Četiri godine od Petog oktobra

5. oktobar 2000 je ponisten 12. marta 2003.

Peti oktobar ce ostati crveno slovo na kalendaru istorije ovog naroda. Razlog zbog koga neki ovde omalovazavaju znacaj tog datuma je nedostatak njegovog prirodnog nastavka - sestog oktobra. A za to gospodo postoji jedan jedini krivac - Vojislav Kostunica. Pod plastom sprecavanja revansizma sprecio je lustraciju i definitivno razgranicenje sa praksom koja vise ne bi smela da se ponovi u Srbiji. Sa pricom o Hagu kao "devetoj rupi na svirali" propustio je savrsenu priliku da zapaljenoj masi nametne medjunarodne obaveze ove zemlje kao nesto o cemu se ne raspravlja, nesto sto se jednostavno postuje. I evo gde smo danas - Vucelic i Dacic senluce na medijima izigravajuci majke Tereze, oni koji su najvise unistili Srbiju u njenoj istoriji sada pobedjuju na izborima, ceo svet nas tretira kao "tragicnu pricu", narod velica i brani ljude koji su naredili ubistva hiljada civila, prevozili leseve u hladnjacama.... Ponavljam, jedini krivac za neuspeh 5. oktobra je Vojislav Kostunica. A ti Borise samo nastavi da kohabitiras.

Mudrujte vi, samo mudrujte, jer da nije bilo nas cacana i navijaca delija i grobara ne bi imali priliku da mudrujete i sanjate vase snove, a i date sebi vecu vaznost nego sto ste je imali tog 5. oktobra.
Veljo, zovi samo zovi ...

OPET demokrate krive Kostunicu! Od 6 Oktobra ga sklonise, nikada nije imao pravu vlast i sada Kostunica kriv. Donesose 1000 uredba da lakse vladaju, posvadjase Kostunicu i pokojnog premijera Djindjica radi SEBE, da mogu biti vlast! Izgleda da je U SRBIJI raditi po ZAKONU zlocin. Izgleda da nama odgovara Partizanski URA sistem, ovo je dobro za NAS, a nije vazno sto nije Zakonito! Pa DOS je imao vlast preko TRI godine i DOS nije kriv vec Kostunica!
Ako je i od DEMOKRATA mnogo je!

I na danasnji dan... 4 godine kasnije. Pobedjuju radikali. Kakva ironija.

Kao sto se nas narod ponadao da ce odlaskom Milosevica sa vlasti 5. oktobra 2000. godine drustvo krenuti stazom dobrih reformi, tako je i pre jednog veka nas narod poverovao da ce samo ubistvo kralja Aleksandra Obrenovica 29. maja 1903. godine da znaci istorijsku prekretnicu u bolju buducnost.
Knjizevnik i satiricar Radoje Domanovic, koji je i sam trpeo kao zrtva diktature obrenovicevskog rezima, nije imao iluzija da bi promene u politickom rukovodstvu zemlje mogle ostvariti zeljene ideale:
- Sta ces sada da pises? - pitali su me mnogi posle 29. maja nekako pakosno - nema vise za tebe materijala!
O publiko srpska, dobricino moja, kako si grdno prosta i naivna.
Prosao je 29. maj, ali smo ostali mi.
Mi isti onakvi kakvi smo i pre bili.
Da je se 29. maj desio nesto u doba koje iznose price iz “Hiljadu i jedne noci”, onda bi otprilike ovako trebalo da izgleda:
Srbija se rasirila do tri mora, po kojima plove nasi veliki brodovi. ... A ljudi? To tek da vidite! Iz ludnice izasli svi zdravi i citavi, budale se propametile, a vec oni sto su bili pametni, postali geniji. Na sve strane, na svakom koraku, kud se covek mrdne i okrene, natrapa na kakvu velicinu prvog reda. ... Preobrazili se ljudi pa ne mozes da ih poznas. Pred crkvom gomila ljudi, a vec crkva puna. Svi klece, placu i lupaju celom o zemlju.
- Sta je ovo, pobogu?
- To su pokajnici! Gresnici, oni koji su gresili pre 29. maja. Divni ljudi, stidljivi, krotki, pa ne smeju da pogledaju coveka u oci. Tese ih, kao ljudi, ali ne pomaze.
- Ostavite nas, savest nas grize!! - reknu tek, pa rukama u grudi.
Kazamati prazni. Sve se prepostenilo.
Ministri mudri, seljaci dobri, vredni, cinovnici spremni i savesni, zandarmi uctivi, pa se na svakog ljubazno nasmese i krotko oslove: “dozvolite”, “molim najpokornije”. Popovi prosto kao svetitelji; kada ih covek pogleda, mislio bi da su svetitelji i apostoli Hristovi sisli na zemlju.
Zito i usevi uspevaju divno, prema odluci narodnog parlamenta. I skola i crkva i kancelarija i kasarne sve uredjeno, sve dobro. Nigde da covek moze ista primetiti. Cisto da se boji covek da ne izumre ovako divna generacija.
Kada bi srecom tako bilo onda bi “Stradija” otisla u penziju, a ja bih pisao kako se pastir i pastirke ljube, kako zubore potocici i prizeljkuju slavuji, al‘ ovako ima se sta.”
(Radoje Domanovic, “Stradija”, broj 1, 1903)

Kao sto je Domanovic primetio, diktator je otisao, ali smo mi ostali isti. Promenila se vlast, ali ne i sam narod. Narod je ostao isti, sa svim onim slabostima koje su dotle bile temelj vladavine totalitarnog rezima nad njime, i koje su ostale kao snaga njegovih buducih totalitarnih rezima.
Dakle, nije dovoljno da se samo vlast promeni.
Potrebno je da se promenimo mi kao narod.
Kada bi svako od nas preuzeo na sebe onu odgovornost koju ima za stanje u drustvu, kada bi svako ucinio ono sto do njega samog stoji da ovaj svet bude bolji, imali bismo cistiju savest, pa i manju potrebu da ganjamo neke druge krivce zbog posledica nase licne neodgovornosti.

Nema Djindjica, nema Otpora!... Lep dan za radikalsku proslavu (uzimajuci u obzir i rezultate izbora).
Srbijo stidi se!

Jedna ozbiljan prigovor i kritika na ovu vest koju objavljuje sajt B92. Potpuno ste zaboravili da spomenete da je arhitekta treceg srpskog ustanka, 5. oktobar 2000, bio pokojni premijer dr. Zoran Djindjic. Koga su ostaci starog rezima zlocinacki ubili u pokusaju puca povratkom stare diktature ili patriotskih snaga. g. Kostunica je okrenuo ledja pokojnom Premijeru dr. Zoranu Djindjicu i tako se odrekao reformskog kursa, prikljucio se patriotskim snagama. Premijer Srbije dr. Zoran Djindjic je ubijen 12. marta 2003. godine atentatom ispred zgrade vlade Srbije u Beogradu delom placenika organizovane teroristicke grupe pod imenom "Zemunski Klan", vodjstvom Milorada Ulemeka s'nadimkom Legija, a nalogodavac do dan danas nije uhapsen niti pronadjen ...
Demokratizacija i reforme u Srbiji 4 godine nakon ustanka je zapala u corsokak pobedom retrogradnih snaga na slobodnim i demokratskim parlamentarnim izborima decembra 2003 godine je ocena vecine politickih analiticara i politicara sa zapada kao i uticajnih medija. Srbija ceka neki 6. oktobar...

5.oktobra je sjahao Kurta, Murta kol'ko vidim još ni ne razmišlja o tome...

Bilans posle pet godina:
Gde si bio? Nigde.
Šta si radio? Ništa.
Krug se se polako ali sigurno zatvara i primetan je napor da se kalendar resetuje na 4. oktobar 2000. Bez SPS-a vlada ne može da preživi, radikali samo što nisu uzeli vlast, Raka i Bidža ponovo jašu, ista beda i isto herojsko busanje u grudi kao onda. Sve je isto, samo Njega nema (opravdano je odsutan). Hvala ti Koštunice!

Cetiri godine, a kao da nisu ni bile u Vrscu. Na lokalu pobedio maskirani u GG, SPS-JUL, koji je ovom gradu ostavio samo dugove, a istina gradili su, ali nisu placali. Sada su im namere iste. Medju pobednicima su i oni koji su se uslihtali u DOS, a sada pokazuju svoje lice. Podrsku ovom kandidatu dao je DSS i radikali. Na lokalnoj televiziji ide telop, privatizovanog komunalnog preduzeca ciji je direktor zestoki Slobin pristalica i obozavatelj, a putem koga se gradjanima Vrsca cestita oslobodjenje! Jedino sto u samom gradu nije pobedio SPS, pod okriljem lokalnog mocnika Miodraga Babica, direktora Hemofarma, pobedio je vecinom u selima, gde su ljude dovlacili na glasanje ko zna sta im obecavajuci. Razlika u glasovima je 166! Zalosno, zalosno, kako ovaj narod kratko pamti...

Pocivaj u miru Zorane! Nadam se da ce Vojislav Kostunica, uskoro otici na smetliste istorije. Zlo koje je doneo Srbima je ogromno. Sacuvao je sve stubove Milosevicevog sistema i omogucio im da se oporave i ponovo unistavaju Srbiju...

5. oktobar 2000. je jedan od retkih dana u srpskoj istoriji kada su HRABROST i PAMET išli zajedno ruku pod ruku. Taj dan bih zato nazvala DANOM PAMETNE HRABROSTI. Pa, setite se koliko je takvih dana bilo u već pomenutoj istoriji?! Da ih je bilo više, mislim da bi sve bilo drugačije...U te spekulacije ne bih da sada ulazim, ali svako može da se seti nekog datuma sasvim drugačije prirode...Srpski narod je izuzetno hrabar narod. Srpski narod je izuzetno inteligentan narod. Ali srpski narod nije pametan narod. Kao što postoji, po meni, razlika između inteligencije i pameti. ("Mislite o tome!") Pa, 5. oktobar 2000. je jedan pametan datum. Ne samo hrabar datum, već i pametan datum. Ali koji, bojim se, predstavlja tek izuzetak. Već 6. oktobar 2000. No, da ne nastavljam dalje na tu temu, postaje mi muka od svega što je krenulo već tzv. 6. oktobra 2000. godine.

Kako je to bio lep dan, mozda i najlepsi u novijoj istoriji Srbije! Sve sto smo sanjali i o cemu smo mastali, desilo se tog dana...Jos uvek ne mogu da zaboravim osecanje euforije i olaksanja! A danas...? Zorana Djindjica vise nema, radikali na pragu vlasti, a mi polako idemo nazad! Ovo ne sluti na dobro...!

Zorana ubili, Vesna u Meksiku, Vladan marginalizovan, Ceda sklonjen... Da li ima neke promene u DB i KOS strukturama? Ko je vlast i sta joj je alternativa? Naspram g. Kostunice stoje radikali, a ni tamo ni ovamo imamo novu DS koju su preuzeli "paljanski senatori". Da li je bolje izgledala perspektiva onog ili ovog petog oktobra?
Za razliku od onog 5. oktobra, danas ne da nema, na pozicijama na kojima se odlucuje, snage da se u Srbiji nametne Evropa, vec nema nikog sa svescu da je to uopste potrebno i da je to JEDINI NACIN!

