Nerado ide Srbin u vojnike

Dve medijske bombe stigle su pred javnost iz vrha Srpskog pokreta obnove: SPO je u subotu pozvao roditelje vojnih obveznika da svoju decu ne šalju u vojsku, odnosno da odbiju svako vojno angažovanje dok se ne utvrdi istina o stradanju vojnika u Topčideru. Ova stranka smatra da nezavisna komisija ne može da utvrdi "ni delić istine" o tragediji, zahteva formiranje anketnog odbora u Skupštini Srbije i Crne Gore, ali i razjašnjenje ostalih incidenata, poput smrti vojnika Dragana Kostića, koji se, po zvaničnoj verziji, ubio u leskovačkoj kasarni.

Korak dalje otišla je supruga predsednika stranke i šefa diplomatije SCG Vuka Draškovića Danica Drašković koja je u intervjuu objavljenom istog dana rekla da je uzrok ovim tragedijama skrivanje haških optuženika; u Topčideru se, navodno, skrivao general Nebojša Pavković i njegovi su telohranitelji ubili gardiste, a general Lazarević se krio u kasarni u kojoj je stradao vojnik Kostić.
Briga o deci, potencijalnim vojnicima, ispoljena u saopštenju SPO može da se tumači i kao demagogija, pogotovu u trenutku kada se javnost ustalasala zbog misteriozne tragedije i kada je pod pritiskom javnosti formirana komisija Vrhovnog saveta odbrane. Nesumnjivo je, međutim, da je ovo prvi ovakav iskorak jedne stranke koja učestvuje u vlasti. U izvesnoj meri anarhističan, svakako protivustavan, ali, s druge strane, dovoljno šokantan da dodatno skrene pažnju na to da građani finansiraju arhaični i opasni vojni mehanizam u kojem se malo toga promenilo od kraja sramnih i pogubnih ratova. U vrhu Vojske i u njenim obaveštajnim službama. Da se, između ostalog, suočavamo sa kozanostrinskom antihaškom solidarnošću ljudi koji imaju veliku moć i koje je, bar dosad, bilo nemoguće kontrolisati. A to mnogo košta.

Na prvi pogled, za stranku ovaj potez deluje samoubilački, odnosno u narodu koji i dalje sve pevajući "Rado ide Srbin u vojnike", slavi ispraćaje u vojsku, i gde Vojska uživa najveće poverenje od svih institucija (ovih dana, doduše značajno umanjeno) zvuči kao da vrh SPO hoće da stavi katanac na firmu. Dosolila je, pak, Danica Drašković nedvosmislenom podrškom Haškom tribunalu, instituciji koja je u Srba najomraženija.

Nije, ipak, sve tako crno, stiče se utisak da se u Srbiji, posle svih militarističkih avantura, glave pomalo hlade, doduše ne tako brzo koliko je normalan svet očekivao. O tome govori i činjenica da se više hiljada mladih ljudi odlučilo za civilno služenje umesto klasičnog vojnog roka. Utoliko je i rizik SPO manji, na duže staze obećava i dobitak.