Rascep u SPC u Švajcarskoj

Budući da je i u samoj Srbiji ovo veoma veliki problem, mogu samo da zamislim koliko je strašno stanje u dijaspori. Ovdašnja struja u SPC je ultrakonzervativna, a sveštenici i monasi iz Srbije trpe od sveštenstva iz Bosne i sa Kosova. Pre nego što me optužite za neku etno-netrpeljivost, proverite kako u crkvi i manastirima prolaze recimo beogradski sveštenici i monasi. "Zemo" konekcije rade u crkvi, na štetu otvorenih ideja, a ultra-konzervativna struja uvodi neke meni potpuno strane običaje u crkvu. Obredi kojima sam prisustvovala kao dete i kasnije, do kraja 80-tih ne nalikuju ni izbliza onome čemu prisustvujem danas. Danas imam utisak da sam se našla u nekoj zabiti i da prisustvujem polupaganskim običajima. To je rezultat preovlađujuće tzv. "zemo" struje u crkvi, i verujem da se to odražava i na dijasporu.

Ma sta da kazem sem sto na Badnje Vece nisam imao gde da odem u crkvu!!! Niko nije hteo da napravi pravu Bozicnu liturgiju (ono cele noci bdenje). Pa tako da posle celog obavljenog posta nisam imao gde da se cestito pricestim. Ali sta ces ako smo Srbi ne moramo biti i ljudi. Tuzna je to slika braco, tuuuuzna.

Ljudi moji, kako je lako cepati a tesko spajati! Bez zalazenja u detalje na temu srpsko-svajcarske pravoslavne scene, neverovatno je koliko neki ljudi od drveca ne vide sumu.

To je problem i u Cikago okrugu. Svestenici iz Bosne i Krajine sve preuzimaju pod svoje i potiskuju svestenike iz Srbije.

Problem samo na povrsini izgleda kao da je rec o ultra-konzervatizmu. Zivim u inostranstvu vise od jedne decenije i ne posecujem srpsku pravoslavnu crkvu jer se shvatanje hriscanstva koje projektuje njeno svesenstvo kosi sa mojim. Pristup zivotu je iskljucivo kroz nacionalnu perspektivu, kao da je rec o politickoj partiji a ne crkvi. Da samo navedem skoriji primer zrtava Sunamija za koje se nije skupljao nikakav prilog, nasuprot raznoraznim prilikama iz rata obuhvacene bivse zemlje. Pored toga, ovdasnju crkvu ne zanima normalna integracija clanstva u lokalnoj kulturi i drustvu, tako da se tamo mogu sresti ista shvatanja zarad kojih sam sa radoscu otisla iz bivse drzave. Za razliku od srpske, u grckoj pravolsavnoj crkvi SAD-a sam se uvek osecala kao pravoslavni hriscanin koji je civilizacijski integrisan u zapadnom svetu.

Na zalost je taj ultra-konzervatizam problem i u Holandskim parohijama gde Svestenik Milovan posle liturgije rado uziva uz ultranacionalisticke i cetnicke stihove sto nije shodno vremenu u kojem zivimo i nije pouka koju nosimo iz tragicne istorije za uspesnu civilizaciju i individualni razvoj inteligencije i naprednog drustva medju Srbima, kako u Srbiji tako sirom sveta. Sa ovakvim svestenicima i zaostalim stavovima koji su nam u proslosti svo zlo doneli osim blagostanja oni teraju drugu i trecu generaciju dijaspore iz crkve. Sramota je sto ni Sinod ne zauzima pragmaticnije i modernije stavove, sto ne reformise crkvu po grckom modelu, naprimer. Zalosno ali je istina, mi, druga i naredne generacije dijaspore absolutno ne prihvatamo drskost i naredjenja zato sto smo rodjeni i zivimo u modernim i slobodnim drustvima i upravo tu je totalno rastimovan odnos izmedju Svestenika koje nam salju iz Srbije i generacije srba koji zive van Srbije koji ne znaju niti na srecu ne prihvataju autoritarizam. Posledice su vec vidljive u Svajcarskoj ali bice toga vise...

