Web vodič - Portugal

Uh....Lisboa...Vou ficar cá em Portugal até o fim de minha vida !

A sada malo o gastronomiji...
Polazna pretpostavka je: u Portugalu se jede dobro!
A sada cemo i videti zasto. Atlantik je tu sa svojim delikatesima, dok je i raznovrsno meso u upotrebi, divljac takodje.
Malo i statistike: Portugalci jedu oko tri puta vise ribe nego sto je EU prosek, ali i 60% populacije ima visok holesterol; znaci da se i skampi nalaze cesto na trpezi,
ali i kolaci za koje recepti ponekad pocinju sa "umutiti 60 jaja", pa onda nije ni cudan ovaj prethodni podatak.
Hleb je generalno dobar, a i proja (broa) im nije strana,
obozavaju maslac (manteiga), imaju par odlicnih supa/corbi (caldo verde, sopa de pedras,...), dobre sireve (citav spektar razlicitih),...
Inace, Portugalci su veoma osetljivi na ljuto, ne postoje prakticno ljuta jela (sem nize spomenutog sosa uz leitão), te stoga preporucujem da se uvek ide sa svojim ljutim papricicama ;)
Da ne bih pisao roman, dajem ovde par tipicnih jela, mojih favorita:

Meso:
*cozido à portuguesa (mesavina
raznih vrsta kuvanog mesa i kobasica);
*carne de porco à alentejana (divna kombinacija marinirane svinjetine i skoljki, tipicno za region Alentejo);
*secretos de porco preto (meso primitivne rase svinja, veoma ukusno);
*alheira (specijalitet sa severa, mesavina mesa, masnoce, zacina, hleba u kobasici; moze biti i od divljaci);
*francesinha (tipicno za region oko Porta);
*posta à mirandesa (biftek, tipicno za sever Trás-os-Montes);
*leitão (ovo su mali peceni prasici, poznatog ukusa, mada sos (molho) sa biberom koji
ide uz to je savrsen - oko Coimbra-e je odlicno);
*kobasice: chouriço, farinheira, morcela
(farinheira je bila novo iskustvo za mene,
kobacica sa dodatkom brasna, dok su morcele
sa dodatkom krvi i pirinca -
odlicno mesto za ove poslednje je Ribatejo, pa navise do severa).

Riba i morski plodovi:
*bakalar (bacalhão) na ~1000 nacina (mogu se videti i knjige recepata sa
slicnim brojkama, nezaobilazan je bacalhão com natas, zapecen sa krompirom i lukom u besamel sosu);
*sardinhas assadas (sardine na zaru, od juna do septembra su najbolje);
*arroz de tamboril (eng. monkfish);
*lampreia (u martu/aprilu ne treba propustiti ovu slatkovodnu ribu zmijolikog oblika, podseca na jegulju i kuva se zajedno sa pirincem u krvi; ukus je veoma jak i tako specifican, imperativ za gurmane);
*da zakljucim sa ovim delom, sva riba na zaru je veoma dobra (salmonete, pargo, robalo, dourada, cherne, corvina,...);
Sto se tice morskih plodova (mariscos), ideja je prosta (dosta maslinovog ulja, belog luka i svezeg lisca korijandera), a nezaobilazne su sledece stvari:
*arroz de marisco (pirinac od morskih plodova, obicno sa jastogom, krabom, skampima, skoljkama,...);
*açorda à algarvia (slicno kao prethodno, samo umesto pirinca imamo kasu od hleba);
*ameijoas i conquilhas (skoljke);
*percebes (cudnog izgleda, nalaze se prilepljeni na stenama, sisaju se, a imaju ukus okeana);
*arroz de lingueirão (opet cudne stvari savrsenog ukusa, tipicno za jug zemlje Algarve);
*papas de milho (jos jedno jelo tipicno za Algarve, kasa od kukuruznog brasna sa skoljkama i/ili skampima);
*od ostalih glavonozaca, hobotnica (polvo) u bilo kojoj formi je izvrsna, kao i sipe (choco) i lignje (lula).

Mislim da sam izneo dovoljno dokaza za onu tvrdnju sa pocetka!
O vinima, sirevima, slatkisima, i o raznim sitnim lepim stvarima neki drugi put, ili jos bolje,
dodjite pa isprobajte sami!

