"Pisana presuda za Ibarsku što pre"

A kako bi bilo da Vuk Draskovic uputi zvanicni poziv da se ova optuznica povuce i da zrtve i ubice krenu u ljepsu buducnost i zauvjek zakopaju ratne sjekire. To isto je juce, zatrazio od Bosne i Hercegovine, da zaboravi Srebrenicu i jos 200,000 zrtava i povuce optuznicu protiv Srbije. Pa evo, neka pokaze sada na vlastitom primjeru kako to izgleda.

Predmet u vezi sa Ibarskom magistralom je obiman i komplikovan. Međutim, ovo nije jedinstven slučaj gde se na pisani primerak izrečene presude čeka dugo. Naime, po mom mišljenju sudije i tužioci na ovaj način bojkotuju državu i izražavaju nezadovoljstvo, koja o njima ne brine, kao i zakazivanjem ročišta u razmaku čak i do šest meseci. Znate, ograničavajući faktor za normalan rad pravosuđa je nedostatak novca, ne samo za zarade dostojne čoveka, nego i za papir, trake za mašine, spajalice i ostalo što prati rad. Posebno naglašavam da su sredstva predviđena Predlogom budžeta za 2006. godinu, namenjena pravosuđu smanjena za više od milijardu i po dinara. Nedostatak sredstava je ograničavajući faktor i velika prepreka za normalan rad sudova. Za izradu presude potrebno je, pored diktafona koji radi, trakice na koju se snima, prostora gde će to da se radi, i smirenost i pribranost obrađivača. Ako sudija posle ovako izrečene presude treba da izađe iz zgrade i gradskim prevozom se odveze do kuće, a pre posla je morao da broji novac deci za doručak (koji neretko nema), onda on nikako ne može da bude usredsređen na presudu koju radi. Ovo ne pišem da bih opravdala sudiju Mišića, već kao informaciju koliko je ovoj državi stalo do pravosuđa kao dela koji bi trebalo da učini građane pravno sigurnima. Pravosuđe je ekonomski unakaženo i nikada kao do sada nije bilo potčinjeno.

Gde je taj predsednik Okružnog suda i gde je gospođa Škero ovih "kratkih" četiri meseca? To je samo u Srbiji moguće. Juče svi mediji prenose stav pomenute gospođe da bez pisanog zahteva oštećenih ona neće da istražuje zašto presuda nije već napisana da bi samo dan kasnije tobože "brižno" tražila izjašnjenje predsednika Okružnog suda i sudije. A pitam ja gospođu Škero: šta bi bilo da Vuk Drašković nije reagovao? Najveća je sramota što se iz dela BIA-e do neba diže galama kada izjave povodom zločina daje Vuk, a svi zaboravljaju šta su taj čovek i porodice svirepo pobijenih istrepeli u borbi da najpre skupe dokaze o zločinu koji je počinila Miloševićeva tajna policija još dok je bivši diktator bio na vlasti, pa da onda pred zakon dovede ubice koje su u međuvremenu napravile dil sa novom, demokratskom vlašću. Brojni tužioci, sudije, advokati "brinu" da se ni najmanje ne pogazi pravo osumnjičenih za strašan zločin, a niko ne brine o tome šta osećaju četiri porodice koje su ostale bez najmilijih. Na kraju, sramni postupci ljudi koji treba da sude po pravdi a ne da štite ubice i zadaju nove rane porodicama ubijenih, bahato gaženje i Zakona i svih pravila samo su dokaz da Srbija još uvek nije iskoračila iz ZLA čiji su ključari bili Slobodan Milošević i Mirjana Marković.

Da Vuk Drašković nije reagovao sudija Mišić bi možda još par meseci "pisao" presudu. Ovakvo neodgovorno ponašanje sudije i ne treba da čudi s obzirom da je izricanjem presude sve učinio da amnestira ili minimizira kazne optuženima. Tako, po njemu Legija je komandovao Radomiru Markoviću, Radonjić je tek tako organizovao dvadesetčetvorosatno praćenje i prisluškivanje Vuka Draškovića, komandant JSO i pripadnici JSO počinili višestruko ubistvo ali "neobavešteni bezbednjak JSO Bracanović gotovo i da pojma nije imao o tome. Sudija "izmislio" nepostojeći "vremenski vakuum"... E, to je moguće samo u Srbiji!
Vrhovni sud čekaće valjda još dve godine da dobije žalbu državnog tužioca, ako Mišić i do tada ispiše svoju presudu.
Ovo je poruka da se još uvek za zločin, i to strašan zločin u organizaciji države, ne odgovara!
Da li neko veruje da sa ovakvim pravosuđem Srbija može ući u Evropu?!

