Da li je Kina pretnja za Japan

Па, у овом тренутку кинеска војма сила заиста није претња целокупном војном капацитету САД и њених сателита, али кроз деценију или две ...

Mozda japanski premijer nije cuo za rec inflacija. Zbog tog malog pojma svaka zemlja povecava godisnje svoj vojni budzet. Osim SCG. A u ostalom i Kina je zemlja u razvoju kao ni jedna druga tako i da ima pravo da ulaze vise u vojsku sto se vise bogati. I jos nesto Kina je zemlja koja jos nikoga nije napala osim svojih studenata tako da ja kao vecu pretnju vidim povecanje americkog vojnog budzeta koji je isto japanski nuklearni sused i koji je vec vise nego jednom bacio nuklearku na tu jadnu zemlju.

Ja se slazem da je izjava o pretnji neosnovana, jer kineska vojska, kao i sve druge komunisticke vojske je prvenstveno namenjena za borbu protiv unutrasnjeg neprijatelja, a u slucaju sukoba sa Japanom, Zuto more bi pocrvenelo, ali ne od krvi, nego od pobacanih partijskih knjizica.

Strah od ekonomski nadolazece Kine nije neosnovan. Kina polako ali sigurno postaje svetska sila svojim ogromnim ekonomskim i ljudskim potencijalom sa sve savremenijom tehnikom; sto se kroz istoriju nazalost pokazalo kao najvazniji preduslovi za vodjenje ratova. Pored toga ne mogu da ne zapazim i sledecu cinjenicu da kineskom diktatorskom rezimu nije vredan zivot svojih drzavljana, sto dokazuje zlocin nad studentima i odskoro seljacima, koliko im je bezvredan zivot suseda? Kineski rezim moze da opstane na vlasti ukoliko je uspesna u represiji nad svojim gradjanima ali i ako moze da se odupire spoljnom pritisku, naprimer oko satelita Severne "Demokratske Narodne Republike" Koreje ili pitanje Tajvana. SAD sigurno nisu zlato ali Kina tek nikako, prvenstveno zbog flagrantnog krsenja ljudskih prava, kako rezimskim zlocinima tako i sistemski gde u velikim RAZGRANICENIM gradovima (Hong Kong, Sangai, Bejdzing) vlada truli kapitalizam a u unutrasnjosti se cuva represivni komunizam, tako da u kapitalistickim gradovima industrija neograniceno crpi jeftinu radnu snagu iz unutrasnjosti koji su bez elementarnih radnickih prava; dve drzave u jednoj.

Jeste pretnja; ali ekonomska ne vojna. Kina se pretvara u ekonomskog dzina i samim tim ce je mnogi videti kao neminovnu ekonomsku silu i naterati ih da se ekonomski prestrojavaju i ujedinjavaju.
Kao sto je svojevremeno Japan "objavio" ekonomski rat celom svetu i na neki nacin ga dobio; narocito na polju elektronike i autoindustrije.
Kina krece u pohod (EKOMSKI!) sa daleko vecim prirodnim resursima, opsezinije a i sa najmnogoljudnijim proizvodnim potencijalom.
Primer: da nije Kine mnogi bi, sirom sveta svoje razne elektronske kutijice placali po 10-torosruko visim cenama proizvedenim u svojim zemljama. Sad su krenuli vec i sa autoindustrijom, zatim ce, ...

Nijedna normalna zemlja ne iskljucuje mogucnost da je neki sused napadne, iz bilo kog razloga (unutrasnje krize, napada trece, saveznicke zemlje na suseda, pa uostalom i mogucnost obrnute situacije se eufemisticki podvodi pod "odbranu" od "agresora") i u skladu sa vojnom snagom suseda kreira sopstvenu odbrambenu (i "odbrambenu") politiku. Reci nosi vetar, pa cak i izjave na papiru su samo sare na papiru, a barut se cuva na suvom i u dovoljnoj kolicini (osim ako ti neko, kao nama, ne garantuje da ce da te izgazi ako drzis, po njegovom misljenju, previse baruta). Izuzetak su samo susedi koji imaju sporazume o saveznistvu, a mislim da Kina i Japan nemaju slicne sporazume, osim toga, Japan, kao americki saveznik, ne moze da ima neke separatne toplije odnose sa Kinom (a verovatno ni nema rzloga za njih). NARAVNO da nije diplomatski javno oznaciti neku susednu zemlju kao potencijalnog agresora i NARAVNO da ce svaka zemlja uzvratiti demarsom na takvu izjavu, ali to nije nista zaista zabrinjavajuce.

