Zemlja pred usponom

Prošao je mart, a poslovi oko dobijanja Pozitivne studije izvodljivosti još nisu završeni. Da li je studija ugrožena? Verujem da nije, mada nema još mnogo vremena za čekanje.

Stojimo samo na korak od velikog i mesecima očekivanog cilja. Evropska komisija će 12. aprila 2005. doneti odluku. Srbija mora da učini korak napred ka EU i dobije Pozitivnu studiju o izvodljivosti. To je nacionalni i državni interes. Ukoliko u tome ne uspemo i ponovo se pokažemo kao nesložni i lišeni svake vizije neće biti samo ugrožen naš put ka Evropi, biće ugroženi interesi naših sunarodnika na Kosmetu i u Republici Srpskoj, biće zaustavljene reforme bez kojih Srbija ne može dugo da opstane.

Promene koje sprovodimo, naše nastojanje da građani dobro žive od svoga rada, da kriminal bude kažnjen, a vrlina nagrađena, biće zaustavljeni. Zemlja će se naći na dohvat oligarha i demagoga. Sve smo to već videli 90-tih . Ako je nekom to vreme bilo lepo, mora da zna da je cena za to bila da bar devet od deset porodica u Srbiji živi loše. Nećemo više dozvoliti da se to vreme vrati.

Mnogi kažu kako Pozitivna studija o izvodljivosti i nije baš Bog zna šta, kako su je skoro sve evropske države odavno dobile i kako od nje niko neće živeti lepše i bolje. Smatram da je za nepokretnog čoveka svaki korak bogatstvo. Takav je i naš slučaj, nažalost.

Posle decenija pada pokušali su da nas uvere da je i pad – let! Danas je pred nama uspon, nalazimo se na polovini, možemo da se popnemo ili da padnemo. Pad može biti nazvan i letom, ali susret sa zemljom ne bi bio nimalo prijatan.

Zato ćemo se popeti po svaku cenu. Kao što smo uspeli da stabilizujemo našu privredu, da ostvarimo većinu predizbornih obećanja iz decembra 2003., i kao što naša država prvi put vodi reformsku privrednu i strogu i restriktivnu, ali pravednu, budžetsku politiku, tako ćemo do kraja iskoristiti velike tekovine evropskih integracija u protekloj godini.

Skupština Srbije donela je rezoluciju o priključivanju EU. Njeno slovo obavezuje. Srbiju smo u septembru 2004. konačno učinili ekonomski suverenom državom, prevazišli smo privredna ograničenja i ponovo dobili povlastice za izvoz šećera u Uniju, sklopili sporazum o tekstilu sa Briselom, a prošle godine smo i formalno postali unutrašnje pitanje EU. Prešli smo iz nadležnosti Komesarijata za spoljnu politiku u nadležnost Komesarijata za integracije EU.

Pred nama je teška borba da zaokružimo svoju državnost, stvorimo jedinstvenu i nedeljivu demokratsku Srbiju i nastavimo sa promenama kako bi smo postali ravnopravna članica velike evropske savezne države.

Od Pozitivne studije o izvodljivosti, a to je jedan od četiri najznačajnija koraka na putu jedne zemlje ka punopravnom članstvu u EU, danas nas deli samo jedna velika prepreka. Reč je o našim odnosima sa Haškim tribunalom.

Saradnja sa Tribunalom u Hagu je u proteklih šest meseci aktivnija nego ikada pre. To smo mogli da uradimo i ranije, ali to je mogla da učini i prethodna vlada, a nije. Mi kasnimo, ali nećemo da zakasnimo. Optuženi za ratne zločine po prvi put sarađuju s vlastima. Država im pruža garancije i pomaže njihove porodice, a Srbija je lišena ružnih scena i podela koje su je teško opterećivale u proteklim godinama.

Mnogi se pitaju zašto mi sami ne sudimo optužene i pritom tvrde da je Hag naše najveće poniženje. Smatram da je najveće poniženje bilo nametnuto onda kada su zločini izvršeni i da to poniženje postoji zbog postojanja žrtava, a ne zbog toga što su zločinici poznati ili ne. Upravo zbog tih zločina, bez obzira da li su rasvetljeni i kažnjeni, žrtve našeg naroda su potcenjene, a njegova prava u okolnim državama nepravedno umanjena.

Što se našeg sudstva tiče, koliko je ono bilo spremno kad su svi ti zločini bili počinjeni, nedavno je pokazao sam bivši predsednik Milošević. Na suđenju je podneo dokaze prema kojima je procesuirano oko 17.000 različitih krivičnih dela i zločinstava tokom četvoromesečnog ratovanja sa NATO na Kometu. Sedamnaest hiljada! Na pitanje sudija kakav je bio ishod svih tih mnogobrojnih procesa, jedan od svedoka Miloševića slegao je ramenima i rekao da su se svi izgubili u civilnim sudovima. Osim jednog ili dva!

Sudovi su takvi kakvi jesu i proći će dosta vremena dok se ne osposobe za teške predmete. Činjenica je, ako sutra sude za ratne zločine, da će to biti samo po individualnoj odgovornosti svakog lica. Takva odgovornost ne prestaje sa raspuštanjem Haškog tribunala. Procesi, pak, po komandnoj krivičnoj odgovornosti su rezervisani za Tribunal i novih slučajeva više neće biti. Sada je trenutak da definitivno razrešimo pitanje odnosa sa Hagom i da iskoristimo šansu da skinemo težak teret sa leđa našeg naroda. Ujedno, da zakoračimo u Evropsku uniju.

autor je potpredsednik Vlade Srbije