Privredna grana koja nedostaje Srbiji

Podrzavam svaku akciju za ocuvanje zivotne sredine i otvaranje fabrika za reciklazu otpada, jer se nasa zemlja mnogo razbacuje sa tim sirovinama i malo se vodi racuna o samoj prirodi.
Pre neki dan sam cuo vest da Tigar otvara pogon u okviru svoje fabrike za preradu iskoriscenih guma! Ova vest me je obradovala, ali voleo bih da ih bude sve vise!

Dobro je sto je neko zapoceo pricu o reciklazi i o zastiti zivotne sredine i sto ta prica ima i finansijsku pozadinu, jer drugacije niko nece ni pokusati da preduzme nesto na tom polju. Ja sam ing.zastite zivotne sredine a radim u trgovinskoj firmi jer se drugacije ne bih mogao izdrzavati. To je zato sto sam mislio da ce se nesto promeniti na polju zas.ziv.sredine kao i veliki broj mojih vrsnjaka koji su zavrsili ovaj smer, bili volonteri nekoliko godina i zatim nasli posao u nekoj drugoj struci. Sve se zavrsava na prici i volontiranju te se zastitom bave samo oni koje roditelji mogu izdrzavati. Ima puno mladih koji su zainteresovani za studiranje na smeru ZZS i pitaju me za savet i moje misljenje o tome. Sta da im kazem? To je posao koji mora imati buducnost i stvarno je dobro podizati svest ljudi o tome samo dobro se preracunaj da li imas tako dugorocnu podrsku "sponzora". Ja sam odstudirao svoje pre sedam godina i jos uvek zivim kao entuzijasta da cu raditi u svojoj struci i trudim se da budem informisan (uglavnom preko interneta)o nekim dogadjanjima na polju ekologije koje je jako opsirno.
Sa podizanjem ekoloske svesti gradjana npr. treba se poceti jos u osnovnim skolama ali ne sa pricama o ekoloskim nisama, ekosistemu i suvoparnim gradivom vec sa zanimljivim i konkretnim stvarima i prakticnim vezbama i akcijama.
Sto se tice reciklaze PVC ambalaze treba se ugledati na druge zemlje i kako oni regulishu taj otpad pre nego sto budemo jedna velika deponija (mudar se uci na tudjim greskama, pameten na svojim a glup ...). Moje licno misljenje je da prvo treba potraziti podrsku u vladi (sto je jedan od napornijih vidova ekoloske borbe) a zatim nabaviti finansijsku podrsku za projekte recikliranja od velikih fabrika (Coca-Cola, Pepsi, Knjaz Milos i dr.) koje su (u npr Nemackoj) duzne da plate deo recilkiranja otpada koji ostaje posle upotrebe njihovog proizvoda.
Na kraju, treba poraditi na propagandi i marketingu zastite zivotne sredine ali ne sa dosadasnjim nacinom dosadnih obavestenja i saopstenja vec sa zanimljivim porukama koje se lako pamte i korisno deluju.
Dosadasnji nacin delovanja kaznama nije se pokazao kao uspesan jer nema ko da ga sprovede.
A na kraju krajeva nije sve u kaznama ima neceg i u (sedmoj) sili.
Pozdrav svima.

Svako oblik reciklaze koji bi se kod nas preneo iz zapadnih zemalja bi postao pozornica primitivizma i mentalne nerazvijenosti ovog podneblja. Zamislite sta bi ste sve pronasli u ulicnim kontejnerima za recikliranje papira, stakla ili razne plasticne ambalaze. Ovo moze da funckionise kod nas jedino u slucaju otvaranja velikih otpada gde ce savesni ljudi donositi otpad koji ce odgovorna lica prvo pregledati i po potrebi sortirati. Naravno, ukoliko i ovo bude iskorisceno za bogacenje pojedinaca kao i skoro sve u ovoj zemlji, cak bi i savesni gradjani bili obeshrabreni da uloze extra napor i da donesu svoj otpad na jedno takvo potencijalno mesto.

Ovo nije u potpunosti tacno. Po zvanicnim statistikama Evropske unije mi smo u vrhu zemalja po obradi sekundarnih sirovina. Jedan od zvanicnih zakljucaka istrazivanja je da je to zato sto imamo MNOGO ljudi koji preturaju po kontejnerima i deponijama i zive od sekundarnih sirovina.
Znaci manite me prica o posebnim kontejnerima, samo napravite kiosk za otkup PET ambalaze i resili ste problem.
Dosta mi je vise tih glupih sluzbenika i ministara od kojih bolje ja znam resenje njihovog problema za koji oni dobijaju platu. Mada mozda se nekome krije finansijska korist iza toga sto nece da otvore taj jedan kiosk.