Gospodo, u Kini (kao i u svim modernim i bivsim drzavama, bez obzira na njihovo unutrasnje uredjenje) mala elita na vlasti koristi finansijske tokove drzavnog poslovanja radi zadovoljavanja licnih interesa. Kada se ova standardna formula drzavnistva primeni na Kinu, dolazi se do zakljucka da njen jednopartijski vladajuci sistem (koji formalno propagira "komunisticku jednakost radnika i namestenika u sveobuhvatnom drustvu", a zapravo podstice i forsira njegovu zatvorenost po feudalnom principu sa izrazenom ksenofobijom izmedju drustvenih slojeva) pretenduje na totalnu dominaciju u ekonomskoj, kulturnoj i vojno-strateskoj sferi. To se, u slucaju Kine, najbolje postize najsurovijom eksploatacijom visemilionskog obespravljenog asocijalnog sloja sitnih siromasnih seljaka koji sacinjavaju 70 procenata njenog ukupnog stanovnistva i koji i danas zive u ubedjenju da se nalaze pod vladalackim patronatom nekog od Kineskih careva koji ce ih zastititi od Mongolskih ratnickih nomadskih hordi koje bi u svakom trenutku mogle da izvrse invaziju na njihove zemljoradnicke useve.
Iz ovoga se moze izvuci jedna vazna istorijsko-cinjenicna zakonitost - drzave sa jakom protekcionistickom i reakcionarnom politikom na unutrasnjem planu istovetno pretenduju na agresivnije istupe u spoljnoj politici, a narocito po pitanju odnosa sa zemljama u njenom geografskom okruzenju. Slucaj Kine je tipican primer u prilog izlozene teze.

Svi veliki se zale na Kinu a u istu stalno ulazu pare. Prestanite da ulazete pare u fabrike u Kini i resicete problem.

Nikada više Kina i Japan neće ratovati. Bez obzira na gorku i tragičnu prošlost. Veoma se teško ući u mentalni sklop ovih dalekoistočnih naroda. Iskustva drugih, i naša lična shvatanja i odredjenja, prema nekom problemu ne mogu se primeniti na Kini i Japanu. Oni su zaista poseban svet. Sa veoma dugom tradicijom i veoma starom civilizacijom. Koje njima zaista služe kao "učiteljice života". Mnogi bi se frapirali kada bi, na najobičnijim životnim primera, koji nemaju veze sa grandioznošću kineskog zida, shvatili šta je i gde je bila Kina pre dve-tri hiljade godina. I Japan i Kina znaju da su različiti ali, da su delovi jednog istog tela. Udruženi mogu da pariraju svima i da budu "gazde" ove planete. Ostali nemaju šansi. Znajući snagu, upornost, trpeljivost, štednju i produktivnost Japanaca i Kineza siguran sam da svi ostali udruženi ne mogu da zaustave ove gorostase. Država, koja nam danas predstavlja pojam uspeha, nazvana, od jednog dalekoistočnog lidera, čija slika i danas stoji na zidu Zabranjenog grada, "Tigar od papira" je na silaznoj putanji. Kada ispuca svoju primitivnu i nekontrolisanu snagu, koju trenutno poseduje, nestaće na isti način na koji je i stvorena. Možda je Nostradamus, ipak, mogao da vidi unapred ?

Kina nije problem nikome, vec odlicna sansa za investiranje. Niti Kinezima pada na pamet da ratuju, niti nama pada na pamet da prestanemo da ulazemo tamo.

Danas je trend mladih , u zapadnim zemljama obrazovanih, kineskih doktora nauka da se vrate 'kuci'. Svi SAd i EU giganti otvaraju fabrike gde mogu placati 12h radnika oko 200E mesecno. Ovaj rani kapitalizam je toliko uzeo maha da mi se cini da ce Kina u skorije vreme postati svetska sila. Imajuci na umu kolike je prosecna zarada radnika u Japanu, Kini nece biti potrebno da vojno preti Japanu. Mislim da ce moja deca uciti kineski, kao sto smo mi ucili engleski. Pozdrav

Kineski vojni potencijali su (jos uvek) tehnoloski zaostali. Medjutim, taj zaostatak je sve manji.
U tom smislu, Kina za 2--30 godina zaista moze predstavljati ozbiljnu pretnju. Posebno kada se uzme u obzir totalitarni rezim koji tamo vlada.

