"Nema kritičke uloge medija"

Ne bih se slozio da kritickog novinarstva u Srbiji nema. Postoji citav spektar razlicitih novina i casopisa, koji pokrivaju potrebe razlicitih slojeva stanovnistva (milim na razlicit nivo obrazovanja citalaca). To sto vecina najradije cita zutu stampu, nije problem novinara koji rade Npr. u "Vremenu".
Koncept novina (ili drugog medija) za koji rade, definise i ulogu novinara u stvaranju javnog mnjenja. U celoj zapadnoj Evropi najprodavanije su bulevarske novine (Nemacka: "Bild"; Britanija" The Sun"; Svajcarska:"Blick" itd). Neke od pomenutih novina vas mogu pre nagnati na povracanje nego recimo "Kurir". Problem je, koliki su tirazi "ozbiljnijih" novina, kao i koji je njihov "kriticki i analiticki" kapacitet. Ono sto meni licno nedostaje je uloga "kolumniste" (ono sto kod Britanaca ide pod rubrikom "Opinion"). Fale nam ljudi koji ce svojim razmisljanjem o nekom problemu, koji nije znacajan samo do sutrasnjeg izdanja lista, dati svoje misljenje i nagnati citaoca na razmisljanje. Znam ja da takvih ima, ali oni ne dobijaju naslovnu stranu, kao u nekim stranim novinama (vidi npr. ciriski NZZ).
Na kraju (a zapravo opet na pocetku): Moze li se pravo kriticko novinarstvo u Srbiji prodati u meri, da makar ostvari minimalnu zaradu za izdavaca? Ipak od neceg mora da se zivi.

Новинарство у Србији почело је да пропада (као и много што-шта друго) пре петнестак година, кад су почела масовна чишћења од "неподобних кадрова" у свим већим београдским редакцијама.
Од тада је новинарство изгубило подлогу као струка у којој се учи и напредује као у свим осталим струкама (уз повећану одговорност с обзиром да је у питању јавна реч), већ се све више претварало у голу пропагандистичку делатност у којој су најважнији елементи успеха слуганство одређеној политици и агресиван, често пљувачки примитиван начин изражавања и обрачуна са неистомишљеницима.
На несрећу, неки новинари из младе "демократске" генерације почели су да ниподаштавају све из "старог, комитетског новинарства", превиђајући да се и у Брозово време новинарство и те како неговало и стручно усавршавало и да су многи новинари налазили начина да и у тим временима сачувају достојанство професије.
Радојчић, Давичо, Траиловић, Тимотијевић, Пешић, Глумац и многи други утицали су и школовали младе генерације у "Политици", "Борби" и "Новостима" пре свега професионално, без везе са својим идеолошким опредељењима која су имали (или која су морали да подржавају). А да би професионалност дошла до изражаја, у редакцијама је владао за те прилике висок степен отворености и демократичности.
Сећам се како смо ми новинари у "Новостима" били међу собом потајно поносни што нас је неки амерички извештај 1958. означио као "једини опозициони дневни лист у Титовој Југославији" ма да смо јавно мало глумили увређене (Ах, ти луди Американци...!).
Кад професионалност и самопоштовање припадника новинарске струке у Србији поново дођу на право место (правим поређење са лекарима и Хипократовом заклетвом), отвориће се перспективе за излечење од садашње болести која у великом броју медија нуди празну форму без правог новинарског садржаја.

Jos je rano govoriti ovde o istrazivackom novinarstvu, ali kada su prethodnivi vec pomenuli neka imena ,ja se npr. prisecam sjajnih novinara poput pokojnih Milana Kovacevica,Juga Grizelja, Radula Vasovica, Vladete Vasovica , Pavla Jovanovica koji je npr. u oblasti sportskog novinarstva bio pravi istrazivac-novinar jos tokom 50tih i 60tih godina..Te generacije ,iako su zivele u jednopartijskom sistemu iskazale su se kao gotovo beskompromisni novinari demokratske orijentacije

Glad za materijalnim vrednostima će uništiti mnoge dobre i kvalitetne osobine čoveka. Sposobni smo da novac, zlato, nakit ili druge vrednosti obezbedjujemo trezorima, čuvarima, oružjem, zakonima. Imovinsko pravo je neprikosnoveno. Nasuprot tome, vrednost u vidu informacije i prava na informaciju je prepuštena stihiji, pravu jačeg, potrebi, zloupotrebi, falsifikatu... bez odovarajuće osude.
A, u pravu su oni koji tvrde da mediji imaju ogroman uticaj na razvoj i kretanje društva.

O kakvom novinarstvu pricamo? RTS se restrukturira. hoce mlade i lepe ljude. OK. Pri tom manje mladi i manje lepi- ocenjeni (citiram) "sposobnim za analiticke rubrike" bivaju tehnoloski visak. Iznenadjeni?

