Tadić: Smiriti strasti u Zajednici

Bila bih mnogo srecnija da nam politika i strategija budu blizi realnosti,a da manje lice na ono "snila baba sta bi rada bila".
Koja cena mora da se plati za zajednicku drzavu SCG i koliko ljudskih zivota kosta zadrzavanje Kosova?
Onaj ko je sam voljan i zivot da polozi i sve drugo sto ima za takve ideje,molim,ali ne bih da me bez pitanja uvlaci u takvu avanturu.

Sada tek vidim da sam politički diletant, iako sam dovoljno mator, a i prošao sam sve naše nevolje, kad sam glasao za Tadića!! On me stvarno "oduševljava" svojim
izjavama!Naročito mi se dopada ona o "očuvanju državne zajednice iz funkcionalnih a ne istorijskih razloga"...Pa gospodine predsedniče kažite vi nama, diletantima, šta to funkcioniše u toj zajednici?
Pa i ptice znaju da ništa ne funkcioniše, a kako vreme ide
sve manje će i funkcionisati!
Što se Kosova tiče izjava je u redu za domaću "radinost"ali ne vidim načina kako sprečiti nezavisnost?Mislim da su šanse za tu opciju izgubljene
(definitivno) sa dolaskom SM-a na vlast, potpomognut najvećim srpskim nacionalistima!Jedino je njegova ocena Vlade u redu, ali tu je Vladu izabrao ovaj narod, kao nekada i Vlade SM-a. To je naš usud...

ranije sam se cudio zasto je tako pametnog, i uljudnog politicara Djindjic uvek drzao u trecem redu. A onda sam sve video, a i cuo otkako je postao predsednik. Pa Toma Nikolic da je postao predsednik DS-a ne bi mogao ovako da je upropasti. Neka si Tadicu tata i njegovi pajdani vode politiku, a medijski analiticari prave raspored i govore, i sve ce da si bude. Mislim da nema potrebe analizirati sta je rekao, posto on odavno nema svoje stavove i misljenje.

Dakle, i gospodin Predsednik se i dalje zalaze za jaram u kohabitaciji sa istomisljenicima. Samo da nam ostane Crna Gora na vratu, inace sta bi nam nasi visoki rukovodioci na platnom spisku drzave zajednice ako se otkine i ta paucina? Uf, sto se neprijatno oseca u Srbiji.

Nazalost ni post 5.oktobarski politicari nemaju validne programe i planove kako rijesiti ne samo problem Kosova, nego i tenzije sa Crnom Gorom, koja kako vidimo hoce secesiju. Srbiji naravno nije lako sto ce Kosovo otici (a otislo je) pa vjerovatno i Crna Gora, medjutim, u potiljku glave, gdje vlada zdrav razum, vlada nestrpljenje da se ove stvari samo rijese, i da odu i to Kosovo i ta Crna Gora. Dakle non-stop se radi o ekstremnim rjesenjima: hladno-vruce, crno-bijelo, i sto je najveca opasnost da, posto srpsko gradjanstvo i politicari nisu navikli na nijanse, ne padnu u kosmar kada se slicne situacije pocnu pojavljivati na jugu Srbije i u Vojvodini. Svima je jasno, a to znaci i Amerikancima koji su nas bombardovali, da su Srbi najveci gubitnici ex-ratova, i da ce non-stop biti u takvoj poziciji dok se ne zapitaju kako to da drugi uspijevaju da ih prevare i otmu im teritoriju i s tim i njihove gradjane na tim teritorijama, a da su oni non stop, kao gubitnici, u poziciji onoga ko nije u pravu. Kada budu razlucili ovu dilemu a ne pomute je sa nebeskom nepravdom, ne samo da ce im biti jasno, nego ce se nesto veoma bitno dogoditi u njihovom psiholoskom razvoju.

Ne razumem šta ko može da ima protiv ove izjave predsednika Tadića. Veoma dobar poziv za dijalog Srbije i Crne Gore, a Kosovo jeste deo Srbije i oni koji sada mudruju u stilu šta će nama Kosovo razmišljaju od danas do sutra. Ni slučajno se ne sme dati niti jedan deo teritorije. To nije pitanje za stranačka prepucavanja, to je deo države, koja nije u vlasništvu niti jednog političara. Mislim da je od predsednika došla veoma dobra inicijativa kada je u pitanju poziv Rugovi.

Mislim da je prošlo vreme razmišljanja o suverenitetu i teritoriji ove zemlje. Kosovo je skoro sigurno otišlo. Crna Gora isto neće zauvek ostati deo zajednice. Zašto onda i dalje trošimo toliko energije na te dve stavke? Imamo mnogo većih problema u zemlji i moje mišljenje je da oni trebaju da predstavljaju prioritet. I da budem iskren, ne zanima me kakvo će da bude rešenje statusa Kosova pa i Crne Gore, važno mi je samo da dodjemo do tog rešenja što brže, da bi skrenuli pažnju na mnogo bitnije stvari.
Po ko zna koji put u istoriji, tapkamo u mestu.