U Kini danas zivi oko milijardu i trista miliona ljudi. To je oko 20% celokupnog stanovnistva na planeti. Koliko znam Kina je vise od sezdeset godina hermeticki zatvorena. Ako je to tako, kako je onda moguce da u svetu, po raznim drzavam na svim kontinentima ima toliko Kineza. Svi ti Kinezi koji "emigriraju" su pismeni, znaju da racunaju i sa novcem saraju po svetu. Mislim da iza ovoga stoji kineska drzava. Japanci su u pravu. Danas jos ne, ali u skoroj buducnosti DA...Na zalost to je rezultat megalomanstine Zapadne civilizacije. Pod okriljem demokratije Zapad je punio Kinu novcem. Taj novac je Kinav koristila za razvoj svog vojnog potencijala.Kada jednoga dana budu dovoljno jaki sigurno je da ce biti RATA. Najvise tome ce doprineti SAD koja zeli da serifuje nad celim svetom. Zamislite samo situaciju da u jednom delu SAD zivi nekoliko miliona Kineza i ti Kinezi odrze referendum o otcepljenju
od SAD. Vasington tada nece moci mnogo da uradi protiv toga, jer tada ce se oglasiti i matica Kina. Osim toga tu je i Tajvan. Cim Kina bude vojno dovoljno jaka napasce Tajvan pod bilo kojim izgovorom. Ako treba stanovnistvo Tajvana ce pocistiti sa lica zemlje (ostrva). Dvadesetak miliona Tajvanaca nije nista u odnosu na milijardu i nekoliko stotina miliona Kineza. Tada ce se u rat umesati i SAD da bi isprobao svoj vojni arsenal. SAD nikada nisu imale rat na svojoj teritoriji, i zamislite kada bi Los Andjeles, Cikago, Njujork dobili po jednu bombu kakva bi to panika bila. A izmedju ovih dveju vojnih sila se nalazi i Japan koji je teritorijalno mnogo blizi Kini. Kina i dan danas nemoze, ne zeli da zaboravi masakr nad svojim stanovnistvom u drugom svetskom ratu, pa ako nista drugo to ce joj sluziti za izgovor da bi napala Japan. A MI ostali deo sveta cemo jednoga dana biti manjine u svojim drzavama, pa cemo ujutru ustajati na kinesku himnu. Nije mi cilj da potpirujem mrznju prema bilo kome, nego bi nase vlade (mislim na evropske), trebalo da vrse selektivniji prijem emigranata. Trebalo bi da ublaze pritisak na arapski svet i da mudrije vode politiku, jer dok MI gledamo u tudje dvoriste neko na zadnja vrata ulazi u NASE.

Sa obzirom na vreme u kojem zivimo, kao i zahuktale globalisticke procese koji uveliko formiraju tokove razvoja vecine drustava nase planete, svaki ozbiljniji vojno-politicki konflikt izmedju dve ili vise zemalja danas bi predstavljao neminovni pokretac ratnih razaranja na svetskom nivou (sa obzirom na visoki stadijum razvoja moderne tehnologije ratna pustosenja bi bila moguca u svim delovima sveta istovremeno, za razliku od stradanja i pustosenja pojedinih regiona u prethodna dva svetska rata).
Jos je veca verovatnoca da bi ovakav armagedon eventualnog novog svetskog rata lakse eskalirao ukoliko bi njegovi pokretaci bili zemlje poput Kine, Japana, SAD-a, Rusije i ostalih razvijenih drzava, a prilikom njihove medjusobne vojne kolizije. Kada bi se sve zategnutijim diplomatskim odnosima medju razvijenim i velikim drzavama pridodali i stalni nastanci novih ratnih zarista u nerazvijenim drzavama i sve veci rizik od terorizma na svetskom nivou, lako bi se doslo do zakljucka da bi svet kakvog mi poznajemo, svet dominacije ljudi, bio zbrisan u kratkom vremenskom periodu.
Ipak mi se cini da tako nesto ne bi bilo u interesu (u ovom slucaju) ni Kine, ni Japana.

svaka drzava koja sprovodi tako temeljnu cenzuru i kojoj su i dalje idoli vojnici koji su napravili masakr na tijanmenu (i jos puno toga) se moze smatrati pretnjom po bilo koju drzavu sveta,secate se kada su makedonci priznali tajvan, e zamislite kad kroz koju godinu budu bogatiji od amera, zbogom liberalno demokratske vrednosti ovog sveta dobro nam dosao druze mao.