Dosta dobar tekst, naravno sa nekoliko nedostataka izazvanih prvenstveno kratkoshcu chlanka, ili nezainteresovanoshcu engleskih novinara za odredjene teme (kao shto je Milosh primetio za vize). S obzirom na neke nedostatke koje su prethodni chitaoci B92 primetili, dodao bih neke ispravke i dodatna pojashnjenja.
- ime te zemlje na srskom jeziku je Portugalija. Inache, sami Portugalci ime svoje zemlje chitaju kao "purtugal".
- bakshish u restoranima skoro nikad ne ide do 10% (Portuge su dosta tvrdi na tome), tako da, ako zaokruzite rachun na nekih 4-5% iznad, usrecicete konobara.
- bakshish taksistima je gotovo nepoznata kategorija, dovoljno je da rachun zaokruzite na ceo broj u evrima. Mada vam ni to ne bih preporuchio, jer ce vas on ionako unapred odrati, chim primeti da ste stranci (pogotovu ako dolazite sa aerodroma). PT taksiste inache deru i svoje sunarodnike chim primete da ne poznaju dovoljno dobro put do odredishta; chim udjete u taksi, taksista vas pita kojim biste putem vishe voleli da idete, i tu, ako ne pokazete dobro poznavanje kraja, sleduje vam obilazna voznja.
- nije uobichajeno (bar ja za svojih 12 godina u PT nisam video) da se obrok zaliva portoom (vinho do Porto), jer to "vino" po svom ukusu (uglavnom slatkast) i po koncentraciji alkohola (oko 20%) je neshto najblize onom shto mi poznajemo kao liker, te se porto uglavnom pije u manjim kolichinama i to pre ili posle jela. Ali zato postoji nebrojeno dosta dobrih crnih (moja preporuka) i belih vina koja ce zadovoljiti tu funkciju.
- @Vera, Portugalija i nije neshto svetski chuvena po svojim slikarima, a shto se tiche literature, tu bih, pored trojice vec nabrojanih, dodao i nobelovca Saramaga. Stara istorijska zdanja su uglavnom radili strani arhitekti, a od savremenih tu je bez konkurencije svakako, svetski chuveni Álvaro Siza Vieira, a njegov naslednik ce verovatno biti Manuel Salgado (stadio FC Porto).
- @Katarina BG, Portugalija nije mediteranska zemlja, a i stanovnici Lisabona sebe nazivaju Lisboetash zato shto se tako kaze "Lisabonac" na portugalskom. Shto se tiche najjeftinijih avio-karata, tu si u pravu, trenutno Alitalija preko Milana je najpovoljnija.
- shto se tiche fadu umetnika, situacija je sledeca: Mizija (Mizia) se uglavnom moze videti po Francuskoj i Nemachkoj, Mariza skita izmedju PT i UK, dok su Madredeush (Madredeus) uglavnom na svetskim turnejama. BTW, oni ni po chemu ne spadaju u fadu-stil, jedino ako prisustvo portugalske gitare u tom bendu automatski ne podrazumeva pripadnost fadu. Takodje, Duls Pontesh (Dulce Pontes) je pevachica zabavne muzike; verovatno si je zbog njene fantastichne obrade fado-evergreena "Canção do mar" ubrojala u fadu umetnike.
- sam fadu ima dosta varijacija: postoji "chisti fadu" (fado puro) koji uglavnom poznajemo po interpretacijama legendarne Amalije Rudrigesh (Amália Rodrigues). Tu, pevacha ili pevachicu, prate 2-3 sviracha (akustichna bas gitara i 2 portugalske gitare: solo i ritam). Ako imamo kompletan veliki orkestar u pratnji, to je vec "fado canção". Meni je najsimpatichniji (a i sve redji za videti) "ulichni" ili "ulicharski fadu" (fado vadio) gde se ulichnim svirachima fada u pevanju pridruzuju prolaznici. U stvari, to i nije pridruzivanje u smislu dueta, vec svaki pevach-prolaznik solo otpeva najchesce samo po jednu kompletnu pesmu. Tome je veoma slichan i "nadovezani fadu" (fado desgarrado) gde kraj pesme jednog pevacha zavrshava drugi koji dalje nastavlja svoju pesmu, onda na kraju te pesme uskache treci i tako dalje, sve dok ima zainteresovanih pevacha (ili dok muzichari ne baldishu). Prve dve vrste fada se mogu videti u specijalizovanim (i dosta skupim) kucama fada (u Lisabonu na Bairro Alto, recimo, ima ih nekoliko), ali to je dosta komercijalno (3-4 razlichita izvodjacha, koji vam u svojim pauzama nude da kupite njihove CD-ove, sve sa autogramom), dok se ove dve potonje podvrste uglavnom mogu naci (ako imate srece, strpljenja i dovoljno dugachak boravak u Lisabonu) na Alfami, i to u naizgled neuglednim kafanama-tashkama (tasca - neshto chemu najbolje stoji nash izraz "chadjava mehana"). Tu ce, po pravilu debela gazdarica tashke da zapochne neku pesmu (ali prvo svi gosti moraju da je mole i da neko vreme skandiraju njeno ime), pa ce da se nadoveze njena kcerka (ako imate srece) ili njen muz (ako nemate srece), onda poneki stalni gost, itd. Ako u jednom momentu zachujete neki glas da peva, a ne znate odakle, budite sigurni da je kuvarica preuzela pesmu i da trenutno brishe ruke ili i dalje secka luk, pre nego shto se iz kuhinje pridruzi orkestru. Shto se tiche samih tekstova koje pevaju, tu i nema nekog kvaliteta, uglavnom su neke tugaljive teme o proshlim vremenima, siromashtvu, nesrecnim ljubavima, protekloj mladosti. Lichno sam mnogo vishe cenio fadu dok nisam nauchio portugalski (:o), ali glavni kvalitet ovog muzichkog stila je izvrsna vokalna interpretacija, a ne lirika.

