Šta je socijalni kapital

Koncept ciji je rodonacelnik americki politikolog Robert Putnam, definise "Social Capital" kao specificno demokratsko tkivo stvoreno izmedju gradjana-clanova drustvenih zajednica, i zasnovano na uzajamnom poverenju, pozitivnom misljenju, medjuzavisnosti, aktivizmu i interakciji sa javnim institucijama. Zauzvrat drzava I druge javne institucije pridaju znacaja gradjanskim inicijativama, odgovorne su I dostupne, I tako omogucavaju da se ojaca princip uzajamnosti I dvosmernosti u obavljanju drustvenih (drzavnih) poslova (funkcija)

Glavne licnosti ovde su svesni, odgovorni, angazovani I aktivni gradjani, a osnovna teza je - da je kvalitet demokratije jednog drustva direktno proporcionalan kolicini 'socijalnog kapitala'. Premda ta teorija zivi i mutira vec vise od jedne decenije na zapadu, kod nas se tek sada javlja kao predmet analize, jer je nase drustvo, svakako u ogromnom zakasnjenju. Koncepti kao sto su gradjansko poverenje, gradjanska svest, interaktivnost u oblikovanju politike I vrsenju vlasti , prilicno su utopisticki u ovoj fazi, sto objasnjava I nivo kvaliteta demokratije. Izborna apstinencija samo je jedan od zalosnih primera siromaskog ‘socijalnog kapitala’ kod nas.

Sam po sebi 'socijalni kapital' nema komercijalnu vrednost, ali kao tkivo na kojem se zasniva gradjansko drustvo i srednja klasa, posredno otvara mogucnosti za rast ekonomije – kroz gradjansku kontrolu nad kreiranjem I donosenjem zakona kao I njihovim sprovodjenjem.

Na zalost, ovde se ne pominje koncept Intelektualnog kapitala koji jeste pravi I kljucni element u diskusiji o razvojnim potencijalnima jednog drustva kao sto je nase. Tamo gde su prirodni resursi veoma skromni, a industrijski razvoj prakticno paralizovan, glavi strateski oslonac jedne moderne drzave I ekonomije mora da bude – intelektualni potencijal gradjana, koji postaje intelektualni kapital onog momenta kada dobije komercijalnu vrednost. To je sustina ekonomije zasnovane na znanju, I to je glavna prica kojoj Srbija kao drustvo moze I mora da tezi. Odmah.

Socijalni kapital je stari koncept koji datira iz 18 veka i tek je nedavno ponovo revitalizovan u jeku rasprava o civilnom društvu. Korisno shvatanje socijalnog kapitala je kao»sistema normi i mreža (unutar zajednice/društva) koje olakšavaju kolektivnu akciju». Drugo korisno poimanje je shvatanje «socijalnog kapitala kao društvenog (zajedničkog) resursa koji olakšava i/ili otežava pristup pojedinca drugim društvenim, ekonomskim ili prirodnim resursima».
Socijalni kapital prema shvatanjima iz novije literature je koncept koji je baziran na specifičnim društvenim vrednostima, to je više normativni koncept nego objektivan opis ponašanja ljudi. Ključna vrednost analize socijalnog kapitala je, međutim, u njegovoj širini i sadržajnom bogatstvu, pre nego u normativnoj analizi. Značaj socijalnog kapitala nije samo u činjenici da on olakšava razumevanje participacije građana u grupnim aktivnostima (građanskim ili drugim) već i u činjenici da na bazi njega možemo lakše shvatiti kako su nemonetarne forme društvenih interakcija izvor ne samo za materijalne ili finansijske dobiti već i izvor moći.
Socijalni kapital možemo posmatrati kao pojam koji se u sociologiji koristi da opišemo ljudsko ponašanje, ili kao moderniju normativnu predstavu koja se tiče dobrog upravljanja državom i demokratskog ponašanja, i to kako na lokalnom tako i na širem društvenom nivou, uzimajući u obzir njegov značaj za razvoj jedne zajednice.
Moderan koncept socijalnog kapitala je s početka 90tih godina prošlog veka kada je Robert Putnam izneo argumente da je efektivnost državne vlasti direktno povezana sa sposobnošću udruživanja u konkretnoj zajednici. Ideja da se posmatra sposobnost udruživanja u zajednici kao resurs za društvo je bio odgovor na ideju o gomilanju ličnih zaliha materijalnog kapitala kao osnove za racionalno ekonomsko ponašanje. Ovim shvatanjem je prepoznato da su ljudi pre društvena bića nego usamljeni pojedinci, i da socijalne interakcije u društveno-ekonomskom životu formiraju socijalni kapital. Koncept socijalnog kapitala objedinjuje u jedan okvir ekonomiju, političku nauku, razvojne teorije i sociologiju. Socijalni kapital kao koncept povezuje funkcije tržišta, državne uprave i socijalnog razvoja u jedan okvir.
U radovima koji su posvećeni socijalnoj strukturi konkurentnosti na nesavršenom tržištu ističe se značaj socijalnog kapitala učesnika u tržišnoj utakmici. Svaki učesnik na tržištu ima svoju mrežu kontakata u areni. Izvesni igrači su povezani sa drugim igračima, veruju nekima, u obavezi su da neke podrže, zavisni su u robno-novčanoj razmeni jedni od drugih. Konstatuje se da struktura mreže svakog od igrača može da kreira konkurentnu prednost sa stanovišta koeficijenta povraćaja investicija. Svaki od učesnika na tržištu (i u društvenom životu) ima barem tri vrste kapitala: finansijski kapital (gotovina u rukama, ušteđevina u banci, kreditne linije, imovina, itd.), humani kapital (prirodne osobine – lični šarm, zdravlje, inteligenciju, veštine stečene u procesu obrazovanja, radno iskustvo, itd.) i socijalni kapital (veze datog igrača sa drugim igračima u areni preko prijatelja, rođaka, kolega, odnosno kontakata koji mu omogućavaju da pristupi njihovom finansijskom i humanom kapitalu). Socijalni kapital ljudi u organizaciji se integriše u socijalni kapital organizacije. Sa stanovišta organizacije finansijski i humani kapital određuju sposobnost organizacije da generiše neki proizvod ili uslugu. Relacije u organizaciji i izvan organizacije definišu njen socijalni kapital.
Finansijski i humani kapital su na više načina različiti od socijalnog kapitala. Oni su u celini ili delovima u vlasništvu pojedinca kako je definisano zakonima o vlasništvu. S druge strane za njih vezujemo pojmove investiranja. Kada ih povežemo sa osobom onda imamo produkcionu sposobnost (proizvodnja robe ili pružanje usluge).
Socijalni kapital je znatno drugačiji sa oba stanovišta. On je na prvom mestu svojina obeju strana u relaciji. Ni jedan pojedinac nema ekskluzivno vlasništvo na socijalni kapital. Kada se neko povuče iz relacije onda nestaje sav socijalni kapital koji je u njoj bio sadržan. Socijalni kapital s druge strane direktno utiče na stepen povraćaja uloženog finansijskog i humanog kapitala. Preko relacija sa kolegama, prijateljima i klijentima dobijamo mogućnost da finansijski i humani kapital transformišemo u profit.
P.S.
Šteta što skup nije najavljen (po običaju kada je podržan od strane donatora) i šira publika nije imala prilike da učestvuje na skupu da bi se stvarno nešto i uradilo.

Ja sam na taj pojam naisao kod Pierrea Bourdieua. Kod njega to zvuci mnogo manje liberalno...

Koncept ciji je rodonacelnik americki politikolog Robert Putnam, definise "Social Capital" kao specificno demokratsko tkivo stvoreno izmedju gradjana-clanova drustvenih zajednica, i zasnovano na uzajamnom poverenju, pozitivnom misljenju, medjuzavisnosti, aktivizmu i interakciji sa javnim institucijama. Zauzvrat drzava I druge javne institucije pridaju znacaja gradjanskim inicijativama, odgovorne su I dostupne, I tako omogucavaju da se ojaca princip uzajamnosti I dvosmernosti u obavljanju drustvenih (drzavnih) poslova (funkcija)

Glavne licnosti ovde su svesni, odgovorni, angazovani I aktivni gradjani, a osnovna teza je - da je kvalitet demokratije jednog drustva direktno proporcionalan kolicini 'socijalnog kapitala'. Premda ta teorija zivi i mutira vec vise od jedne decenije na zapadu, kod nas se tek sada javlja kao predmet analize, jer je nase drustvo, svakako u ogromnom zakasnjenju. Koncepti kao sto su gradjansko poverenje, gradjanska svest, interaktivnost u oblikovanju politike I vrsenju vlasti , prilicno su utopisticki u ovoj fazi, sto objasnjava I nivo kvaliteta demokratije. Izborna apstinencija samo je jedan od zalosnih primera siromaskog ‘socijalnog kapitala’ kod nas.

Sam po sebi 'socijalni kapital' nema komercijalnu vrednost, ali kao tkivo na kojem se zasniva gradjansko drustvo i srednja klasa, posredno otvara mogucnosti za rast ekonomije – kroz gradjansku kontrolu nad kreiranjem I donosenjem zakona kao I njihovim sprovodjenjem.

Na zalost, ovde se ne pominje koncept Intelektualnog kapitala koji jeste pravi I kljucni element u diskusiji o razvojnim potencijalnima jednog drustva kao sto je nase. Tamo gde su prirodni resursi veoma skromni, a industrijski razvoj prakticno paralizovan, glavi strateski oslonac jedne moderne drzave I ekonomije mora da bude – intelektualni potencijal gradjana, koji postaje intelektualni kapital onog momenta kada dobije komercijalnu vrednost. To je sustina ekonomije zasnovane na znanju, I to je glavna prica kojoj Srbija kao drustvo moze I mora da tezi. Odmah.

Socijalni kapital je stari koncept koji datira iz 18 veka i tek je nedavno ponovo revitalizovan u jeku rasprava o civilnom društvu. Korisno shvatanje socijalnog kapitala je kao»sistema normi i mreža (unutar zajednice/društva) koje olakšavaju kolektivnu akciju». Drugo korisno poimanje je shvatanje «socijalnog kapitala kao društvenog (zajedničkog) resursa koji olakšava i/ili otežava pristup pojedinca drugim društvenim, ekonomskim ili prirodnim resursima».
Socijalni kapital prema shvatanjima iz novije literature je koncept koji je baziran na specifičnim društvenim vrednostima, to je više normativni koncept nego objektivan opis ponašanja ljudi. Ključna vrednost analize socijalnog kapitala je, međutim, u njegovoj širini i sadržajnom bogatstvu, pre nego u normativnoj analizi. Značaj socijalnog kapitala nije samo u činjenici da on olakšava razumevanje participacije građana u grupnim aktivnostima (građanskim ili drugim) već i u činjenici da na bazi njega možemo lakše shvatiti kako su nemonetarne forme društvenih interakcija izvor ne samo za materijalne ili finansijske dobiti već i izvor moći.
Socijalni kapital možemo posmatrati kao pojam koji se u sociologiji koristi da opišemo ljudsko ponašanje, ili kao moderniju normativnu predstavu koja se tiče dobrog upravljanja državom i demokratskog ponašanja, i to kako na lokalnom tako i na širem društvenom nivou, uzimajući u obzir njegov značaj za razvoj jedne zajednice.
Moderan koncept socijalnog kapitala je s početka 90tih godina prošlog veka kada je Robert Putnam izneo argumente da je efektivnost državne vlasti direktno povezana sa sposobnošću udruživanja u konkretnoj zajednici. Ideja da se posmatra sposobnost udruživanja u zajednici kao resurs za društvo je bio odgovor na ideju o gomilanju ličnih zaliha materijalnog kapitala kao osnove za racionalno ekonomsko ponašanje. Ovim shvatanjem je prepoznato da su ljudi pre društvena bića nego usamljeni pojedinci, i da socijalne interakcije u društveno-ekonomskom životu formiraju socijalni kapital. Koncept socijalnog kapitala objedinjuje u jedan okvir ekonomiju, političku nauku, razvojne teorije i sociologiju. Socijalni kapital kao koncept povezuje funkcije tržišta, državne uprave i socijalnog razvoja u jedan okvir.
U radovima koji su posvećeni socijalnoj strukturi konkurentnosti na nesavršenom tržištu ističe se značaj socijalnog kapitala učesnika u tržišnoj utakmici. Svaki učesnik na tržištu ima svoju mrežu kontakata u areni. Izvesni igrači su povezani sa drugim igračima, veruju nekima, u obavezi su da neke podrže, zavisni su u robno-novčanoj razmeni jedni od drugih. Konstatuje se da struktura mreže svakog od igrača može da kreira konkurentnu prednost sa stanovišta koeficijenta povraćaja investicija. Svaki od učesnika na tržištu (i u društvenom životu) ima barem tri vrste kapitala: finansijski kapital (gotovina u rukama, ušteđevina u banci, kreditne linije, imovina, itd.), humani kapital (prirodne osobine – lični šarm, zdravlje, inteligenciju, veštine stečene u procesu obrazovanja, radno iskustvo, itd.) i socijalni kapital (veze datog igrača sa drugim igračima u areni preko prijatelja, rođaka, kolega, odnosno kontakata koji mu omogućavaju da pristupi njihovom finansijskom i humanom kapitalu). Socijalni kapital ljudi u organizaciji se integriše u socijalni kapital organizacije. Sa stanovišta organizacije finansijski i humani kapital određuju sposobnost organizacije da generiše neki proizvod ili uslugu. Relacije u organizaciji i izvan organizacije definišu njen socijalni kapital.
Finansijski i humani kapital su na više načina različiti od socijalnog kapitala. Oni su u celini ili delovima u vlasništvu pojedinca kako je definisano zakonima o vlasništvu. S druge strane za njih vezujemo pojmove investiranja. Kada ih povežemo sa osobom onda imamo produkcionu sposobnost (proizvodnja robe ili pružanje usluge).
Socijalni kapital je znatno drugačiji sa oba stanovišta. On je na prvom mestu svojina obeju strana u relaciji. Ni jedan pojedinac nema ekskluzivno vlasništvo na socijalni kapital. Kada se neko povuče iz relacije onda nestaje sav socijalni kapital koji je u njoj bio sadržan. Socijalni kapital s druge strane direktno utiče na stepen povraćaja uloženog finansijskog i humanog kapitala. Preko relacija sa kolegama, prijateljima i klijentima dobijamo mogućnost da finansijski i humani kapital transformišemo u profit.
P.S.
Šteta što skup nije najavljen (po običaju kada je podržan od strane donatora) i šira publika nije imala prilike da učestvuje na skupu da bi se stvarno nešto i uradilo.

Ja sam na taj pojam naisao kod Pierrea Bourdieua. Kod njega to zvuci mnogo manje liberalno...