То што је епископ из брдовите Босне не чини га мање подобним за ту позицију. У свим западним црквеним организацијама, било протестантским било римокатоличким, такође, поред нешто слободнијих, имате нешто тврђе, конзервативније епископе, невезано за рељеф њиховог родног краја. Дакле, део верног народа који се сада налази у расколу са мајком Црквом треба под хитно да се врати у њено окриље и да вежба послушност, као једну од највреднијих хришћанских врлина, а не да лаички воде црквену политику, попут иверја отпалог од кладе.

Verovatno se nasim ljudima koji zive tamo vec decenijama namecu "balkanska pravila". Da su hteli Balkan, ostali bi na Balkanu. Nadam se da ce ono malo ekumenski nastrojenih ljudi u SPC nadvladati mrak, ali cisto sumnjam...

Moram da priznam da je komentar Neue Zuercher Zeitung-a prilicno neumeren. Ne postoji bilo kakva podela na moderne pravoslavne Srbe okupljene oko SPO Cirih i konzervativne struje okupljene oko episkopa Konstantina. Posto sam licno prisustvovao liturgiji u grckoj crkvi moram da primetim da sam tamo video veliki broj vrlo modernih Srba, studenata, kao i decu iz mesovitih brakova, koji mozda i nisu pravoslavne veroispovesti. Po prvi put sam umesto u crkvi Sv.Trojice (SPO Cirih) prisustvovao liturgiji koju je sluzio epiksop Konstantin. Sustina problema je da jedan penzionisani svestenik koji je godinama vodio SPO Cirih ne zeli da ispostuje crkvenu hijerariju i da svojim uklanjanjem iz crkvenog odbora omoguci ponovno jedinstvo sa SPC. Ukoliko bi svi pojedinci poceli da odlucuju o podobnosti vladika SPC postavlja se pitanje kako bi se obezbedila bilo kakva poslusnost u crkvi.
Neosporno je da je pomenuti svestenik u penziji ucinio jako mnogo da se SPC u Cirihu organizuje i stane na svoje noge, ali dolaze neke nove generacije koje zele da se njegovih zasluga secaju sa postovanjem a ne da prisustvuju liturgijama koje sluze svestenici cija se prava imena kriju od njihovih vladika u Srbiji, kako ne bi bili izopsteni iz crkve (poznato je da svestenik jedne domiclne eparhije ne moze bez saglasnosti eparhije na kojoj trenutno boravi sluziti liturgije bez odobrenja domicilnog svestenika i episkopa).
Najtuznije je sto obican verujuci svet sve to vidi i zbog svega toga se oseca jako postidjeno i jadno, narocito kada mu se pripisuje pripadnost bilo modernim bilo konzervativnim Srbima, jer verujuci svet ne pridaje znacaja takvim podelama. Istina je daleko od one koja je prikazana u ovom kratkom opisu problema SPC i Cirihu. Istina lezi u sujeti pojedinaca, koji sebi daju za pravo da svoje stavove pokriju glasovima prisutnih vernika, pritom ih ni neobavestavajuci o sustini problema.
Ostaje nam da se samo nadamo da ce svestenstvo sovjim primerom pokazati ono cemu nas i uci: pokajanje, i oprost grehova!

Mi Srbi smo svi podeljeni (da ne kazem malo pomereni) u glavama pa zasto ne bi bili i u crkvi. Gledajuci kako se drugi Hriscani (i ne samo oni)divno pripremaju 6 nedelja za docek Bozica 25. Decembra, prosto mi dodje krivo sto i mi ne pripadamo tom delu civilzacije. Ako se ne varam Grcka crkva je prihvatila novi kalendar a ne moze se reci da smo mi veci vernici od njih. Osim toga red bi bio da se nasi popovi i politicari dogovore koji cemo od dva Bozica i Nove Godine da slavimo jer ovako stvarno ne ide vise da se slavi Nova Godina pre Bozica pa onda opet Nova. Pogotovu ako zivite u inostranstvu vidite koliko je to glupo.

Pomaze Bog,
na zalost kada Sinod SPC i Sabor SPC ne moze, ne ume, nece, da resi problem, moramo da spadnemo na to da Nemacke Novine "tako" pisu o nasoj SPC i Pravoslavlju. Ovde nije rec o deobi vec o nesposobnosti (da ne kazem kriminalnim radnjama) Episkopa Konstantina, koje Ciriski Srbi - Pravoslavci ne mogu i nece da prihvate. Zalosno je sto Nemci o tome pisu a nase javno mnjenje...