Па, у овом тренутку кинеска војма сила заиста није претња целокупном војном капацитету САД и њених сателита, али кроз деценију или две ...

Mozda japanski premijer nije cuo za rec inflacija. Zbog tog malog pojma svaka zemlja povecava godisnje svoj vojni budzet. Osim SCG. A u ostalom i Kina je zemlja u razvoju kao ni jedna druga tako i da ima pravo da ulaze vise u vojsku sto se vise bogati. I jos nesto Kina je zemlja koja jos nikoga nije napala osim svojih studenata tako da ja kao vecu pretnju vidim povecanje americkog vojnog budzeta koji je isto japanski nuklearni sused i koji je vec vise nego jednom bacio nuklearku na tu jadnu zemlju.

Ja se slazem da je izjava o pretnji neosnovana, jer kineska vojska, kao i sve druge komunisticke vojske je prvenstveno namenjena za borbu protiv unutrasnjeg neprijatelja, a u slucaju sukoba sa Japanom, Zuto more bi pocrvenelo, ali ne od krvi, nego od pobacanih partijskih knjizica.

Strah od ekonomski nadolazece Kine nije neosnovan. Kina polako ali sigurno postaje svetska sila svojim ogromnim ekonomskim i ljudskim potencijalom sa sve savremenijom tehnikom; sto se kroz istoriju nazalost pokazalo kao najvazniji preduslovi za vodjenje ratova. Pored toga ne mogu da ne zapazim i sledecu cinjenicu da kineskom diktatorskom rezimu nije vredan zivot svojih drzavljana, sto dokazuje zlocin nad studentima i odskoro seljacima, koliko im je bezvredan zivot suseda? Kineski rezim moze da opstane na vlasti ukoliko je uspesna u represiji nad svojim gradjanima ali i ako moze da se odupire spoljnom pritisku, naprimer oko satelita Severne "Demokratske Narodne Republike" Koreje ili pitanje Tajvana. SAD sigurno nisu zlato ali Kina tek nikako, prvenstveno zbog flagrantnog krsenja ljudskih prava, kako rezimskim zlocinima tako i sistemski gde u velikim RAZGRANICENIM gradovima (Hong Kong, Sangai, Bejdzing) vlada truli kapitalizam a u unutrasnjosti se cuva represivni komunizam, tako da u kapitalistickim gradovima industrija neograniceno crpi jeftinu radnu snagu iz unutrasnjosti koji su bez elementarnih radnickih prava; dve drzave u jednoj.

Jeste pretnja; ali ekonomska ne vojna. Kina se pretvara u ekonomskog dzina i samim tim ce je mnogi videti kao neminovnu ekonomsku silu i naterati ih da se ekonomski prestrojavaju i ujedinjavaju.
Kao sto je svojevremeno Japan "objavio" ekonomski rat celom svetu i na neki nacin ga dobio; narocito na polju elektronike i autoindustrije.
Kina krece u pohod (EKOMSKI!) sa daleko vecim prirodnim resursima, opsezinije a i sa najmnogoljudnijim proizvodnim potencijalom.
Primer: da nije Kine mnogi bi, sirom sveta svoje razne elektronske kutijice placali po 10-torosruko visim cenama proizvedenim u svojim zemljama. Sad su krenuli vec i sa autoindustrijom, zatim ce, ...

Nijedna normalna zemlja ne iskljucuje mogucnost da je neki sused napadne, iz bilo kog razloga (unutrasnje krize, napada trece, saveznicke zemlje na suseda, pa uostalom i mogucnost obrnute situacije se eufemisticki podvodi pod "odbranu" od "agresora") i u skladu sa vojnom snagom suseda kreira sopstvenu odbrambenu (i "odbrambenu") politiku. Reci nosi vetar, pa cak i izjave na papiru su samo sare na papiru, a barut se cuva na suvom i u dovoljnoj kolicini (osim ako ti neko, kao nama, ne garantuje da ce da te izgazi ako drzis, po njegovom misljenju, previse baruta). Izuzetak su samo susedi koji imaju sporazume o saveznistvu, a mislim da Kina i Japan nemaju slicne sporazume, osim toga, Japan, kao americki saveznik, ne moze da ima neke separatne toplije odnose sa Kinom (a verovatno ni nema rzloga za njih). NARAVNO da nije diplomatski javno oznaciti neku susednu zemlju kao potencijalnog agresora i NARAVNO da ce svaka zemlja uzvratiti demarsom na takvu izjavu, ali to nije nista zaista zabrinjavajuce.

