Osiguravanje stambenih kredita

Teško će to ići. Prva prepreka su niske zarade, druga je učešće, a ko to prevaziđe čeka ga treća-žiranti. Žiranti moraju imati iste uslove kao i podnosilac zahteva za kredit. Pa ko može danas nekom da bude žirant na 20 ili 30 godina. Ja se prvi ne bih usudio da uradim tako nešto.

Nije problem u visokim kamatama, nego u obracunu rata kredita. Tako ispada da za kredit od 50000 morate da vratite kroz 20 godina 115000 EUR-a. U civilizovanom svetu se prvih 7 godina otplacuje kamata, a potom sledecih 13 glavnica. U principu nakon 20 godina, iznos kamata na pozajmljena sredstva ukupno ne bi trebalo da predje 30-40%. Znaci, ako pozajmite od banke 50000, posle 20 godina ste banci vratili 70000, maksimalno 75000 EUR-a.

Racunica kamate je valjda svuda ista, ako je kamata 9%, onda je to 9 posto godisnje na ostatak duga u datom trenutku. Naravno da se u pocetku dug sporo otplacuje, a kasnije ubrzava. Za 50.000 Eu, pri 9%, valja izdvojiti 444 Eu mesecno, za dvadeset godina ukupno ces dati oko 116.000 Eu. Tako je i u civilizovanom i necivilizovanom svetu.

Za LJD, treba proveriti da li su ziranti potrebni u ovom slucaju. Cela ideja stambenih kredita i jeste u tome sto je pokriven nekretninom, za druge vrste kredita kamate su normalno vece i mogu se traziti i ziranti.

U Australiji, koja je na vrhu svoje ekonomske moci, u zadnjih 30 godina stvari stoje ovako. Godisnja stopa inflacije je 3%, a kamata na "stambene kredite" je 7%. Kako inflacija nije fiksna, nije ni kamata na kredit. Jedino je stalna razlika izmedju njih. Ako poraste inflacija, porasce i kamata na kredit.
Uporedite to sa inflacijom u SCG koja je projektovana na 9% i kamatom na "stambeni kredit" od 9 %. Ja mislim da je to jeftin kredit.
Za LJD. Cela ideja osiguranja kredita je eliminisanje ziranata. Uloga ziranata je bila osiguranje kredita.
Ovo su sjajne vesti.

Teško će to ići. Prva prepreka su niske zarade, druga je učešće, a ko to prevaziđe čeka ga treća-žiranti. Žiranti moraju imati iste uslove kao i podnosilac zahteva za kredit. Pa ko može danas nekom da bude žirant na 20 ili 30 godina. Ja se prvi ne bih usudio da uradim tako nešto.

Nije problem u visokim kamatama, nego u obracunu rata kredita. Tako ispada da za kredit od 50000 morate da vratite kroz 20 godina 115000 EUR-a. U civilizovanom svetu se prvih 7 godina otplacuje kamata, a potom sledecih 13 glavnica. U principu nakon 20 godina, iznos kamata na pozajmljena sredstva ukupno ne bi trebalo da predje 30-40%. Znaci, ako pozajmite od banke 50000, posle 20 godina ste banci vratili 70000, maksimalno 75000 EUR-a.

Racunica kamate je valjda svuda ista, ako je kamata 9%, onda je to 9 posto godisnje na ostatak duga u datom trenutku. Naravno da se u pocetku dug sporo otplacuje, a kasnije ubrzava. Za 50.000 Eu, pri 9%, valja izdvojiti 444 Eu mesecno, za dvadeset godina ukupno ces dati oko 116.000 Eu. Tako je i u civilizovanom i necivilizovanom svetu.

Za LJD, treba proveriti da li su ziranti potrebni u ovom slucaju. Cela ideja stambenih kredita i jeste u tome sto je pokriven nekretninom, za druge vrste kredita kamate su normalno vece i mogu se traziti i ziranti.

U Australiji, koja je na vrhu svoje ekonomske moci, u zadnjih 30 godina stvari stoje ovako. Godisnja stopa inflacije je 3%, a kamata na "stambene kredite" je 7%. Kako inflacija nije fiksna, nije ni kamata na kredit. Jedino je stalna razlika izmedju njih. Ako poraste inflacija, porasce i kamata na kredit.
Uporedite to sa inflacijom u SCG koja je projektovana na 9% i kamatom na "stambeni kredit" od 9 %. Ja mislim da je to jeftin kredit.
Za LJD. Cela ideja osiguranja kredita je eliminisanje ziranata. Uloga ziranata je bila osiguranje kredita.
Ovo su sjajne vesti.