Na zalost je taj ultra-konzervatizam problem i u Holandskim parohijama gde Svestenik Milovan posle liturgije rado uziva uz ultranacionalisticke i cetnicke stihove sto nije shodno vremenu u kojem zivimo i nije pouka koju nosimo iz tragicne istorije za uspesnu civilizaciju i individualni razvoj inteligencije i naprednog drustva medju Srbima, kako u Srbiji tako sirom sveta. Sa ovakvim svestenicima i zaostalim stavovima koji su nam u proslosti svo zlo doneli osim blagostanja oni teraju drugu i trecu generaciju dijaspore iz crkve. Sramota je sto ni Sinod ne zauzima pragmaticnije i modernije stavove, sto ne reformise crkvu po grckom modelu, naprimer. Zalosno ali je istina, mi, druga i naredne generacije dijaspore absolutno ne prihvatamo drskost i naredjenja zato sto smo rodjeni i zivimo u modernim i slobodnim drustvima i upravo tu je totalno rastimovan odnos izmedju Svestenika koje nam salju iz Srbije i generacije srba koji zive van Srbije koji ne znaju niti na srecu ne prihvataju autoritarizam. Posledice su vec vidljive u Svajcarskoj ali bice toga vise...

Verovatno se nasim ljudima koji zive tamo vec decenijama namecu "balkanska pravila". Da su hteli Balkan, ostali bi na Balkanu. Nadam se da ce ono malo ekumenski nastrojenih ljudi u SPC nadvladati mrak, ali cisto sumnjam...

Pomaze Bog,
na zalost kada Sinod SPC i Sabor SPC ne moze, ne ume, nece, da resi problem, moramo da spadnemo na to da Nemacke Novine "tako" pisu o nasoj SPC i Pravoslavlju. Ovde nije rec o deobi vec o nesposobnosti (da ne kazem kriminalnim radnjama) Episkopa Konstantina, koje Ciriski Srbi - Pravoslavci ne mogu i nece da prihvate. Zalosno je sto Nemci o tome pisu a nase javno mnjenje...

Mi Srbi smo svi podeljeni (da ne kazem malo pomereni) u glavama pa zasto ne bi bili i u crkvi. Gledajuci kako se drugi Hriscani (i ne samo oni)divno pripremaju 6 nedelja za docek Bozica 25. Decembra, prosto mi dodje krivo sto i mi ne pripadamo tom delu civilzacije. Ako se ne varam Grcka crkva je prihvatila novi kalendar a ne moze se reci da smo mi veci vernici od njih. Osim toga red bi bio da se nasi popovi i politicari dogovore koji cemo od dva Bozica i Nove Godine da slavimo jer ovako stvarno ne ide vise da se slavi Nova Godina pre Bozica pa onda opet Nova. Pogotovu ako zivite u inostranstvu vidite koliko je to glupo.

Problem samo na povrsini izgleda kao da je rec o ultra-konzervatizmu. Zivim u inostranstvu vise od jedne decenije i ne posecujem srpsku pravoslavnu crkvu jer se shvatanje hriscanstva koje projektuje njeno svesenstvo kosi sa mojim. Pristup zivotu je iskljucivo kroz nacionalnu perspektivu, kao da je rec o politickoj partiji a ne crkvi. Da samo navedem skoriji primer zrtava Sunamija za koje se nije skupljao nikakav prilog, nasuprot raznoraznim prilikama iz rata obuhvacene bivse zemlje. Pored toga, ovdasnju crkvu ne zanima normalna integracija clanstva u lokalnoj kulturi i drustvu, tako da se tamo mogu sresti ista shvatanja zarad kojih sam sa radoscu otisla iz bivse drzave. Za razliku od srpske, u grckoj pravolsavnoj crkvi SAD-a sam se uvek osecala kao pravoslavni hriscanin koji je civilizacijski integrisan u zapadnom svetu.

То што је епископ из брдовите Босне не чини га мање подобним за ту позицију. У свим западним црквеним организацијама, било протестантским било римокатоличким, такође, поред нешто слободнијих, имате нешто тврђе, конзервативније епископе, невезано за рељеф њиховог родног краја. Дакле, део верног народа који се сада налази у расколу са мајком Црквом треба под хитно да се врати у њено окриље и да вежба послушност, као једну од највреднијих хришћанских врлина, а не да лаички воде црквену политику, попут иверја отпалог од кладе.