Da, 4 godine je proslo! Sloba je u Hagu, Seselj takodje. A gde smo mi?
4 godine je proslo, idemo napred, u stvari, kao kolo - dva napred jedan nazad! Pa to je Srbima u krvi. Mislim da obe post petooktobarske vlade (ne racunam prelaznu) vode Srbiju napred. Nije sve u brzini ima nesto i u kvalitetu reformi. Setimo se 2000. godine, veliku ulogu su tada odigrali Otpor i G17 Plus kao NVO. Djindjic je "potrosio" Otpor, a G17 Plus se tome suprotstavio i postao stranka. DS se vrlo stabino pozicionira. SPO se vratio iz mrtvih. Pitam se gde je danas Kostunica i DSS? Sta im treba to da danas razmisljaju o Radikalima? No, nikada nije kasno za reforme, tako da mnogo ocekujem od Drakulica i Bubala u reformi DSS-a.
Da, proslo je 4 godine i ljudi, ne zaboravite, idemo napred a nikako nazad!

Kakva je greska bila tada praviti g. Kostunicu i uopste ga na bilo koji nacin povezati sa nasom pobedom. To je mogao biti bilo ko tada...osim g. Borisa Tadica, naravno...

E, 'oce li se pojaviti neko da zavapi ko Slovenci pre 15 godina "EVROPA ZDAJ!" sad i odma?
Inace, "obrali smo bostan".

Zamislite: Patrijarh osvestava spomenik Djindjicu, a na skupu ispred zgrade Savezne skupstine Kostunica osvezava svoj govor "Dajem rec" iz 2000-te. Pa da skupimo snagu i nastavimo dalje...Mislim da bi tako moglo da izgleda primereno obelezavanje ovog datuma.

Koliko god mnogi pokusavali da relativizuju ovaj datum, to je najvazniji trenutak u nasoj novijoj istoriji. Ponosna sam sto sam ucestvovala u tom dogadjaju. Na zalost, onaj koji je doveo do mogucnosti da se peti oktobar desi, vise nije ziv. To je uzasna cena zivljenja u Srbiji. Bez obzira na sve, ja taj dan nikada necu zaboraviti.

Na danasnji dan samo tuga i ogroman bol za nasim Zoranom Djindjicem. Mislila sam vremenom ce bol uminuti ili ce se, makar, smanjiti. Ali, ne. Svest o gubitku najumnijeg, najsposobnijeg i najenergicnijeg svakog dana je sve veca. Cetiri godine od 5.okotbra...a Srbija je u gorem mraku nego tada. Ne mogu da verujem. Jednostavno ne mogu. Od objavljivanja rezultata lokalnih (i Pokrajinskih) izbora neptrestano milsim o dr. Zoranu Djindjicu i placem neutesno. Zar smo ovo docekali? Zar zaista zivimo u radikalskoj Srbiji? U Srbiji koja nece i ne zeli da se suoci ni sa jednim svojim zlocinom, ponizavajuci time svoju dosadasnju istoriju! U Srbiji koja se dici generalom-monstrumom, koja se smeje noseci bedz sa Sesejevim likom na grudima! Dr. Zoran Djindjic trune pod zemljom, a takvi kolo vode. Ne, ne postoje reci kojima bih mogla da opisem sta danas osecam!

Živeo 5. oktobar!
Za nauk nama i još više naćoj deci i generacijama koje dolaze. Da žive, a siguran sam u to, u lepšoj Srbiji od ove kakva je nas zadesila.
Nemojmo dakle da kukamo nad datumom koji bez obzira na sve primese označava razilazak sa jednom jedoumnom Srbijom, mrakom i prinudom, Srbijom podeljenom na dželate i žrtve. Ako smo šta zaista za ove četiri godine dobili to su slobodan dah i potisnut straha. Toga dabome još ima, ali više kao nasleđeni mehanizam prethodnog vremena nego faktičko stanje. Naravno, daleko smo od idile, daleko od moderne Srbije, čak i od evropskog kursa. Nije onako kako smo želeli da bude. Urbana Srbija još vodi bitku sa vulgarnom zemljom među šljivama. Ubeđen sam da tako ne bi bilo da se nije dogodio 12. mart 2003. Sa Zoranom Đinđićem danas bismo se spremali za redovne republičke izbore koji su održani 28. decembra prošle godine. Bila bi to jedna lagana pobeda reformskih snaga i prvi veliki korak ka ozdravljenju zemlje. Ovako, morali smo da se vratimo na početak, na priču za koju sam verovao da je prevaziđena o našim tobožnjim herojima, i belosvetskoj zaveri protiv Srbije. Nikad nisam bio sklon idolopoklonstvu, još manje o snazi ličnosti. Ipak, dr. Đinđić je bio jedan, gotovo nezamenjiv u vremenu u kome je živeo. Bez njega naravno nije i ne može da bude isto kao sa njim, ali želim da verujem da nama koji smo u petooktobarsku pobedu verovali i učestvoali u njoj, Zoranova vizija pruža šansu da uspemo. Makar zbog dece. Naš najveći problem je da Miloševićevu eru definitvno bacimo u istoriju, da raščistimo sa talogom koji nas je dovde doveo...

Medju nama nema najboljeg, Zorana Djindjica. SVI ostali zajedno ne vrede ni stoti njegov deo.

Lepo je setiti se da je 5. oktobra uklonjen Milosevic i njegova kamarila. Ali ako vec treba odavati pocasti arhitektama doticnog dogadjaja, treba se podsetiti (vidi knjigu u izdanju B92) da je glavni arhitekta bila engleska sluzba MI6.

Kako je to bio divan dan! Jedan od najlepsih u mom zivotu. Jeste da smo sada u cabru i to zahvaljujuci Vojislavu Kostunici, ali ipak je 5.oktobar 5.oktobar.

Ovaj narod slobodu nikad nije cenio. Sloboda je za njega ropstvo jer je odgovornost inividualna i sad svesno srlja (nazad) u diktaturu po svaku cenu. U plemenu je sve mnogo lakše. Cestitam gospodinu koji je citirao Domanovića. Treba pročitati Nušića, Domanovića a naročito Steriju, sve su nam ljudi objasnili. Sterijini Rodoljupci pokazuju da nema radikalskog buma u Vojvodini, taj duh živi u nama (njima). Stalno su prisutni dežurni junaci kojima je tesno evropsko odelo, mada ga navlače na sebe. Današnji su toliko bledi i jadni da im ni ime ne bih spominjao...Savremeni velikan je odavno rekao: Putuj Evropo...Stomak mi se okretao dok sam juce gledao kako vučelić (nije bilo manjeg slova) soli pamet redom i viče. Dr. Djindjic je bio velikan kog nismo bili dostojni.

Nadam se da ce oni koji su zasluzni za 5. oktobar i promene u Srbiji smoci snage da se vrate na politicku scenu Srbije i pokusaju povovo da je izvuku iz blata. Tu ne mislim na g. Kostunicu, koji bi tog dana najvise voleo da je ostao da sedi kod kuce, niti na g. Tadica, koga nigde nije bilo ni toga dana, ni u bilo kojoj drugoj prilici kada je bilo 'gusto' (npr. hapsenje Milosevica).
Drago mi je da je Ceda Jovanovic konacno progovorio...

Koliko god bila teska tranzicija, ipak je skinut rezim ciji pipci mrdaju jos uvek, ali ne za dugo. Trebao je da "se desi" sesti oktobar da se razna imena i sudjenja vise ne pominju, a ubice bore za vlast. Mozda bi i dr. Djindjic sada bio ziv da je znao da potpisuje smrtnu presudu nacinjanjem jezgra zla i njegovim anuliranjem.

Hvala svima onima koji su sprovodili u delo zbacivanje zlocinackog rezima Milosevica ali neka se sete sadasnja gospoda na vlasti da to nije bilo lako i neka prestanu sa igranjem najopsanih igara koje mogu Srbiju odvesti u ambis. Pobeda radikala na to upozorava. Neka je blazena uspomena na pok. dr. Zorana Djindjica

Bedan je narod i bolesna je zemlja, koji jedino dobro, koje se rodilo u "trecem srpskom ustanku", posalje prerano u aleju velikana. Koliko god srece neko osecao, zbog tog 5. oktobra, ipak vise sramote mora da ima u sebi, jer za 4 godine nismo ucini ni korak napred, vec samo u mestu i polu-korak nazad.

Bila je puno naroda, ljutog jos od 91 i onih koji su poverovali da je dobro biti svedok promena u koje su poverovali. Promene su se desile ali u celom svetu. Nista nije isto kao 85-te 91-ve pa ni 99-te.
Secam se snimaka protesta antiglobalista u gradovima po Evropi i Americi gde su se odrzavali skupovi svetske banke. Policija bije, motorima ulece u grupu devojaka koje padaju i tu se kadar zavrsava a pocinje novi gde se kaze da je uhapseno nekoliko stotina "izgrednika" i sve traje na TV-u oko 20-30 sekundi. Moze se zamisliti kakva je u stvari bila intervencija policije. Kod nas je stradalo dvoje ljudi u revoluciji 5 Oktobra. Jednu devojku je pregazio bager i jedan srcani napad. Onda pomislim kakva bi intervencija policije bila u nekoj zemlji na zapadu da narod krene na parlament. Mozda bi ih policija pustila da odrade sta su naumili. Mozda tamo narod i nema ideju da ide u revoluciju posto vlast slusa narod. Tako recimo ako je narod protiv rata i slanja svojih ljudi u rat u druge zemlje vlada odustaje od rata. Time slusa volju naroda i cuva zivote svojih vojnika.

Stidi se Srbijo! Umesto da danas slavis drzavni praznik, ti ubijas svoje najbolje, zlocin proglasavas za vrlinu, ksenofobiju za patriotizam, a glupost i neznanje za tradicionalne vrednosti.

Najveci krivac za propast 5.10.2000 je g. Vojislav Kostunica. Od 6.10. on je poceo da radi na propasti reformi. Cuvao je R. Markovica koji je likvidierao mnogo postenih Srba, lakeja od generala Pavkovica itd. U svoje redove primio je sve one koji su bezali sa broda koji tone (SPS i JUL). Setite se da je DSS odmah po formiranju skupstine izasla prakticno iz DOS. Stvorila je svoj odbor na celu sa onim Mihajlovim koji je pokazao koliko mrzi sve sto je demokratsko, koji "zna" koje ubio premijera, a nece da kaze. Setite se da je on pricao kada je iz DOS izasla njegovo stranka za ostale kako je to ostatak ostataka DOS toliko su sebi pridavliznacaj. Novi ustav nije donesen jer g. Kostunica smatra da ovaj najvise odgovara Slobodanu kad se jednog dana vrati. Da je DSS bila ostala u DOS svi zakoni i ustav bili bi doneseni. Setite se ponasanja DSS poslanika. Da nema razlike izmedju SPS, DSS, JUL i SRS to je ocigledno, ako po nicemu drugom ono po tome sto sve one rade uporno na ideji Slobodana i Seselja svi Srbi u jednoj opstini.

