovnu upotrebu (Toaster Bread)ovde u americi ja nazivam:"Stirofonima" koje nekad moram dobro da prepecem ili nekoliko puta da bih im isterao hemijski Smrad od aditiva.
Naravno, između ostalog, moram voditi mali rat u kuci da ne donose i konzuniraju junk food i pune frizider njime.
Nekada sam;usput vracajuci se sa vikenda u Bosni; svracao na retko preostale "Vodenice Potocare" i kupovao razne vrste brasna (kukuruznog,heljdinog,ovsenog,razanog,"crnog" na kamenu mlevene za male pare; a istovremeno imao uvek prilike da tu i tamo priustim DOMACI hleb od raznih vrsta brasna; jednostavnih,bez aditiva i vrlo ukusnih i zdravih.
Ovde u U.S. to je vrlo tesko ostvariti, ili takvi hlebcici su vrlo skupi. Svoju majku sam jedva (pre 20-tak god.)"preokrenuo"; da punjene paprike,fasirane snicle pravi sa 50% mlevenim mesom,50% sojinim ljuspicama.
Govorila je iza toga:"Godinama sam bila u zabludi;sad vidim sta je zdrava i ukusna hrana"! U nemackoj nisam uspevao,vrlo tesko a posebno u U.S. da nadjem sojime pahuljice ili su ekstremno skupe; uporedjujuci nekadasnje "Agrokomercove".
Nazalost, ZAHUKTAVAMO SE, i prihvatamo sve svetske trendove, koji nam se svete pre ili kasnije;narocito po pitanju zdravlja. NEKADA DAVNO,u doba mog decastva u Kosovskoj Mitrovici smo imali na svakom uglu privatnu pekaru sa izvrsnim hlebovima; Pa i medju njima su bili "bolji od boljih".Svi su hrlili tamo!
Neminovnost zivota! Bilo pa se (samo)propoveda.
pre 19 godina
Bolje je to zapadnjacko trovanje na brzinu nego ovdasnje gladovanje na duge staze. Pisac ovog teksta bi trebao da se zapita koliko je ljudi u Srbiji uopste u mogucnosti da sebi svakodnevno priusti nesto od brze hrane. Kod nas je i dalje odlazak u Mcdonalds provod o kojem se prica jer smo uzasna sirotinja. Dakle, bilo bi dobro kada bi ljudi u Srbiji mogli svakodnevno sebi da priuste nesto od te lose brze hrane umesto sto zive na hlebu.
pre 19 godina
Da sjecam se dobro tih pekara iz Kosovske Mitrovice na svakom uglu zdravi i vruc hljeb iz Gigove pekare.
pre 19 godina
"Jedna od uobičajenih slika koju možete da vidite na ulicama Njujorka, ali i u drugim američkim i evropskim gradovima, jeste užurbana masa zaposlenih, koja u trku uzima i nosi neka od peciva i obaveznu kafu za doručak i grabi ka svom poslu. Izolovani u urbanim betonskim kavezima, kao deo radoholične i tehnološke civilizacije, mnogi su izgubili osećaj za zdravo i prirodno."
Ovo je samo jedna pojadnostavljena i maliciozna slika Njujorka, a on je kao sto znamo - viseslojan i razlicit. U Njujorku je pored navedenog takodje uobicajeno da se doruckuju jaja na 100 nacina (za one koje brine holesterol mogu se kupiti samo pakovana belanca) jede se i usoljeni losos sa kaparama, ili razlicite vrste cerealija i mlecnih proizvoda, i sluzi gotovo svaka vrsta voca koja postoji na planeti i to tokom cele godine.
Radi se o tome da u Americi postoji izbor, cak i medju najsiromasnijima. To nekako, ogorceni anti-globalisti, uvek zaborave da spomenu.
pre 19 godina
Mene ne brine toliko ako je hleb beo, kolko dugacke liste aditiva na pakovanju. Za belo brasno bar znam odakle je. mada je pisac u pravu. Nije isto jesti pravi hleb i beli hleb nadopunjen vitaminima.
pre 19 godina
Sad bi kao prirodnu posledicu preteranog konzumiranja nezdrave industrijske hrane u razvijenim zemljama SAD-a i evrope trebalo ocekivati da je prosecan zivotni vek stanovnistva u tim zemljama mnogo nizi nego, recimo, u africi gde svi jedu zdravo neprskano voce direktno ubrano u dzungli, nema pekara, ako se i jede hleb onda je spremljen na domaci "zdrav" nacin itd.
