Preminuo Stojan Cerović

Uh, jedvah mu se setih imena... ali neke reči i danas citiram. Nije zaboravljen!

Ionako siromasno, srpsko novinarstvo izgubilo je veliko ime. Ostaje delo.
Saucesce porodici i redakciji Vremena.

Iskreno saučešće porodici i prijateljima gospodina Cerovića, a i svima nama!
Zašto odlaze svi normalni?
... a tako nas je malo ...

Iskreno saucesce svima kojima je Stojan Cerovic bio blizak. Uzivao sam u svakom njegovom tekstu. Boljeg analiticara srpskih stanja (pa i sire), nije bilo. Nadam se da ce redakcija "Vreme"-na izdati sve njegove tekstove koje je objavio u najboljem balkanskom nedeljniku.
I u Makedoniji je ova tuzna vest bila propracena sa duznim postovanjem i prigodnim tekstovima, jer, verujem, i makedonski vrhunski novinari i analiticari su redovno citali njegove interpretacije stvarnosti.

Tuzna vijest i u Australiji. Strasan um, strasno pero. Citati njegova stiva je bilo kao citati udzbenik istorije - samo vecernje izdanje. Lijepo je videti koliko ima njegovih sljedbenika i postovalaca.

Njegova smrt je veliki gubitak za srpsko novinarstvo .Izgubili smo coveka koji ne samo da je bio nadareni novinar i analiticar,nego i jednog od retkih preostalih ljudi koji su izbrali moral i profesiju umesto kompromisa i licne dobiti!

Nema više pokera kraljeva: Stojan Cerović, Teofil Pančić, Ljubomir Živkov, Pera Luković. Hvala mu što nas je godinama spasavao ksenofobije i mentalne izolovanosti.
Neka mu je laka zemlja.

Premda sam znao da se gospodin Stojan mjesecima bori s rijetkom i opakom bolešću, svejedno me je potresla vijest o njegovoj smrti. Osim za njegovu obitelj, to je strašan gubitak za novinarstvo na cijelom YU-prostoru. Svojom lucidnošću, elokventnošću, duhovitošću, a istodobno i ubitačnošću svoga pera, zasluženo je ponio naziv "Stojan institucija". Novinare ovakvog kova majke poneki put rađaju. Nedostajat će mi njegovi tekstovi i njegov blagi glas na RFI-ju. To jeste fraza ali je izričem iz dubine duše. Neka mu je laka zemlja. Markos, Kutina

Moj omiljeni novinar. Nisam znala da je bio bolestan. Jako mi je zao i nedostajace mi njegovi tekstovi :(
Saucesce porodici i Vremenu.

Hvala Stojane, bio si odlican novinar.

Ugasila se jos jedna od malobrojnih zvezda na tamnom nebu Srbije. Hvala ti Stojane sto si nesebicno delio svoje britke misli sa svima koji su hteli da te cuju, i na svemu ostalom sto si ucinio da Srbija ne bude jos gora nego sto jeste.
Vecna ti Slava.

Na vest u dnevniku 21.03. o smrti Stojana Cerovica, bio sam sokiran. Godinama (90,91..) rutina je bila sacekati subotom kolportera i prvo procitati Stojanov nedeljni komentar. Imponovala je nesvakidasnja objektivnost. Veliki gubitak za javnu rec u Srbiji.
Najiskrenije saucesce porodici i redakciji Vremena.

Prvo sto bih procitao u Vremenu bio bi njegov komentar.Jednostavno,sve sto bi se desilo u Srbiji za sedam dana stalo bi u njegov komentar. Precizan,nikad bezobrazan ili zao, bio je lek za ono dugo pijanstvo. Nazalost, nije dovoljno ljudi citalo njegove komentare-zato danas ovoliko komentara iz tudjine.Ali nikad nije kasno...

Zaista nas nema mnogo takvih kao sto si ti bio Stojane. Lijepo je bilo sto smo te imali.

Dok Stojanu budu gorele svece na beogradskom groblju, u petak u 2 sata, mi, njegovi tuzni postovaoci u dijaspori zapalicemo svece za pokoj njegove duse u 2 sata po lokalnom vremenu. Ne sumnjam da ce plamen goreti 24 h, pocevsi sa Tokijom, pa preko Dzakarte, Sidneja, Tel Aviva, Ankare, Pariza, Toronta, Njujorka, Vankuvera. Njegova mudra, slobodoumna i duhovita rec pokazala je da “tiha voda breg roni” donoseci diskretne i konstantne promene. Hvala mu za to.

Zbogom dragi prijatelju koga nikada nisam upoznao. Ostaje praznina i zal za neizrecenim mislima i recima koje bi mnogi prepoznali kao svoje. Slava ti!

Nisam znao da je gospodin Cerovic bolestan tako da me je vest o njegovoj smrti bukvalno sokirala. Dozivljavao sam ga kao izuzetnog coveka, komentatora i novinara nesumnjivog moralnog integriteta. Uvek bih blanko potpisao sve sto ce on reci ili napisati. Toliko sam ga cenio. Srbija je sada jos siromasnija.

Заиста тужна и шокантна вест. Његове сам коментаре у часопису Време увек читала пре свих других. Недостајаће нам његово оштро око и још оштрије перо.

Otisao je jos jedan, pametan i dobar, pritom NAS! Sve nas je manje, narocito - pametnih, a njih sve vise, narocito - glupih i bezobraznih.

Na vest o smrti Stojana Cerovica pao mi je na pamet ovaj citat americkog novinara T.D. Almana. Mislim da perfektno odrazava Cerovicev rad:
'Izistinski objektivno novinarstvo nije samo prenosenje tacnih podataka, ono je i verno tumacenje značenja dogadjaja. Ono nije ubedljivo samo danas, vec izdrzava probu vremena. Ono se ne potvrdjuje samo 'pouzdanim izvorima', nego i razvojem dogadjaja [istorije]. To je novinarstvo koje nakon deset, dvadeset, pedeset godina jos uvek predstavlja istinit i inteligentan odraz dogadjaja'
T.D. Alman

Na zalost takvog novinarstva je sve manje. Cerovic, njegova duhovitost, lucidnost i neumoljiva logika [deficitarne robe u ovom delu sveta], ce nedostajati mnogima.

Najiskrenije sacucesce porodici i kolegama iz Vremena.

Zasto dobri ljudi uvek odlaze prerano?

Izgubili smo velikog coveka. Nedostajace nam njegove reci da nas vracaju na put demokratije i zdravog razuma kada skrenemo.

Imala sam tu srecu da poznajem Stojana. Verovala sam da ce pobediti tu retku i opasnu bolest jer je i on bio retko pametan, odmeren i hrabar covek. Nikada ga necu zaboraviti inastavljam da zivim ovaj zivot-nezivot u nezemlji iz koje nestaju i odlaze one koji najvise vrede. Uzas.

Slava mu. Otisao je jedan od najboljih, prerano. Zahvaljum mu se na tome sto mi je svojim pisanjem pruzao ogledalo mojih misli.

Sve je teže miriti se sa realnošću i prihvatiti odlazak ovakvih ljudi! Veliki, veliki gubitak za nedeljnik "Vreme".
Nedostajaće mi komentari čoveka koga je odlikovala oštrina, preciznost, odmerenost a pre svega moć da tako dobro imenuje i dijagnostikuje sve naše "granične situacije".

Potpuno sam sokiran. pretrazivao sam arhivu casopisa vreme kako bih citao polemiku od pre dve godine i prvo sto sam video je bilo: in memoriam Stojan...
Iskreno saucesce njegovoj porodici i hvala mu.
Vlada

Hvala svima na lepim recima. Znacile su nam.

