Šaron: Svet nije sprečio holokaust

Na zalost, ono sto govori Saron je tacno. Svet, koji je zvanicno ratovao protiv Nemacke (i drugih sila osovine) jer su bili nacisti i ubijali nevine, nije ni prstom mrdnuo sve dok se sami nisu osetili ugrozenim. Jevreji su bili prepusteni sebi.
Ista situacija, na zalost, postoji i u Palestini u nase doba. Ljudi su tretirani kao zivotinje - i o tome bi Saron mogao da govori. Jos bolje da nesto ucini.

Cinjenica koju gospodin Saron iznosi tako ogorceno je na zalost notorni problem savremenog sveta, ali ja bih rekao problem ljudske prirode uopste. Prioritet u politici, posebno velikih naroda i drzava, je uvek i samo njihov interes, zasnovan na interesu mocnika koji se dakako kasnije transformisu u interese cele nacije. Mnogo je primera koji se javljaju i postoje u skorasnjoj istoriji modernog sveta gde se veliki nisu bas trudili da pomognu malima, naprotiv, skoro da su se cenkali sa pociniocima zlocina, mnogo puta genocida, jer su tog trenutka njihovi interesi dakako bili vazniji od smrti obicnih, nevaznih masa ljudi. Primer genocida nad Jermenima od strane Turaka, primer oklevanja saveznicke vojske da pomogne srpskoj kada je bilo sasvim ocigledno da bez te pomoci Srbija gubi stotine hiljada stanovnika i vojske u golgoti bez presedana u novijoj istoriji, ignorisanje ocoglednog genocida u Ruandi jer velikima zaista nije bilo stalo da se bakcu sa tamo nekim plemenskim istrebiteljima i divljacima, primer naseg ignorisanja stradanja civila u ratovima koji su pre licili na klanicu nego na borbu za teritorije, oklevanje svetskih super sila da zauzmu optimalan i pravedan stav prema jugoslovenskom problemu u vreme kada su mogle da se sprece stotine hiljada nevinih zrtava...
Primera je bezbroj a jevrejski uzas iz perioda drugog svetskog rata je samo jedan od najdrasticnijih koji se desio u proslom veku, i dakako jedan od najmonstruoznijih. I opet je po zavrsetku svog tog uzasa grupa saveznickih nacija pomogla Nemcima da se uzdignu, veoma brzo amnestirala jedan od najvecih zlocina u istoriji ljudske civilizacije, prvenstveno da bi zastitila sopstvene interese na pragu hladnog rata, kaznila sacicu pojedinaca, olako presla preko takodje monstruoznog stadanja ruskog naroda, da bi na kraju Nemacka sa pravom i ponosom ucestvovala u napadu na Srbiju iako bi svaki normalan covek na ovoj Planeti verovatno glasao za to da se Nemcima ne dozvoli da vise i jedan metak opale na pripadnike bilo koje nacije u svetu do god postoji univerzum.
Zato i mislim da kad god se Jevreji prisecaju svojih milionskih zrtava nekako je blizu srca ideja da bi trebalo i spomenuti i milione drugih nevinih stradalih sirom planete, da bi pripadnici tog naroda prvi trebalo da osnuju mirovno telo pri UN koje bi registrovalo i na najmanje krsenje ljuskih prava, a nekmoli ubistava, rasizma i nadasve genocida.
Svet nece postati bolji ako mislimo da smo mi jedini narod koji strada i koji je stradao, a nevine zrtve su uvek nevine zrtve bez obzira na broj, rasu, naciju ili ekonomsku moc. Uzas kroz koji su Jevreji prosli je za mene uvek i iznova eklektantan primer nemoci ljudske civilizacije da definitivno uspostavi opste principe zastite nevinih u svetu, da uspostavi nedvosmislene principe medjunarodnog konsenzusa, cak medjunarodne inicijative po kojoj bi se automatski reagovalo kad god i gde god se pojavi bezrazlozno i nasilno ubijanje nevinih, i da na to prvo reaguje a onda da eventualno resava sve druge politicke probleme.
Jedan od konkretnih primera je i sadasnji sukobi u Palestini gde bi prioritet morao svakako da bude zaustavljanje ubijanja neduznih civila, na obe strane, a ne raspravljenje ko je prvi poceo, ko ce koga vise da ubije, ili ko ce koga da prisili nasilno da odustane od napada, teritorija i sl.
UBIJANJE NE OPRAVDAVA UBIJANJE.

Jedini nacin da se spasu Jevreji i svi ostali stanovnici Evrope je bio da se porazi nacisticka Nemacka. Nemoralno je pisati o holokostu, a ne pomenuti velike srpske zrtve u koncentracionim logorima Hrvatske i Nemacke. Kao zrtve nacizma ne mogu se samo spominjati Jevreji vec i svi oni koji su dali zivote da se nemacki nacizam porazi ukljucujuci i vojnike. Netacno je kada gospodin Saron tvrdi da nista nije ucinjeno da se spasu Jevreji. Jevreji su bili spaseni kada je nacizam porazen uz ogromne zrtve onih koji su ratovali protiv njega.