Pogledajte listu prosecnog zivotnog veka u stanovnistva svetu pa cete videti da je,naravno, sve upravo obrnuto. Jedino sto se sa sigurnoscu moze reci je da velika kolicina ribe u ishrani ima prednosti. Dokaz je Japan. Kao sto rece jedan od citalaca u komentaru - objasnite zasto je sve to lose za ishranu. I na kraju najvaznije: da li je srpski uobicajeni dorucak "burek i jogurt" isto tako opasan? Na zapadu burek mozete samo kod Turaka u pekari da kupite, burek nije sigurno usao u ovu statistiku u SAD i evropi o kojoj pisete.
pre 19 godina
U stvari, ovaj clanak je prevara, a ne pecivo! Ako nesto mrzim to je ovakvo popovanje o zdravoj hrani i pljuvanje po klasicnoj ishrani, i to samo zato sto je to verovatno u trendu! Gde su ovde dokazi? Iz licnog iskustva cu vam reci nesto: Ja sam visok 182 cm i tezak 75 kg. Gradjen sam kao da treniram 5 sportova! Jedem sve ono sto se danas smatra nezdravim - slaninu, meso, jaja, punomasno mleko, peciva, secer, krem, cokolade, i tako dalje. Sto se sporta tice, nikad se nisam bavio ni jednim - totalni sam antitalenat. Radim kao programer i sedim po 12 sati ispred kompjutera. Nikad ne trcim i ne radim nikakve vezbe, naprotiv - odmaram se igrajuci igrice, u kaficima, bioskopima, i sl.
E sad... Moj drug i kolega, jede samo zdravu hranu: sir, razani hleb, dijetalno mleko 0% i voce. Ne jede takoreci nista normalno: slatkise, meso, sladolede, alkohol, itd. On je 180 cm visok i tezak je 60 kg !!!!! On izgleda kao da je izasao iz konc-logora. Ja sam stvarno zabrinut za njegovo zdravlje, jer decko izgleda kao hodajuci kostur. A navodno se hrani zdravo, jel da!? Nego, batalite vi te gluposti - genetika je neumoljiva. Sve ostalo je neprirodno i vestacko. Sve je nasledno - i gojaznost i bolesti. Od kad postoje ljudi na ovoj planeti, oni jedu meso, jaja, brasno. Nismo izumrli do sad, nego nas ima vise nego ikad! Tvrdnje da je to nezdravo, a da su alge i planktoni zdravi. Ma dajte! To je smesno.
pre 19 godina
Mada jesam pobornik zdrave ishrane, tacnije ideje razvijanja svesti da ljudi razmisljaju sta jedu pre nego sto nesto stave u usta, moram da kazem da me prilicno iritira jedan vrlo primetan i veoma rasiren trend napadanja svega sto je industrijsko i novijeg datuma. Taj trend je vrlo rasiren medju nutricionistima-amaterima, i naucno je vrlo neutemeljen. Neka mi neko objasni, zasto je neka hrana koja je industrijski proizvedena nuzno loseg kvaliteta i nezdrava? Zasto volimo industrijske proizvode ako je rec o automobilima, telefonima, lekovima? Zasto nesto mora da bude pripremljeno na tradicionalan nacin i u "domacoj radinosti", da bi bilo dobro? Jednostavno, neki ljudi iz neobjasnjivih razloga vole da stvaraju stereotipe i sve trpaju u isti kos - neki junk proizvod, pun aditiva, vestackih boja i slicnih stvari, proglasavaju za standard i prototip industrijski proizvedene hrane, sto uopste ne mora da bude tako. Postoje brendovi koji su se specijalizovali za prozivode vrhunskog kvaliteta, i naravno, imaju svoju cenu, ali molim lepo. Ono sto je dobro ce uvek imati i solidnu cenu, bez obzira da li je proizvedeno u fabrici ili kod "gazda Pere". Pored toga, cesto je prisutno i vrlo nostalgicarsko-romanticarsko razmisljanje u stilu "ej covece, kako je to nekada bilo dobro, a gledaj sad ovaj odvratan junk food". Nekada su deca jela hleb sa svinjskom mascu i alevom paprikom. Nemoj da mi neko tvrdi da je to bilo super i da je zdravije od danasnjih kroasana i raznih vrsta peciva (by the way, ima ih i od integralnog brasna, sa raznim semenkama itd.). Uostalom, pre 50 godina je prosecan ljudski vek bio znatno kraci (iako se jelo manje peciva). Tekst je u celini prilicno slab, i kao sto je jedan od komentatora ovde naveo, nema nikakvih objasnjenja i argumenata, samo nabacani stavovi.