Iskreno saucesce porodici preminulog, koji je bio svjetlo na kraju mracnog tunela u kojem smo se nasli devedestih godina. I sam sam novinar, koji je u gospodinu Cerovicu imao uzora, a vjerujem da cu se i dalje prilikom pisanja nekog komentara pitati; kako bi to napisao Stojan Cerovic. Neka mu Bog podari dzenet, koji je vjerujem zasluzio svojim plemenitim zalaganjem za pravdu.

Искрено саучешће породици, пријатељима и "Времену". Веома тужна вест, за мене потпуно неочекивана. Изгледа да најбољи одлазе најраније...

Tako ruzna vest u ovo lepo jutro. Iskreno mi je zao sto nas je takav covek napustio. Bio mi je jedan od omiljenih novinara i ljudi ciju sam pametnu misao uvek rado slusala.
Saucesce porodici i nedeljniku "Vreme", imali su Sojana!

Ovo je veliki gubitak.
Nedostajace nam mnogo.

Prerano. Bilo je lepo citati.

Neka mu je laka zemlja. Nije bio najbolji nas komentator, ali je umeo da bude odlican. Uostalom, to vise nije ni bitno. Pokoj mu dusi.

Ovo je veliki sok. Vec dugo sam se pitao zasto nema njegovih clanaka u Vremenu, ali sam mislio da je to jos samo jedna od njegovih pauza. Veliki sok, ogromna steta za nase novinarstvo. Secam se da je stajao iza mene u Krunskoj ispred sedista DS one veceri kad je ubijen Djindjic. Eto, sad ni njega nema i bas mi je tesko da u to poverujem.

Srpsko novinarstvo je izgubilo verovatno najboljeg novinara kojeg je imala. Njegove sjajne, hiruski precizne analize su bile nesto sto niko osim njega nije ume na slican nacin, znaci bez suvisnih reci i teatralnog izrazavanja da prestavi i objasni. Nikada, ali nikada nisam procitao ni jedan njegov clanak sa kojim se odmah ne bi slozio..i mnogo puta sam pomislio " pa da, kako je ovo prosto, kako mi to ranije nija palo na pamet ? " To je bila velicina Stojana Cerovica koja ge je uzdizala iznad ostalih novinara, da objasni i alazirira prakticno sve moguce dogadjaje i to u momentima kada su oni drugima bili nejasni ili neshvatljivi. Mislim da nije preterano reci da je Cerovic bio za novinarstvo sta je Zoran Djindjic bio za politiku . I jedan i drugi veliki, sjajni i nezamenljivi...i na zalost, Srbija je tako bolno i prerano ostala bez njih.
Sta jos reci za Stojana Cerovica? Slava mu i hvala, za sve sto je u zivotu uradio da se cuje istina, i za to sto se i u najtezim vremenima nije ustrucavao da odvoji istinu od neistime, pravdu od nepravde.
Slava mu i hvala

Eto, nisam coveka znao licno, ali su me njegovi komentari u onim tuznim godinama 1990-1995 uvek podsticali na premisljanje, iako se nisam s njima uvek slagao. Nekako nedostaju reci, sem onih uobicajenih banalnosti bio je najbolji itd. U svakom slucaju, otisla je jos jedna jaka licnost iz devedesetih.

Duboko sam potresen i rastužen. Godinama pratim Stojanov rad i u njegovim tekstovima, kako na RFI (Radio France International) tako i u Vremenu, pronalazim mnogo informacija, mnogo vizija, mnogo ohrabrenja.
Mesecima ga nema na RFI i nadao sam se da je samo odsutan. Nažalost, opraštamo se od Stojana.
Hvala mu.

Neka ti je vecna slava i hvala Stojane. Mnogo si nam pomogao u ovim ruznim vremenima. Postoji Srbija koja pamti.
Hvala ti za sve jos jednom.

Potpuno sam sokiran ovom vescu. Moje iskreno saucesce porodici. Bio je definitivno najbolji novinar koga sam IKADA citao. Vreme definitivno nece biti isto bez njega, a Srbija je izgubila jos jednog coveka koji je razmisljao ispred prostora i vremena u kome se nalazio.

Slava i Mir Dusi Coveku koji me je uvek potsecao kako je lako biti odmeren, objektivan i iskren...

Napustio nas je jos jedan izuzetan covek. Necemo moci da ga zaboravimo.

Slava ti, care

Postoje ljudi koji u teška vremena svesno iznose svoje stavove bez obzira na posledice i koji raciom daju nadu. On je bio jedan od orijentira koji su sprečavali da se ljudi zagube u besmislu i vlast u bahatosti. Ni on, ni pokojni premijer mi nisu rod, ali mi već nedostaju. I to mnogo!

Hvala Vam na sjajnim clancima i analizama! Srbiji ce faliti Vas analiticki i Evropski duh!

Kakva steta. Stojan je bio stvarno putokaz i orijentir u ovoj nemoralnoj dzungli.

Neka mu je laka zemlja, bio je ubedljivo najbolji analiticar u Srbiji.

Iskreno saucesce clanovima porodice. Laka mu zemlja. Odlican novinar.

Svima cete nam nedostajati - i onima koji nisu imali tu cast da Vas upoznaju licno. Neka Vam je laka zemlja...

Uzasna vest. Otisao je covek izrazito gradjanskog/urbanog senzibiliteta i intelektualne/renesansne sirine.
Neka mu je slava i hvala mu za sve dalekovide tekstove i nastupe koje nam je podario ovih tragicnih godina.

Beleznik crne epohe
BIO je novinar britkog, istančanog pera, obdaren da suptilnom nijansom daje dijagnozu boljkama vremena u kome smo živeli i čije posledice osećamo i danas. Gađao je žestoko, ali bez revolvera, ciljao precizno, bez snajpera. Upravo nijansiranost, a ne blaćenje jedna je od osobina počivšeg Stojana koja ga je izdvajala od savremenika. Još po nečemu, Cerović je bio jedinstven i sa pravom bio, kako ga je njegov matični list nazvao "najbolji srpski komentator". Za sve te godine slobizma, zla koje nas je okruživao, Cerović je bio jasno opredeljen trasirajući srcem i pisanom rečju viziju moderne Srbije. Nije međutim, dozvoljao da ga opredeljenje zavede, pa je u tekstovima vešto povlačio razliku između dobre vizije i pogrešnih poteza, makar ih činili i njemu bliski pripadnici vladajuće garniture. Bio je previše jak da sačuva stav, ali i britak da piše o "deci koja jedu revoluciju", naravno samo onda kad za to ima argumenata. Pišući tako, znao je da učini ono što nekima, takođe nadarenim autorima, nije polazilo za rukom. Pomirio je pravila profesije sa principima za koje se svesrdno zalagao. To ga je definitivno uzdiglo u gorostase ne samo novinarstva već i srpske pisane reči u periodu između dva milenijuma.
Iako britak u reči i nepokolebljiv u stavu, Cerović nije vukao ni trunku zaslepljenosti, ni dogmatizma. Utvrdivši slobizam kao najveću srpsku moru, dopuštao je različite načine borbe kako pre, tako i tranzicione puteve posle svrgnuća dikratora sa vlasti. Tako je u vreme političkog rivalstva Koštunice i Đinđiča lično bio najdosledniji zagovornik pomirenja dvojice lidera ondašnjeg DOS-a i prestanka često suludnih i posve nepotrebnih optužbi i kontraoptužbi.
Svetski putnik i intelektulac visokog ranga, znao je šta znače savremeni tokovi i voleo je da Srbiju vidi u jednom takvom svetu, oslobođenu od podela, lažnih mitova i ratničkih nagona. Istovremeno je držao do tradicije naroda kome pripada, verovavši da je u našem primeru da se u našem primeru moglo pomiriti konzervativno i moderno. Verovao je u Koštuničin tradicionalizam, ali i u Đinđićev pragmatizam.
Eh, da nam se dogodilo, ono što ja Stojan poručivao na na stupcima "Vremena". Bili bismo makar bliže Evropi, a sigurno dalje od zatvora, ili sudova.
Sa Cerovićem je otišla i jedna mudrost, ali su ostali pisani tragovi jedne crne epohe. Hvala mu.
Setimo se Njegoša: "U dobru je lako dobar biti, na muci se poznaju junaci".