Nadam se da ce se konacno nesto i u vezi toga preduzeti. Ja to u potpunosti podrzavam, samo se plasim, da i kad bi se sve to napravilo (kontejneri za razlicite vrste otpada, zatim fabrike…) da ljudi i dalje nece to uzimati u obzir i raditi dalje kao i do sada. Veoma sam razocarana sto se do sada nista nije u vezi s tim preduzimalo. Pored sela u kome zivim tece V. Morava., koja ljudima sluzi kao deponija, bacaju u njoj ili pored nje sve sto se baciti moze (od starih kucnih uredjaja do crknutih krava). Jednom sam cak pokusala da ubedim jednog “Gospodina” koji je bacio crknutu svinju u reku, kako je to veoma stetno za nasu prirodu i kako to ima lose posledice i na nas ljude, ali on mi je hladno odgovorio “Ma sta se brines, sve to voda odnese”. A sta je sa onim starim gumama, koje pale skoro svakog dana i ciji se dim oseti preko celog sela, a i sire, pa baterije, plastika, sta raditi sa tolikim plasticniim flasama, gde sa njima? Naravno svi ih pale, u dvoristu ili ih jednostavno bace pored Morave. Znam tacno da u mom selu niko nece tako lako promeniti misljenje, bar ne oni stariji. Ali mislim, da mi mladi trebamo dati sve od sebe i svaki od nas uciniti bar po neki korak kako bi nasa okolina bila cistija. Meni je to veoma vazno, a vama…?

Krajnje je vreme da se preko medija pokrene akcija za odgovarajuce razvrstavanje sek. sirovina, posebno papira, stakla, PET... Na sve strane po Srbiji su flase, kese... Sto se tice opasnosti od "bogacenja" na reciklazi, pa neka se neko i obogati ako bi time nasa okolima bila cistija. Mediji moraju da se stalno bave i time i da pokusaju da podignu svest ionako "nezaintersovanog" naroda, a neki vidovi finansijske stimulacije kao i saradnja sa velikim sistemima koji stvaraju takav otpad (ambalazu) bi mogla da u velikoj meri pomogne ovu nadasve korisnu akciju

Dok sam ziveo u Nemackoj,na terasi sam imao tri kante za djubre.Svaka je imala svoju ulogu,i ako onaj koji nosi smece vidi da je sve izmesano,ostavi ti kesu(kantu) ispred vrata,pa ti cekaj sledecu nedelju!!

Mnogo dobra ideja da se konacno otvori fabrika za reciklazu PET. U Kanadi se za svaku plasticnu flasu, aluminijsku kanticu placa 2 centa. Nema razlike koliko kosta ta ista flasa (usporedbe radi 2L koka kole se moze kupiti za $1.3 u supermarketu a 600ml kosta .99 centi ali 2 centa se dodaju u oba slucaja). Posto ljudi u Sjevernoj Americi konzumiraju zaista gastronomske kolicine soda drinks mozete zamisliti koliko se para prikupi na racun reciklaze. E sada kome idu te pare ja zaista ne znam. Samo znam da pokusavam da recikliram sto vise mogu. Kada je moja porodica (nas cetvoro) pocela da reciklira prije 4-5 godina upolovili smo smece. Ja sam podstikla reciklazu i moji ukucani su se brzo navikli. Takodje u to vrijeme bilo je govora da ce vlada naseg grada da odredi limit koliko vreca smeca mozemo odloziti bez placanja nadoknade. Govorili su da cemo imati pravo na 2 vrece smeca sedmicno, sve iznad tog limita ce se naplacivati. Ne sjecam se tacno koliko su predlagali da se naplacuje ali znam da su ljudi bili uzasnuti time da placamo za to pored taksa za kuce koje su nam vise nego u drugim provincijama a primanja su nam manja. Uglavnom taj zakon nije donijet. Kada sam uzela njemacki u skoli jedna djevojka iz njemacke nam je predavala. Bila je prosto zapanjena primitivnim nacinom
skupljanja materijala za reciklazu u Kanadi i naravno po njenom misljenju veoma niskom odazovu za reciklazu od samih gradjana. Medjutim reciklaza je veliki biznis ovdje jer sama cinjenica da se naplacuju ova 2 centa za svaku plasticnu flasu znaci da ce neko dobiti ta 2 centa. Moguce je da su cak privatnici ti koji skupljaju to sve i zato obicni gradjani nisu informisani o standovima za otkup materijala za reciklazu. Tako da nemojte da mislite da smo mi kao narod najgori i ne kulturni nego kao sto je neko vec predlozio organizuj te taj stand pa neka svako ko donosi materijal za reciklazu ima svoj racun pa neka akumulira tu pare. Ne mora to biti u vidu tona papira i plastike ali poslije 2 godine ili vise jedna porodica umjesto na smece moze da odlozi mozda pola tone materijala u taj stand. Znaci kada racunica postoji taj problem ce naci sam sebi rjesenje.