A kako bi bilo da Vuk Draskovic uputi zvanicni poziv da se ova optuznica povuce i da zrtve i ubice krenu u ljepsu buducnost i zauvjek zakopaju ratne sjekire. To isto je juce, zatrazio od Bosne i Hercegovine, da zaboravi Srebrenicu i jos 200,000 zrtava i povuce optuznicu protiv Srbije. Pa evo, neka pokaze sada na vlastitom primjeru kako to izgleda.

Predmet u vezi sa Ibarskom magistralom je obiman i komplikovan. Međutim, ovo nije jedinstven slučaj gde se na pisani primerak izrečene presude čeka dugo. Naime, po mom mišljenju sudije i tužioci na ovaj način bojkotuju državu i izražavaju nezadovoljstvo, koja o njima ne brine, kao i zakazivanjem ročišta u razmaku čak i do šest meseci. Znate, ograničavajući faktor za normalan rad pravosuđa je nedostatak novca, ne samo za zarade dostojne čoveka, nego i za papir, trake za mašine, spajalice i ostalo što prati rad. Posebno naglašavam da su sredstva predviđena Predlogom budžeta za 2006. godinu, namenjena pravosuđu smanjena za više od milijardu i po dinara. Nedostatak sredstava je ograničavajući faktor i velika prepreka za normalan rad sudova. Za izradu presude potrebno je, pored diktafona koji radi, trakice na koju se snima, prostora gde će to da se radi, i smirenost i pribranost obrađivača. Ako sudija posle ovako izrečene presude treba da izađe iz zgrade i gradskim prevozom se odveze do kuće, a pre posla je morao da broji novac deci za doručak (koji neretko nema), onda on nikako ne može da bude usredsređen na presudu koju radi. Ovo ne pišem da bih opravdala sudiju Mišića, već kao informaciju koliko je ovoj državi stalo do pravosuđa kao dela koji bi trebalo da učini građane pravno sigurnima. Pravosuđe je ekonomski unakaženo i nikada kao do sada nije bilo potčinjeno.

Gde je taj predsednik Okružnog suda i gde je gospođa Škero ovih "kratkih" četiri meseca? To je samo u Srbiji moguće. Juče svi mediji prenose stav pomenute gospođe da bez pisanog zahteva oštećenih ona neće da istražuje zašto presuda nije već napisana da bi samo dan kasnije tobože "brižno" tražila izjašnjenje predsednika Okružnog suda i sudije. A pitam ja gospođu Škero: šta bi bilo da Vuk Drašković nije reagovao? Najveća je sramota što se iz dela BIA-e do neba diže galama kada izjave povodom zločina daje Vuk, a svi zaboravljaju šta su taj čovek i porodice svirepo pobijenih istrepeli u borbi da najpre skupe dokaze o zločinu koji je počinila Miloševićeva tajna policija još dok je bivši diktator bio na vlasti, pa da onda pred zakon dovede ubice koje su u međuvremenu napravile dil sa novom, demokratskom vlašću. Brojni tužioci, sudije, advokati "brinu" da se ni najmanje ne pogazi pravo osumnjičenih za strašan zločin, a niko ne brine o tome šta osećaju četiri porodice koje su ostale bez najmilijih. Na kraju, sramni postupci ljudi koji treba da sude po pravdi a ne da štite ubice i zadaju nove rane porodicama ubijenih, bahato gaženje i Zakona i svih pravila samo su dokaz da Srbija još uvek nije iskoračila iz ZLA čiji su ključari bili Slobodan Milošević i Mirjana Marković.

Da Vuk Drašković nije reagovao sudija Mišić bi možda još par meseci "pisao" presudu. Ovakvo neodgovorno ponašanje sudije i ne treba da čudi s obzirom da je izricanjem presude sve učinio da amnestira ili minimizira kazne optuženima. Tako, po njemu Legija je komandovao Radomiru Markoviću, Radonjić je tek tako organizovao dvadesetčetvorosatno praćenje i prisluškivanje Vuka Draškovića, komandant JSO i pripadnici JSO počinili višestruko ubistvo ali "neobavešteni bezbednjak JSO Bracanović gotovo i da pojma nije imao o tome. Sudija "izmislio" nepostojeći "vremenski vakuum"... E, to je moguće samo u Srbiji!
Vrhovni sud čekaće valjda još dve godine da dobije žalbu državnog tužioca, ako Mišić i do tada ispiše svoju presudu.
Ovo je poruka da se još uvek za zločin, i to strašan zločin u organizaciji države, ne odgovara!
Da li neko veruje da sa ovakvim pravosuđem Srbija može ući u Evropu?!