Bila bih mnogo srecnija da nam politika i strategija budu blizi realnosti,a da manje lice na ono "snila baba sta bi rada bila".
Koja cena mora da se plati za zajednicku drzavu SCG i koliko ljudskih zivota kosta zadrzavanje Kosova?
Onaj ko je sam voljan i zivot da polozi i sve drugo sto ima za takve ideje,molim,ali ne bih da me bez pitanja uvlaci u takvu avanturu.

Sada tek vidim da sam politički diletant, iako sam dovoljno mator, a i prošao sam sve naše nevolje, kad sam glasao za Tadića!! On me stvarno "oduševljava" svojim
izjavama!Naročito mi se dopada ona o "očuvanju državne zajednice iz funkcionalnih a ne istorijskih razloga"...Pa gospodine predsedniče kažite vi nama, diletantima, šta to funkcioniše u toj zajednici?
Pa i ptice znaju da ništa ne funkcioniše, a kako vreme ide
sve manje će i funkcionisati!
Što se Kosova tiče izjava je u redu za domaću "radinost"ali ne vidim načina kako sprečiti nezavisnost?Mislim da su šanse za tu opciju izgubljene
(definitivno) sa dolaskom SM-a na vlast, potpomognut najvećim srpskim nacionalistima!Jedino je njegova ocena Vlade u redu, ali tu je Vladu izabrao ovaj narod, kao nekada i Vlade SM-a. To je naš usud...

ranije sam se cudio zasto je tako pametnog, i uljudnog politicara Djindjic uvek drzao u trecem redu. A onda sam sve video, a i cuo otkako je postao predsednik. Pa Toma Nikolic da je postao predsednik DS-a ne bi mogao ovako da je upropasti. Neka si Tadicu tata i njegovi pajdani vode politiku, a medijski analiticari prave raspored i govore, i sve ce da si bude. Mislim da nema potrebe analizirati sta je rekao, posto on odavno nema svoje stavove i misljenje.

Dakle, i gospodin Predsednik se i dalje zalaze za jaram u kohabitaciji sa istomisljenicima. Samo da nam ostane Crna Gora na vratu, inace sta bi nam nasi visoki rukovodioci na platnom spisku drzave zajednice ako se otkine i ta paucina? Uf, sto se neprijatno oseca u Srbiji.

Nazalost ni post 5.oktobarski politicari nemaju validne programe i planove kako rijesiti ne samo problem Kosova, nego i tenzije sa Crnom Gorom, koja kako vidimo hoce secesiju. Srbiji naravno nije lako sto ce Kosovo otici (a otislo je) pa vjerovatno i Crna Gora, medjutim, u potiljku glave, gdje vlada zdrav razum, vlada nestrpljenje da se ove stvari samo rijese, i da odu i to Kosovo i ta Crna Gora. Dakle non-stop se radi o ekstremnim rjesenjima: hladno-vruce, crno-bijelo, i sto je najveca opasnost da, posto srpsko gradjanstvo i politicari nisu navikli na nijanse, ne padnu u kosmar kada se slicne situacije pocnu pojavljivati na jugu Srbije i u Vojvodini. Svima je jasno, a to znaci i Amerikancima koji su nas bombardovali, da su Srbi najveci gubitnici ex-ratova, i da ce non-stop biti u takvoj poziciji dok se ne zapitaju kako to da drugi uspijevaju da ih prevare i otmu im teritoriju i s tim i njihove gradjane na tim teritorijama, a da su oni non stop, kao gubitnici, u poziciji onoga ko nije u pravu. Kada budu razlucili ovu dilemu a ne pomute je sa nebeskom nepravdom, ne samo da ce im biti jasno, nego ce se nesto veoma bitno dogoditi u njihovom psiholoskom razvoju.

Ne razumem šta ko može da ima protiv ove izjave predsednika Tadića. Veoma dobar poziv za dijalog Srbije i Crne Gore, a Kosovo jeste deo Srbije i oni koji sada mudruju u stilu šta će nama Kosovo razmišljaju od danas do sutra. Ni slučajno se ne sme dati niti jedan deo teritorije. To nije pitanje za stranačka prepucavanja, to je deo države, koja nije u vlasništvu niti jednog političara. Mislim da je od predsednika došla veoma dobra inicijativa kada je u pitanju poziv Rugovi.

Mislim da je prošlo vreme razmišljanja o suverenitetu i teritoriji ove zemlje. Kosovo je skoro sigurno otišlo. Crna Gora isto neće zauvek ostati deo zajednice. Zašto onda i dalje trošimo toliko energije na te dve stavke? Imamo mnogo većih problema u zemlji i moje mišljenje je da oni trebaju da predstavljaju prioritet. I da budem iskren, ne zanima me kakvo će da bude rešenje statusa Kosova pa i Crne Gore, važno mi je samo da dodjemo do tog rešenja što brže, da bi skrenuli pažnju na mnogo bitnije stvari.
Po ko zna koji put u istoriji, tapkamo u mestu.