Zbogom prijatelju!

Citam Vreme, koje sam nekada i prodavao kao kolporter da bi mogao da zavrsim fakultet, od prvog broja. Nakon nekog vremena poceo sam da ga prelistavam i da trazim tekstove Cerovica da bi ih prve procitao. U Amsterdamu sam 13 godina i Vrema citam samo na internetu jer na kioscima mnogo kasni. Nisam ni znao da je bolestan vec sam mislio da njegovi komentari nisu vise medju onima koji se besplatno mogu procitati na internetu. Njegovi su me tekstovi uvek impresionirali analiticnoscu, doslednoscu i neverovatnom moci predvidjanja stvari. U najgorim vremenima oni su za mene znacili utehu i dokaz da je zdrav razum u Srbiji jos uvek prisutan.
On je za mene bio broj 1 sledeci najbolji su 4. 5. i t.d. Veliki gubitak.

Iskreno saucesce porodici gospodina Cerovica.

Steta, bas steta. Cenio sam ga. Nisam znao da je bio bolestan.
Slava mu.

Ovo je veliki gubitak za njegovu familiju, kolektiv, drustvo.
Hvala mu, nek pociva u miru.

Duboko žalim odlazak izuzetnog analitiča, novinara i erudite, nadasve odmerenog čoveka čiju sam elokvenciju poštovala, a tekstove i pojavljivanja u medijima sa zadovoljstvom pratila. Ovo je veliki gubitak.

Voleo sam da citam njegove textove. Bio je zaista najveci na ovdasnjim prostorima.
Nedostajace nam njegov britki um, a takve je ova zemlje bas najvise trebala u ovom trenutku!
Laka mu crna zemlja!

Iskreno saucesce porodici i Vremenu. Cerovic je bio najhrabriji onda kada je bilo najteze.

Naiskrenije saucesce porodici Cerovic i nedeljniku Vreme.

Nedostajace nam njegovo zdravo razmisljanje. Prava je steta da nema mnogo vise ovakvih pametnih novinara i razumnih ljudi u Srbiji.
Iskreno saucesce porodici i kolegama nedeljnika "Vreme".

Casopis "Vreme" kod nas odavno ne stize vise. Ali vreme nije stalo. Zahvaljujuci i njemu. Predvidjao je to. Bio je ispred vremena.
Ipak je bio prisutan medju nama. Slusali smo RFI, i njegov prijatan glas, vise sedativ, ustvari redak stil koji je kao hirurski noz “rezao” dogadjaje I ucesnike i predvidjao posledice. General pre bitke koji se nije hvalio znanjem a znao je mnogo. Lerpsav stil za olovna vremena. To je mogao samo on.
Slava i na svemu ti hvala!
seber_50@hotmail.com

Porodici i prijateljima Stojana Cerovica izrazavam najdublje saucesce.

Dragi Stojane,
tvoji tekstovi ostaju zauvek iza Tebe, kao svedocanstvo jednog teskog i ruznog vremena i razuma koji je pokusao da ga shvati, objasni i upozori.
Vrlo cesto, citajuci Tvoje tekstove, rekao sam samom sebi da bih i ja tako napisao, kao da mi je rec iz usta bila uzeta. I kada se nisam potpuno slagao sa Tobom, uzivao sam da citam sto si napisao.
Negde gore On vidi sve. Siguran sam da sada i Ti vidis Njega.

Neka Ti je laka zemlja i pocivaj u miru. Hvala Ti za sve.

Duboko saucesce porodici Cerovic.

U epohi tupila, falice nam tvoja ostrina.
Neka ti je vecna slava Stojane.

Sve je manje ljudi koji mogu pomoci Srbiji. Sve je manje onih koji mogu odbraniti dostojanstvo novinarske profesije.
Iskreno saucesce Stojanovoj porodici i redakciji "Vremena".

Dusan Masic-London

Neka je slava Stojanu,
Izgubili smo velikog analiticara, coveka koji je umeo da misli. Umeo da ukazuje na ono sto smo propustili i na ono cemu se mozemo nadati.

SRECAN TI PUT GOSPODINE CEROVICU.
Hvala ti za svaku napisanu rec!

Bio je izuzetan novinar. Retko ko je umeo da napise nesto sto bih skoro 100% prihvatao. Umerenost, razum, tolerancija, istina, vizija. Nadam se da toga jos ima u srpskom novinarstvi.
Hvala na svemu

Bio je merilo...
Ovo je veliki gubitak i prerani odlazak...
Saucesce porodici i redakciji "Vremena"

Nikada mi smrt nije postala ni normalana ni ocekivana. I nikada necu razumeti i oprostiti odlazak najboljih pre vremena i osudu da zivot nastavis sa bezlicnom masom srednjaka. Nas svet i nas zivot nikada vise nece biti isti otkako je i Stojan otisao.
U miru neka pociva, a porodici upucujem samo iskreno saucesce, njihov bol je najveci. Bila je velika privilegija biti deo njegovog sveta!

Veliki gubitak za nase novinarstvo.
Porodici i "Vremenu" iskreno saucesce.

Iskreno saucesce porodici Cerovic i njegovim prijateljima...

I Bog bira koga ce da uzme. Slava mu.

Zao mi je sto je otisao covek koji je svih ovih godina artikulisao i moja razmisljanja i pomogao mi da mentalno opstanem u ovom okruzenju zla, gluposti, ponizenja, lazi i obmana....
Saucesce svima koji su ga cenili i voleli.

Iako pripremljeni za tuznu vest, neverica i sok su od jutros u nasoj maloj redakciji. Porodica Cerovic i svetla strana srpske zurnalistike su na gubitku.
Nek' je Velikom Stojanu laka zemlja.

"koji je bio pouzdan oslonac i glas razuma u teškim vremenima".
To nije dovoljno ali odslikava ono što je Stojan u suštini bio.
Dobro je što je prirodno napustio ovaj nerazumni svet, jer
glasovi razuma (iz novinarskog i političkog života)u Srbiji, navikli smo, odlaze streljani.
Pozdrav Stojane.

Šteta... Baš sada, kada se na velika vrata na našu političku scenu vraćaju teške reči, zaoštravanje odnosa, ostrašćenost... Baš sada nam treba neko poput Stojana, da mirno i razložno analizira stvarnost.

U pravu su kolege Stojana Cerovica kada kazu da je otisao najbolji novinar u Srbiji. I ja delim to misljenje. Zaista mi je jako, jako zao.

Saucesce porodici gospodina Cerovica i njegovoj maticnoj redakciji.

Sve je manje svetionika;
sve je vise sveca...