U Srbiji već 5 godina postoji fabrika za otkup i reciklažu termoskupljajuće folije i PET ambalaže, ujedno fabrika proizvodi sopstvene mašine za mlevenje i presovanje otpada. Opširnije na http://www.brzanplast.com .

Pun mi je plakar staklene ambalaže, ali neću tek tako da ih pobacam kad nemamo kontejnere namenjene takvoj ambalaži. Jedno vreme smo ih imali i ja čekam da se ponovo postave. A stara hartija? Plastične kese? Zar ne bi svako domaćinstvo trebalo da preuzme u svoje ruke brigu o ovim otpacima?To je najbolje.

U informatickom drustvu kakvo je srpsko, kretati u kampanju web sajtom je idiotizam. Ovde su i dalje TV i RADIO mnogo bitniji mediji, ali neke to uopste nije briga, sajt je jeftiniji.

Zivim daleko od Srbije alisam prijatno iznenadjena da nasi ljudi znaju kakose resava problem koriscene anbalaze samo izgleda neznaju oni koi su placeni da rese taj problem.Jedino resenje je depozitni ili kauciski sistem. Sve ostalo su price za malu decu koe idu na ruku velikim prizvodjacima ciji jedini cilj je profit a stanovnistvo neka snosi troskove komunalnih preduzeca.
PET ambalaza gabaritno cini od 40% do 60% odpada. U Srbiji se baci 100 tona PETa dnevno.

Podrzavam svaku akciju za ocuvanje zivotne sredine i otvaranje fabrika za reciklazu otpada, jer se nasa zemlja mnogo razbacuje sa tim sirovinama i malo se vodi racuna o samoj prirodi.
Pre neki dan sam cuo vest da Tigar otvara pogon u okviru svoje fabrike za preradu iskoriscenih guma! Ova vest me je obradovala, ali voleo bih da ih bude sve vise!

Dobro je sto je neko zapoceo pricu o reciklazi i o zastiti zivotne sredine i sto ta prica ima i finansijsku pozadinu, jer drugacije niko nece ni pokusati da preduzme nesto na tom polju. Ja sam ing.zastite zivotne sredine a radim u trgovinskoj firmi jer se drugacije ne bih mogao izdrzavati. To je zato sto sam mislio da ce se nesto promeniti na polju zas.ziv.sredine kao i veliki broj mojih vrsnjaka koji su zavrsili ovaj smer, bili volonteri nekoliko godina i zatim nasli posao u nekoj drugoj struci. Sve se zavrsava na prici i volontiranju te se zastitom bave samo oni koje roditelji mogu izdrzavati. Ima puno mladih koji su zainteresovani za studiranje na smeru ZZS i pitaju me za savet i moje misljenje o tome. Sta da im kazem? To je posao koji mora imati buducnost i stvarno je dobro podizati svest ljudi o tome samo dobro se preracunaj da li imas tako dugorocnu podrsku "sponzora". Ja sam odstudirao svoje pre sedam godina i jos uvek zivim kao entuzijasta da cu raditi u svojoj struci i trudim se da budem informisan (uglavnom preko interneta)o nekim dogadjanjima na polju ekologije koje je jako opsirno.
Sa podizanjem ekoloske svesti gradjana npr. treba se poceti jos u osnovnim skolama ali ne sa pricama o ekoloskim nisama, ekosistemu i suvoparnim gradivom vec sa zanimljivim i konkretnim stvarima i prakticnim vezbama i akcijama.
Sto se tice reciklaze PVC ambalaze treba se ugledati na druge zemlje i kako oni regulishu taj otpad pre nego sto budemo jedna velika deponija (mudar se uci na tudjim greskama, pameten na svojim a glup ...). Moje licno misljenje je da prvo treba potraziti podrsku u vladi (sto je jedan od napornijih vidova ekoloske borbe) a zatim nabaviti finansijsku podrsku za projekte recikliranja od velikih fabrika (Coca-Cola, Pepsi, Knjaz Milos i dr.) koje su (u npr Nemackoj) duzne da plate deo recilkiranja otpada koji ostaje posle upotrebe njihovog proizvoda.
Na kraju, treba poraditi na propagandi i marketingu zastite zivotne sredine ali ne sa dosadasnjim nacinom dosadnih obavestenja i saopstenja vec sa zanimljivim porukama koje se lako pamte i korisno deluju.
Dosadasnji nacin delovanja kaznama nije se pokazao kao uspesan jer nema ko da ga sprovede.
A na kraju krajeva nije sve u kaznama ima neceg i u (sedmoj) sili.
Pozdrav svima.