Detaljan clanak nema sta.Ali nedopustivo je zaboraviti pomenuti ostrva koja takodje pripadaju Portugalu.Sta je sa Madeirom i Azorskim ostrvima?Par meseci sam provela na Azorima i preporucujem ih svima koji imaju vremena i novca. Doci do tamo je komplikovano ,a ziveti
krasno.Egzotika stanuje i u EVROPI.Pozdrav

Docekala Novu 2005. u Lisabonu. Caroban grad, koji od prve sekunde osecas kao svoj. Imas osecaj potpune sigurnosti na svakom koraku i u svako doba dana. Stanovnici, koji sebe nazivaju Lisboetas u sebi imaju dovoljno otmenosti da ih postujes, a dovoljno topline da ti kao turisti pruze dobrodoslicu. Klima predivna - u januaru je bilo izmedju 15 i 18C, dok se palmice njisu na mediteranskom suncu.

Ako odete, obavezno posetite Sintru kako biste se na trenutak podsetili na bajke o princevima i princezama. Mislim da je za nase ljude najisplativije leteti Alitalijom preko Milana, sto je bez popusta oko 450 EUR (to je definitivno najveca stavka na tom putu), ali ko je srecan potrefice popust.Za smestaj vidite sami preko Interneta.

Srecan put!

Primetih u ovim uputstvima za pisanje komentara, kako nece objavljivati one vazane za prepucavanje. A to su bili i jedini komentari na koje sam naisla u ovom odeljku. Malo ko je stvarno napisao nesto dobro o ovoj posebnoj zemlji. Mala preporuka je, ako se ikad odlucite da posetite Lisabon, odvojite za to minimum 10 dana. Ja sam bila 5 i gorko zazalila, jer sam od jutra do mraka trcala okolo, ne bi li uspela sve da vidim i opet nisam uspela. Grad je caroban. Spoj moderne arhitekture i starih kucica izgleda prosto carobno. S jedne strane imate sajam, nepregledni most,a sa druge stare tramvaje koji jure po uskim, brdovitim ulicicama. Jedinstven dozivljaj. Ako se pak odlucite da koristite metro kao prevozno sredstvo, necete pogresiti. Toliko pojednostavljen, cist da se i nepismen covek moze snaci, za razliku od onih u Spaniji ili Francuskoj. Da ne pricam o onima u Nemackoj koji izgledaju savrseno, ali se covek prosto izgubi da li treba da ide dole ili gore, da bi nasao pravu platformu.
Za ljude ne znam koliko su ljubazni ili ne, mada ja nemam nekih losih iskustava.
Grad je ogroman, ali vecina ljudi zivi izvan samog grada, sto oni vec i ne smatraju Lisabonom, posto za svaki taj deo postoji poseban, drugaciji postanski broj, ili su meni barem tako objasnili. Toplo preporucujem odlazak do Cashcaisha, najzapadnije tacke u Evropi. Usput cete videti prelep kraj uz okean, a ako imate mogusnosti ne propustite jutarnju kafu u nekom od kafica na samoj obali oceana. Konobari tamo nista ne razumeju, ali su izuzetno ljubazni i trude se na svaki nacin da vam pomognu.
Da skratim malo, grad koji definitivno ne treba zaobici.

U delu o vizama, pogresan je podatak da je svima osim gradjanima EU i pomenute cetiri zemlje potrebna viza. Portugal je potpisnik Sengenskog sporazuma i tako svim zemljama kojima nije potrebna sengenska viza nije potrebna ni portugalska, jer je to ista stvar. Primeri iz susedstva bili bi Hrvatska, Rumunija, Bugarska itd.

Pre nego li shto nekog nazovesh glupakom, bilo bi dobro da prvo proverish u nekoj od enciklopedija kako se na srpskom zove ova zemlja (na internetu imash Wykipedia), i to mnogo pre tebe i mene. Po svoj prilici mi smo to ime nasledili josh od starih Latina (lat. Portugallia). U nashem okruzenju samo na hrvatskom (a sad i na bosanskom) se zove Portugal, dok svi slovenski narodi koriste izraz Portugalija (ili Portugalsko kao Chesi, Slovaci i Slovenci). Chak i Madjari i Grci koriste isti izraz kao i mi. Po gramatici korektan srpski izraz je Portugalija, svidjalo se to nekom ili ne. Izjava da se stanovnici Portugalije trebaju zvati Portugalijanci ne zasluzuje komentar. Toliko je smislena kao shto bi stanovnike Nemachke trebali zvati Nemachkanci, ili Madjare da zovemo Madjarskijanci. Kad vec budesh menjao nash pravopis po onome shto se u svetu trenutno vishe koristi, ne zaboravi da (pored vec spomenute Germanije i Hungarije) promenish ime Bechu u Vijena i Crnoj Gori u Monte Negro...

Citava stvar sa imenom Portugalija je jedna velika glupost. Naime, kad Portugalce budemo poceli da zovemo Portugalijancima, onda cu povuci ovo gore receno. Do tada, bolje da svi koristimo Portugal (uzgred, kao i skoro ceo svet) ne bili se tako ispravila stvar u sledecem pravopisu. Pozdrav iz jardim à beira-mar plantado!