Gospodo, u Kini (kao i u svim modernim i bivsim drzavama, bez obzira na njihovo unutrasnje uredjenje) mala elita na vlasti koristi finansijske tokove drzavnog poslovanja radi zadovoljavanja licnih interesa. Kada se ova standardna formula drzavnistva primeni na Kinu, dolazi se do zakljucka da njen jednopartijski vladajuci sistem (koji formalno propagira "komunisticku jednakost radnika i namestenika u sveobuhvatnom drustvu", a zapravo podstice i forsira njegovu zatvorenost po feudalnom principu sa izrazenom ksenofobijom izmedju drustvenih slojeva) pretenduje na totalnu dominaciju u ekonomskoj, kulturnoj i vojno-strateskoj sferi. To se, u slucaju Kine, najbolje postize najsurovijom eksploatacijom visemilionskog obespravljenog asocijalnog sloja sitnih siromasnih seljaka koji sacinjavaju 70 procenata njenog ukupnog stanovnistva i koji i danas zive u ubedjenju da se nalaze pod vladalackim patronatom nekog od Kineskih careva koji ce ih zastititi od Mongolskih ratnickih nomadskih hordi koje bi u svakom trenutku mogle da izvrse invaziju na njihove zemljoradnicke useve.
Iz ovoga se moze izvuci jedna vazna istorijsko-cinjenicna zakonitost - drzave sa jakom protekcionistickom i reakcionarnom politikom na unutrasnjem planu istovetno pretenduju na agresivnije istupe u spoljnoj politici, a narocito po pitanju odnosa sa zemljama u njenom geografskom okruzenju. Slucaj Kine je tipican primer u prilog izlozene teze.

Svi veliki se zale na Kinu a u istu stalno ulazu pare. Prestanite da ulazete pare u fabrike u Kini i resicete problem.

Nikada više Kina i Japan neće ratovati. Bez obzira na gorku i tragičnu prošlost. Veoma se teško ući u mentalni sklop ovih dalekoistočnih naroda. Iskustva drugih, i naša lična shvatanja i odredjenja, prema nekom problemu ne mogu se primeniti na Kini i Japanu. Oni su zaista poseban svet. Sa veoma dugom tradicijom i veoma starom civilizacijom. Koje njima zaista služe kao "učiteljice života". Mnogi bi se frapirali kada bi, na najobičnijim životnim primera, koji nemaju veze sa grandioznošću kineskog zida, shvatili šta je i gde je bila Kina pre dve-tri hiljade godina. I Japan i Kina znaju da su različiti ali, da su delovi jednog istog tela. Udruženi mogu da pariraju svima i da budu "gazde" ove planete. Ostali nemaju šansi. Znajući snagu, upornost, trpeljivost, štednju i produktivnost Japanaca i Kineza siguran sam da svi ostali udruženi ne mogu da zaustave ove gorostase. Država, koja nam danas predstavlja pojam uspeha, nazvana, od jednog dalekoistočnog lidera, čija slika i danas stoji na zidu Zabranjenog grada, "Tigar od papira" je na silaznoj putanji. Kada ispuca svoju primitivnu i nekontrolisanu snagu, koju trenutno poseduje, nestaće na isti način na koji je i stvorena. Možda je Nostradamus, ipak, mogao da vidi unapred ?

Kina nije problem nikome, vec odlicna sansa za investiranje. Niti Kinezima pada na pamet da ratuju, niti nama pada na pamet da prestanemo da ulazemo tamo.

Danas je trend mladih , u zapadnim zemljama obrazovanih, kineskih doktora nauka da se vrate 'kuci'. Svi SAd i EU giganti otvaraju fabrike gde mogu placati 12h radnika oko 200E mesecno. Ovaj rani kapitalizam je toliko uzeo maha da mi se cini da ce Kina u skorije vreme postati svetska sila. Imajuci na umu kolike je prosecna zarada radnika u Japanu, Kini nece biti potrebno da vojno preti Japanu. Mislim da ce moja deca uciti kineski, kao sto smo mi ucili engleski. Pozdrav

Kineski vojni potencijali su (jos uvek) tehnoloski zaostali. Medjutim, taj zaostatak je sve manji.
U tom smislu, Kina za 2--30 godina zaista moze predstavljati ozbiljnu pretnju. Posebno kada se uzme u obzir totalitarni rezim koji tamo vlada.

