Godišnjica ubistva Ivana Stambolića

Ivan Stambolic kao covek ne sme ostati zaboravljen. Ne sme se zaboraviti kako je nestao i ko je odgovoran.
Bio je reformista, spreman da prihvati politicke realnosti, da se bori za svoje ideje ali i da ostane covek, ne zaslepljen vlascu.

Da li je moguće da više niko ne reaguje, nema komentar, ne misli o tome?!
Ivan je platio glavom. Neka počiva u miru.

Kako je moguće da Milošević ne dobije zasluženu zatvorsku kaznu za naručivanje ubistva, obzirom da ga je Sud identifikovao za to krivično delo? Prema tome sudski proces nije završen proglašenjem krivice za neposredne počinioce i organizatore.

Mozda bi na danasnjem svedocenju Vojvode Seselja trebalo da tiuzilastvo u Hagu posveti malo paznje i metodioma eliminacije protivnika koje je primenjivao Milosevic.

Nalogodavci ubojstva g. Ivana Stambolica moraju biti privedeni pravdi.
Veoma cesto se sjetim toga gospodina koji je imamo na umu drugaciji, mirnodopski civilizacijski put Srbije u buducnost, umjesto onog krvavog i genocidnog kojim su isli oni koji su i Stambolicu dosli glave.
G. Stambolic je bio dokazani prijatelj Bosne i Bosanaca, a to je pokazao i dokazao dokazao u najteze vrijeme - kako svojim javnim stavom, tako i posjetom Sarajevu za vrijeme opsade.
Mi Bosanci/Bosnjaci ne zaboravljamo svoje prijatelje kakav je bio g. Ivan Stampolic.
Slava mu i hvala mu!

Slava Ivanu Stambolicu, a nama ostaje da se stidimo sto nakon svega na ovu vest ima neuporedivo manje komentara nego na Kostunicino i Orlicevo spletkarenje.

Druga Ivana Stambolica upoznao sam licno dok sam bio u nekim gradskim komisijama SKJ. Vazilo je za njega da je drugar, posten, radnicko-klasno oprdeljen, limitiranih politickih mogucnosti, nije bio visoko obrazovani intelektualac vec vise dovoljno obrazovani pragmaticar za partijske poslove, na vreme otisao iz politike kada je video da je izigran od onih kojima je verovao, i nikakvu pretnju nije mogao da predstavlja osionom Milosevicu kao protivkahdidat na izborima - jer je vec bio gotovo zaboravljeni komunista bez krvavih tragova iza sebe. Cak ne mogu da verujem da je kao pragmatican covek sa iskustvom i zeleo da se kandiduje - a ipak je ubijen. Ja duboko verujem da Milosevic nikada nije mogao da zaboravi da ga je upravo Stambolic promovisao u politicara - a ne politicki pedigre nadobudne Mire Markovic . Diktatori ne vole da nikome budu duzni koji pamte njih po narodnoj "znam te, pusko, kad si pistolj bila". Ali nesto ne razumem: zasto se niko, ali vise niko ne interesuje zbog cega je ubijen ministar vojni drug Bulatovic i ko ga ubi.

Ivan Stambolic kao covek ne sme ostati zaboravljen. Ne sme se zaboraviti kako je nestao i ko je odgovoran.
Bio je reformista, spreman da prihvati politicke realnosti, da se bori za svoje ideje ali i da ostane covek, ne zaslepljen vlascu.

Da li je moguće da više niko ne reaguje, nema komentar, ne misli o tome?!
Ivan je platio glavom. Neka počiva u miru.

Kako je moguće da Milošević ne dobije zasluženu zatvorsku kaznu za naručivanje ubistva, obzirom da ga je Sud identifikovao za to krivično delo? Prema tome sudski proces nije završen proglašenjem krivice za neposredne počinioce i organizatore.

Mozda bi na danasnjem svedocenju Vojvode Seselja trebalo da tiuzilastvo u Hagu posveti malo paznje i metodioma eliminacije protivnika koje je primenjivao Milosevic.

Nalogodavci ubojstva g. Ivana Stambolica moraju biti privedeni pravdi.
Veoma cesto se sjetim toga gospodina koji je imamo na umu drugaciji, mirnodopski civilizacijski put Srbije u buducnost, umjesto onog krvavog i genocidnog kojim su isli oni koji su i Stambolicu dosli glave.
G. Stambolic je bio dokazani prijatelj Bosne i Bosanaca, a to je pokazao i dokazao dokazao u najteze vrijeme - kako svojim javnim stavom, tako i posjetom Sarajevu za vrijeme opsade.
Mi Bosanci/Bosnjaci ne zaboravljamo svoje prijatelje kakav je bio g. Ivan Stampolic.
Slava mu i hvala mu!

Slava Ivanu Stambolicu, a nama ostaje da se stidimo sto nakon svega na ovu vest ima neuporedivo manje komentara nego na Kostunicino i Orlicevo spletkarenje.

Druga Ivana Stambolica upoznao sam licno dok sam bio u nekim gradskim komisijama SKJ. Vazilo je za njega da je drugar, posten, radnicko-klasno oprdeljen, limitiranih politickih mogucnosti, nije bio visoko obrazovani intelektualac vec vise dovoljno obrazovani pragmaticar za partijske poslove, na vreme otisao iz politike kada je video da je izigran od onih kojima je verovao, i nikakvu pretnju nije mogao da predstavlja osionom Milosevicu kao protivkahdidat na izborima - jer je vec bio gotovo zaboravljeni komunista bez krvavih tragova iza sebe. Cak ne mogu da verujem da je kao pragmatican covek sa iskustvom i zeleo da se kandiduje - a ipak je ubijen. Ja duboko verujem da Milosevic nikada nije mogao da zaboravi da ga je upravo Stambolic promovisao u politicara - a ne politicki pedigre nadobudne Mire Markovic . Diktatori ne vole da nikome budu duzni koji pamte njih po narodnoj "znam te, pusko, kad si pistolj bila". Ali nesto ne razumem: zasto se niko, ali vise niko ne interesuje zbog cega je ubijen ministar vojni drug Bulatovic i ko ga ubi.