Prijatelju @el bacalhão,
kao shto vec rekoh, rechi Portugalija i Portugalac po svoj prilici su odavno u srpskom jeziku kao korektni izrazi za dotichne pojmove, po svoj prilici chak i pre Vuka. A zashto je to tako, to cesh morati da pitash neke lingviste, u koje ne spadam, a sudeci po "ne bili" iz tvog prvog javljanja (ispravno je "ne bi li "), ne spadash ni ti.
U srpskom jeziku postoji niz zemalja chije ime je duze od imena svog naroda i sumnjam da postoji neko ko je u stanju da objasni za svaki sluchaj zashto je to bash tako (odnosno, zashto okolne narode ne zovemo Rumunijanci, Albanijanci, Rusijanci na osnovu tvoje analogije sa Portugalijanci). Bitno je da postoji pravopis koji kaze koji je izraz korektan, a ako nam se isti ne svidja, onda mozemo pokrenuti akciju da promenimo to pravilo, ali do usvajanja promene, pravilo treba da se poshtuje i to je bio jedini razlog shto sam spomenuo korektno ime zemlje, jer je u naslovu chlanka stajalo, i josh stoji, "Portugal". Prilikom prevodjenja chlanka sa engleskog, prevodilac nije obratio dovoljnu paznju, ili nije znao za korektan izraz.
Pa i sami Portugalci su od latinskog imena Portugallia hiljadu godina kasnije izveli svoj izraz Portugal, tako da meni nije jasno shta tu ima da bude nejasno. I ja Portugalce najcheshce zovem Portuge, jer je tako krace i brze (kao tebi Portugal umesto Portugalija), ali mi ne pada na um da zahtevam promenu pravopisa s tim u vezi.
Meni mnoge stvari iz Teorije Relativnosti nisu jasne, ali je ne nazivam "velikom gluposhcu".
Kad si vec spomenuo hrvatska imena nekih naroda, smatram da su oni sa svojom rechju "Brazilijanci" (stanovnici Brazila, na srpskom Brazilci) upali u blagu zbrku, jer je u medjuvremenu (pre 4-5 decenija) izgradjen novi glavni grad sa imenom Brazilija. Iako oni imaju vrlo jak razlog da stanovnike Brazila ne zovu vishe Brazilijancima (tako bi trebali da su zovu gradjani Brazilije), nisam chuo da su pokrenuli akciju za promenu pravopisa.
Da ne bismo vishe davili neduzne chitaoce, ako ti je i dalje neshto nejasno javi mi se na adresu milan@esoterica.pt, pa da probam da razjasnim, ako je moguce, a s tvoje strane bi bilo lepo da, ako imash shta bitno da dodash ili izmenish u vezi sa mojim odgovorima na pitanja chitalaca, da pishesh o tome, to je njima sigurno interesantnije od "meni nije jasno" i "to je jedna velika glupost"...

Tekst sadrži dovoljno informacija vezanih za istoriju, politiku, igeografiju međutim za potencijalne putnike iz naše zemlje za Portugal nedostaju još neke korisne informacije. Naime, sa kakvim ljudima ćemo dolaziti u kontakt kada se nađemo u Portugalu, dinamičnim, otvorenim, okrenutim sebi, znatiželjnim, uopšte nedostaje slika portugalskog čoveka.

Potom, malo reči o umetnosti, malo reči o slikarima, arhitektama a tek muzika. O fadu takoreći ništa,o velikoj Amaliji Rodrigez portugalskoj ikoni kraljici fado muzike ni reči, pa niste spomenuli ni druge grupe i pevače fado muzike kao što su Misija,Mariza,grupa Madredeus, Dulče Ponteš i druge. Nedostaje informacija gde se može slušati orginalna fado muzika i uživati u njoj.

@Milan
Lagano. Nemam ambiciju da reformisem srpski jezik, samo mi je nejasno da ako, na primer, stanovnike Australije nazivamo Australijancima (a ne Australcima, kao sto je slucaj u hrvatskom), zasto od ovih iz Portugalije dobijamo Portugalce; ocigledno je izvedeno od reci Portugal.

El bacalhão se najiskrenije izvinjava svima zbog gramaticke greske koja mu je promakla, kao i zbog dosadjivanja svojim zapazanjima koja bi mozda pre trebalo da uputi na drugu adresu (mada je vec ranije dotakao temu svojih ambicija u vezi toga). Hvala Milanu!

Samo mala dopuna teksta.
"Pretpostavlja se da se udavilo 70 osoba". Zna se tacan broj, 59. Sto se tice polemike u vezi sa tacnim nazivom drzave, jos uvek postoji restoran Portugália u Lisabonu tako da sumnjam da je rec Portugalija u srpskom jeziku produkt necijeg hira. Elem, savetujem svakom da poseti Portugal(iju) :).

@El bacalhão, poshto nam je Marko zbrisao za SCG (nadam se da nece imati problema sa vojnim vlastima kad stigne), a ostali ochigledno nisu voljni da svojim prilozima pripomognu u davanju nekih eventualno iskoristivih informacija nashim zemljacima - potencijalnim turistima, ostao si onda samo ti na tapetu. S obzirom da sam bio dosta opshiran u vezi sa PT muzikom, ti bi mogao da se iskupish sa nekom drugom temom. Mozda neki prilog o PT hrani (tvoj nick asocira na riblju klopu, a imash pravo da konsultujesh i svoju bolju polovinu) ili neshto drugo, jednako zanimljivo, shta mislish o tome? Teorija Relativnosti i lingvistika su strogo zabranjene, o tome cemo privatno kad se vratimo sa odmora, vazi?