Ne bih se slozio da kritickog novinarstva u Srbiji nema. Postoji citav spektar razlicitih novina i casopisa, koji pokrivaju potrebe razlicitih slojeva stanovnistva (milim na razlicit nivo obrazovanja citalaca). To sto vecina najradije cita zutu stampu, nije problem novinara koji rade Npr. u "Vremenu".
Koncept novina (ili drugog medija) za koji rade, definise i ulogu novinara u stvaranju javnog mnjenja. U celoj zapadnoj Evropi najprodavanije su bulevarske novine (Nemacka: "Bild"; Britanija" The Sun"; Svajcarska:"Blick" itd). Neke od pomenutih novina vas mogu pre nagnati na povracanje nego recimo "Kurir". Problem je, koliki su tirazi "ozbiljnijih" novina, kao i koji je njihov "kriticki i analiticki" kapacitet. Ono sto meni licno nedostaje je uloga "kolumniste" (ono sto kod Britanaca ide pod rubrikom "Opinion"). Fale nam ljudi koji ce svojim razmisljanjem o nekom problemu, koji nije znacajan samo do sutrasnjeg izdanja lista, dati svoje misljenje i nagnati citaoca na razmisljanje. Znam ja da takvih ima, ali oni ne dobijaju naslovnu stranu, kao u nekim stranim novinama (vidi npr. ciriski NZZ).
Na kraju (a zapravo opet na pocetku): Moze li se pravo kriticko novinarstvo u Srbiji prodati u meri, da makar ostvari minimalnu zaradu za izdavaca? Ipak od neceg mora da se zivi.

Новинарство у Србији почело је да пропада (као и много што-шта друго) пре петнестак година, кад су почела масовна чишћења од "неподобних кадрова" у свим већим београдским редакцијама.
Од тада је новинарство изгубило подлогу као струка у којој се учи и напредује као у свим осталим струкама (уз повећану одговорност с обзиром да је у питању јавна реч), већ се све више претварало у голу пропагандистичку делатност у којој су најважнији елементи успеха слуганство одређеној политици и агресиван, често пљувачки примитиван начин изражавања и обрачуна са неистомишљеницима.
На несрећу, неки новинари из младе "демократске" генерације почели су да ниподаштавају све из "старог, комитетског новинарства", превиђајући да се и у Брозово време новинарство и те како неговало и стручно усавршавало и да су многи новинари налазили начина да и у тим временима сачувају достојанство професије.
Радојчић, Давичо, Траиловић, Тимотијевић, Пешић, Глумац и многи други утицали су и школовали младе генерације у "Политици", "Борби" и "Новостима" пре свега професионално, без везе са својим идеолошким опредељењима која су имали (или која су морали да подржавају). А да би професионалност дошла до изражаја, у редакцијама је владао за те прилике висок степен отворености и демократичности.
Сећам се како смо ми новинари у "Новостима" били међу собом потајно поносни што нас је неки амерички извештај 1958. означио као "једини опозициони дневни лист у Титовој Југославији" ма да смо јавно мало глумили увређене (Ах, ти луди Американци...!).
Кад професионалност и самопоштовање припадника новинарске струке у Србији поново дођу на право место (правим поређење са лекарима и Хипократовом заклетвом), отвориће се перспективе за излечење од садашње болести која у великом броју медија нуди празну форму без правог новинарског садржаја.

Jos je rano govoriti ovde o istrazivackom novinarstvu, ali kada su prethodnivi vec pomenuli neka imena ,ja se npr. prisecam sjajnih novinara poput pokojnih Milana Kovacevica,Juga Grizelja, Radula Vasovica, Vladete Vasovica , Pavla Jovanovica koji je npr. u oblasti sportskog novinarstva bio pravi istrazivac-novinar jos tokom 50tih i 60tih godina..Te generacije ,iako su zivele u jednopartijskom sistemu iskazale su se kao gotovo beskompromisni novinari demokratske orijentacije

Glad za materijalnim vrednostima će uništiti mnoge dobre i kvalitetne osobine čoveka. Sposobni smo da novac, zlato, nakit ili druge vrednosti obezbedjujemo trezorima, čuvarima, oružjem, zakonima. Imovinsko pravo je neprikosnoveno. Nasuprot tome, vrednost u vidu informacije i prava na informaciju je prepuštena stihiji, pravu jačeg, potrebi, zloupotrebi, falsifikatu... bez odovarajuće osude.
A, u pravu su oni koji tvrde da mediji imaju ogroman uticaj na razvoj i kretanje društva.

O kakvom novinarstvu pricamo? RTS se restrukturira. hoce mlade i lepe ljude. OK. Pri tom manje mladi i manje lepi- ocenjeni (citiram) "sposobnim za analiticke rubrike" bivaju tehnoloski visak. Iznenadjeni?