Odlaze najbolji, najumniji, najrazumniji...
Poslednji pozdrav mudrom i hrabrom Stojanu Cerovicu.
Neka mu je vecna slava i hvala.

Izuzetno mi je zao zbog smrti Stojana Cerovica. Nedostajece nam takav covek i njegova zapazanja.
Sanja Nikolic

Tuzno.
Njegovi tekstovi su bili kao bensedin u ovim ruznim godinama.

Mislim da bi bio ponosan na ovoliko komentara i njihov sadrzaj!
Neka mu je laka crna zemlja.

Voleo sam njegove tekstove o Familiji.

Zaista me je potresla vest o smrti ovog izuzetnog coveka. Svojim briljantnim komentarima, besprekornog stila i intelektualne pronicljivosti, tumacio nam je i pomagao da razumemo haos koji nas je okruzivao.

Iskreno saucesce porodici.

Jako mi je zao sto Stojan vise nije medju nama. Cenila sam njegov rad i najcesce se slaga sa njegovim misljenjem.
Moje saucesce porodici i redakciji Vremena.
Zuki.

Nenako mi se u ovoj prilici cinio prigodnim citat Artura Klarka, iz predgovora za knjigu "2001:Odiseja u svemiru":
"Iza svakog čoveka koji sada živi stoji trideset duhova, odnosno za toliko puta ukupan broj umrlih nadmašuje broj živih. Od osvita vremena približno sto milijardi ljudskih bića hodilo je planetom Zemljom. Posredi je zanimljiv broj, jer, jednom neobičnom podudarnošću, postoji takođe oko sto milijardi zvezda u našoj lokalnoj vaseljeni, Mlečnom Putu. Za svakog čoveka, dakle, koji je ikad živeo, u ovoj Vaseljeni sija po jedna zvezda"

Moje iskreno saucesce porodici i redakciji nedeljnika "Vreme".
Gospodin Cerovic ce nam izuzetno nedostajati.

Vreme sam citao tako sto procitam njegovu kolumnu i kolumnu Teofila Pancica pa ostalo.
Veliki gubitak....

Covek koji je bio u samom vrhu savremnog novinarstva na tim prostorima. Njegove analize i clanke cekao bih sa nestrpljenjem. List Vreme je ostao osiromasen za jedno vrhunsko ime.
NEKA MU JE SLAVA I HVALA

Iskreno saucesce redakciji lista "Vreme". Mnogo losih vesti u zadnje vreme.

Nisam znao da je bio bolestan, pa mi je ova vest bila u toliko sokantnija.
U toj nesrecnoj zemlji, najtalentovaniji ljudi definitivno odlaze prerano, na ovaj ili onaj nacin. Nemam nista pametno da dodam na prethodne komentare, hteo sam samo da kazem da je i mene ova smrt jako potresla.

Gospodin Cerovic je bio za politicko novinarstvo ono sto je gospodin Djindjic bio za politiku. Slagao sam se sa njima u 95% slucajeva. Iskreno sam iznenadjen i sokiran vescu o njegovoj smrti.

Od prvog clanka koji je gospodin Cerovic napisao, moj komentar je bio, da imam njegovu pamet, ja bih bas tako razmisljao. Ogromna steta. Najiskrenije saucesce porodici, nedeljniku Vreme, a i zemlji Srbiji na gubitku tako dragocenog gradjanina

Stojan je bio sjajan politicki komentator. Njegovi komentari su se izdvajali preciznoscu jezika i intelektualnom snagom. On ce ostati upamcen kao jedan od najboljih i najhrabrijih novinara u Srbiji. Mnogo ce nam nedostajati.
Saucesce porodici i redakciji "Vremena".

Ivan Djuric (seca li se neko njega), Zoran Djindjic, Stojan Cerovic. Nekako oni najbolji odlaze prvi. Teska je sudbina ove zemlje. Sta li nas sve ceka, kada Bog povlaci one koji joj najvise mogu pomoci. Istocnjaci za to kazu losa karma. A Stojanu sretan put na onu stranu. Njegova rec je bila lek. Laka mu crna zemlja.

Usokirana sam. Zaista specijalan covek. Kultura, odmerenost, zelja za istinom... Jao, ne mogu ni da sastavim komentar kako treba... Skamenila sam se skroz... Kao kad sam cula za smrt Zorana Djindjica.
Mislim da nije neobicno sto nam karakterni i posteni ljudi umiru mladi. Nas zivot prethodnih godina je apsolutno zastrasujuci bio a i danas je takav. Secam se da je neko nekada, komentarisuci preranu smrt Zorana Radmilovica rekao : "Kvalitetni ljudi se brzo potrose". I kad malo bolje razmislim, zaista je tako. Ne znam koja je to bolest bila u pitanju, ali koja god da je bila, mislim da je poticala od svakodnevne unutrasnje borbe i borbe sa spoljasnjim svetom i strasnim prilikama u kojima zivimo. Realan i karakteran covek ne moze da ne prezivljava unutrasnje lomove u ovakvom haosu.
Stvarno mi je tesko da poverujem. Tako nam se stalno ponavljaju strasni gubici a opet svaki put ne mogu da poverujem.

Iskreno saucesce porodici.
Cerovicevi tekstovi spadaju medju najbolje u nasoj stampi poslednjih 15-ak godina!

ne mogu da verujem!Od kada sam cula ovu vest dosta puta sam pomislila na g.Cerovica.Bio je jedan od retko pismenih novinara, nekako mi je odavao utisak smirene osobe...
Pokoj mu dusi!

Ko zna koliko bi nas umrlo pre vremena da u onim mracnim vremenima nije bilo Stojana i njegovih tekstova. Strasan gubitak. Nenadoknadiv.

Poslednji pozdrav coveku i vrsnom novinaru. Veliki gubitak za porodicu i za novinarstvo. Bio je jedan od najboljih koje smo imali.

Imam potrebu da izrazim zaista najdublje postovanje i divljenje prema g-dinu Stojanu Cerovicu Mesecima sam se pitala gde je i zasto ga nema u Vremenu. Volela bih da su razlozi drugaciji... Iskreno sam sokirana i tesko mi je da poverujem Najiskrenije saucesce porodici i prijateljima

Njegovi komentari i analize davali su mi nadu da od Srbije moze da se napravi normalna, moderna drzava i to mi je olaksavalo zivot u inostranstvu. Svaki put kad sam citao VREME, pocinjao sam od njegovog komentara... Citajuci ih ponovo, sa deset godina distance, zapanjuje me tacnost njegove analize i sposobnost da odmah uoci poentu u svakom dogadjaju... Jako ce nam nedostajati.

Zaista jedna tuzna vest jer smo svi ostali bez jednog ostroumnog komentatora. Svim ljudina slobodnog duha Stojan i njegovi clanci ce puno nedostajati.

Jedno veliko HVALA Stojanu za svu utehu koju mi je pružao kroz svoje tekstove u onom groznom vremenu .

Izgubili smo jos jednog velikog coveka.
Iskreno saucesce porodici.

Imam utisak da polako nestaju stvaraoci i realizatori ideje o boljoj evropskoj Srbiji. Način na koji je Stojan Cerović pisao vrlo često su bile jedina formulacija onoga o čemu sam razmišljala, samo što ja nisam imala moć da to pretočim u reč. Takvog čoveka doživljavala sam kao deo sopstvenog života.
Najiskrenije saučešće u tuzi upućujem njegovoj porodici, prijateljima i redakciji, svima onima koji su imali čast da ga lično poznaju.