El bacalhão se najiskrenije izvinjava svima zbog gramaticke greske koja mu je promakla, kao i zbog dosadjivanja svojim zapazanjima koja bi mozda pre trebalo da uputi na drugu adresu (mada je vec ranije dotakao temu svojih ambicija u vezi toga). Hvala Milanu!

@El bacalhão, poshto nam je Marko zbrisao za SCG (nadam se da nece imati problema sa vojnim vlastima kad stigne), a ostali ochigledno nisu voljni da svojim prilozima pripomognu u davanju nekih eventualno iskoristivih informacija nashim zemljacima - potencijalnim turistima, ostao si onda samo ti na tapetu. S obzirom da sam bio dosta opshiran u vezi sa PT muzikom, ti bi mogao da se iskupish sa nekom drugom temom. Mozda neki prilog o PT hrani (tvoj nick asocira na riblju klopu, a imash pravo da konsultujesh i svoju bolju polovinu) ili neshto drugo, jednako zanimljivo, shta mislish o tome? Teorija Relativnosti i lingvistika su strogo zabranjene, o tome cemo privatno kad se vratimo sa odmora, vazi?

Tekst sadrži dovoljno informacija vezanih za istoriju, politiku, igeografiju međutim za potencijalne putnike iz naše zemlje za Portugal nedostaju još neke korisne informacije. Naime, sa kakvim ljudima ćemo dolaziti u kontakt kada se nađemo u Portugalu, dinamičnim, otvorenim, okrenutim sebi, znatiželjnim, uopšte nedostaje slika portugalskog čoveka.

Potom, malo reči o umetnosti, malo reči o slikarima, arhitektama a tek muzika. O fadu takoreći ništa,o velikoj Amaliji Rodrigez portugalskoj ikoni kraljici fado muzike ni reči, pa niste spomenuli ni druge grupe i pevače fado muzike kao što su Misija,Mariza,grupa Madredeus, Dulče Ponteš i druge. Nedostaje informacija gde se može slušati orginalna fado muzika i uživati u njoj.

Citava stvar sa imenom Portugalija je jedna velika glupost. Naime, kad Portugalce budemo poceli da zovemo Portugalijancima, onda cu povuci ovo gore receno. Do tada, bolje da svi koristimo Portugal (uzgred, kao i skoro ceo svet) ne bili se tako ispravila stvar u sledecem pravopisu. Pozdrav iz jardim à beira-mar plantado!

@Milan
Lagano. Nemam ambiciju da reformisem srpski jezik, samo mi je nejasno da ako, na primer, stanovnike Australije nazivamo Australijancima (a ne Australcima, kao sto je slucaj u hrvatskom), zasto od ovih iz Portugalije dobijamo Portugalce; ocigledno je izvedeno od reci Portugal.

Docekala Novu 2005. u Lisabonu. Caroban grad, koji od prve sekunde osecas kao svoj. Imas osecaj potpune sigurnosti na svakom koraku i u svako doba dana. Stanovnici, koji sebe nazivaju Lisboetas u sebi imaju dovoljno otmenosti da ih postujes, a dovoljno topline da ti kao turisti pruze dobrodoslicu. Klima predivna - u januaru je bilo izmedju 15 i 18C, dok se palmice njisu na mediteranskom suncu.

Ako odete, obavezno posetite Sintru kako biste se na trenutak podsetili na bajke o princevima i princezama. Mislim da je za nase ljude najisplativije leteti Alitalijom preko Milana, sto je bez popusta oko 450 EUR (to je definitivno najveca stavka na tom putu), ali ko je srecan potrefice popust.Za smestaj vidite sami preko Interneta.

Srecan put!

U delu o vizama, pogresan je podatak da je svima osim gradjanima EU i pomenute cetiri zemlje potrebna viza. Portugal je potpisnik Sengenskog sporazuma i tako svim zemljama kojima nije potrebna sengenska viza nije potrebna ni portugalska, jer je to ista stvar. Primeri iz susedstva bili bi Hrvatska, Rumunija, Bugarska itd.