pre 19 godina
Pa i kod nas nije mnogo drugacije. Vecina hleba i peciva koja se prodaje po samoposlugama i pekarama je napravljena od cistog belog brasna koje je najmanje zdravo. As to se brze hrane tice, samo pomislim na burek ogromne kolicine masti koje sadrzi, pretpostavljam da je to jedna od najnezdravijih brzih hrana.
Inace, kao sto su vec neki ljudi komentarisali, najveci problem je cena. Ovde u US (severoistok) ima uvek da se nadlje super kvalitetan (i mnogo ukusan) hleb od raznih vrsta brasna, ali kosta $3-4 vekna dok industrijski hleb upakovan u kesu, koji je obicno i duplo veci i moze da traje nedeljama (zahvaljujuci hemiji), kosta $1.5.
Zato je mnogo tesko privatnim pekarama da opstanu pored jeftinog industrijskog hleba. Mali procenat ljudi kojima je stalo do zdravije ishrane ipak kupe onaj kvalitetniji hleb.
pre 19 godina
Verovatno je ovde svako pomalo upravu - i autor sto baca "drvlje i kamenje" na industrijsku proizvodnju i neki pojedini citaoci koji brane globalizaciju ali šta fali hlebu sa svinjskom mašću i alevom paprikom?
pre 19 godina
Ma hajte!!! sve se bojim da oni naši starci po planinama jedu crni ili ražani hleb, piju nemasno mleko i ostalo. Moja majka je ceo život na dijetama i uvek je gojazna, ne jede hleb, slatkiše, ne pije gazirano, i vodi računa o svemu. Izgleda potpuno bolesno, ima povišen pritisak, višak kilograma. Moj otac jede šta stigne, izgleda kao mladić i može volu rep da iščupa. Dajte ljudi nemojmo da preterujemo sad je u trendu da je sve opasno i nezdravo. Nezdrav je i profesionalni sport pa ga opet svi propagiraju a retko ko da kaže da vas posle od toga već u 30-oj bole sve kosti, zglobovi su vam uništeni i imate kamenje u bubrezima od dehidracije. Živele pekare!
pre 19 godina
Moja baba na selu ustane ujutru u pet, zamesi testo od njenog brašna, i stavi da odstoji celo jutro. Hleb peče ga u "smederevcu", pusti ga da izgori. Kad se ispeče, oljušti izgorelu koru, pa ispod nje ostane mekana kora. Taj hleb teži oko dva kilograma, tvrd je, može da se jede nedelju dana! Meni nema boljeg doručka od jogurta, i bureka. kad je hrana bez aditiva on može samo da leči.
pre 19 godina
Samo da znate da Ameri izgledaju po deset godina mladje,srecni su i bez nekih velikih briga, a to sto se mi stalno brinemo za njih i njihov zivot a mi propadosmo na svim poljima to je vec poznata Srpska stvar.PS: a ovaj clanak vam je ko politicki pamflet a samo sam hteo da saznam sta je sa kroasanima
pre 19 godina
Sve pohvale autoru teksta.procitao sam komentare i zgranut sam stepenom neznanja. Kompletna industrija hrane na zapadu je biznis, a glavni cilj svakog biznisa je novac. Na zapadu se jede najgora hrana nastala u istoriji (generalno gledajuci). Ja zivim u sydney i imam neke poslovne kontakte u industriji hrane.