Pre 4 godine ostala sam bez posla. Samo iz političkih razloga. Preselila sam se u drugi grad jer je on bio slobodan i demokratski. Sada u drugom gradu pobedjuju radikali na izborima. Kuda sad da se preselim? Peti oktobar nije dovršen. Sada mi je to jasno. I ja sam od onih koji nisu bili za revanšizam. Šta sam dočekala zbog tog tolerantnog stava? Da vidim prosperitet i van zatvora Bidže, Badže, Rake, Vučeliće, Kertese...i ine kako nam se smeju sa TV ekrana samozadovoljni jer im ni dlaka ne fali sa glave, a kamoli koji evro iz džepa. Oni sa punim pravom drže banku sa TV stanica koje im to /ne znam zašto/ omogućavaju. Oni sada prozivaju vlast zašto nije učinila ovo ili ono. I niko ne zna da im odbrusi: nismo uradili nešto jer ste nas takvi kao vi doterali do dna, do ratova, do poniženja, bede, siromaštva, zatvorenih granica, na ivicu gladi i zanemarivanja od čitavog sveta. Zašto niko neće ništa da im kaže?
Ja glasam da me odgovorni ljudi zastupaju, a ne da se stide da Maji Gojković kažu: čime ste se vi gospodjice Gojković kvalifikovali za gradonačelnika?Koje su to zasluge kojima možete da se pohvalite? Mi ih ne vidimo. ... ...

Peti Oktobar je zavrsen 12 Marta 2003. Od tada vreme ide unazad.

Bese to dan
osmeha nasih,
kraj lutanja,
besmislenih stradanja,
kad srce ubrzano kuca,
kad znas,
da niko vise nece,
zalud da puca.
Bese to dan,
kad nam se
celi svet divio
i klanjao,
bese to...
a mozda sam, ipak
sve to
samo sanjao...?

U detinjstvu su mi bile uzasno dosadne price iz zarobljenistva ili o "okupaciji", a sada mi je zao sto nisam vise postovala dedu! Celog zivota pamticu kako smo 5. oktobra u nepreglednoj koloni, mi i iz unutrasnjosti, vozili prema Beogradu, a nadvoznjaci nacickani ljudima koji masu i placu...usred njive pored puta jedan seljak STOJI na traktoru i drzi parolu GOTOV JE. Kada smo izasi iz kola i krenuli pesice uz Kneza Milosa, ogromna kolona "svezih snaga", demonstranti su se povukli posle prve doze suzavca...Kada su videli nas iz autobusa i automobila sa "juznim" registracijama, neki momci povikase: ljudi, pogledajte sta ih je iz unutrasnjosti...ako sad posustanemo, nikad vise necemo ovoliko jaki da budemo...(Verujte, placem nad kompjuterom)

Bolje da ga nije ni bilo, bar bi neki ljudi jos bili zivi da nam kazu da smo i dalje goveda...

U mom secanju bez obzira sta se bude desavalo ostace 5. oktobar kao jedan od najlepsih dana u mom zivotu i dr. Zoran Djindjic kao covek koji je budio nadu. G. Vojislav Kostunica je bio trojanski konj akademije (memorandista) i optuzenih za ratne zlocine, podmetnut u nase redove.

Poštovani Zorane,
Danas je dan kada smo rušili Miru i njene, danas je dan kad bi Kostunica i Tadić trebali da obiđu Tvoj grob i zaplaču. Ne da plaču za tobom, već da plaču koliko su sitni i nesposobni. Hteo si da promeniš ovaj nepismen i primitivan narod, hteo si da raskrstiš sa prošlošću, hteo si da budemo normalni, ali Zorane - vizionaru bio si ispred svog vremena, bio si i ostao njihov kompleks.
U nedelju su završeni lokalni i pokrajinski izbori -radilakali i socijalisti ponovo jašu. Toma Nikolić predstavlja Srbiju u Savetu Europe u Strazburu.
Tadić smenjuje sve što ima veze sa tobom. Postavlja nove, koji ne znaju šta hoće i ko su, nemaju cilj. Želeli bi da budu i vlast i opozicija.
E, moj Zorane da si Ti meni živ. Da nas neko povede, pa makar morali sve ponovo.
Bio si i ostao najveći čovek koga je Srbija imala, ali čovek koga Srbija i ovaj glupi narod nisu zaslužili.
Neka Ti je večna slava i hvala.

Danas na cetvorogodisnjicu od jednog od najlepsih dana u nasoj novijoj istoriji, mozemo slobodno da kazemo da smo se za pedalj pomerili, a da su zrtve bile ogromne. Verovatno se naj zasluzniji za petooktobarske promene pokojni dr. Djindjic okrece u grobu kada vidi ko danas vodi drzavu. G. Kostunica na njegovom mestu, sto je jedan istorijski apsurd, to je poslednje mesto u drzavi na kojem bi On trebao da bude, ali obzirom da je na vlasti trougao Vojska-Crkva-Akademija nije nista cudno. Na mestu predsednika Srbije g. Tadic, o cijim je sposobnostima pokojni Premijer cesto imao obicaj da govori ... ali 'ajde da ne iznosimo prljav ves. Sve u svemu, jedna usporena, bezlicna Srbija u kojoj naravno radikali vide svoju sansu, jer u tom metiljavom okruzenju, Oni deluju kao nesto aktivniji. Pogledajte samo podpredsednike DS-a (sem Bogdanovica), pa Oni su slika i prilika DSS i SPS funkcionera i psihicki i fizicki.
Sto neko skoro rece, u DS-u je zabranjeno pomenuti Djindjicevo ime, bruka i sramota! Ali bice valjda uskoro taj toliko zeljeni a ne docekani 06.Oktobar.

Evo 4 godine prolazi, a nista se ne menja. Jos uvek cekam da mi neko ozbiljno odgovori sta je to DS uradio dok je tri i po godine bio na vlasti. Pre 60 godina ista prica kao i pre 4. Samo su mladi DS-ovci zauzeli ulogu mladih partizana. Mladi partizani/pioniri/prvoborci/zutaci, nista niste bolji, ni vi ni vasi lideri (ni zivi ni mrtvi) od komunista. Ista vam je retorika i isto iskljucivo misljenje. A svako ko se s vama ne slaze - taj je po vama fasista i nazadan je. STIDITE SE.

Posle 5.oktobra 2000.godine sam zaspala kao mala beba, spokojna i srecna. A sada...

Dzaba smo krecili!

Srecan sam sto sam ucesnik svih dogadjaja koji su predhodili ovom peto-oktobarskom. Srecan sam sto sam ostao citav izdrav i naravno ziv. Nisam srecan zbog nesaradnje demokratskih snaga na svim nivoima vlasti. Veoma nesretan sto nema medju nama dr. Zorana Djindjica.

Све вајне демократе, послушајте се само. Ви бисте забранили излазак на изборе странкама које вам се не свиђају. Лепо је и Ђинђић рекао да је свестан да транзициона влада не може да преживи прве следеће изборе на власти. Ко год дође на власт у овом периоду, пада му популарност и неминовно је да јачају радикали и социјалисти. Када се придодају реалне грешке, афере, корумпираност, војвођански сепаратизам и сл, тај процес је само све бржи. Иста та Ђинђићева влада је имала сталан пад популарности коју је Живковић само убрзао. Исто се сада дешава са овом владом. Све је логично и очекивано, али ни ја нисам очекивао да ће то ићи овом брзином због слабог учинка обе (све три) претходне владе...

Toliko se toga dogodilo sa akterima 5. oktobra 2000 na obe strane. Sloba zaglavio u Hagu, Milanovic dobio robiju, Djindjic ubijen, Legija u CZ-u, Ceda smenjen, Siptar i Kum likvidirani, Dinkic postao ministar, itd. Ko zna sta ce se jos dogoditi do naredne, jubilarne godisnjice.

Citam komentare, na ivici sam placa. Nisam rodjen u Srbiji (vec u bivsoj BiH), korijeni su mi u Srbiji, a boli sve ovo! Kao i vecina prisutnih na ovom sajtu i ja sam u inostranstvu. I tog 5. oktobra sam bio u inostranstvu i sa suzama u ocima slusao internet prenos Radija Index o dogadjanjima na ulicama Beograda. Cemu sad sve to?! Ono sto najvise boli i smeta (pored svega) je cinjenica da je zaista pravo pitanje koje treba da se postavi - KADA CE PONOVO SRBI SMOCI SNAGE DA IZADJU NA ULICE I ZATRAZE PROMJENE?! Nacekacemo se... Ubijeni su u pojam, moralno, i na svaki drugi nacin. Nek nam je sa srecom...

Džaba ste krečili, Čeda je 1/1 u pravu!!!

Mnogi nisu bili, niti su sada za promene sistema. Samo deklarativno. Ustvari mnogima je Slobin sistem bio dobar, samo on nije valjao i zato ga je trebalo smeniti. I nista vise!

Ne, nije Kostunica kriv sto je na vlasti. Dinkic je glavni krivac. Naucite se da prepoznajete opasnost. Dinkic je kriv sto je i Tadic predsednik DS. Pitate zasto? Pa ko je oborio prethodna vlada sluzeci se prljavim sredstvima nego Dinkic i Labus (Dinkiceva marioneta). Zarad cega? Zbog kohabitacije sa SPS-om? Da li ste primetili kako su radikali odustali od optuzbi protiv Dinkica u vezi sa Nacionalnom stedionicom? Da nije opet reec o kohabitaciji? A da li znate ko je finansirao predizbornu kampanju radikala? Sve je moguce, zar ne?

Zoraneeeeeeee!
Vidis li ti svog jadnog naroda kako place za tobom i kako se muci da zbaci one koje smo mislili da smo zbacili tog 5. Oktobra? Oni su tu Zorane, svi do jednoga. Pregrupisali se, jos uvek zedni krvi, bogastva i vlasti. Oni nas kinje i ponizavaju. Mi trpimo postojano. Cekamo na poklic. I ja placem iz daljine. U medjuvremenu jedinu lepotu tog bivseg 5. Oktobra vidimo u tvojoj zivahnoj pojavi. Imali smo te tada, zato nam taj dan toliko znaci. Ipak, barem smo jedno spoznali za ove 4 godine: Zorane, tvoje srce ce vecno kucati za 10 miliona stanovnika tvoje lake zemlje Srbije i taj zvuk ce vecno u nama odzvanjati. Istina koju si nam ostavio ce biti nasa istrajnost i nas krajnji cilj. I mi tebe volimo. Ne odstupamo. (I hvala svima koji osecaju kao i ja.)

ZORANE, ako nas vidis kazi nesto, jer ovi ni segrti ne mogu da ti budu. Vecan SI.

Чудно је како се миноризује Коштуничина улога у свему: човек је најдоследнији политичар који се држи става, а не мења га како ветар дува.
Такође се заборавља учешће Легије и Павковића у 5.октобру.