Neka mu je laka zemlja.

Nema više pokera kraljeva: Stojan Cerović, Teofil Pančić, Ljubomir Živkov, Pera Luković. Hvala mu što nas je godinama spasavao ksenofobije i mentalne izolovanosti.
Neka mu je laka zemlja.

Iskreno saučešće porodici i prijateljima gospodina Cerovića, a i svima nama!
Zašto odlaze svi normalni?
... a tako nas je malo ...

Voleo sam njegove tekstove o Familiji.

Nisam znao da je bio bolestan, pa mi je ova vest bila u toliko sokantnija.
U toj nesrecnoj zemlji, najtalentovaniji ljudi definitivno odlaze prerano, na ovaj ili onaj nacin. Nemam nista pametno da dodam na prethodne komentare, hteo sam samo da kazem da je i mene ova smrt jako potresla.

Stojan je bio sjajan politicki komentator. Njegovi komentari su se izdvajali preciznoscu jezika i intelektualnom snagom. On ce ostati upamcen kao jedan od najboljih i najhrabrijih novinara u Srbiji. Mnogo ce nam nedostajati.
Saucesce porodici i redakciji "Vremena".

Uh, jedvah mu se setih imena... ali neke reči i danas citiram. Nije zaboravljen!

Tako ruzna vest u ovo lepo jutro. Iskreno mi je zao sto nas je takav covek napustio. Bio mi je jedan od omiljenih novinara i ljudi ciju sam pametnu misao uvek rado slusala.
Saucesce porodici i nedeljniku "Vreme", imali su Sojana!

Ovo je veliki gubitak.
Nedostajace nam mnogo.

Nisam znao da je gospodin Cerovic bolestan tako da me je vest o njegovoj smrti bukvalno sokirala. Dozivljavao sam ga kao izuzetnog coveka, komentatora i novinara nesumnjivog moralnog integriteta. Uvek bih blanko potpisao sve sto ce on reci ili napisati. Toliko sam ga cenio. Srbija je sada jos siromasnija.

Prerano. Bilo je lepo citati.

Заиста тужна и шокантна вест. Његове сам коментаре у часопису Време увек читала пре свих других. Недостајаће нам његово оштро око и још оштрије перо.

Neka mu je laka zemlja. Nije bio najbolji nas komentator, ali je umeo da bude odlican. Uostalom, to vise nije ni bitno. Pokoj mu dusi.

Ovo je veliki sok. Vec dugo sam se pitao zasto nema njegovih clanaka u Vremenu, ali sam mislio da je to jos samo jedna od njegovih pauza. Veliki sok, ogromna steta za nase novinarstvo. Secam se da je stajao iza mene u Krunskoj ispred sedista DS one veceri kad je ubijen Djindjic. Eto, sad ni njega nema i bas mi je tesko da u to poverujem.

Srpsko novinarstvo je izgubilo verovatno najboljeg novinara kojeg je imala. Njegove sjajne, hiruski precizne analize su bile nesto sto niko osim njega nije ume na slican nacin, znaci bez suvisnih reci i teatralnog izrazavanja da prestavi i objasni. Nikada, ali nikada nisam procitao ni jedan njegov clanak sa kojim se odmah ne bi slozio..i mnogo puta sam pomislio " pa da, kako je ovo prosto, kako mi to ranije nija palo na pamet ? " To je bila velicina Stojana Cerovica koja ge je uzdizala iznad ostalih novinara, da objasni i alazirira prakticno sve moguce dogadjaje i to u momentima kada su oni drugima bili nejasni ili neshvatljivi. Mislim da nije preterano reci da je Cerovic bio za novinarstvo sta je Zoran Djindjic bio za politiku . I jedan i drugi veliki, sjajni i nezamenljivi...i na zalost, Srbija je tako bolno i prerano ostala bez njih.
Sta jos reci za Stojana Cerovica? Slava mu i hvala, za sve sto je u zivotu uradio da se cuje istina, i za to sto se i u najtezim vremenima nije ustrucavao da odvoji istinu od neistime, pravdu od nepravde.
Slava mu i hvala

Eto, nisam coveka znao licno, ali su me njegovi komentari u onim tuznim godinama 1990-1995 uvek podsticali na premisljanje, iako se nisam s njima uvek slagao. Nekako nedostaju reci, sem onih uobicajenih banalnosti bio je najbolji itd. U svakom slucaju, otisla je jos jedna jaka licnost iz devedesetih.

Duboko sam potresen i rastužen. Godinama pratim Stojanov rad i u njegovim tekstovima, kako na RFI (Radio France International) tako i u Vremenu, pronalazim mnogo informacija, mnogo vizija, mnogo ohrabrenja.
Mesecima ga nema na RFI i nadao sam se da je samo odsutan. Nažalost, opraštamo se od Stojana.
Hvala mu.

Neka ti je vecna slava i hvala Stojane. Mnogo si nam pomogao u ovim ruznim vremenima. Postoji Srbija koja pamti.
Hvala ti za sve jos jednom.

Potpuno sam sokiran ovom vescu. Moje iskreno saucesce porodici. Bio je definitivno najbolji novinar koga sam IKADA citao. Vreme definitivno nece biti isto bez njega, a Srbija je izgubila jos jednog coveka koji je razmisljao ispred prostora i vremena u kome se nalazio.

Slava i Mir Dusi Coveku koji me je uvek potsecao kako je lako biti odmeren, objektivan i iskren...

Napustio nas je jos jedan izuzetan covek. Necemo moci da ga zaboravimo.

Otisao je jos jedan, pametan i dobar, pritom NAS! Sve nas je manje, narocito - pametnih, a njih sve vise, narocito - glupih i bezobraznih.

Slava ti, care

Postoje ljudi koji u teška vremena svesno iznose svoje stavove bez obzira na posledice i koji raciom daju nadu. On je bio jedan od orijentira koji su sprečavali da se ljudi zagube u besmislu i vlast u bahatosti. Ni on, ni pokojni premijer mi nisu rod, ali mi već nedostaju. I to mnogo!

Hvala Vam na sjajnim clancima i analizama! Srbiji ce faliti Vas analiticki i Evropski duh!

Kakva steta. Stojan je bio stvarno putokaz i orijentir u ovoj nemoralnoj dzungli.

Neka mu je laka zemlja, bio je ubedljivo najbolji analiticar u Srbiji.

Iskreno saucesce clanovima porodice. Laka mu zemlja. Odlican novinar.

Svima cete nam nedostajati - i onima koji nisu imali tu cast da Vas upoznaju licno. Neka Vam je laka zemlja...

Uzasna vest. Otisao je covek izrazito gradjanskog/urbanog senzibiliteta i intelektualne/renesansne sirine.
Neka mu je slava i hvala mu za sve dalekovide tekstove i nastupe koje nam je podario ovih tragicnih godina.