pre 19 godina
SAD je prva u svetu po stopi obolevanja od dijabeta. Sta mislite koji je uzrok? Nepravilna ishrana je uz pusenje najznacajniji faktor u nastajanju kardio i cerebrovaskularnih bolesti (infarkt i slog) kao i tumora, na koji se moze uticati. Belo brasno ima veliki procenat skroba, a manjak vitamina i proteina koji se nalaze u opni. Takodje, imaju malo dijetalnih vlakana koji su bitni za pravilno varenje i smanjuju rizik obolevanja od karcinoma debelog creva. Slazem se da je genetika jako bitna, ali ne treba izazivati sudbinu.
pre 19 godina
Moj deda je duboku starost doziveo, a jeo je svu tu hranu na koju se danas strucnjaci zgrazaju. I beli hleb, slaninu, palacinke, sir, pihtije, kolace sve. Ali je imao meru. Mislim da je zlatna sredina ovde kljuc. A sta vi preporucujete nekom newyorcaninu koji radi od 8 ujutru za dorucak? Saku muslija i obran jogurt? Pa na tome da izdrzi do 2 sata kada mu je pauza za rucak?
pre 19 godina
Članak je jad i beda, moram na žalost reći, kao i većina članaka objavljenih u poslednje vreme u ovom delu B92 - moralo bi se mal povesti računa o kvalitetu tekstova ovde. Na stranu izuzetnu subjektivnost i gotovo isključivo jednostrano predstavljanje kulture ishrane, ali ono što mi je prvo zasmetalo je to da nigde nisam našao niti jedan razlog zašto to ne valja ili kako se treba hraniti - ako je autor pod pretopostavkom da je to opšte poznata stvar to namerno ispustio, trebalo bi ond da pročita komentare čitatelja. I naravno, osnovno pravilo novinarstva, koje nekako uvek zaborave pobornici "zdravog življenja" - treba predstaviti obe strane, ne smao lobirati za svoju filozofiju.
pre 19 godina
U svemu mogu da se slozim sa kolegom koji se potpisao kao 'King'. Ja se po tim neo-nutricionistickim standardima izuzetno nezdravo hranim - jedem jednom dnevno, i ako nemam dovoljno vremena da odem do nekog pristojnog restorana ili sam spremim klopu, obicno se taj obrok sastoji od ogromne pljeskavice i 1l punomasnog jogurta, kasnije nadopunjenog nekom cokoladom ili kutijom kolaca, a ako se deadline priblizava pa se mora duze vremena (citati: nekoliko dana) bez spavanja, nalevam se i raznoraznim highly-cofinated napitcima. Uz to mi uglavnom jedini vid fizicke aktivnosti predstavlja odlazak do prodavnice ili izlazak do grada (ako izuzmemo 'nocnu fiskulturu'). I izgledam manje-vise ok, mozda mi fali tek koji kilogram. Krvna slika mi je uredu, nemam velikih problema sa varenjem, i generalno ne primecujem nikakve efekte nezdrave ishrane. S' druge strane znam veliki broj ljudi koji opasno paze na svoju ishranu (evo recimo moju rodjenu sestru koja jede vise zrnevlja nego vecina poznatijih vrsta ptica, a od ne-integralnog brasna i proizvoda bezi k'o djavo od krsta, a usput jede 5 puta dnevno 'na kasicicu' i unosi u sebe meni nezamislive kolicine voca i povrca) pa imaju svakakvih problema koji se obicno vezuju za nezdravu ishranu.
Slazem se sa tim da ne valja ziveti na tzv. junk food-u, i da ista moze stetiti organizmu iz sasvim ociglednih razloga, ali hajka koja se sprovodi na svaki vid moderne ishrane, pa i modernog nacina zivota je stvarno preterana. Kljuc zdravlja nije u izbegavanju raznoraznih produkta, vec u umerenosti. Pa logicno da neko ko smlati dve kile slanine dnevno nece biti zdrav. Ali nece ni onaj ko u sebe unese dve kile muslija. Kad sam bio mali, nutricionisti su pricali da je kljuc zdrave ishrane u raznovrsnosti, a ne u propagiranju samo jedne vrste ishrane. Sta se od tad izmenilo? Zasto bi bio problem da smlatim dva lepa kroasana od belog brasna sa sunkom ili pancetom, popijem 500ml jogurta, pojedem 200 gr svezeg paradajza i 200-300gr nekog voca kao obrok? Ja bih time uneo sve sto je telu potrebno, i ne verujem da bi mi nesto kroasani naskodili...