Miloseviceva neokomunisticka tvorevina, bez podrske i na Istoku i na Zapadu, pala je 5.otobra i u Srbiji komunizam je definitivno pokopan i to je za antikomuniste tekovina koja je ostvarena za sva vremena. Posle toga se tek videlo da su samo pad Milosevica svi videli isto: o gotovo svakom drugom pitanju politicki galimatijas zvani DOS imao je drugaciji stav i pravo na veto, isplivale su na povrsinu razne veze i pojedinci, morao se platiti danak fukcionerima policije, placen je danak generalima sto nisu pokrenuli tenkove i pucali u narod, svi su ispostavljali racune umesto da budu odmah sklonjeni. Mnogi iz DOS-a tek na vlasti pokazuju svoje pravo politicko i karakterno lice (u mnogima je jos cucao mali Tito ili Sloba,ili autonomas, ili agent, ili rojalista, ili kacelariski svaler, ili pravoslavni potenci-jalni svetac, ili sumadijski osioni sreski nacelnik, ili...) - mislim da je Zoranu Djidjicu bilo teze da se izbori da od njih pravi politicare gradjanske evropske orijentacije i pri tom zadrzi privid jedinstva DOS-a - nego sa svetskim drzavnicima koji su ga listom podrzavali. Ja tada nisam odobravao takvu heterogenu, populisticku, neuredjenu demokratiju jer sam socijaldemokrata evropskog tipa. Iako sa knjizicom 5. otobra sam u Kosovskoj 31 sklonio mnogo milicionera od naroda i mnogo naroda od suzavca - ali bio sam ogorcen kada je zapaljena Skupstina bez ikakve stvarne potrebe i kada je pocelo razvlacenje inventara od onih koji slicne prilike jedva cekaju. Generalno, kao covek "sa ocima izvan svakog zla" i nestranacki intelektualac, mislim da je moralo da se postigne vise iako je ucinjeno mnogo za ovo kratko vreme. Narodu je pamcenje kratko pa brzo zaboravlja kako mu je bilo pre 5. oktobra. Taj datum je civilizacijska medja, istorijska medja - a sve drugo je politicka praksa, ekonomska prinuda ili rezultat poli-tickih odnosa velikih. Nikada Srbija nece da se vrati na odnose pre 5. oktobra, ma ko dobijao na izborima. Steta je za mlade sto sada, kada se zna ko je ko i sta ko nudi - Srbija usporava svoj hod ka Evropi, umesto da je vec tamo. Bice, sigurno. Nema Balkana bez demokratske Srbije a nema integralno demokra-tske Evrope bez Balkana. Neko samo mora da bude Milos Obrenovic i ucini sta je danas pot-rebno da se opstane i krene dalje .

Ljudi, da li ste danas na stranici galerije videli sliku novog plakata »Koštunica novi Milošević«? Hvala na podrsci braco Slovenci! Istina je iscrtana, neprijatelj vise nije nevidljiv.

Danas imamo mnogo vise milionera nego u vreme Slobe a manju industrijsku proizvodnju.Kako ovo objasnjavaju demokrate koje su na vlasti od 5.Oktobra 2000.Sta cmizdrite na ovom sajtu, pa MI6 je to odradila avi ste samo korzirali tamo.Ako narod sada opet krene sa bagerom na Parlament sta ce biti?

Sećam se išao sam svakog dana na proteste sa ćerkom koja je imala 3 g,da bi njoj bilo bolje,i ona je tada znala ko je bio prepreka njene i naše budućnosti, nažalost neki toga i danas nisu svesni.Zorane hvala ti za put za viziju koju mi nećemo dočekati,POSLE TEBE NEMA BUDUĆNOSTI ZA OVU ZEMLJU.

"Iako je Milosevic svojom politikom zapravo samo sledio volju naroda, sam narod, nezadovoljan neslavnim porazima na bojnom polju, bombardovanjem, sankcijama i siromastvom, ustao je protiv Milosevica. Motivi za prevrat 5. oktobra kod mnogih nisu bili mnogo svetiji od onih iz kojih bi mnogi Nemci sami skinuli Hitlera sa vlasti 1945. godine zato sto nije uspeo da ostvari Treci Rajh. Kod drugih su, pak, motivi za prevrat bili nada za prestanak dugogodisnjeg bezumlja, ali ..." (Iz knjige "Prokletstvo nacije")

Zorane, neka Vam je vecna slava i hvala Vam. Ali mi Vas nismo zasluzili, za godinu dana nakon Vase smrti vratili smo se 10 godina unazad i opet su tu i Bidza i Raka i Vucela... Od kada Vas vise nema, oni opet kolo vode i misle da su mnogo pametni i pozvani da odlucuju o nama. O premijeru je suludo trositi reci... Jos jednom hvala Vam na svemu sto ste ucinili za nas...

Neka je slava i zahvalnost naseg naroda streljanom heroju Oktobra i neka je prokletstvo i sramota na izdajniku i saucesniku u zlocinu.

Bio je to dan kada mi se cinilo da su nam se osmesi ponovo vratili na lica, kao da smo ponovo poceli da disemo i zivimo... A onda su ubili Zorana i od tada se opet mrak nadvija nad nama... I pitam se zasto najboljeg medju nama vise nema, zasto smo dozvolili da SRS i bratija im, budu opet "politicki cinilac", budu opet "vlast". Kako li je Zoranovoj porodici? Da sam na mestu nekih njegovih "kolega" sigurno ne bih mogao da pogledam ni Ruzicu, ni decu u oci!

5. oktobar je dan kad su Ulemek, Cume i Spasojevic pomogli onima koji su izgubili na VIII sednici da preuzmu vlast, ovoga puta kao 'demokrate'. U tu pricu su umuljali i zbunjeni narod i jos zbunjenijeg Kostunicu, i to je, ukratko, to. Taj datum, inace, ima veze sa demokratijom ama bas nikakve. Iako sebi nikada necu oprostiti sto sam ucestvovala u svim tim budalastinama (pozitivno je bar to sto iako maloletna, ni u jednom trenutku nisam do te mere bila poludela da nosim bedz 'Cedo, ozeni me!'), zbog jedne druge stvari mi je taj 5.oktobar ostao upamcen kao jedan od najnesrecnijih dana. Taj dan je jedna devojka, kojoj vise ni ne znamo ime, tragicno nastradala, i to ni zbog cega. Jedino sto je dobila je zaborav, i to na prvom mestu od onih koji taj dan slave kao dan nekakve pobede (lako ih je prepoznati i u drugim okolnostima - to su oni sto sebe zovu 'mi' i znaju sve pesmice Dj. Balasevica). Svake godine gledam da li ce se jos neko setiti, sem funkcionera stranke (DSS) ciji je bila clan, da ode i polozi bar jedan cvet. Ali, ne.

Svim članovima i simpatizerima DSS čestitam 5. oktobar, dan kad su se izborili da mogu slobodno da uđu u koaliciju sa SPS u republičkoj vladi i sa radikalima u Novom Sadu i širom Srbije. Siguran sam da bi ljudi, koji su tog dana bili na beogradskim ulicama, imali razumevanja za takve koalicije.

Danas kada se setim da sam poljubio sinove pred polazak u Beograd (ovo nije fraza nego istina), rekavsi sebi i njima da idem zbog njih. Danas kada se setim Zorana Djindjica i njegovih reci na mitingu u NS: ".. a posle moramo da izlecimo naciju, jer je mnogo bolesti u njoj..". Danas kada vidim radikale (nove partizane) kako su preuzeli moj grad Novi Sad.
Danas samo mogu da kazem da sam 5. oktobra jedan dan ziveo u sretnoj i probudjenoj Srbiji. I to je jedini dan.
Mrak je pao onda kada su ubili Zorana.
Ne, ali zaista ne. Ova Srbija ne zaslusuje nista bolje.
... I neka se ne ljute oni koji se ne smatraju da treba da trpe, jer Balasevic ima divan stih:
"..nisu krivi generali koji su vikali pali, krivi smo mi sto smo cutali.." Neka je vecna slava Zoranu Djnidjicu, on nije cutao.

To je datum kada je Slobodan Milosevic svrgnut s vlasti, ali ruku na srce, nije ga svrgla podrska demokratskim strujama nego sankcije, bombardovanje, beznadje, besparica. Nikad mu srpski narod nije sudio niti za jednu tacku od onih zbog kojih mu sudi Hag.
Nikad u Srbiji nije pobijedjen nacionalizam!
Mladic se slavi kao heroj.

Kad čitam komentare, stičem utisak da je DSS najjača stranka u Srbiji i da je politika koju je ta stranka vodila veoma uspešna. Koštunica je 5. oktobra imao preko 90 odsto podrške srpskog naroda, pa me zanima kako je uspeo da za četiri godine svede na 10 odsto. Jel to dobar političar?
Ljudi koji su u DSS odavno se stide ovog datuma. Stide se iz dva razloga: prvo zato što su drugi omogućili Koštunici da pobedi Slobu (Đinđić), a drugo zato što je tog dana na ulicama najmanje bilo članova ove stranke. Samo se ponekad u ove četiri godine moglo čuti gde je Koštunica proveo ovaj dan, dok su drugi na ulicama Beograda obavljali posao za njega.
Takođe, uplitanje Legije, Pavkovića, Spasojevića i Kuma u ovu priču je bezobrazno. Imam osećaj da ljudi koji to pišu imaju onaj cinični, zaleđeni grč na licu koji bi trebalo da predstavlja osmeh.

Posle ovog poziva na ovakav naccin, G. Tadic je uneo joss veccu konfuziju medju kosovske Srbe, joss kada spominje neke trimestre tamo. Kada je vecc znao da na kraju mora da uccini ono ssto drugi naredjuju(Solana i Paten), onda nije trebalo da cceka ono "hoccess, neccess, morass".

Djiki care, hvala ti na ulivenoj nadi, znam da bismo sa tobom bili blize svemu onom o cemu danas sanjamo i sanjacemo jos dugo...
Izgleda da bolje nismo ni zasluzili... 21. vek sa radikalima i povratak u 15. vek, to je ono sto nam, valjda, sleduje... Stidi se Srbijo, fuj!
Ali i zapamti: Posle radikala nema kajanja!

Preporucujem svima da jedan objektivan pristup petom oktobru (a posebno o tome kako je organizovan) procitaju u knjizi "Igra senki (Shadowplay)" od Tima Marsala.

Ostaje nam jedino da ovaj dan posvetimo velikanu nase zemlje Dr Zoranu Djindjicu i, kad nas jednog dana bude u vecini, da ovaj datum proglasimo za nacionalni praznik. A dotle, mozemo samo da zivimo na uspomenama okruzeni radikalizmom, bezumljem, klerikalizmom, i zlocincima koji su oko nas.

Tuga jedna zbog naivčina "petooktobarske revolucije". Imam informaciju za vas: bili ste izmanipulisana masa. Britanac Tim Maršal u knjizi "Igra senki" lepo to objašnjava: britanske službe su organizovale puč, masa je bila samo dekoracija. Tekovine te tobožnje revolucije doživljavaju zasluženu sudbinu: polako nestaju.

Bila sam sinoc u Domu omladine ...
Vratila sam se u 91-u i sve me je podsetilo na neki pocetak. Recimo Terazijski dnevnik koji je bio negde u septembru 1991. Organizovao ga je i vodio Zoran Djindjic ... Bio je sa svojom porodicom a njegova cerka je tek prohodavala . TUZNA SAM>>>LJiljana Risovic

Nema Djindjica, nema Otpora!... Lep dan za radikalsku proslavu (uzimajuci u obzir i rezultate izbora).
Srbijo stidi se!