Dosta dobar tekst, naravno sa nekoliko nedostataka izazvanih prvenstveno kratkoshcu chlanka, ili nezainteresovanoshcu engleskih novinara za odredjene teme (kao shto je Milosh primetio za vize). S obzirom na neke nedostatke koje su prethodni chitaoci B92 primetili, dodao bih neke ispravke i dodatna pojashnjenja.
- ime te zemlje na srskom jeziku je Portugalija. Inache, sami Portugalci ime svoje zemlje chitaju kao "purtugal".
- bakshish u restoranima skoro nikad ne ide do 10% (Portuge su dosta tvrdi na tome), tako da, ako zaokruzite rachun na nekih 4-5% iznad, usrecicete konobara.
- bakshish taksistima je gotovo nepoznata kategorija, dovoljno je da rachun zaokruzite na ceo broj u evrima. Mada vam ni to ne bih preporuchio, jer ce vas on ionako unapred odrati, chim primeti da ste stranci (pogotovu ako dolazite sa aerodroma). PT taksiste inache deru i svoje sunarodnike chim primete da ne poznaju dovoljno dobro put do odredishta; chim udjete u taksi, taksista vas pita kojim biste putem vishe voleli da idete, i tu, ako ne pokazete dobro poznavanje kraja, sleduje vam obilazna voznja.
- nije uobichajeno (bar ja za svojih 12 godina u PT nisam video) da se obrok zaliva portoom (vinho do Porto), jer to "vino" po svom ukusu (uglavnom slatkast) i po koncentraciji alkohola (oko 20%) je neshto najblize onom shto mi poznajemo kao liker, te se porto uglavnom pije u manjim kolichinama i to pre ili posle jela. Ali zato postoji nebrojeno dosta dobrih crnih (moja preporuka) i belih vina koja ce zadovoljiti tu funkciju.
- @Vera, Portugalija i nije neshto svetski chuvena po svojim slikarima, a shto se tiche literature, tu bih, pored trojice vec nabrojanih, dodao i nobelovca Saramaga. Stara istorijska zdanja su uglavnom radili strani arhitekti, a od savremenih tu je bez konkurencije svakako, svetski chuveni Álvaro Siza Vieira, a njegov naslednik ce verovatno biti Manuel Salgado (stadio FC Porto).
- @Katarina BG, Portugalija nije mediteranska zemlja, a i stanovnici Lisabona sebe nazivaju Lisboetash zato shto se tako kaze "Lisabonac" na portugalskom. Shto se tiche najjeftinijih avio-karata, tu si u pravu, trenutno Alitalija preko Milana je najpovoljnija.
- shto se tiche fadu umetnika, situacija je sledeca: Mizija (Mizia) se uglavnom moze videti po Francuskoj i Nemachkoj, Mariza skita izmedju PT i UK, dok su Madredeush (Madredeus) uglavnom na svetskim turnejama. BTW, oni ni po chemu ne spadaju u fadu-stil, jedino ako prisustvo portugalske gitare u tom bendu automatski ne podrazumeva pripadnost fadu. Takodje, Duls Pontesh (Dulce Pontes) je pevachica zabavne muzike; verovatno si je zbog njene fantastichne obrade fado-evergreena "Canção do mar" ubrojala u fadu umetnike.
- sam fadu ima dosta varijacija: postoji "chisti fadu" (fado puro) koji uglavnom poznajemo po interpretacijama legendarne Amalije Rudrigesh (Amália Rodrigues). Tu, pevacha ili pevachicu, prate 2-3 sviracha (akustichna bas gitara i 2 portugalske gitare: solo i ritam). Ako imamo kompletan veliki orkestar u pratnji, to je vec "fado canção". Meni je najsimpatichniji (a i sve redji za videti) "ulichni" ili "ulicharski fadu" (fado vadio) gde se ulichnim svirachima fada u pevanju pridruzuju prolaznici. U stvari, to i nije pridruzivanje u smislu dueta, vec svaki pevach-prolaznik solo otpeva najchesce samo po jednu kompletnu pesmu. Tome je veoma slichan i "nadovezani fadu" (fado desgarrado) gde kraj pesme jednog pevacha zavrshava drugi koji dalje nastavlja svoju pesmu, onda na kraju te pesme uskache treci i tako dalje, sve dok ima zainteresovanih pevacha (ili dok muzichari ne baldishu). Prve dve vrste fada se mogu videti u specijalizovanim (i dosta skupim) kucama fada (u Lisabonu na Bairro Alto, recimo, ima ih nekoliko), ali to je dosta komercijalno (3-4 razlichita izvodjacha, koji vam u svojim pauzama nude da kupite njihove CD-ove, sve sa autogramom), dok se ove dve potonje podvrste uglavnom mogu naci (ako imate srece, strpljenja i dovoljno dugachak boravak u Lisabonu) na Alfami, i to u naizgled neuglednim kafanama-tashkama (tasca - neshto chemu najbolje stoji nash izraz "chadjava mehana"). Tu ce, po pravilu debela gazdarica tashke da zapochne neku pesmu (ali prvo svi gosti moraju da je mole i da neko vreme skandiraju njeno ime), pa ce da se nadoveze njena kcerka (ako imate srece) ili njen muz (ako nemate srece), onda poneki stalni gost, itd. Ako u jednom momentu zachujete neki glas da peva, a ne znate odakle, budite sigurni da je kuvarica preuzela pesmu i da trenutno brishe ruke ili i dalje secka luk, pre nego shto se iz kuhinje pridruzi orkestru. Shto se tiche samih tekstova koje pevaju, tu i nema nekog kvaliteta, uglavnom su neke tugaljive teme o proshlim vremenima, siromashtvu, nesrecnim ljubavima, protekloj mladosti. Lichno sam mnogo vishe cenio fadu dok nisam nauchio portugalski (:o), ali glavni kvalitet ovog muzichkog stila je izvrsna vokalna interpretacija, a ne lirika.