Mozda zvuci cudno, ali ni u preterivanju ne treba preterivati. Kljuc normalne ishrane, i normalnog zivota uopste je u UMERENOSTI.
pre 19 godina
Neću da pametujem, sa mnogim komentatorima se slažem, i još bih dodao, da najviše zavisi šta imamo u svojim genima.
pre 19 godina
tekst je nepotpun i prazan sa gomilom komentara koji nemaju zakljucak o tome sta je lose a sta ne vec je pun "opisa" hrane i njujorcana. mislite malo i na kvalitet tekstova u ovom odeljku
pre 19 godina
Ne radi se o tome da li je dobra ili nije dobra industijalizacija, modernizacija, radi se o tome da moramo da se odupremo onim modernim trendovima, koji nisu dobri, a koje forsiraju pre svega neke multinacionalne kompanije. I tačno je da je umerenost prvi i osnovni princip, ali već je toliko jasno da ne verujem da ima i jednog lekara na svetu, znači oni ljudi koji su malo više upućeni i više moraju da razmišljaju o zdravlju, a da se ne govori o štetnosti belog brašna. Brojna istraživanja govore o povezanosti upotrebe belog brašna i recimo srčanih oboljenja, koja su prvi ubica u svetu. Ne radi se o tome da ćemo umreti od jednog kroasana, već se radi o tome zašto da dozvolimo da jedemo prečišćenu hranu, iz kojih razloga neko tamo odstranjuje materije iz pšenice i drugih proizvoda, koje su zdrave.. Zašto ne bi mogli da imamo izbor recimo u vidu kroasana od integralnog brašna, ili svih ostalih peciva od integralnog brašna? Ne postoji sloboda izbora, a mislim da je to ono čega nisu svesni oni, koji brane bela peciva i ne-zdravu hranu. Jer danas nezdrava hrana, ona koja je prerađena, naduvana, ulepšana, zaslađena i puna aditiva dominira u prodavnicama. Ljudi prihvataju trendove zdravo za gotovo po inerciji robota, uzimaju ono što im se nudi u celofanu, slušajući čula, a zdrav razum je na odmoru. Nije slika crno bela, pa sad kao meni nije ništa, iako jedem to i to.To je najopasnija i najveća glupost. Sva moguća istraživanja, ako im je verovati, ali i ja kada se osvrnem vidim oko sebe moje najbliže, i moge poznanike, prijatelje, rođake, mnoge koji su umrli mnogo ranije, nego što su trebali, od raka ili srca, ili toliko dece oko mene koja boluju od nekih alergija itd. Ne daj bože nikome, ali sigurno je da nezdrav način života, skraćuje život za minimum 10-15 godina, ako ne i ekstremno ranije. Da se razumemo daleko od toga da je stvar samo u hrani, tu je genetika, stres, psiha i slično, ali sva moguća istraživanja u svetu su pokazala da je ishrana jedan od glavnih faktora. I kao što su činjenice toliko narasle, da su se mnoge zemlje okrenule recimo protiv pušenja, kao organizovanoj akciji, pa je to doprinelo velikom uklanjanju ovog poroka, tako će biti i sa alkoholom, belim brašnom, belim šećerom, aditivima, mesom kada dopre do onih koji kreiraju ekonomsku i politiku uopšte, jer naučnici i lekari odavno se već slažu u tome, ali navike se izgleda ne menjaju dok ne dođe do grla.
pre 19 godina
Svako od nas ima svoje misljenje,ali jedno je misljenje a drugo su cinjenice. Svi koji zele kompletan odgovor neka posete sajt www.zdravzivot.com ili neka kupe casopis Zdrav zivot koji izlazi svakog prvog u mesecu vec trecu godinu. Supruga i ja smo prihvatili pravila zdravog zivota i nismo se pokajali. Saljemo vam dobre vibrajice.