Beleznik crne epohe
BIO je novinar britkog, istančanog pera, obdaren da suptilnom nijansom daje dijagnozu boljkama vremena u kome smo živeli i čije posledice osećamo i danas. Gađao je žestoko, ali bez revolvera, ciljao precizno, bez snajpera. Upravo nijansiranost, a ne blaćenje jedna je od osobina počivšeg Stojana koja ga je izdvajala od savremenika. Još po nečemu, Cerović je bio jedinstven i sa pravom bio, kako ga je njegov matični list nazvao "najbolji srpski komentator". Za sve te godine slobizma, zla koje nas je okruživao, Cerović je bio jasno opredeljen trasirajući srcem i pisanom rečju viziju moderne Srbije. Nije međutim, dozvoljao da ga opredeljenje zavede, pa je u tekstovima vešto povlačio razliku između dobre vizije i pogrešnih poteza, makar ih činili i njemu bliski pripadnici vladajuće garniture. Bio je previše jak da sačuva stav, ali i britak da piše o "deci koja jedu revoluciju", naravno samo onda kad za to ima argumenata. Pišući tako, znao je da učini ono što nekima, takođe nadarenim autorima, nije polazilo za rukom. Pomirio je pravila profesije sa principima za koje se svesrdno zalagao. To ga je definitivno uzdiglo u gorostase ne samo novinarstva već i srpske pisane reči u periodu između dva milenijuma.
Iako britak u reči i nepokolebljiv u stavu, Cerović nije vukao ni trunku zaslepljenosti, ni dogmatizma. Utvrdivši slobizam kao najveću srpsku moru, dopuštao je različite načine borbe kako pre, tako i tranzicione puteve posle svrgnuća dikratora sa vlasti. Tako je u vreme političkog rivalstva Koštunice i Đinđiča lično bio najdosledniji zagovornik pomirenja dvojice lidera ondašnjeg DOS-a i prestanka često suludnih i posve nepotrebnih optužbi i kontraoptužbi.
Svetski putnik i intelektulac visokog ranga, znao je šta znače savremeni tokovi i voleo je da Srbiju vidi u jednom takvom svetu, oslobođenu od podela, lažnih mitova i ratničkih nagona. Istovremeno je držao do tradicije naroda kome pripada, verovavši da je u našem primeru da se u našem primeru moglo pomiriti konzervativno i moderno. Verovao je u Koštuničin tradicionalizam, ali i u Đinđićev pragmatizam.
Eh, da nam se dogodilo, ono što ja Stojan poručivao na na stupcima "Vremena". Bili bismo makar bliže Evropi, a sigurno dalje od zatvora, ili sudova.
Sa Cerovićem je otišla i jedna mudrost, ali su ostali pisani tragovi jedne crne epohe. Hvala mu.
Setimo se Njegoša: "U dobru je lako dobar biti, na muci se poznaju junaci".

Zbogom prijatelju!

Citam Vreme, koje sam nekada i prodavao kao kolporter da bi mogao da zavrsim fakultet, od prvog broja. Nakon nekog vremena poceo sam da ga prelistavam i da trazim tekstove Cerovica da bi ih prve procitao. U Amsterdamu sam 13 godina i Vrema citam samo na internetu jer na kioscima mnogo kasni. Nisam ni znao da je bolestan vec sam mislio da njegovi komentari nisu vise medju onima koji se besplatno mogu procitati na internetu. Njegovi su me tekstovi uvek impresionirali analiticnoscu, doslednoscu i neverovatnom moci predvidjanja stvari. U najgorim vremenima oni su za mene znacili utehu i dokaz da je zdrav razum u Srbiji jos uvek prisutan.
On je za mene bio broj 1 sledeci najbolji su 4. 5. i t.d. Veliki gubitak.

Iskreno saucesce porodici gospodina Cerovica.

Steta, bas steta. Cenio sam ga. Nisam znao da je bio bolestan.
Slava mu.

Na vest o smrti Stojana Cerovica pao mi je na pamet ovaj citat americkog novinara T.D. Almana. Mislim da perfektno odrazava Cerovicev rad:
'Izistinski objektivno novinarstvo nije samo prenosenje tacnih podataka, ono je i verno tumacenje značenja dogadjaja. Ono nije ubedljivo samo danas, vec izdrzava probu vremena. Ono se ne potvrdjuje samo 'pouzdanim izvorima', nego i razvojem dogadjaja [istorije]. To je novinarstvo koje nakon deset, dvadeset, pedeset godina jos uvek predstavlja istinit i inteligentan odraz dogadjaja'
T.D. Alman

Na zalost takvog novinarstva je sve manje. Cerovic, njegova duhovitost, lucidnost i neumoljiva logika [deficitarne robe u ovom delu sveta], ce nedostajati mnogima.

Najiskrenije sacucesce porodici i kolegama iz Vremena.

Ovo je veliki gubitak za njegovu familiju, kolektiv, drustvo.
Hvala mu, nek pociva u miru.

Duboko žalim odlazak izuzetnog analitiča, novinara i erudite, nadasve odmerenog čoveka čiju sam elokvenciju poštovala, a tekstove i pojavljivanja u medijima sa zadovoljstvom pratila. Ovo je veliki gubitak.

Voleo sam da citam njegove textove. Bio je zaista najveci na ovdasnjim prostorima.
Nedostajace nam njegov britki um, a takve je ova zemlje bas najvise trebala u ovom trenutku!
Laka mu crna zemlja!

Zasto dobri ljudi uvek odlaze prerano?

Iskreno saucesce porodici i Vremenu. Cerovic je bio najhrabriji onda kada je bilo najteze.

Izgubili smo velikog coveka. Nedostajace nam njegove reci da nas vracaju na put demokratije i zdravog razuma kada skrenemo.

Imala sam tu srecu da poznajem Stojana. Verovala sam da ce pobediti tu retku i opasnu bolest jer je i on bio retko pametan, odmeren i hrabar covek. Nikada ga necu zaboraviti inastavljam da zivim ovaj zivot-nezivot u nezemlji iz koje nestaju i odlaze one koji najvise vrede. Uzas.

Naiskrenije saucesce porodici Cerovic i nedeljniku Vreme.

Nedostajace nam njegovo zdravo razmisljanje. Prava je steta da nema mnogo vise ovakvih pametnih novinara i razumnih ljudi u Srbiji.
Iskreno saucesce porodici i kolegama nedeljnika "Vreme".

Casopis "Vreme" kod nas odavno ne stize vise. Ali vreme nije stalo. Zahvaljujuci i njemu. Predvidjao je to. Bio je ispred vremena.
Ipak je bio prisutan medju nama. Slusali smo RFI, i njegov prijatan glas, vise sedativ, ustvari redak stil koji je kao hirurski noz “rezao” dogadjaje I ucesnike i predvidjao posledice. General pre bitke koji se nije hvalio znanjem a znao je mnogo. Lerpsav stil za olovna vremena. To je mogao samo on.
Slava i na svemu ti hvala!
seber_50@hotmail.com

Porodici i prijateljima Stojana Cerovica izrazavam najdublje saucesce.

Dragi Stojane,
tvoji tekstovi ostaju zauvek iza Tebe, kao svedocanstvo jednog teskog i ruznog vremena i razuma koji je pokusao da ga shvati, objasni i upozori.
Vrlo cesto, citajuci Tvoje tekstove, rekao sam samom sebi da bih i ja tako napisao, kao da mi je rec iz usta bila uzeta. I kada se nisam potpuno slagao sa Tobom, uzivao sam da citam sto si napisao.
Negde gore On vidi sve. Siguran sam da sada i Ti vidis Njega.

Neka Ti je laka zemlja i pocivaj u miru. Hvala Ti za sve.

Duboko saucesce porodici Cerovic.

U epohi tupila, falice nam tvoja ostrina.
Neka ti je vecna slava Stojane.

Sve je manje ljudi koji mogu pomoci Srbiji. Sve je manje onih koji mogu odbraniti dostojanstvo novinarske profesije.
Iskreno saucesce Stojanovoj porodici i redakciji "Vremena".

Dusan Masic-London

Neka je slava Stojanu,
Izgubili smo velikog analiticara, coveka koji je umeo da misli. Umeo da ukazuje na ono sto smo propustili i na ono cemu se mozemo nadati.

