Helsinška povelja

U novom udžbeniku istorije za treći i četvrti razred gimnazije ne spominju se Sajmište, Banjica, Topovske šupe, a stradanje Jevreja spominje se lapidarno. Nedavno je, za vreme predstavljanja knjige "Mi smo preživeli - jugoslovenski Jevreji u holokaustu" istoričar Emil Kerenji rekao da se u udžbeniku istorije za četvrti razred gimnazije ne pominje Aušvic, da se ne pominju reči "holokaust" i "antisemitizam".

"Ove godine je 60 godina otkako je oslobođen grad Beograd. Beograd je u Drugom svetskom ratu imao sledeće žrtve: već 1942. to je prvi grad u Evropi koji je proglašen judenfrei - oslobođen od Jevreja. To je grad koji je patentirao gasnu komoru, tu su bili čuveni kamioni dušegupke, u kojima su Jevreji sa Sajmišta gušeni na putu do Avale, gde su sahranjivani u Jajincima. U Jajincima je sahranjeno oko 68.000 ljudi. Postoje mesta u Beogradu koja su nepojamna stratišta. Jedno od njih je logor Sajmište koji ima samo jedno obeležje, ali ništa više od toga..." ovo su reči dr Branke Prpe, direktora Arhiva Beograda.
Suvi jezik statistike i brojeva govori da je tokom Drugog svetskog rata stradalo 14.500 od ukupno 16.000 srpskih Jevreja, ili 90 odsto populacije koja je do aprila 1941. živela na teritoriji Srbije. Slično je skončalo i 12.000 beogradskih Jevreja. Do polovine maja 1942. završeno je istrebljenje jevrejskih porodica.

Agilnost i efikasnost pokazane u ubijanju Jevreja u Srbiji isticane su i pohvaljivane tokom konferencije Hitlerovih vrhunskih operativaca na jezeru Vanze početkom 1942: beogradski Jevreji su postali žrtve jednog novog, "ekonomičnog" sredstva za masovnu likvidaciju, kamiona-gasne komore... Tu je razmatrano pokretanje široke akcije na svim teritorijama pod nemačkom okupacijom "poslednje faze" u "rešenju jevrejskog pitanja".

"Beograd je sa sudbinom svoje malobrojne jevrejske zajednice na taj način bio i neka vrsta ubilačkog "eksperimentalnog polja" u realizaciji nacističkog projekta o potpunoj fizičkoj likvidaciji Jevreja u Evropi, ističe dr Milan Ristović u predgovoru knjige "Stradanje Jevreja u okupiranom Beogradu 1941-1944, koja se nedavno pojavila u izdanju Srpske školske knjige".

Ove godine Evropa je velikim skupom državnika u nekadašnjem logoru Aušvic obeležila 60-godišnjicu oslobođenja ove fašističke fabrike smrti. Senima mrtvih poklonili su se šefovi 25 država, Širak, Putin, Bler, Šreder... Predsednik SCG Svetozar Marović je posetu otkazao "zbog prehlade", a uveče, istog dana, je raspoloženo ćaskao sa Bojanom Lekić pred tv kamerama...

Za razliku od gotovo svih evropskih tv stanica, pa i onih u našem okruženju, "Nacionalna televizija evropske Srbije" (sic!) nije prenosila ovaj događaj. Propušten je jedinstveni čas istorije koji je pratilo pola Zemaljske kugle. Kao što reče dr Dubravka Stojanović: Mi ne znamo koje su vrednosti moderne Evrope, mi više ne razumemo taj svet, mi ne znamo šta se u Evropi dešava.

Nekoliko nedelja kasnije Bojan Kostreš, predsednik Skupštine Vojvodine seo je u auto, otišao u Aušvic, položio venac na Zid smrti. Kostreš je izjavio agenciji Beta da je osetio obavezu i potrebu da poseti Aušvic povodom 60-godišnjice oslobođenja: "Iz Vojvodine je odvedeno u ovaj zloglasni logor 20.000 ljudi, većina se nije vratila. Kao predsednik Skupštine Vojvodine želeo sam da se poklonim senima tih ljudi".

Za nacionalnu televiziju, ali i većinu drugih medija, ovo nije bila zanimljiva vest. Zaista, kao da Srbija želi da zaboravi žrtve. I u onom, i u ovim ratovima.