U Kini danas zivi oko milijardu i trista miliona ljudi. To je oko 20% celokupnog stanovnistva na planeti. Koliko znam Kina je vise od sezdeset godina hermeticki zatvorena. Ako je to tako, kako je onda moguce da u svetu, po raznim drzavam na svim kontinentima ima toliko Kineza. Svi ti Kinezi koji "emigriraju" su pismeni, znaju da racunaju i sa novcem saraju po svetu. Mislim da iza ovoga stoji kineska drzava. Japanci su u pravu. Danas jos ne, ali u skoroj buducnosti DA...Na zalost to je rezultat megalomanstine Zapadne civilizacije. Pod okriljem demokratije Zapad je punio Kinu novcem. Taj novac je Kinav koristila za razvoj svog vojnog potencijala.Kada jednoga dana budu dovoljno jaki sigurno je da ce biti RATA. Najvise tome ce doprineti SAD koja zeli da serifuje nad celim svetom. Zamislite samo situaciju da u jednom delu SAD zivi nekoliko miliona Kineza i ti Kinezi odrze referendum o otcepljenju
od SAD. Vasington tada nece moci mnogo da uradi protiv toga, jer tada ce se oglasiti i matica Kina. Osim toga tu je i Tajvan. Cim Kina bude vojno dovoljno jaka napasce Tajvan pod bilo kojim izgovorom. Ako treba stanovnistvo Tajvana ce pocistiti sa lica zemlje (ostrva). Dvadesetak miliona Tajvanaca nije nista u odnosu na milijardu i nekoliko stotina miliona Kineza. Tada ce se u rat umesati i SAD da bi isprobao svoj vojni arsenal. SAD nikada nisu imale rat na svojoj teritoriji, i zamislite kada bi Los Andjeles, Cikago, Njujork dobili po jednu bombu kakva bi to panika bila. A izmedju ovih dveju vojnih sila se nalazi i Japan koji je teritorijalno mnogo blizi Kini. Kina i dan danas nemoze, ne zeli da zaboravi masakr nad svojim stanovnistvom u drugom svetskom ratu, pa ako nista drugo to ce joj sluziti za izgovor da bi napala Japan. A MI ostali deo sveta cemo jednoga dana biti manjine u svojim drzavama, pa cemo ujutru ustajati na kinesku himnu. Nije mi cilj da potpirujem mrznju prema bilo kome, nego bi nase vlade (mislim na evropske), trebalo da vrse selektivniji prijem emigranata. Trebalo bi da ublaze pritisak na arapski svet i da mudrije vode politiku, jer dok MI gledamo u tudje dvoriste neko na zadnja vrata ulazi u NASE.

Sa obzirom na vreme u kojem zivimo, kao i zahuktale globalisticke procese koji uveliko formiraju tokove razvoja vecine drustava nase planete, svaki ozbiljniji vojno-politicki konflikt izmedju dve ili vise zemalja danas bi predstavljao neminovni pokretac ratnih razaranja na svetskom nivou (sa obzirom na visoki stadijum razvoja moderne tehnologije ratna pustosenja bi bila moguca u svim delovima sveta istovremeno, za razliku od stradanja i pustosenja pojedinih regiona u prethodna dva svetska rata).
Jos je veca verovatnoca da bi ovakav armagedon eventualnog novog svetskog rata lakse eskalirao ukoliko bi njegovi pokretaci bili zemlje poput Kine, Japana, SAD-a, Rusije i ostalih razvijenih drzava, a prilikom njihove medjusobne vojne kolizije. Kada bi se sve zategnutijim diplomatskim odnosima medju razvijenim i velikim drzavama pridodali i stalni nastanci novih ratnih zarista u nerazvijenim drzavama i sve veci rizik od terorizma na svetskom nivou, lako bi se doslo do zakljucka da bi svet kakvog mi poznajemo, svet dominacije ljudi, bio zbrisan u kratkom vremenskom periodu.
Ipak mi se cini da tako nesto ne bi bilo u interesu (u ovom slucaju) ni Kine, ni Japana.

svaka drzava koja sprovodi tako temeljnu cenzuru i kojoj su i dalje idoli vojnici koji su napravili masakr na tijanmenu (i jos puno toga) se moze smatrati pretnjom po bilo koju drzavu sveta,secate se kada su makedonci priznali tajvan, e zamislite kad kroz koju godinu budu bogatiji od amera, zbogom liberalno demokratske vrednosti ovog sveta dobro nam dosao druze mao.