SRECAN TI PUT GOSPODINE CEROVICU.
Hvala ti za svaku napisanu rec!

Bio je izuzetan novinar. Retko ko je umeo da napise nesto sto bih skoro 100% prihvatao. Umerenost, razum, tolerancija, istina, vizija. Nadam se da toga jos ima u srpskom novinarstvi.
Hvala na svemu

Bio je merilo...
Ovo je veliki gubitak i prerani odlazak...
Saucesce porodici i redakciji "Vremena"

Nikada mi smrt nije postala ni normalana ni ocekivana. I nikada necu razumeti i oprostiti odlazak najboljih pre vremena i osudu da zivot nastavis sa bezlicnom masom srednjaka. Nas svet i nas zivot nikada vise nece biti isti otkako je i Stojan otisao.
U miru neka pociva, a porodici upucujem samo iskreno saucesce, njihov bol je najveci. Bila je velika privilegija biti deo njegovog sveta!

Veliki gubitak za nase novinarstvo.
Porodici i "Vremenu" iskreno saucesce.

Iskreno saucesce porodici Cerovic i njegovim prijateljima...

I Bog bira koga ce da uzme. Slava mu.

Zao mi je sto je otisao covek koji je svih ovih godina artikulisao i moja razmisljanja i pomogao mi da mentalno opstanem u ovom okruzenju zla, gluposti, ponizenja, lazi i obmana....
Saucesce svima koji su ga cenili i voleli.

Iako pripremljeni za tuznu vest, neverica i sok su od jutros u nasoj maloj redakciji. Porodica Cerovic i svetla strana srpske zurnalistike su na gubitku.
Nek' je Velikom Stojanu laka zemlja.

"koji je bio pouzdan oslonac i glas razuma u teškim vremenima".
To nije dovoljno ali odslikava ono što je Stojan u suštini bio.
Dobro je što je prirodno napustio ovaj nerazumni svet, jer
glasovi razuma (iz novinarskog i političkog života)u Srbiji, navikli smo, odlaze streljani.
Pozdrav Stojane.

Šteta... Baš sada, kada se na velika vrata na našu političku scenu vraćaju teške reči, zaoštravanje odnosa, ostrašćenost... Baš sada nam treba neko poput Stojana, da mirno i razložno analizira stvarnost.

U pravu su kolege Stojana Cerovica kada kazu da je otisao najbolji novinar u Srbiji. I ja delim to misljenje. Zaista mi je jako, jako zao.

Saucesce porodici gospodina Cerovica i njegovoj maticnoj redakciji.

Sve je manje svetionika;
sve je vise sveca...

Odlaze najbolji, najumniji, najrazumniji...
Poslednji pozdrav mudrom i hrabrom Stojanu Cerovicu.
Neka mu je vecna slava i hvala.

Izuzetno mi je zao zbog smrti Stojana Cerovica. Nedostajece nam takav covek i njegova zapazanja.
Sanja Nikolic

Tuzno.
Njegovi tekstovi su bili kao bensedin u ovim ruznim godinama.

Mislim da bi bio ponosan na ovoliko komentara i njihov sadrzaj!
Neka mu je laka crna zemlja.

Zaista me je potresla vest o smrti ovog izuzetnog coveka. Svojim briljantnim komentarima, besprekornog stila i intelektualne pronicljivosti, tumacio nam je i pomagao da razumemo haos koji nas je okruzivao.

Iskreno saucesce porodici.

Jako mi je zao sto Stojan vise nije medju nama. Cenila sam njegov rad i najcesce se slaga sa njegovim misljenjem.
Moje saucesce porodici i redakciji Vremena.
Zuki.

Nenako mi se u ovoj prilici cinio prigodnim citat Artura Klarka, iz predgovora za knjigu "2001:Odiseja u svemiru":
"Iza svakog čoveka koji sada živi stoji trideset duhova, odnosno za toliko puta ukupan broj umrlih nadmašuje broj živih. Od osvita vremena približno sto milijardi ljudskih bića hodilo je planetom Zemljom. Posredi je zanimljiv broj, jer, jednom neobičnom podudarnošću, postoji takođe oko sto milijardi zvezda u našoj lokalnoj vaseljeni, Mlečnom Putu. Za svakog čoveka, dakle, koji je ikad živeo, u ovoj Vaseljeni sija po jedna zvezda"

Moje iskreno saucesce porodici i redakciji nedeljnika "Vreme".
Gospodin Cerovic ce nam izuzetno nedostajati.

Vreme sam citao tako sto procitam njegovu kolumnu i kolumnu Teofila Pancica pa ostalo.
Veliki gubitak....

Covek koji je bio u samom vrhu savremnog novinarstva na tim prostorima. Njegove analize i clanke cekao bih sa nestrpljenjem. List Vreme je ostao osiromasen za jedno vrhunsko ime.
NEKA MU JE SLAVA I HVALA

Iskreno saucesce redakciji lista "Vreme". Mnogo losih vesti u zadnje vreme.

Gospodin Cerovic je bio za politicko novinarstvo ono sto je gospodin Djindjic bio za politiku. Slagao sam se sa njima u 95% slucajeva. Iskreno sam iznenadjen i sokiran vescu o njegovoj smrti.

Od prvog clanka koji je gospodin Cerovic napisao, moj komentar je bio, da imam njegovu pamet, ja bih bas tako razmisljao. Ogromna steta. Najiskrenije saucesce porodici, nedeljniku Vreme, a i zemlji Srbiji na gubitku tako dragocenog gradjanina

Ivan Djuric (seca li se neko njega), Zoran Djindjic, Stojan Cerovic. Nekako oni najbolji odlaze prvi. Teska je sudbina ove zemlje. Sta li nas sve ceka, kada Bog povlaci one koji joj najvise mogu pomoci. Istocnjaci za to kazu losa karma. A Stojanu sretan put na onu stranu. Njegova rec je bila lek. Laka mu crna zemlja.

Usokirana sam. Zaista specijalan covek. Kultura, odmerenost, zelja za istinom... Jao, ne mogu ni da sastavim komentar kako treba... Skamenila sam se skroz... Kao kad sam cula za smrt Zorana Djindjica.
Mislim da nije neobicno sto nam karakterni i posteni ljudi umiru mladi. Nas zivot prethodnih godina je apsolutno zastrasujuci bio a i danas je takav. Secam se da je neko nekada, komentarisuci preranu smrt Zorana Radmilovica rekao : "Kvalitetni ljudi se brzo potrose". I kad malo bolje razmislim, zaista je tako. Ne znam koja je to bolest bila u pitanju, ali koja god da je bila, mislim da je poticala od svakodnevne unutrasnje borbe i borbe sa spoljasnjim svetom i strasnim prilikama u kojima zivimo. Realan i karakteran covek ne moze da ne prezivljava unutrasnje lomove u ovakvom haosu.
Stvarno mi je tesko da poverujem. Tako nam se stalno ponavljaju strasni gubici a opet svaki put ne mogu da poverujem.

Iskreno saucesce porodici.
Cerovicevi tekstovi spadaju medju najbolje u nasoj stampi poslednjih 15-ak godina!