Jedna ozbiljan prigovor i kritika na ovu vest koju objavljuje sajt B92. Potpuno ste zaboravili da spomenete da je arhitekta treceg srpskog ustanka, 5. oktobar 2000, bio pokojni premijer dr. Zoran Djindjic. Koga su ostaci starog rezima zlocinacki ubili u pokusaju puca povratkom stare diktature ili patriotskih snaga. g. Kostunica je okrenuo ledja pokojnom Premijeru dr. Zoranu Djindjicu i tako se odrekao reformskog kursa, prikljucio se patriotskim snagama. Premijer Srbije dr. Zoran Djindjic je ubijen 12. marta 2003. godine atentatom ispred zgrade vlade Srbije u Beogradu delom placenika organizovane teroristicke grupe pod imenom "Zemunski Klan", vodjstvom Milorada Ulemeka s'nadimkom Legija, a nalogodavac do dan danas nije uhapsen niti pronadjen ...
Demokratizacija i reforme u Srbiji 4 godine nakon ustanka je zapala u corsokak pobedom retrogradnih snaga na slobodnim i demokratskim parlamentarnim izborima decembra 2003 godine je ocena vecine politickih analiticara i politicara sa zapada kao i uticajnih medija. Srbija ceka neki 6. oktobar...

Bilans posle pet godina:
Gde si bio? Nigde.
Šta si radio? Ništa.
Krug se se polako ali sigurno zatvara i primetan je napor da se kalendar resetuje na 4. oktobar 2000. Bez SPS-a vlada ne može da preživi, radikali samo što nisu uzeli vlast, Raka i Bidža ponovo jašu, ista beda i isto herojsko busanje u grudi kao onda. Sve je isto, samo Njega nema (opravdano je odsutan). Hvala ti Koštunice!

Pocivaj u miru Zorane! Nadam se da ce Vojislav Kostunica, uskoro otici na smetliste istorije. Zlo koje je doneo Srbima je ogromno. Sacuvao je sve stubove Milosevicevog sistema i omogucio im da se oporave i ponovo unistavaju Srbiju...

Kako je to bio divan dan! Jedan od najlepsih u mom zivotu. Jeste da smo sada u cabru i to zahvaljujuci Vojislavu Kostunici, ali ipak je 5.oktobar 5.oktobar.

Stidi se Srbijo! Umesto da danas slavis drzavni praznik, ti ubijas svoje najbolje, zlocin proglasavas za vrlinu, ksenofobiju za patriotizam, a glupost i neznanje za tradicionalne vrednosti.

Najveci krivac za propast 5.10.2000 je g. Vojislav Kostunica. Od 6.10. on je poceo da radi na propasti reformi. Cuvao je R. Markovica koji je likvidierao mnogo postenih Srba, lakeja od generala Pavkovica itd. U svoje redove primio je sve one koji su bezali sa broda koji tone (SPS i JUL). Setite se da je DSS odmah po formiranju skupstine izasla prakticno iz DOS. Stvorila je svoj odbor na celu sa onim Mihajlovim koji je pokazao koliko mrzi sve sto je demokratsko, koji "zna" koje ubio premijera, a nece da kaze. Setite se da je on pricao kada je iz DOS izasla njegovo stranka za ostale kako je to ostatak ostataka DOS toliko su sebi pridavliznacaj. Novi ustav nije donesen jer g. Kostunica smatra da ovaj najvise odgovara Slobodanu kad se jednog dana vrati. Da je DSS bila ostala u DOS svi zakoni i ustav bili bi doneseni. Setite se ponasanja DSS poslanika. Da nema razlike izmedju SPS, DSS, JUL i SRS to je ocigledno, ako po nicemu drugom ono po tome sto sve one rade uporno na ideji Slobodana i Seselja svi Srbi u jednoj opstini.

U mom secanju bez obzira sta se bude desavalo ostace 5. oktobar kao jedan od najlepsih dana u mom zivotu i dr. Zoran Djindjic kao covek koji je budio nadu. G. Vojislav Kostunica je bio trojanski konj akademije (memorandista) i optuzenih za ratne zlocine, podmetnut u nase redove.

I na danasnji dan... 4 godine kasnije. Pobedjuju radikali. Kakva ironija.

Kao sto se nas narod ponadao da ce odlaskom Milosevica sa vlasti 5. oktobra 2000. godine drustvo krenuti stazom dobrih reformi, tako je i pre jednog veka nas narod poverovao da ce samo ubistvo kralja Aleksandra Obrenovica 29. maja 1903. godine da znaci istorijsku prekretnicu u bolju buducnost.
Knjizevnik i satiricar Radoje Domanovic, koji je i sam trpeo kao zrtva diktature obrenovicevskog rezima, nije imao iluzija da bi promene u politickom rukovodstvu zemlje mogle ostvariti zeljene ideale:
- Sta ces sada da pises? - pitali su me mnogi posle 29. maja nekako pakosno - nema vise za tebe materijala!
O publiko srpska, dobricino moja, kako si grdno prosta i naivna.
Prosao je 29. maj, ali smo ostali mi.
Mi isti onakvi kakvi smo i pre bili.
Da je se 29. maj desio nesto u doba koje iznose price iz “Hiljadu i jedne noci”, onda bi otprilike ovako trebalo da izgleda:
Srbija se rasirila do tri mora, po kojima plove nasi veliki brodovi. ... A ljudi? To tek da vidite! Iz ludnice izasli svi zdravi i citavi, budale se propametile, a vec oni sto su bili pametni, postali geniji. Na sve strane, na svakom koraku, kud se covek mrdne i okrene, natrapa na kakvu velicinu prvog reda. ... Preobrazili se ljudi pa ne mozes da ih poznas. Pred crkvom gomila ljudi, a vec crkva puna. Svi klece, placu i lupaju celom o zemlju.
- Sta je ovo, pobogu?
- To su pokajnici! Gresnici, oni koji su gresili pre 29. maja. Divni ljudi, stidljivi, krotki, pa ne smeju da pogledaju coveka u oci. Tese ih, kao ljudi, ali ne pomaze.
- Ostavite nas, savest nas grize!! - reknu tek, pa rukama u grudi.
Kazamati prazni. Sve se prepostenilo.
Ministri mudri, seljaci dobri, vredni, cinovnici spremni i savesni, zandarmi uctivi, pa se na svakog ljubazno nasmese i krotko oslove: “dozvolite”, “molim najpokornije”. Popovi prosto kao svetitelji; kada ih covek pogleda, mislio bi da su svetitelji i apostoli Hristovi sisli na zemlju.
Zito i usevi uspevaju divno, prema odluci narodnog parlamenta. I skola i crkva i kancelarija i kasarne sve uredjeno, sve dobro. Nigde da covek moze ista primetiti. Cisto da se boji covek da ne izumre ovako divna generacija.
Kada bi srecom tako bilo onda bi “Stradija” otisla u penziju, a ja bih pisao kako se pastir i pastirke ljube, kako zubore potocici i prizeljkuju slavuji, al‘ ovako ima se sta.”
(Radoje Domanovic, “Stradija”, broj 1, 1903)

Kao sto je Domanovic primetio, diktator je otisao, ali smo mi ostali isti. Promenila se vlast, ali ne i sam narod. Narod je ostao isti, sa svim onim slabostima koje su dotle bile temelj vladavine totalitarnog rezima nad njime, i koje su ostale kao snaga njegovih buducih totalitarnih rezima.
Dakle, nije dovoljno da se samo vlast promeni.
Potrebno je da se promenimo mi kao narod.
Kada bi svako od nas preuzeo na sebe onu odgovornost koju ima za stanje u drustvu, kada bi svako ucinio ono sto do njega samog stoji da ovaj svet bude bolji, imali bismo cistiju savest, pa i manju potrebu da ganjamo neke druge krivce zbog posledica nase licne neodgovornosti.

5.oktobra je sjahao Kurta, Murta kol'ko vidim još ni ne razmišlja o tome...

Cetiri godine, a kao da nisu ni bile u Vrscu. Na lokalu pobedio maskirani u GG, SPS-JUL, koji je ovom gradu ostavio samo dugove, a istina gradili su, ali nisu placali. Sada su im namere iste. Medju pobednicima su i oni koji su se uslihtali u DOS, a sada pokazuju svoje lice. Podrsku ovom kandidatu dao je DSS i radikali. Na lokalnoj televiziji ide telop, privatizovanog komunalnog preduzeca ciji je direktor zestoki Slobin pristalica i obozavatelj, a putem koga se gradjanima Vrsca cestita oslobodjenje! Jedino sto u samom gradu nije pobedio SPS, pod okriljem lokalnog mocnika Miodraga Babica, direktora Hemofarma, pobedio je vecinom u selima, gde su ljude dovlacili na glasanje ko zna sta im obecavajuci. Razlika u glasovima je 166! Zalosno, zalosno, kako ovaj narod kratko pamti...

5. oktobar 2000. je jedan od retkih dana u srpskoj istoriji kada su HRABROST i PAMET išli zajedno ruku pod ruku. Taj dan bih zato nazvala DANOM PAMETNE HRABROSTI. Pa, setite se koliko je takvih dana bilo u već pomenutoj istoriji?! Da ih je bilo više, mislim da bi sve bilo drugačije...U te spekulacije ne bih da sada ulazim, ali svako može da se seti nekog datuma sasvim drugačije prirode...Srpski narod je izuzetno hrabar narod. Srpski narod je izuzetno inteligentan narod. Ali srpski narod nije pametan narod. Kao što postoji, po meni, razlika između inteligencije i pameti. ("Mislite o tome!") Pa, 5. oktobar 2000. je jedan pametan datum. Ne samo hrabar datum, već i pametan datum. Ali koji, bojim se, predstavlja tek izuzetak. Već 6. oktobar 2000. No, da ne nastavljam dalje na tu temu, postaje mi muka od svega što je krenulo već tzv. 6. oktobra 2000. godine.

Kako je to bio lep dan, mozda i najlepsi u novijoj istoriji Srbije! Sve sto smo sanjali i o cemu smo mastali, desilo se tog dana...Jos uvek ne mogu da zaboravim osecanje euforije i olaksanja! A danas...? Zorana Djindjica vise nema, radikali na pragu vlasti, a mi polako idemo nazad! Ovo ne sluti na dobro...!

Zorana ubili, Vesna u Meksiku, Vladan marginalizovan, Ceda sklonjen... Da li ima neke promene u DB i KOS strukturama? Ko je vlast i sta joj je alternativa? Naspram g. Kostunice stoje radikali, a ni tamo ni ovamo imamo novu DS koju su preuzeli "paljanski senatori". Da li je bolje izgledala perspektiva onog ili ovog petog oktobra?
Za razliku od onog 5. oktobra, danas ne da nema, na pozicijama na kojima se odlucuje, snage da se u Srbiji nametne Evropa, vec nema nikog sa svescu da je to uopste potrebno i da je to JEDINI NACIN!