pre 19 godina
I šta kažeš, izgubili osećaj za "zdravo i prirodno"? Autor teksta, pretpostavljam, nije izgubio osećaj za zdravo i prirodno nego ide svaki dan u lov na divljač, koju hvata isključivo golim rukama a ne korišćenjem nezdravog i neprirodnog oružja?
pre 19 godina
Ne mogu da odolim, a da ne posaljem jos jedan komentar na ovu temu. :-) Ovo sam skinuo sa Srbijaportal.com, i mislim da je ovde vrlo sazeto objasnjeno kako je hleb uzasno stetan po ljude:
Istraživanja koja sam obavio nad hlebom pokazuju:
1. Više od 98% osuđenih kriminalaca su konzumirali hleb.
2. Skoro polovina sve dece koja odraste u okolini koja koristi hleb, postiže rezultate ispod proseka na različitim testovima.
3. U 18-tom veku, kada je počela kućna proizvodnja hleba, prosečan životni vek pao je na ispod 50godina; stopa smrtnosti se veoma povećala; mnoge žene su umirale pri porođaju, a pojavile su se i mnoge nove bolesti kao što su žuta groznica i influenca, koje su poharale čitave nacije.
4. Više od 90% oružanih napada, počinile su osobe koje su u proteklih 24 sata jele hleb.
5. Hleb se pravi od testa. Naučno je dokazano da je samo 3g testa dovoljno da se uguši miš.
6. Primitivna plemena, koja nisu koristila hleb, pokazala su niži stepen oboljevanja od Parkinsonove i Alchajmerove bolesti.
7. Dokazano je da hleb stvara zavisnost. Subjektima kojima je oduzet hleb, i data samo voda, molili su za hleb u roku manjem od 2 dana.
8. Hleb vodi u druge, teže zavisnosti, kao što su puter, margarin, a često i dzem od šipurka.
9. Naučno je dokazano da hleb upija vodu. Obzirom da ljudski organizam sadrži više od 90% vode, sledi da korišćenjem hleba može doći do potpunog nestanka vode u organizmu, što može imati i veoma teške posledice.
10. Novorođenčad se može ugušiti od hleba.
11. Hleb se pravi pri temperaturi većoj od 150 stepeni. Tolika toplota može ubiti odraslu osobu za manje od 1 minuta.
12. Većina korisnika hleba, ne može napraviti razliku između bitnih naučnih činjenica i besmislenih statističkih proseravanja.
Iz svega navedenog sledi da se upotreba hleba treba ograničiti na posebne distrikte, kao i da se u kampanji za korišćenje hleba ne smeju koristiti slike životinja, ljudi ili jarke boje (zbog pogubnog uticaja na decu).
pre 19 godina
Hahahaha, King - legenda si!!!!!
By the way, New York je jedna od sredina sa najvecom svescu o zdravoj ishrani... takav je bar moj utisak bio!
P.S. gladna sam...
pre 19 godina
Ja sam svesna da nije zdravo jesti pecivo, ne samo zbog stetnosti belog brasna nego i zbog cinjenice da je privatnih pekara na svakom cosku, da je to pecivo samim tim jos sumnjivijeg kvaliteta, jer je jeftino a pekare i te kako imaju profit (aditivi, ko zna kakva masnoca...), cak i za pecivo koje se prodaje kao "integralno", postavlja se pitanje u poslednje vreme- da li je zaista integralno, jer su pojedini pekari poceli da stavljaju KAKAO u belo brasno, kako bi izgledalo tamnije!?! Da ne govorimo o tome da, kada u pekaru udje inspekcija, jedino sto proveri je- da li je hrana bakterioloski ispravna! Niko te ne pita za kvalitet!! Dakle, moje pitanje nije- zasto ne jesti pecivo, vec-STA JESTI??? Da li je npr. muskarcu koji ima 40-tak godina, 90kg i radi 8 i vise sati teskih fizickih poslova, dovoljno da pojede voce za dorucak, kako bi imao dovoljno energije da obavlja svoj posao? Mozda bi zanimljivije bilo napisati clanak na temu "Sta jesti umesto Fast food-a"!!