Premda sam znao da se gospodin Stojan mjesecima bori s rijetkom i opakom bolešću, svejedno me je potresla vijest o njegovoj smrti. Osim za njegovu obitelj, to je strašan gubitak za novinarstvo na cijelom YU-prostoru. Svojom lucidnošću, elokventnošću, duhovitošću, a istodobno i ubitačnošću svoga pera, zasluženo je ponio naziv "Stojan institucija". Novinare ovakvog kova majke poneki put rađaju. Nedostajat će mi njegovi tekstovi i njegov blagi glas na RFI-ju. To jeste fraza ali je izričem iz dubine duše. Neka mu je laka zemlja. Markos, Kutina

ne mogu da verujem!Od kada sam cula ovu vest dosta puta sam pomislila na g.Cerovica.Bio je jedan od retko pismenih novinara, nekako mi je odavao utisak smirene osobe...
Pokoj mu dusi!

Ko zna koliko bi nas umrlo pre vremena da u onim mracnim vremenima nije bilo Stojana i njegovih tekstova. Strasan gubitak. Nenadoknadiv.

Poslednji pozdrav coveku i vrsnom novinaru. Veliki gubitak za porodicu i za novinarstvo. Bio je jedan od najboljih koje smo imali.

Slava mu. Otisao je jedan od najboljih, prerano. Zahvaljum mu se na tome sto mi je svojim pisanjem pruzao ogledalo mojih misli.

Imam potrebu da izrazim zaista najdublje postovanje i divljenje prema g-dinu Stojanu Cerovicu Mesecima sam se pitala gde je i zasto ga nema u Vremenu. Volela bih da su razlozi drugaciji... Iskreno sam sokirana i tesko mi je da poverujem Najiskrenije saucesce porodici i prijateljima

Njegovi komentari i analize davali su mi nadu da od Srbije moze da se napravi normalna, moderna drzava i to mi je olaksavalo zivot u inostranstvu. Svaki put kad sam citao VREME, pocinjao sam od njegovog komentara... Citajuci ih ponovo, sa deset godina distance, zapanjuje me tacnost njegove analize i sposobnost da odmah uoci poentu u svakom dogadjaju... Jako ce nam nedostajati.

Zaista jedna tuzna vest jer smo svi ostali bez jednog ostroumnog komentatora. Svim ljudina slobodnog duha Stojan i njegovi clanci ce puno nedostajati.

Moj omiljeni novinar. Nisam znala da je bio bolestan. Jako mi je zao i nedostajace mi njegovi tekstovi :(
Saucesce porodici i Vremenu.

Jedno veliko HVALA Stojanu za svu utehu koju mi je pružao kroz svoje tekstove u onom groznom vremenu .

Hvala Stojane, bio si odlican novinar.

Ugasila se jos jedna od malobrojnih zvezda na tamnom nebu Srbije. Hvala ti Stojane sto si nesebicno delio svoje britke misli sa svima koji su hteli da te cuju, i na svemu ostalom sto si ucinio da Srbija ne bude jos gora nego sto jeste.
Vecna ti Slava.

Izgubili smo jos jednog velikog coveka.
Iskreno saucesce porodici.

Imam utisak da polako nestaju stvaraoci i realizatori ideje o boljoj evropskoj Srbiji. Način na koji je Stojan Cerović pisao vrlo često su bile jedina formulacija onoga o čemu sam razmišljala, samo što ja nisam imala moć da to pretočim u reč. Takvog čoveka doživljavala sam kao deo sopstvenog života.
Najiskrenije saučešće u tuzi upućujem njegovoj porodici, prijateljima i redakciji, svima onima koji su imali čast da ga lično poznaju.

Na vest u dnevniku 21.03. o smrti Stojana Cerovica, bio sam sokiran. Godinama (90,91..) rutina je bila sacekati subotom kolportera i prvo procitati Stojanov nedeljni komentar. Imponovala je nesvakidasnja objektivnost. Veliki gubitak za javnu rec u Srbiji.
Najiskrenije saucesce porodici i redakciji Vremena.

Sve je teže miriti se sa realnošću i prihvatiti odlazak ovakvih ljudi! Veliki, veliki gubitak za nedeljnik "Vreme".
Nedostajaće mi komentari čoveka koga je odlikovala oštrina, preciznost, odmerenost a pre svega moć da tako dobro imenuje i dijagnostikuje sve naše "granične situacije".

Potpuno sam sokiran. pretrazivao sam arhivu casopisa vreme kako bih citao polemiku od pre dve godine i prvo sto sam video je bilo: in memoriam Stojan...
Iskreno saucesce njegovoj porodici i hvala mu.
Vlada

Prvo sto bih procitao u Vremenu bio bi njegov komentar.Jednostavno,sve sto bi se desilo u Srbiji za sedam dana stalo bi u njegov komentar. Precizan,nikad bezobrazan ili zao, bio je lek za ono dugo pijanstvo. Nazalost, nije dovoljno ljudi citalo njegove komentare-zato danas ovoliko komentara iz tudjine.Ali nikad nije kasno...

Neka mu je laka zemlja.

Hvala svima na lepim recima. Znacile su nam.

Iskreno saucesce porodici preminulog, koji je bio svjetlo na kraju mracnog tunela u kojem smo se nasli devedestih godina. I sam sam novinar, koji je u gospodinu Cerovicu imao uzora, a vjerujem da cu se i dalje prilikom pisanja nekog komentara pitati; kako bi to napisao Stojan Cerovic. Neka mu Bog podari dzenet, koji je vjerujem zasluzio svojim plemenitim zalaganjem za pravdu.

Ionako siromasno, srpsko novinarstvo izgubilo je veliko ime. Ostaje delo.
Saucesce porodici i redakciji Vremena.

Zaista nas nema mnogo takvih kao sto si ti bio Stojane. Lijepo je bilo sto smo te imali.

Dok Stojanu budu gorele svece na beogradskom groblju, u petak u 2 sata, mi, njegovi tuzni postovaoci u dijaspori zapalicemo svece za pokoj njegove duse u 2 sata po lokalnom vremenu. Ne sumnjam da ce plamen goreti 24 h, pocevsi sa Tokijom, pa preko Dzakarte, Sidneja, Tel Aviva, Ankare, Pariza, Toronta, Njujorka, Vankuvera. Njegova mudra, slobodoumna i duhovita rec pokazala je da “tiha voda breg roni” donoseci diskretne i konstantne promene. Hvala mu za to.

Искрено саучешће породици, пријатељима и "Времену". Веома тужна вест, за мене потпуно неочекивана. Изгледа да најбољи одлазе најраније...

Zbogom dragi prijatelju koga nikada nisam upoznao. Ostaje praznina i zal za neizrecenim mislima i recima koje bi mnogi prepoznali kao svoje. Slava ti!

Iskreno saucesce svima kojima je Stojan Cerovic bio blizak. Uzivao sam u svakom njegovom tekstu. Boljeg analiticara srpskih stanja (pa i sire), nije bilo. Nadam se da ce redakcija "Vreme"-na izdati sve njegove tekstove koje je objavio u najboljem balkanskom nedeljniku.
I u Makedoniji je ova tuzna vest bila propracena sa duznim postovanjem i prigodnim tekstovima, jer, verujem, i makedonski vrhunski novinari i analiticari su redovno citali njegove interpretacije stvarnosti.

Tuzna vijest i u Australiji. Strasan um, strasno pero. Citati njegova stiva je bilo kao citati udzbenik istorije - samo vecernje izdanje. Lijepo je videti koliko ima njegovih sljedbenika i postovalaca.

Njegova smrt je veliki gubitak za srpsko novinarstvo .Izgubili smo coveka koji ne samo da je bio nadareni novinar i analiticar,nego i jednog od retkih preostalih ljudi koji su izbrali moral i profesiju umesto kompromisa i licne dobiti!