Da, 4 godine je proslo! Sloba je u Hagu, Seselj takodje. A gde smo mi?
4 godine je proslo, idemo napred, u stvari, kao kolo - dva napred jedan nazad! Pa to je Srbima u krvi. Mislim da obe post petooktobarske vlade (ne racunam prelaznu) vode Srbiju napred. Nije sve u brzini ima nesto i u kvalitetu reformi. Setimo se 2000. godine, veliku ulogu su tada odigrali Otpor i G17 Plus kao NVO. Djindjic je "potrosio" Otpor, a G17 Plus se tome suprotstavio i postao stranka. DS se vrlo stabino pozicionira. SPO se vratio iz mrtvih. Pitam se gde je danas Kostunica i DSS? Sta im treba to da danas razmisljaju o Radikalima? No, nikada nije kasno za reforme, tako da mnogo ocekujem od Drakulica i Bubala u reformi DSS-a.
Da, proslo je 4 godine i ljudi, ne zaboravite, idemo napred a nikako nazad!

Kakva je greska bila tada praviti g. Kostunicu i uopste ga na bilo koji nacin povezati sa nasom pobedom. To je mogao biti bilo ko tada...osim g. Borisa Tadica, naravno...

E, 'oce li se pojaviti neko da zavapi ko Slovenci pre 15 godina "EVROPA ZDAJ!" sad i odma?
Inace, "obrali smo bostan".

Zamislite: Patrijarh osvestava spomenik Djindjicu, a na skupu ispred zgrade Savezne skupstine Kostunica osvezava svoj govor "Dajem rec" iz 2000-te. Pa da skupimo snagu i nastavimo dalje...Mislim da bi tako moglo da izgleda primereno obelezavanje ovog datuma.

Koliko god mnogi pokusavali da relativizuju ovaj datum, to je najvazniji trenutak u nasoj novijoj istoriji. Ponosna sam sto sam ucestvovala u tom dogadjaju. Na zalost, onaj koji je doveo do mogucnosti da se peti oktobar desi, vise nije ziv. To je uzasna cena zivljenja u Srbiji. Bez obzira na sve, ja taj dan nikada necu zaboraviti.

Na danasnji dan samo tuga i ogroman bol za nasim Zoranom Djindjicem. Mislila sam vremenom ce bol uminuti ili ce se, makar, smanjiti. Ali, ne. Svest o gubitku najumnijeg, najsposobnijeg i najenergicnijeg svakog dana je sve veca. Cetiri godine od 5.okotbra...a Srbija je u gorem mraku nego tada. Ne mogu da verujem. Jednostavno ne mogu. Od objavljivanja rezultata lokalnih (i Pokrajinskih) izbora neptrestano milsim o dr. Zoranu Djindjicu i placem neutesno. Zar smo ovo docekali? Zar zaista zivimo u radikalskoj Srbiji? U Srbiji koja nece i ne zeli da se suoci ni sa jednim svojim zlocinom, ponizavajuci time svoju dosadasnju istoriju! U Srbiji koja se dici generalom-monstrumom, koja se smeje noseci bedz sa Sesejevim likom na grudima! Dr. Zoran Djindjic trune pod zemljom, a takvi kolo vode. Ne, ne postoje reci kojima bih mogla da opisem sta danas osecam!

Živeo 5. oktobar!
Za nauk nama i još više naćoj deci i generacijama koje dolaze. Da žive, a siguran sam u to, u lepšoj Srbiji od ove kakva je nas zadesila.
Nemojmo dakle da kukamo nad datumom koji bez obzira na sve primese označava razilazak sa jednom jedoumnom Srbijom, mrakom i prinudom, Srbijom podeljenom na dželate i žrtve. Ako smo šta zaista za ove četiri godine dobili to su slobodan dah i potisnut straha. Toga dabome još ima, ali više kao nasleđeni mehanizam prethodnog vremena nego faktičko stanje. Naravno, daleko smo od idile, daleko od moderne Srbije, čak i od evropskog kursa. Nije onako kako smo želeli da bude. Urbana Srbija još vodi bitku sa vulgarnom zemljom među šljivama. Ubeđen sam da tako ne bi bilo da se nije dogodio 12. mart 2003. Sa Zoranom Đinđićem danas bismo se spremali za redovne republičke izbore koji su održani 28. decembra prošle godine. Bila bi to jedna lagana pobeda reformskih snaga i prvi veliki korak ka ozdravljenju zemlje. Ovako, morali smo da se vratimo na početak, na priču za koju sam verovao da je prevaziđena o našim tobožnjim herojima, i belosvetskoj zaveri protiv Srbije. Nikad nisam bio sklon idolopoklonstvu, još manje o snazi ličnosti. Ipak, dr. Đinđić je bio jedan, gotovo nezamenjiv u vremenu u kome je živeo. Bez njega naravno nije i ne može da bude isto kao sa njim, ali želim da verujem da nama koji smo u petooktobarsku pobedu verovali i učestvoali u njoj, Zoranova vizija pruža šansu da uspemo. Makar zbog dece. Naš najveći problem je da Miloševićevu eru definitvno bacimo u istoriju, da raščistimo sa talogom koji nas je dovde doveo...

Medju nama nema najboljeg, Zorana Djindjica. SVI ostali zajedno ne vrede ni stoti njegov deo.

Lepo je setiti se da je 5. oktobra uklonjen Milosevic i njegova kamarila. Ali ako vec treba odavati pocasti arhitektama doticnog dogadjaja, treba se podsetiti (vidi knjigu u izdanju B92) da je glavni arhitekta bila engleska sluzba MI6.

Ovaj narod slobodu nikad nije cenio. Sloboda je za njega ropstvo jer je odgovornost inividualna i sad svesno srlja (nazad) u diktaturu po svaku cenu. U plemenu je sve mnogo lakše. Cestitam gospodinu koji je citirao Domanovića. Treba pročitati Nušića, Domanovića a naročito Steriju, sve su nam ljudi objasnili. Sterijini Rodoljupci pokazuju da nema radikalskog buma u Vojvodini, taj duh živi u nama (njima). Stalno su prisutni dežurni junaci kojima je tesno evropsko odelo, mada ga navlače na sebe. Današnji su toliko bledi i jadni da im ni ime ne bih spominjao...Savremeni velikan je odavno rekao: Putuj Evropo...Stomak mi se okretao dok sam juce gledao kako vučelić (nije bilo manjeg slova) soli pamet redom i viče. Dr. Djindjic je bio velikan kog nismo bili dostojni.

Nadam se da ce oni koji su zasluzni za 5. oktobar i promene u Srbiji smoci snage da se vrate na politicku scenu Srbije i pokusaju povovo da je izvuku iz blata. Tu ne mislim na g. Kostunicu, koji bi tog dana najvise voleo da je ostao da sedi kod kuce, niti na g. Tadica, koga nigde nije bilo ni toga dana, ni u bilo kojoj drugoj prilici kada je bilo 'gusto' (npr. hapsenje Milosevica).
Drago mi je da je Ceda Jovanovic konacno progovorio...

5. oktobar 2000 je ponisten 12. marta 2003.

Koliko god bila teska tranzicija, ipak je skinut rezim ciji pipci mrdaju jos uvek, ali ne za dugo. Trebao je da "se desi" sesti oktobar da se razna imena i sudjenja vise ne pominju, a ubice bore za vlast. Mozda bi i dr. Djindjic sada bio ziv da je znao da potpisuje smrtnu presudu nacinjanjem jezgra zla i njegovim anuliranjem.

Hvala svima onima koji su sprovodili u delo zbacivanje zlocinackog rezima Milosevica ali neka se sete sadasnja gospoda na vlasti da to nije bilo lako i neka prestanu sa igranjem najopsanih igara koje mogu Srbiju odvesti u ambis. Pobeda radikala na to upozorava. Neka je blazena uspomena na pok. dr. Zorana Djindjica

Peti oktobar ce ostati crveno slovo na kalendaru istorije ovog naroda. Razlog zbog koga neki ovde omalovazavaju znacaj tog datuma je nedostatak njegovog prirodnog nastavka - sestog oktobra. A za to gospodo postoji jedan jedini krivac - Vojislav Kostunica. Pod plastom sprecavanja revansizma sprecio je lustraciju i definitivno razgranicenje sa praksom koja vise ne bi smela da se ponovi u Srbiji. Sa pricom o Hagu kao "devetoj rupi na svirali" propustio je savrsenu priliku da zapaljenoj masi nametne medjunarodne obaveze ove zemlje kao nesto o cemu se ne raspravlja, nesto sto se jednostavno postuje. I evo gde smo danas - Vucelic i Dacic senluce na medijima izigravajuci majke Tereze, oni koji su najvise unistili Srbiju u njenoj istoriji sada pobedjuju na izborima, ceo svet nas tretira kao "tragicnu pricu", narod velica i brani ljude koji su naredili ubistva hiljada civila, prevozili leseve u hladnjacama.... Ponavljam, jedini krivac za neuspeh 5. oktobra je Vojislav Kostunica. A ti Borise samo nastavi da kohabitiras.

Bedan je narod i bolesna je zemlja, koji jedino dobro, koje se rodilo u "trecem srpskom ustanku", posalje prerano u aleju velikana. Koliko god srece neko osecao, zbog tog 5. oktobra, ipak vise sramote mora da ima u sebi, jer za 4 godine nismo ucini ni korak napred, vec samo u mestu i polu-korak nazad.

Bila je puno naroda, ljutog jos od 91 i onih koji su poverovali da je dobro biti svedok promena u koje su poverovali. Promene su se desile ali u celom svetu. Nista nije isto kao 85-te 91-ve pa ni 99-te.
Secam se snimaka protesta antiglobalista u gradovima po Evropi i Americi gde su se odrzavali skupovi svetske banke. Policija bije, motorima ulece u grupu devojaka koje padaju i tu se kadar zavrsava a pocinje novi gde se kaze da je uhapseno nekoliko stotina "izgrednika" i sve traje na TV-u oko 20-30 sekundi. Moze se zamisliti kakva je u stvari bila intervencija policije. Kod nas je stradalo dvoje ljudi u revoluciji 5 Oktobra. Jednu devojku je pregazio bager i jedan srcani napad. Onda pomislim kakva bi intervencija policije bila u nekoj zemlji na zapadu da narod krene na parlament. Mozda bi ih policija pustila da odrade sta su naumili. Mozda tamo narod i nema ideju da ide u revoluciju posto vlast slusa narod. Tako recimo ako je narod protiv rata i slanja svojih ljudi u rat u druge zemlje vlada odustaje od rata. Time slusa volju naroda i cuva zivote svojih vojnika.