pre 19 godina
Pa ovako, kao prvo ja trenutno zivim u Sjedinjenim Americkim drzavam i prosto se osecam obaveznom da potvrdim ovu maniju za brzom hranom. Znaci, apsolutno je tacno da se proizvodnja brze hrane razmnozila neverovatnom brzinom u Sjedinjenim Americkim drzavam, ali postoji tu jedna mala zackoljica. A to je da sa Evropske tacke gledista, brza hrana je osvojila Americko trziste, ali za mladju generaciju Amerikanaca, brza hrana je jedina hrana koja zapravo postoji. Evropsko trziste se ni ne zna da postoji osim ako se odraz trzista ne vidi u nekom od filmova...Istina ni tada nije bitno.
Jako tuzna cinjenica je ta da nutricija nije poznata ni evropskom ni americkom trzistu. Jedina razlika je ta da Amerika ima najveci broj multinacionalnih kompanija i lanaca koji drze monopol na trzistu. Istorija jedne zemlje kao sto je Amerika, iako relativno kratka u poredjenju sa Evropom i drugim krajevima sveta, je bukvalno izbrisana od strane ovih mocnih kompanija. Jedina razlika izmedju Evrope i Amerike je ta da Evropa nije jos dosla na taj nivo globalnog ekonomskog razvoja.
Pitanje koje ostaje neodgovoreno je koliko vremena ce trebati Evropi da dostigne taj ekonomski razvoj ili koliko vremena ce trebati SAD da pokrije i Evropsko trziste. Betonski kavezi i gumeni/hemijski obroci postaju sve cesci i kod nas...Ono sto je najtuznije u celoj prici je da ako nekoga pitate da li bi radije pojeo/la hamburger iz McDonalds-a ili nasu pljeskavicu vrlo cest odgovor koji se dobija je McDonalds-ov hamburger. Da li su ljudi uopste svesni posledica takve ishrane, da li su svesno da je ukus postignut "kosmickim" kombinacijama hemikalija. Istorija Amerike se ponavlja samo na drugoj teritoriji i ne napreduje nista sporije.
Ukoliko iko zeli da sazna malo vise o Globalizaciji, multinacionalnim prehrambenim Americkim kompanijama, marketingu kojim se sluze ove kompanije, i pravom nutricijskom sastavu brze hrane toplo preporucujem knjigu pod nazivom "Fast Food Nation".
pre 19 godina
Činjenica je da ljudi žive sve manje kvalitetan život. Sve im postaje opasno, sve više boluju, sve je više novih bolesti i sve su deblji. Ovo o čemu mi raspravljamo su prazne priče, nepotrebne priče, jer je najviši cilj života već odavno postao novac. A novac je prekopotreban da bi se utolila GLAD, glad koja je postala veoma raznovrsna i porasla do nesavladivih razmera. Gladni smo svega i veoma često. U svemu tome zdravlje je usputna griža savesti koju treba da reše lekovi, lekari i "najnovija otkrića". I za sve treba novac. Tako se vrtimo u krug. Sve duže živimo, ali smo sve ranije sedi, ćelavi, debeli, depresivni, bolesni. I istražujemo zašto je to tako, da li od mnogo mesa, od aditiva, od stresa, od rafinisane ili nerafinisane hrane, slobodnih radikala, zasićenih ili nezasićenih kiselina... Današnja civilizacija čuva svoje visokoprofitne pozicije, inače bi već davno bilo uradjeno Uputstvo za pravilno održavanje čovekovog organizma, kao što to imamo za automobile, mašine, kućne aparate. Moguće je da nam kroasani ne bi bili dizvoljeni, ali da prvo sačekamo da li neko može da napravi to Uputstvo.
pre 18 godina
Odlican tekst. Kad bi se ljudi zapitali za koga i zasto rade verovatno bi vecina zelela da postane deo umetnickog sveta koji radi samo onda kada mu se radi a ne na silu i svakog dana u isto vreme. Jednostavno covek nije komjuter i tesko da se moze programirati tako da umetnici ostaju umetnici a ovi ostali placaju odredjenu cenu brzog zivota u potrazi za samim sobom.
33 Komentari
Sortiraj po: