PKS: Loš privredni ambijent

U Srbiju neće niko da ulaže, pre svega zbog toga što nemamo dobru zakonsku podlogu za ulaganje. Hvale se zakonima koje imamo na papiru a kada ih treba primeniti onda to ide teško. Formalno, uslovi postoje - suštinski ništa se nije izmenilo. Niko neće da rizikuje i svoj kapital ulaže u zemlju u kojoj nema odgovornosti i gde se cene samo oni koji bez muke i lako dolaze do kapitala.

O čemu se ovde radi? Poslednja dva pasusa njegovog ( Milosavljevićevog )izveštaja naprosto su spisak pozetivnih podataka po svim kriterijumima privređivanja a onakav naslov. Izgleda da se predsednik ( komore ?) malo zabunio.

Ne treba biti veliki mudrac pa zakljuciti zasto se Srbija zaglibila, i zasto ponovo ekonomski tone. Razmisljajmo logicno: Ko stoji iza Kostunice, Dinkica i Labusa? Da li tim tajkunima danas odgovara ulazak velikih svetskih firmi? Ne danas, ali kada pokupuju sve sto mogu u Srbiji, e tek onda ce stvarati ambijent za investicije i prodavati im to sto danas kupuju za mnogo vece pare! Da li Te tajkune zabrinjava inflacija? Ne naravno, sto preduzeca vise grcaju, to im cena na trzistu vise pada, i tako dalje, i tako dalje...Tipican ruski scenario, umesto Hodorkovskog i Abramovica, ovde su Hamovic, Miskovic, Beko....ma sve ih znamo, ne treba trositi reci!

Predsednik PKS je bivsi ministar (dakle, opozicija sadasnjoj vladi) i stoga mora da joj oponira. Najbolje bi bilo kada bi nam neko izvana rekao kako nam je (na primer: zasto ne bi investirao kod nas ili zasto jeste to uradio).

Kako je moguce da je situacija katastrofalna, a da izvoz poraste za 53 posto? I da sada imamo manje-vise ujednacenu trgovinsku razmenu sa Italijom, ne narocito veliki deficit sa Nemackom, suficit sa svim zemljama u okruzenju...
Nas jedini problem je uvoz nafte i gasa, zbog cega je i deficit sa Rusijom ogroman, a zbog cena nafte nam skace i inflacija.
Problem koji muci Komoru je sto finansijska disciplina ne odgovara nasim "istaknutim privrednicima", koji su svoje bogatstvo stekli ne placajuci porez i prevaljujuci svoje gubitke na drzavna preduzeca koja su opeljesili da bi formirali svoje privatne firme. Svako zan da bude uspesan, kad ako napravi profit, to zadrzi za sebe, a ako ostvari gubitak, to se pripise nekom drugom. Nasa je tragedija sto ih nismo sve strpali u zatvor, a ne da nam oni sad izigravaju uspesne privrednike.

Kako moze da bude los privredni ambijent, a strane banke su tuku da kupe banke u Srbiji i placaju cene i po 3.5 puta vece od pocetnih?
Valjda procenjuju da ce ovde biti slom privrede?

Ma da, ne treba da se privatizuju EPS, NIS i slicna javna preduzeca, nego treba da se krade u njima kao do sad. I da se povecavaju cene struje i goriva, a da oni imaju desetine hiljada zaposlenih sa najvecim platama u Srbiji. I da NIS sada otvara fabriku kisele vode? Svasta!
Kakva njegova brza privatizacija, pet godina posle otpocinjanja reformi?

Osnovni kriterijum razvoja privrede na određenom prostoru omeđenom istom zakonskom regulativom i jedinstvenim tržištem odn. države mora biti to da se ta ista država ne sme ponašati kao privrednik odn. konkurent nego kao neko ko u okvirima zakonske regulative stvara što povoljniju atmosferu za razvoj preduzetnistva i konkurencije. Ono što je nezasluženo u našim okvirima prošlo skoro nezapaženo je savetovanje koje je organizovala Sv. Banka a povodom problema i rizika koji se pojavljuju na tržištu Srbije. Najnegativnija ocena u svemu tome je data radu pravosuđa u smislu prosečne dužine trajanja procesa a zatim i zakonodavcu zbog važenja Zakona o izvršnom postupku koji i dalje u velikom svom delu favorizuje dužnika u odnosu na poverioca.
S druge strane većina kapaciteta domaće privrede je i dalje usmerena na zadovoljavanje domaćih potreba i ne postoji na pravi način osmišljen i razrađen plan državnih organa i institu. u pogledu stimulisanja tog vida prezentacije i plasmana.
Na kraju je takođe bitno da se sva vizija i države a i samih privrednika najčešće završava u okvirima tekuće ili eventualno naredne god. što ne može doneti realne i pozitivne rezultate na duži period a na čemu se u svakom slučaju bazira stalno napredovanje ekonomskih sistema.

U Srbiju neće niko da ulaže, pre svega zbog toga što nemamo dobru zakonsku podlogu za ulaganje. Hvale se zakonima koje imamo na papiru a kada ih treba primeniti onda to ide teško. Formalno, uslovi postoje - suštinski ništa se nije izmenilo. Niko neće da rizikuje i svoj kapital ulaže u zemlju u kojoj nema odgovornosti i gde se cene samo oni koji bez muke i lako dolaze do kapitala.

O čemu se ovde radi? Poslednja dva pasusa njegovog ( Milosavljevićevog )izveštaja naprosto su spisak pozetivnih podataka po svim kriterijumima privređivanja a onakav naslov. Izgleda da se predsednik ( komore ?) malo zabunio.

Ne treba biti veliki mudrac pa zakljuciti zasto se Srbija zaglibila, i zasto ponovo ekonomski tone. Razmisljajmo logicno: Ko stoji iza Kostunice, Dinkica i Labusa? Da li tim tajkunima danas odgovara ulazak velikih svetskih firmi? Ne danas, ali kada pokupuju sve sto mogu u Srbiji, e tek onda ce stvarati ambijent za investicije i prodavati im to sto danas kupuju za mnogo vece pare! Da li Te tajkune zabrinjava inflacija? Ne naravno, sto preduzeca vise grcaju, to im cena na trzistu vise pada, i tako dalje, i tako dalje...Tipican ruski scenario, umesto Hodorkovskog i Abramovica, ovde su Hamovic, Miskovic, Beko....ma sve ih znamo, ne treba trositi reci!

Predsednik PKS je bivsi ministar (dakle, opozicija sadasnjoj vladi) i stoga mora da joj oponira. Najbolje bi bilo kada bi nam neko izvana rekao kako nam je (na primer: zasto ne bi investirao kod nas ili zasto jeste to uradio).

Kako je moguce da je situacija katastrofalna, a da izvoz poraste za 53 posto? I da sada imamo manje-vise ujednacenu trgovinsku razmenu sa Italijom, ne narocito veliki deficit sa Nemackom, suficit sa svim zemljama u okruzenju...
Nas jedini problem je uvoz nafte i gasa, zbog cega je i deficit sa Rusijom ogroman, a zbog cena nafte nam skace i inflacija.
Problem koji muci Komoru je sto finansijska disciplina ne odgovara nasim "istaknutim privrednicima", koji su svoje bogatstvo stekli ne placajuci porez i prevaljujuci svoje gubitke na drzavna preduzeca koja su opeljesili da bi formirali svoje privatne firme. Svako zan da bude uspesan, kad ako napravi profit, to zadrzi za sebe, a ako ostvari gubitak, to se pripise nekom drugom. Nasa je tragedija sto ih nismo sve strpali u zatvor, a ne da nam oni sad izigravaju uspesne privrednike.

Kako moze da bude los privredni ambijent, a strane banke su tuku da kupe banke u Srbiji i placaju cene i po 3.5 puta vece od pocetnih?
Valjda procenjuju da ce ovde biti slom privrede?

Ma da, ne treba da se privatizuju EPS, NIS i slicna javna preduzeca, nego treba da se krade u njima kao do sad. I da se povecavaju cene struje i goriva, a da oni imaju desetine hiljada zaposlenih sa najvecim platama u Srbiji. I da NIS sada otvara fabriku kisele vode? Svasta!
Kakva njegova brza privatizacija, pet godina posle otpocinjanja reformi?

Osnovni kriterijum razvoja privrede na određenom prostoru omeđenom istom zakonskom regulativom i jedinstvenim tržištem odn. države mora biti to da se ta ista država ne sme ponašati kao privrednik odn. konkurent nego kao neko ko u okvirima zakonske regulative stvara što povoljniju atmosferu za razvoj preduzetnistva i konkurencije. Ono što je nezasluženo u našim okvirima prošlo skoro nezapaženo je savetovanje koje je organizovala Sv. Banka a povodom problema i rizika koji se pojavljuju na tržištu Srbije. Najnegativnija ocena u svemu tome je data radu pravosuđa u smislu prosečne dužine trajanja procesa a zatim i zakonodavcu zbog važenja Zakona o izvršnom postupku koji i dalje u velikom svom delu favorizuje dužnika u odnosu na poverioca.
S druge strane većina kapaciteta domaće privrede je i dalje usmerena na zadovoljavanje domaćih potreba i ne postoji na pravi način osmišljen i razrađen plan državnih organa i institu. u pogledu stimulisanja tog vida prezentacije i plasmana.
Na kraju je takođe bitno da se sva vizija i države a i samih privrednika najčešće završava u okvirima tekuće ili eventualno naredne god. što ne može doneti realne i pozitivne rezultate na duži period a na čemu se u svakom slučaju bazira stalno napredovanje ekonomskih sistema.