Pre 4 godine ostala sam bez posla. Samo iz političkih razloga. Preselila sam se u drugi grad jer je on bio slobodan i demokratski. Sada u drugom gradu pobedjuju radikali na izborima. Kuda sad da se preselim? Peti oktobar nije dovršen. Sada mi je to jasno. I ja sam od onih koji nisu bili za revanšizam. Šta sam dočekala zbog tog tolerantnog stava? Da vidim prosperitet i van zatvora Bidže, Badže, Rake, Vučeliće, Kertese...i ine kako nam se smeju sa TV ekrana samozadovoljni jer im ni dlaka ne fali sa glave, a kamoli koji evro iz džepa. Oni sa punim pravom drže banku sa TV stanica koje im to /ne znam zašto/ omogućavaju. Oni sada prozivaju vlast zašto nije učinila ovo ili ono. I niko ne zna da im odbrusi: nismo uradili nešto jer ste nas takvi kao vi doterali do dna, do ratova, do poniženja, bede, siromaštva, zatvorenih granica, na ivicu gladi i zanemarivanja od čitavog sveta. Zašto niko neće ništa da im kaže?
Ja glasam da me odgovorni ljudi zastupaju, a ne da se stide da Maji Gojković kažu: čime ste se vi gospodjice Gojković kvalifikovali za gradonačelnika?Koje su to zasluge kojima možete da se pohvalite? Mi ih ne vidimo. ... ...

Mudrujte vi, samo mudrujte, jer da nije bilo nas cacana i navijaca delija i grobara ne bi imali priliku da mudrujete i sanjate vase snove, a i date sebi vecu vaznost nego sto ste je imali tog 5. oktobra.
Veljo, zovi samo zovi ...

Peti Oktobar je zavrsen 12 Marta 2003. Od tada vreme ide unazad.

Bese to dan
osmeha nasih,
kraj lutanja,
besmislenih stradanja,
kad srce ubrzano kuca,
kad znas,
da niko vise nece,
zalud da puca.
Bese to dan,
kad nam se
celi svet divio
i klanjao,
bese to...
a mozda sam, ipak
sve to
samo sanjao...?

U detinjstvu su mi bile uzasno dosadne price iz zarobljenistva ili o "okupaciji", a sada mi je zao sto nisam vise postovala dedu! Celog zivota pamticu kako smo 5. oktobra u nepreglednoj koloni, mi i iz unutrasnjosti, vozili prema Beogradu, a nadvoznjaci nacickani ljudima koji masu i placu...usred njive pored puta jedan seljak STOJI na traktoru i drzi parolu GOTOV JE. Kada smo izasi iz kola i krenuli pesice uz Kneza Milosa, ogromna kolona "svezih snaga", demonstranti su se povukli posle prve doze suzavca...Kada su videli nas iz autobusa i automobila sa "juznim" registracijama, neki momci povikase: ljudi, pogledajte sta ih je iz unutrasnjosti...ako sad posustanemo, nikad vise necemo ovoliko jaki da budemo...(Verujte, placem nad kompjuterom)

Bolje da ga nije ni bilo, bar bi neki ljudi jos bili zivi da nam kazu da smo i dalje goveda...

Poštovani Zorane,
Danas je dan kada smo rušili Miru i njene, danas je dan kad bi Kostunica i Tadić trebali da obiđu Tvoj grob i zaplaču. Ne da plaču za tobom, već da plaču koliko su sitni i nesposobni. Hteo si da promeniš ovaj nepismen i primitivan narod, hteo si da raskrstiš sa prošlošću, hteo si da budemo normalni, ali Zorane - vizionaru bio si ispred svog vremena, bio si i ostao njihov kompleks.
U nedelju su završeni lokalni i pokrajinski izbori -radilakali i socijalisti ponovo jašu. Toma Nikolić predstavlja Srbiju u Savetu Europe u Strazburu.
Tadić smenjuje sve što ima veze sa tobom. Postavlja nove, koji ne znaju šta hoće i ko su, nemaju cilj. Želeli bi da budu i vlast i opozicija.
E, moj Zorane da si Ti meni živ. Da nas neko povede, pa makar morali sve ponovo.
Bio si i ostao najveći čovek koga je Srbija imala, ali čovek koga Srbija i ovaj glupi narod nisu zaslužili.
Neka Ti je večna slava i hvala.

OPET demokrate krive Kostunicu! Od 6 Oktobra ga sklonise, nikada nije imao pravu vlast i sada Kostunica kriv. Donesose 1000 uredba da lakse vladaju, posvadjase Kostunicu i pokojnog premijera Djindjica radi SEBE, da mogu biti vlast! Izgleda da je U SRBIJI raditi po ZAKONU zlocin. Izgleda da nama odgovara Partizanski URA sistem, ovo je dobro za NAS, a nije vazno sto nije Zakonito! Pa DOS je imao vlast preko TRI godine i DOS nije kriv vec Kostunica!
Ako je i od DEMOKRATA mnogo je!

Danas na cetvorogodisnjicu od jednog od najlepsih dana u nasoj novijoj istoriji, mozemo slobodno da kazemo da smo se za pedalj pomerili, a da su zrtve bile ogromne. Verovatno se naj zasluzniji za petooktobarske promene pokojni dr. Djindjic okrece u grobu kada vidi ko danas vodi drzavu. G. Kostunica na njegovom mestu, sto je jedan istorijski apsurd, to je poslednje mesto u drzavi na kojem bi On trebao da bude, ali obzirom da je na vlasti trougao Vojska-Crkva-Akademija nije nista cudno. Na mestu predsednika Srbije g. Tadic, o cijim je sposobnostima pokojni Premijer cesto imao obicaj da govori ... ali 'ajde da ne iznosimo prljav ves. Sve u svemu, jedna usporena, bezlicna Srbija u kojoj naravno radikali vide svoju sansu, jer u tom metiljavom okruzenju, Oni deluju kao nesto aktivniji. Pogledajte samo podpredsednike DS-a (sem Bogdanovica), pa Oni su slika i prilika DSS i SPS funkcionera i psihicki i fizicki.
Sto neko skoro rece, u DS-u je zabranjeno pomenuti Djindjicevo ime, bruka i sramota! Ali bice valjda uskoro taj toliko zeljeni a ne docekani 06.Oktobar.

Evo 4 godine prolazi, a nista se ne menja. Jos uvek cekam da mi neko ozbiljno odgovori sta je to DS uradio dok je tri i po godine bio na vlasti. Pre 60 godina ista prica kao i pre 4. Samo su mladi DS-ovci zauzeli ulogu mladih partizana. Mladi partizani/pioniri/prvoborci/zutaci, nista niste bolji, ni vi ni vasi lideri (ni zivi ni mrtvi) od komunista. Ista vam je retorika i isto iskljucivo misljenje. A svako ko se s vama ne slaze - taj je po vama fasista i nazadan je. STIDITE SE.

Posle 5.oktobra 2000.godine sam zaspala kao mala beba, spokojna i srecna. A sada...

Dzaba smo krecili!

Srecan sam sto sam ucesnik svih dogadjaja koji su predhodili ovom peto-oktobarskom. Srecan sam sto sam ostao citav izdrav i naravno ziv. Nisam srecan zbog nesaradnje demokratskih snaga na svim nivoima vlasti. Veoma nesretan sto nema medju nama dr. Zorana Djindjica.

Све вајне демократе, послушајте се само. Ви бисте забранили излазак на изборе странкама које вам се не свиђају. Лепо је и Ђинђић рекао да је свестан да транзициона влада не може да преживи прве следеће изборе на власти. Ко год дође на власт у овом периоду, пада му популарност и неминовно је да јачају радикали и социјалисти. Када се придодају реалне грешке, афере, корумпираност, војвођански сепаратизам и сл, тај процес је само све бржи. Иста та Ђинђићева влада је имала сталан пад популарности коју је Живковић само убрзао. Исто се сада дешава са овом владом. Све је логично и очекивано, али ни ја нисам очекивао да ће то ићи овом брзином због слабог учинка обе (све три) претходне владе...

Toliko se toga dogodilo sa akterima 5. oktobra 2000 na obe strane. Sloba zaglavio u Hagu, Milanovic dobio robiju, Djindjic ubijen, Legija u CZ-u, Ceda smenjen, Siptar i Kum likvidirani, Dinkic postao ministar, itd. Ko zna sta ce se jos dogoditi do naredne, jubilarne godisnjice.

Citam komentare, na ivici sam placa. Nisam rodjen u Srbiji (vec u bivsoj BiH), korijeni su mi u Srbiji, a boli sve ovo! Kao i vecina prisutnih na ovom sajtu i ja sam u inostranstvu. I tog 5. oktobra sam bio u inostranstvu i sa suzama u ocima slusao internet prenos Radija Index o dogadjanjima na ulicama Beograda. Cemu sad sve to?! Ono sto najvise boli i smeta (pored svega) je cinjenica da je zaista pravo pitanje koje treba da se postavi - KADA CE PONOVO SRBI SMOCI SNAGE DA IZADJU NA ULICE I ZATRAZE PROMJENE?! Nacekacemo se... Ubijeni su u pojam, moralno, i na svaki drugi nacin. Nek nam je sa srecom...

Džaba ste krečili, Čeda je 1/1 u pravu!!!

Mnogi nisu bili, niti su sada za promene sistema. Samo deklarativno. Ustvari mnogima je Slobin sistem bio dobar, samo on nije valjao i zato ga je trebalo smeniti. I nista vise!

Ne, nije Kostunica kriv sto je na vlasti. Dinkic je glavni krivac. Naucite se da prepoznajete opasnost. Dinkic je kriv sto je i Tadic predsednik DS. Pitate zasto? Pa ko je oborio prethodna vlada sluzeci se prljavim sredstvima nego Dinkic i Labus (Dinkiceva marioneta). Zarad cega? Zbog kohabitacije sa SPS-om? Da li ste primetili kako su radikali odustali od optuzbi protiv Dinkica u vezi sa Nacionalnom stedionicom? Da nije opet reec o kohabitaciji? A da li znate ko je finansirao predizbornu kampanju radikala? Sve je moguce, zar ne?

Zoraneeeeeeee!
Vidis li ti svog jadnog naroda kako place za tobom i kako se muci da zbaci one koje smo mislili da smo zbacili tog 5. Oktobra? Oni su tu Zorane, svi do jednoga. Pregrupisali se, jos uvek zedni krvi, bogastva i vlasti. Oni nas kinje i ponizavaju. Mi trpimo postojano. Cekamo na poklic. I ja placem iz daljine. U medjuvremenu jedinu lepotu tog bivseg 5. Oktobra vidimo u tvojoj zivahnoj pojavi. Imali smo te tada, zato nam taj dan toliko znaci. Ipak, barem smo jedno spoznali za ove 4 godine: Zorane, tvoje srce ce vecno kucati za 10 miliona stanovnika tvoje lake zemlje Srbije i taj zvuk ce vecno u nama odzvanjati. Istina koju si nam ostavio ce biti nasa istrajnost i nas krajnji cilj. I mi tebe volimo. Ne odstupamo. (I hvala svima koji osecaju kao i ja.)

ZORANE, ako nas vidis kazi nesto, jer ovi ni segrti ne mogu da ti budu. Vecan SI.

Чудно је како се миноризује Коштуничина улога у свему: човек је најдоследнији политичар који се држи става, а не мења га како ветар дува.
Такође се заборавља учешће Легије и Павковића у 5.октобру.

Miloseviceva neokomunisticka tvorevina, bez podrske i na Istoku i na Zapadu, pala je 5.otobra i u Srbiji komunizam je definitivno pokopan i to je za antikomuniste tekovina koja je ostvarena za sva vremena. Posle toga se tek videlo da su samo pad Milosevica svi videli isto: o gotovo svakom drugom pitanju politicki galimatijas zvani DOS imao je drugaciji stav i pravo na veto, isplivale su na povrsinu razne veze i pojedinci, morao se platiti danak fukcionerima policije, placen je danak generalima sto nisu pokrenuli tenkove i pucali u narod, svi su ispostavljali racune umesto da budu odmah sklonjeni. Mnogi iz DOS-a tek na vlasti pokazuju svoje pravo politicko i karakterno lice (u mnogima je jos cucao mali Tito ili Sloba,ili autonomas, ili agent, ili rojalista, ili kacelariski svaler, ili pravoslavni potenci-jalni svetac, ili sumadijski osioni sreski nacelnik, ili...) - mislim da je Zoranu Djidjicu bilo teze da se izbori da od njih pravi politicare gradjanske evropske orijentacije i pri tom zadrzi privid jedinstva DOS-a - nego sa svetskim drzavnicima koji su ga listom podrzavali. Ja tada nisam odobravao takvu heterogenu, populisticku, neuredjenu demokratiju jer sam socijaldemokrata evropskog tipa. Iako sa knjizicom 5. otobra sam u Kosovskoj 31 sklonio mnogo milicionera od naroda i mnogo naroda od suzavca - ali bio sam ogorcen kada je zapaljena Skupstina bez ikakve stvarne potrebe i kada je pocelo razvlacenje inventara od onih koji slicne prilike jedva cekaju. Generalno, kao covek "sa ocima izvan svakog zla" i nestranacki intelektualac, mislim da je moralo da se postigne vise iako je ucinjeno mnogo za ovo kratko vreme. Narodu je pamcenje kratko pa brzo zaboravlja kako mu je bilo pre 5. oktobra. Taj datum je civilizacijska medja, istorijska medja - a sve drugo je politicka praksa, ekonomska prinuda ili rezultat poli-tickih odnosa velikih. Nikada Srbija nece da se vrati na odnose pre 5. oktobra, ma ko dobijao na izborima. Steta je za mlade sto sada, kada se zna ko je ko i sta ko nudi - Srbija usporava svoj hod ka Evropi, umesto da je vec tamo. Bice, sigurno. Nema Balkana bez demokratske Srbije a nema integralno demokra-tske Evrope bez Balkana. Neko samo mora da bude Milos Obrenovic i ucini sta je danas pot-rebno da se opstane i krene dalje .

Ljudi, da li ste danas na stranici galerije videli sliku novog plakata »Koštunica novi Milošević«? Hvala na podrsci braco Slovenci! Istina je iscrtana, neprijatelj vise nije nevidljiv.

Danas imamo mnogo vise milionera nego u vreme Slobe a manju industrijsku proizvodnju.Kako ovo objasnjavaju demokrate koje su na vlasti od 5.Oktobra 2000.Sta cmizdrite na ovom sajtu, pa MI6 je to odradila avi ste samo korzirali tamo.Ako narod sada opet krene sa bagerom na Parlament sta ce biti?

Sećam se išao sam svakog dana na proteste sa ćerkom koja je imala 3 g,da bi njoj bilo bolje,i ona je tada znala ko je bio prepreka njene i naše budućnosti, nažalost neki toga i danas nisu svesni.Zorane hvala ti za put za viziju koju mi nećemo dočekati,POSLE TEBE NEMA BUDUĆNOSTI ZA OVU ZEMLJU.

"Iako je Milosevic svojom politikom zapravo samo sledio volju naroda, sam narod, nezadovoljan neslavnim porazima na bojnom polju, bombardovanjem, sankcijama i siromastvom, ustao je protiv Milosevica. Motivi za prevrat 5. oktobra kod mnogih nisu bili mnogo svetiji od onih iz kojih bi mnogi Nemci sami skinuli Hitlera sa vlasti 1945. godine zato sto nije uspeo da ostvari Treci Rajh. Kod drugih su, pak, motivi za prevrat bili nada za prestanak dugogodisnjeg bezumlja, ali ..." (Iz knjige "Prokletstvo nacije")

Zorane, neka Vam je vecna slava i hvala Vam. Ali mi Vas nismo zasluzili, za godinu dana nakon Vase smrti vratili smo se 10 godina unazad i opet su tu i Bidza i Raka i Vucela... Od kada Vas vise nema, oni opet kolo vode i misle da su mnogo pametni i pozvani da odlucuju o nama. O premijeru je suludo trositi reci... Jos jednom hvala Vam na svemu sto ste ucinili za nas...

Neka je slava i zahvalnost naseg naroda streljanom heroju Oktobra i neka je prokletstvo i sramota na izdajniku i saucesniku u zlocinu.

Bio je to dan kada mi se cinilo da su nam se osmesi ponovo vratili na lica, kao da smo ponovo poceli da disemo i zivimo... A onda su ubili Zorana i od tada se opet mrak nadvija nad nama... I pitam se zasto najboljeg medju nama vise nema, zasto smo dozvolili da SRS i bratija im, budu opet "politicki cinilac", budu opet "vlast". Kako li je Zoranovoj porodici? Da sam na mestu nekih njegovih "kolega" sigurno ne bih mogao da pogledam ni Ruzicu, ni decu u oci!

5. oktobar je dan kad su Ulemek, Cume i Spasojevic pomogli onima koji su izgubili na VIII sednici da preuzmu vlast, ovoga puta kao 'demokrate'. U tu pricu su umuljali i zbunjeni narod i jos zbunjenijeg Kostunicu, i to je, ukratko, to. Taj datum, inace, ima veze sa demokratijom ama bas nikakve. Iako sebi nikada necu oprostiti sto sam ucestvovala u svim tim budalastinama (pozitivno je bar to sto iako maloletna, ni u jednom trenutku nisam do te mere bila poludela da nosim bedz 'Cedo, ozeni me!'), zbog jedne druge stvari mi je taj 5.oktobar ostao upamcen kao jedan od najnesrecnijih dana. Taj dan je jedna devojka, kojoj vise ni ne znamo ime, tragicno nastradala, i to ni zbog cega. Jedino sto je dobila je zaborav, i to na prvom mestu od onih koji taj dan slave kao dan nekakve pobede (lako ih je prepoznati i u drugim okolnostima - to su oni sto sebe zovu 'mi' i znaju sve pesmice Dj. Balasevica). Svake godine gledam da li ce se jos neko setiti, sem funkcionera stranke (DSS) ciji je bila clan, da ode i polozi bar jedan cvet. Ali, ne.

Svim članovima i simpatizerima DSS čestitam 5. oktobar, dan kad su se izborili da mogu slobodno da uđu u koaliciju sa SPS u republičkoj vladi i sa radikalima u Novom Sadu i širom Srbije. Siguran sam da bi ljudi, koji su tog dana bili na beogradskim ulicama, imali razumevanja za takve koalicije.

Danas kada se setim da sam poljubio sinove pred polazak u Beograd (ovo nije fraza nego istina), rekavsi sebi i njima da idem zbog njih. Danas kada se setim Zorana Djindjica i njegovih reci na mitingu u NS: ".. a posle moramo da izlecimo naciju, jer je mnogo bolesti u njoj..". Danas kada vidim radikale (nove partizane) kako su preuzeli moj grad Novi Sad.
Danas samo mogu da kazem da sam 5. oktobra jedan dan ziveo u sretnoj i probudjenoj Srbiji. I to je jedini dan.
Mrak je pao onda kada su ubili Zorana.
Ne, ali zaista ne. Ova Srbija ne zaslusuje nista bolje.
... I neka se ne ljute oni koji se ne smatraju da treba da trpe, jer Balasevic ima divan stih:
"..nisu krivi generali koji su vikali pali, krivi smo mi sto smo cutali.." Neka je vecna slava Zoranu Djnidjicu, on nije cutao.

To je datum kada je Slobodan Milosevic svrgnut s vlasti, ali ruku na srce, nije ga svrgla podrska demokratskim strujama nego sankcije, bombardovanje, beznadje, besparica. Nikad mu srpski narod nije sudio niti za jednu tacku od onih zbog kojih mu sudi Hag.
Nikad u Srbiji nije pobijedjen nacionalizam!
Mladic se slavi kao heroj.

Kad čitam komentare, stičem utisak da je DSS najjača stranka u Srbiji i da je politika koju je ta stranka vodila veoma uspešna. Koštunica je 5. oktobra imao preko 90 odsto podrške srpskog naroda, pa me zanima kako je uspeo da za četiri godine svede na 10 odsto. Jel to dobar političar?
Ljudi koji su u DSS odavno se stide ovog datuma. Stide se iz dva razloga: prvo zato što su drugi omogućili Koštunici da pobedi Slobu (Đinđić), a drugo zato što je tog dana na ulicama najmanje bilo članova ove stranke. Samo se ponekad u ove četiri godine moglo čuti gde je Koštunica proveo ovaj dan, dok su drugi na ulicama Beograda obavljali posao za njega.
Takođe, uplitanje Legije, Pavkovića, Spasojevića i Kuma u ovu priču je bezobrazno. Imam osećaj da ljudi koji to pišu imaju onaj cinični, zaleđeni grč na licu koji bi trebalo da predstavlja osmeh.

Posle ovog poziva na ovakav naccin, G. Tadic je uneo joss veccu konfuziju medju kosovske Srbe, joss kada spominje neke trimestre tamo. Kada je vecc znao da na kraju mora da uccini ono ssto drugi naredjuju(Solana i Paten), onda nije trebalo da cceka ono "hoccess, neccess, morass".

Djiki care, hvala ti na ulivenoj nadi, znam da bismo sa tobom bili blize svemu onom o cemu danas sanjamo i sanjacemo jos dugo...
Izgleda da bolje nismo ni zasluzili... 21. vek sa radikalima i povratak u 15. vek, to je ono sto nam, valjda, sleduje... Stidi se Srbijo, fuj!
Ali i zapamti: Posle radikala nema kajanja!

Preporucujem svima da jedan objektivan pristup petom oktobru (a posebno o tome kako je organizovan) procitaju u knjizi "Igra senki (Shadowplay)" od Tima Marsala.

Ostaje nam jedino da ovaj dan posvetimo velikanu nase zemlje Dr Zoranu Djindjicu i, kad nas jednog dana bude u vecini, da ovaj datum proglasimo za nacionalni praznik. A dotle, mozemo samo da zivimo na uspomenama okruzeni radikalizmom, bezumljem, klerikalizmom, i zlocincima koji su oko nas.

Tuga jedna zbog naivčina "petooktobarske revolucije". Imam informaciju za vas: bili ste izmanipulisana masa. Britanac Tim Maršal u knjizi "Igra senki" lepo to objašnjava: britanske službe su organizovale puč, masa je bila samo dekoracija. Tekovine te tobožnje revolucije doživljavaju zasluženu sudbinu: polako nestaju.

Bila sam sinoc u Domu omladine ...
Vratila sam se u 91-u i sve me je podsetilo na neki pocetak. Recimo Terazijski dnevnik koji je bio negde u septembru 1991. Organizovao ga je i vodio Zoran Djindjic ... Bio je sa svojom porodicom a njegova cerka je tek prohodavala . TUZNA SAM>>>LJiljana Risovic