Deoba lokalne vlasti

Prvi utisak posle netom završenih lokalnih izbora jeste da građani, za razliku od stranaka i medija, ovaj događaj nisu smatrali naročito važnim. Neki analitičari podsećaju da je izlaznost od tridesetak procenata zabeležena i u drugim zemljama u tranziciji, što može biti donekle utešno, ali ne menja osnovni utisak o porastu političke apatije kao izrazu nezadovoljstva opštim stanjem u društvu.

Utisak drugi je nastavak pročišćavanja na srpskoj političkoj sceni. I dalje postoji mnoštvo stranačkih firmi, ali mušterije se opredeljuju za svega nekoliko. Tako su u Beogradu dva antipoda - demokrate i radikali - osvojili skoro dve trećine glasova, a svi ostali onu treću trećinu. Ove dve stranke zaista reprezentuju dve suprotstavljene Srbije i od ishoda njihovog odmeravanja snaga zavisi kojim će putem ići Srbija. Sa vidnim zaostatkom iza njih je Demokratska stranka Srbije, svi ostali - i novi i stari politički igrači - morali su da se zadovolje time što su preživeli, a mnogi sa dugih glasačkih listića - nisu ni to. Njima preostaje da svoje skromne parčiće uticaja upotrebe tako što će u drugom krugu za izbor gradonačelnika podržati demokratskog ili radikalskog kandidata.

Slična je situacija i u mnogim opštinama i u Pokrajini Vojvodini. Ko će biti izabran u drugom krugu i ko će voditi glavnu reč u lokalnim parlamentima uveliko zavisi od podrške manjih stranaka jednoj od dve vodeće političke opcije u Srbiji. Radikali sa nervoznom gorčinom već govore da će se svi udružiti protiv njih i, kobajagi, raduju se tome, jer će tako pobediti sve protivnike i izvesti Srbiju sa sadašnje prozapadne stranputice. Ovo njihovo očekivanje može se ostvariti ako pomenuta politička apatija nastavi da raste. Ako se demokratska Srbija iole prene, radikalima ostaje pozicija koju već imaju - pojedinačno jake stranke koja uspeva da pridobije glasove svih protivnika reformsko-modernizacijskih promena, ali sa kojom niko neće da ulazi u saveze i pravi dogovore o učešću u vlasti.