Pre nego li shto nekog nazovesh glupakom, bilo bi dobro da prvo proverish u nekoj od enciklopedija kako se na srpskom zove ova zemlja (na internetu imash Wykipedia), i to mnogo pre tebe i mene. Po svoj prilici mi smo to ime nasledili josh od starih Latina (lat. Portugallia). U nashem okruzenju samo na hrvatskom (a sad i na bosanskom) se zove Portugal, dok svi slovenski narodi koriste izraz Portugalija (ili Portugalsko kao Chesi, Slovaci i Slovenci). Chak i Madjari i Grci koriste isti izraz kao i mi. Po gramatici korektan srpski izraz je Portugalija, svidjalo se to nekom ili ne. Izjava da se stanovnici Portugalije trebaju zvati Portugalijanci ne zasluzuje komentar. Toliko je smislena kao shto bi stanovnike Nemachke trebali zvati Nemachkanci, ili Madjare da zovemo Madjarskijanci. Kad vec budesh menjao nash pravopis po onome shto se u svetu trenutno vishe koristi, ne zaboravi da (pored vec spomenute Germanije i Hungarije) promenish ime Bechu u Vijena i Crnoj Gori u Monte Negro...

Prijatelju @el bacalhão,
kao shto vec rekoh, rechi Portugalija i Portugalac po svoj prilici su odavno u srpskom jeziku kao korektni izrazi za dotichne pojmove, po svoj prilici chak i pre Vuka. A zashto je to tako, to cesh morati da pitash neke lingviste, u koje ne spadam, a sudeci po "ne bili" iz tvog prvog javljanja (ispravno je "ne bi li "), ne spadash ni ti.
U srpskom jeziku postoji niz zemalja chije ime je duze od imena svog naroda i sumnjam da postoji neko ko je u stanju da objasni za svaki sluchaj zashto je to bash tako (odnosno, zashto okolne narode ne zovemo Rumunijanci, Albanijanci, Rusijanci na osnovu tvoje analogije sa Portugalijanci). Bitno je da postoji pravopis koji kaze koji je izraz korektan, a ako nam se isti ne svidja, onda mozemo pokrenuti akciju da promenimo to pravilo, ali do usvajanja promene, pravilo treba da se poshtuje i to je bio jedini razlog shto sam spomenuo korektno ime zemlje, jer je u naslovu chlanka stajalo, i josh stoji, "Portugal". Prilikom prevodjenja chlanka sa engleskog, prevodilac nije obratio dovoljnu paznju, ili nije znao za korektan izraz.
Pa i sami Portugalci su od latinskog imena Portugallia hiljadu godina kasnije izveli svoj izraz Portugal, tako da meni nije jasno shta tu ima da bude nejasno. I ja Portugalce najcheshce zovem Portuge, jer je tako krace i brze (kao tebi Portugal umesto Portugalija), ali mi ne pada na um da zahtevam promenu pravopisa s tim u vezi.
Meni mnoge stvari iz Teorije Relativnosti nisu jasne, ali je ne nazivam "velikom gluposhcu".
Kad si vec spomenuo hrvatska imena nekih naroda, smatram da su oni sa svojom rechju "Brazilijanci" (stanovnici Brazila, na srpskom Brazilci) upali u blagu zbrku, jer je u medjuvremenu (pre 4-5 decenija) izgradjen novi glavni grad sa imenom Brazilija. Iako oni imaju vrlo jak razlog da stanovnike Brazila ne zovu vishe Brazilijancima (tako bi trebali da su zovu gradjani Brazilije), nisam chuo da su pokrenuli akciju za promenu pravopisa.
Da ne bismo vishe davili neduzne chitaoce, ako ti je i dalje neshto nejasno javi mi se na adresu milan@esoterica.pt, pa da probam da razjasnim, ako je moguce, a s tvoje strane bi bilo lepo da, ako imash shta bitno da dodash ili izmenish u vezi sa mojim odgovorima na pitanja chitalaca, da pishesh o tome, to je njima sigurno interesantnije od "meni nije jasno" i "to je jedna velika glupost"...

Samo mala dopuna teksta.
"Pretpostavlja se da se udavilo 70 osoba". Zna se tacan broj, 59. Sto se tice polemike u vezi sa tacnim nazivom drzave, jos uvek postoji restoran Portugália u Lisabonu tako da sumnjam da je rec Portugalija u srpskom jeziku produkt necijeg hira. Elem, savetujem svakom da poseti Portugal(iju) :).

A sada malo o gastronomiji...
Polazna pretpostavka je: u Portugalu se jede dobro!
A sada cemo i videti zasto. Atlantik je tu sa svojim delikatesima, dok je i raznovrsno meso u upotrebi, divljac takodje.
Malo i statistike: Portugalci jedu oko tri puta vise ribe nego sto je EU prosek, ali i 60% populacije ima visok holesterol; znaci da se i skampi nalaze cesto na trpezi,
ali i kolaci za koje recepti ponekad pocinju sa "umutiti 60 jaja", pa onda nije ni cudan ovaj prethodni podatak.
Hleb je generalno dobar, a i proja (broa) im nije strana,
obozavaju maslac (manteiga), imaju par odlicnih supa/corbi (caldo verde, sopa de pedras,...), dobre sireve (citav spektar razlicitih),...
Inace, Portugalci su veoma osetljivi na ljuto, ne postoje prakticno ljuta jela (sem nize spomenutog sosa uz leitão), te stoga preporucujem da se uvek ide sa svojim ljutim papricicama ;)
Da ne bih pisao roman, dajem ovde par tipicnih jela, mojih favorita:

Meso:
*cozido à portuguesa (mesavina
raznih vrsta kuvanog mesa i kobasica);
*carne de porco à alentejana (divna kombinacija marinirane svinjetine i skoljki, tipicno za region Alentejo);
*secretos de porco preto (meso primitivne rase svinja, veoma ukusno);
*alheira (specijalitet sa severa, mesavina mesa, masnoce, zacina, hleba u kobasici; moze biti i od divljaci);
*francesinha (tipicno za region oko Porta);
*posta à mirandesa (biftek, tipicno za sever Trás-os-Montes);
*leitão (ovo su mali peceni prasici, poznatog ukusa, mada sos (molho) sa biberom koji
ide uz to je savrsen - oko Coimbra-e je odlicno);
*kobasice: chouriço, farinheira, morcela
(farinheira je bila novo iskustvo za mene,
kobacica sa dodatkom brasna, dok su morcele
sa dodatkom krvi i pirinca -
odlicno mesto za ove poslednje je Ribatejo, pa navise do severa).

Riba i morski plodovi:
*bakalar (bacalhão) na ~1000 nacina (mogu se videti i knjige recepata sa
slicnim brojkama, nezaobilazan je bacalhão com natas, zapecen sa krompirom i lukom u besamel sosu);
*sardinhas assadas (sardine na zaru, od juna do septembra su najbolje);
*arroz de tamboril (eng. monkfish);
*lampreia (u martu/aprilu ne treba propustiti ovu slatkovodnu ribu zmijolikog oblika, podseca na jegulju i kuva se zajedno sa pirincem u krvi; ukus je veoma jak i tako specifican, imperativ za gurmane);
*da zakljucim sa ovim delom, sva riba na zaru je veoma dobra (salmonete, pargo, robalo, dourada, cherne, corvina,...);
Sto se tice morskih plodova (mariscos), ideja je prosta (dosta maslinovog ulja, belog luka i svezeg lisca korijandera), a nezaobilazne su sledece stvari:
*arroz de marisco (pirinac od morskih plodova, obicno sa jastogom, krabom, skampima, skoljkama,...);
*açorda à algarvia (slicno kao prethodno, samo umesto pirinca imamo kasu od hleba);
*ameijoas i conquilhas (skoljke);
*percebes (cudnog izgleda, nalaze se prilepljeni na stenama, sisaju se, a imaju ukus okeana);
*arroz de lingueirão (opet cudne stvari savrsenog ukusa, tipicno za jug zemlje Algarve);
*papas de milho (jos jedno jelo tipicno za Algarve, kasa od kukuruznog brasna sa skoljkama i/ili skampima);
*od ostalih glavonozaca, hobotnica (polvo) u bilo kojoj formi je izvrsna, kao i sipe (choco) i lignje (lula).

Mislim da sam izneo dovoljno dokaza za onu tvrdnju sa pocetka!
O vinima, sirevima, slatkisima, i o raznim sitnim lepim stvarima neki drugi put, ili jos bolje,
dodjite pa isprobajte sami!

Primetih u ovim uputstvima za pisanje komentara, kako nece objavljivati one vazane za prepucavanje. A to su bili i jedini komentari na koje sam naisla u ovom odeljku. Malo ko je stvarno napisao nesto dobro o ovoj posebnoj zemlji. Mala preporuka je, ako se ikad odlucite da posetite Lisabon, odvojite za to minimum 10 dana. Ja sam bila 5 i gorko zazalila, jer sam od jutra do mraka trcala okolo, ne bi li uspela sve da vidim i opet nisam uspela. Grad je caroban. Spoj moderne arhitekture i starih kucica izgleda prosto carobno. S jedne strane imate sajam, nepregledni most,a sa druge stare tramvaje koji jure po uskim, brdovitim ulicicama. Jedinstven dozivljaj. Ako se pak odlucite da koristite metro kao prevozno sredstvo, necete pogresiti. Toliko pojednostavljen, cist da se i nepismen covek moze snaci, za razliku od onih u Spaniji ili Francuskoj. Da ne pricam o onima u Nemackoj koji izgledaju savrseno, ali se covek prosto izgubi da li treba da ide dole ili gore, da bi nasao pravu platformu.
Za ljude ne znam koliko su ljubazni ili ne, mada ja nemam nekih losih iskustava.
Grad je ogroman, ali vecina ljudi zivi izvan samog grada, sto oni vec i ne smatraju Lisabonom, posto za svaki taj deo postoji poseban, drugaciji postanski broj, ili su meni barem tako objasnili. Toplo preporucujem odlazak do Cashcaisha, najzapadnije tacke u Evropi. Usput cete videti prelep kraj uz okean, a ako imate mogusnosti ne propustite jutarnju kafu u nekom od kafica na samoj obali oceana. Konobari tamo nista ne razumeju, ali su izuzetno ljubazni i trude se na svaki nacin da vam pomognu.
Da skratim malo, grad koji definitivno ne treba zaobici.

Uh....Lisboa...Vou ficar cá em Portugal até o fim de minha vida !

Detaljan clanak nema sta.Ali nedopustivo je zaboraviti pomenuti ostrva koja takodje pripadaju Portugalu.Sta je sa Madeirom i Azorskim ostrvima?Par meseci sam provela na Azorima i preporucujem ih svima koji imaju vremena i novca. Doci do tamo je komplikovano ,a ziveti
krasno.Egzotika stanuje i u EVROPI.Pozdrav