Na zalost, ono sto govori Saron je tacno. Svet, koji je zvanicno ratovao protiv Nemacke (i drugih sila osovine) jer su bili nacisti i ubijali nevine, nije ni prstom mrdnuo sve dok se sami nisu osetili ugrozenim. Jevreji su bili prepusteni sebi.
Ista situacija, na zalost, postoji i u Palestini u nase doba. Ljudi su tretirani kao zivotinje - i o tome bi Saron mogao da govori. Jos bolje da nesto ucini.

Cinjenica koju gospodin Saron iznosi tako ogorceno je na zalost notorni problem savremenog sveta, ali ja bih rekao problem ljudske prirode uopste. Prioritet u politici, posebno velikih naroda i drzava, je uvek i samo njihov interes, zasnovan na interesu mocnika koji se dakako kasnije transformisu u interese cele nacije. Mnogo je primera koji se javljaju i postoje u skorasnjoj istoriji modernog sveta gde se veliki nisu bas trudili da pomognu malima, naprotiv, skoro da su se cenkali sa pociniocima zlocina, mnogo puta genocida, jer su tog trenutka njihovi interesi dakako bili vazniji od smrti obicnih, nevaznih masa ljudi. Primer genocida nad Jermenima od strane Turaka, primer oklevanja saveznicke vojske da pomogne srpskoj kada je bilo sasvim ocigledno da bez te pomoci Srbija gubi stotine hiljada stanovnika i vojske u golgoti bez presedana u novijoj istoriji, ignorisanje ocoglednog genocida u Ruandi jer velikima zaista nije bilo stalo da se bakcu sa tamo nekim plemenskim istrebiteljima i divljacima, primer naseg ignorisanja stradanja civila u ratovima koji su pre licili na klanicu nego na borbu za teritorije, oklevanje svetskih super sila da zauzmu optimalan i pravedan stav prema jugoslovenskom problemu u vreme kada su mogle da se sprece stotine hiljada nevinih zrtava...
Primera je bezbroj a jevrejski uzas iz perioda drugog svetskog rata je samo jedan od najdrasticnijih koji se desio u proslom veku, i dakako jedan od najmonstruoznijih. I opet je po zavrsetku svog tog uzasa grupa saveznickih nacija pomogla Nemcima da se uzdignu, veoma brzo amnestirala jedan od najvecih zlocina u istoriji ljudske civilizacije, prvenstveno da bi zastitila sopstvene interese na pragu hladnog rata, kaznila sacicu pojedinaca, olako presla preko takodje monstruoznog stadanja ruskog naroda, da bi na kraju Nemacka sa pravom i ponosom ucestvovala u napadu na Srbiju iako bi svaki normalan covek na ovoj Planeti verovatno glasao za to da se Nemcima ne dozvoli da vise i jedan metak opale na pripadnike bilo koje nacije u svetu do god postoji univerzum.
Zato i mislim da kad god se Jevreji prisecaju svojih milionskih zrtava nekako je blizu srca ideja da bi trebalo i spomenuti i milione drugih nevinih stradalih sirom planete, da bi pripadnici tog naroda prvi trebalo da osnuju mirovno telo pri UN koje bi registrovalo i na najmanje krsenje ljuskih prava, a nekmoli ubistava, rasizma i nadasve genocida.
Svet nece postati bolji ako mislimo da smo mi jedini narod koji strada i koji je stradao, a nevine zrtve su uvek nevine zrtve bez obzira na broj, rasu, naciju ili ekonomsku moc. Uzas kroz koji su Jevreji prosli je za mene uvek i iznova eklektantan primer nemoci ljudske civilizacije da definitivno uspostavi opste principe zastite nevinih u svetu, da uspostavi nedvosmislene principe medjunarodnog konsenzusa, cak medjunarodne inicijative po kojoj bi se automatski reagovalo kad god i gde god se pojavi bezrazlozno i nasilno ubijanje nevinih, i da na to prvo reaguje a onda da eventualno resava sve druge politicke probleme.
Jedan od konkretnih primera je i sadasnji sukobi u Palestini gde bi prioritet morao svakako da bude zaustavljanje ubijanja neduznih civila, na obe strane, a ne raspravljenje ko je prvi poceo, ko ce koga vise da ubije, ili ko ce koga da prisili nasilno da odustane od napada, teritorija i sl.
UBIJANJE NE OPRAVDAVA UBIJANJE.

Jedini nacin da se spasu Jevreji i svi ostali stanovnici Evrope je bio da se porazi nacisticka Nemacka. Nemoralno je pisati o holokostu, a ne pomenuti velike srpske zrtve u koncentracionim logorima Hrvatske i Nemacke. Kao zrtve nacizma ne mogu se samo spominjati Jevreji vec i svi oni koji su dali zivote da se nemacki nacizam porazi ukljucujuci i vojnike. Netacno je kada gospodin Saron tvrdi da nista nije ucinjeno da se spasu Jevreji. Jevreji su bili spaseni kada je nacizam porazen uz ogromne zrtve onih koji su ratovali protiv njega.