Ma sta da kazem sem sto na Badnje Vece nisam imao gde da odem u crkvu!!! Niko nije hteo da napravi pravu Bozicnu liturgiju (ono cele noci bdenje). Pa tako da posle celog obavljenog posta nisam imao gde da se cestito pricestim. Ali sta ces ako smo Srbi ne moramo biti i ljudi. Tuzna je to slika braco, tuuuuzna.

Ljudi moji, kako je lako cepati a tesko spajati! Bez zalazenja u detalje na temu srpsko-svajcarske pravoslavne scene, neverovatno je koliko neki ljudi od drveca ne vide sumu.

Moram da priznam da je komentar Neue Zuercher Zeitung-a prilicno neumeren. Ne postoji bilo kakva podela na moderne pravoslavne Srbe okupljene oko SPO Cirih i konzervativne struje okupljene oko episkopa Konstantina. Posto sam licno prisustvovao liturgiji u grckoj crkvi moram da primetim da sam tamo video veliki broj vrlo modernih Srba, studenata, kao i decu iz mesovitih brakova, koji mozda i nisu pravoslavne veroispovesti. Po prvi put sam umesto u crkvi Sv.Trojice (SPO Cirih) prisustvovao liturgiji koju je sluzio epiksop Konstantin. Sustina problema je da jedan penzionisani svestenik koji je godinama vodio SPO Cirih ne zeli da ispostuje crkvenu hijerariju i da svojim uklanjanjem iz crkvenog odbora omoguci ponovno jedinstvo sa SPC. Ukoliko bi svi pojedinci poceli da odlucuju o podobnosti vladika SPC postavlja se pitanje kako bi se obezbedila bilo kakva poslusnost u crkvi.
Neosporno je da je pomenuti svestenik u penziji ucinio jako mnogo da se SPC u Cirihu organizuje i stane na svoje noge, ali dolaze neke nove generacije koje zele da se njegovih zasluga secaju sa postovanjem a ne da prisustvuju liturgijama koje sluze svestenici cija se prava imena kriju od njihovih vladika u Srbiji, kako ne bi bili izopsteni iz crkve (poznato je da svestenik jedne domiclne eparhije ne moze bez saglasnosti eparhije na kojoj trenutno boravi sluziti liturgije bez odobrenja domicilnog svestenika i episkopa).
Najtuznije je sto obican verujuci svet sve to vidi i zbog svega toga se oseca jako postidjeno i jadno, narocito kada mu se pripisuje pripadnost bilo modernim bilo konzervativnim Srbima, jer verujuci svet ne pridaje znacaja takvim podelama. Istina je daleko od one koja je prikazana u ovom kratkom opisu problema SPC i Cirihu. Istina lezi u sujeti pojedinaca, koji sebi daju za pravo da svoje stavove pokriju glasovima prisutnih vernika, pritom ih ni neobavestavajuci o sustini problema.
Ostaje nam da se samo nadamo da ce svestenstvo sovjim primerom pokazati ono cemu nas i uci: pokajanje, i oprost grehova!

To je problem i u Cikago okrugu. Svestenici iz Bosne i Krajine sve preuzimaju pod svoje i potiskuju svestenike iz Srbije.

Budući da je i u samoj Srbiji ovo veoma veliki problem, mogu samo da zamislim koliko je strašno stanje u dijaspori. Ovdašnja struja u SPC je ultrakonzervativna, a sveštenici i monasi iz Srbije trpe od sveštenstva iz Bosne i sa Kosova. Pre nego što me optužite za neku etno-netrpeljivost, proverite kako u crkvi i manastirima prolaze recimo beogradski sveštenici i monasi. "Zemo" konekcije rade u crkvi, na štetu otvorenih ideja, a ultra-konzervativna struja uvodi neke meni potpuno strane običaje u crkvu. Obredi kojima sam prisustvovala kao dete i kasnije, do kraja 80-tih ne nalikuju ni izbliza onome čemu prisustvujem danas. Danas imam utisak da sam se našla u nekoj zabiti i da prisustvujem polupaganskim običajima. To je rezultat preovlađujuće tzv. "zemo" struje u crkvi, i verujem da se to odražava i na dijasporu.