Svako oblik reciklaze koji bi se kod nas preneo iz zapadnih zemalja bi postao pozornica primitivizma i mentalne nerazvijenosti ovog podneblja. Zamislite sta bi ste sve pronasli u ulicnim kontejnerima za recikliranje papira, stakla ili razne plasticne ambalaze. Ovo moze da funckionise kod nas jedino u slucaju otvaranja velikih otpada gde ce savesni ljudi donositi otpad koji ce odgovorna lica prvo pregledati i po potrebi sortirati. Naravno, ukoliko i ovo bude iskorisceno za bogacenje pojedinaca kao i skoro sve u ovoj zemlji, cak bi i savesni gradjani bili obeshrabreni da uloze extra napor i da donesu svoj otpad na jedno takvo potencijalno mesto.

Ovo nije u potpunosti tacno. Po zvanicnim statistikama Evropske unije mi smo u vrhu zemalja po obradi sekundarnih sirovina. Jedan od zvanicnih zakljucaka istrazivanja je da je to zato sto imamo MNOGO ljudi koji preturaju po kontejnerima i deponijama i zive od sekundarnih sirovina.
Znaci manite me prica o posebnim kontejnerima, samo napravite kiosk za otkup PET ambalaze i resili ste problem.
Dosta mi je vise tih glupih sluzbenika i ministara od kojih bolje ja znam resenje njihovog problema za koji oni dobijaju platu. Mada mozda se nekome krije finansijska korist iza toga sto nece da otvore taj jedan kiosk.

Nadam se da ce se konacno nesto i u vezi toga preduzeti. Ja to u potpunosti podrzavam, samo se plasim, da i kad bi se sve to napravilo (kontejneri za razlicite vrste otpada, zatim fabrike…) da ljudi i dalje nece to uzimati u obzir i raditi dalje kao i do sada. Veoma sam razocarana sto se do sada nista nije u vezi s tim preduzimalo. Pored sela u kome zivim tece V. Morava., koja ljudima sluzi kao deponija, bacaju u njoj ili pored nje sve sto se baciti moze (od starih kucnih uredjaja do crknutih krava). Jednom sam cak pokusala da ubedim jednog “Gospodina” koji je bacio crknutu svinju u reku, kako je to veoma stetno za nasu prirodu i kako to ima lose posledice i na nas ljude, ali on mi je hladno odgovorio “Ma sta se brines, sve to voda odnese”. A sta je sa onim starim gumama, koje pale skoro svakog dana i ciji se dim oseti preko celog sela, a i sire, pa baterije, plastika, sta raditi sa tolikim plasticniim flasama, gde sa njima? Naravno svi ih pale, u dvoristu ili ih jednostavno bace pored Morave. Znam tacno da u mom selu niko nece tako lako promeniti misljenje, bar ne oni stariji. Ali mislim, da mi mladi trebamo dati sve od sebe i svaki od nas uciniti bar po neki korak kako bi nasa okolina bila cistija. Meni je to veoma vazno, a vama…?

Krajnje je vreme da se preko medija pokrene akcija za odgovarajuce razvrstavanje sek. sirovina, posebno papira, stakla, PET... Na sve strane po Srbiji su flase, kese... Sto se tice opasnosti od "bogacenja" na reciklazi, pa neka se neko i obogati ako bi time nasa okolima bila cistija. Mediji moraju da se stalno bave i time i da pokusaju da podignu svest ionako "nezaintersovanog" naroda, a neki vidovi finansijske stimulacije kao i saradnja sa velikim sistemima koji stvaraju takav otpad (ambalazu) bi mogla da u velikoj meri pomogne ovu nadasve korisnu akciju

Dok sam ziveo u Nemackoj,na terasi sam imao tri kante za djubre.Svaka je imala svoju ulogu,i ako onaj koji nosi smece vidi da je sve izmesano,ostavi ti kesu(kantu) ispred vrata,pa ti cekaj sledecu nedelju!!

Mnogo dobra ideja da se konacno otvori fabrika za reciklazu PET. U Kanadi se za svaku plasticnu flasu, aluminijsku kanticu placa 2 centa. Nema razlike koliko kosta ta ista flasa (usporedbe radi 2L koka kole se moze kupiti za $1.3 u supermarketu a 600ml kosta .99 centi ali 2 centa se dodaju u oba slucaja). Posto ljudi u Sjevernoj Americi konzumiraju zaista gastronomske kolicine soda drinks mozete zamisliti koliko se para prikupi na racun reciklaze. E sada kome idu te pare ja zaista ne znam. Samo znam da pokusavam da recikliram sto vise mogu. Kada je moja porodica (nas cetvoro) pocela da reciklira prije 4-5 godina upolovili smo smece. Ja sam podstikla reciklazu i moji ukucani su se brzo navikli. Takodje u to vrijeme bilo je govora da ce vlada naseg grada da odredi limit koliko vreca smeca mozemo odloziti bez placanja nadoknade. Govorili su da cemo imati pravo na 2 vrece smeca sedmicno, sve iznad tog limita ce se naplacivati. Ne sjecam se tacno koliko su predlagali da se naplacuje ali znam da su ljudi bili uzasnuti time da placamo za to pored taksa za kuce koje su nam vise nego u drugim provincijama a primanja su nam manja. Uglavnom taj zakon nije donijet. Kada sam uzela njemacki u skoli jedna djevojka iz njemacke nam je predavala. Bila je prosto zapanjena primitivnim nacinom
skupljanja materijala za reciklazu u Kanadi i naravno po njenom misljenju veoma niskom odazovu za reciklazu od samih gradjana. Medjutim reciklaza je veliki biznis ovdje jer sama cinjenica da se naplacuju ova 2 centa za svaku plasticnu flasu znaci da ce neko dobiti ta 2 centa. Moguce je da su cak privatnici ti koji skupljaju to sve i zato obicni gradjani nisu informisani o standovima za otkup materijala za reciklazu. Tako da nemojte da mislite da smo mi kao narod najgori i ne kulturni nego kao sto je neko vec predlozio organizuj te taj stand pa neka svako ko donosi materijal za reciklazu ima svoj racun pa neka akumulira tu pare. Ne mora to biti u vidu tona papira i plastike ali poslije 2 godine ili vise jedna porodica umjesto na smece moze da odlozi mozda pola tone materijala u taj stand. Znaci kada racunica postoji taj problem ce naci sam sebi rjesenje.

U Srbiji već 5 godina postoji fabrika za otkup i reciklažu termoskupljajuće folije i PET ambalaže, ujedno fabrika proizvodi sopstvene mašine za mlevenje i presovanje otpada. Opširnije na http://www.brzanplast.com .

Pun mi je plakar staklene ambalaže, ali neću tek tako da ih pobacam kad nemamo kontejnere namenjene takvoj ambalaži. Jedno vreme smo ih imali i ja čekam da se ponovo postave. A stara hartija? Plastične kese? Zar ne bi svako domaćinstvo trebalo da preuzme u svoje ruke brigu o ovim otpacima?To je najbolje.

U informatickom drustvu kakvo je srpsko, kretati u kampanju web sajtom je idiotizam. Ovde su i dalje TV i RADIO mnogo bitniji mediji, ali neke to uopste nije briga, sajt je jeftiniji.

Zivim daleko od Srbije alisam prijatno iznenadjena da nasi ljudi znaju kakose resava problem koriscene anbalaze samo izgleda neznaju oni koi su placeni da rese taj problem.Jedino resenje je depozitni ili kauciski sistem. Sve ostalo su price za malu decu koe idu na ruku velikim prizvodjacima ciji jedini cilj je profit a stanovnistvo neka snosi troskove komunalnih preduzeca.
PET ambalaza gabaritno cini od 40% do 60% odpada. U Srbiji se baci 100 tona PETa dnevno.