Popisom do stvarnog broja stradalih

Ma kod nase se sve radi stihijski, ili se nista ne radi. Frapantno je da mi nemamo podatke koliko je Srba stradalo u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Kosovu. Ocigledno je stvar u mentalitetu. Konstatni problemi u organizaciji, menadzmentu i marketingu su kod nas normalna pojava. I onda se zalimo kako nas niko ne voli, kako se srpske zrtve ne pominju i kako je ceo svet protiv nas. Gubimo se u moru spletki, sitne korupcije i bezgranicne sebicnosti. Bojim se, kroz neku deceniju kao narod cemo ostati samo u tragovima.

Eto jos jednog jasnog dokaza zasto takozvana "nasa istina" nije uspela da se probije nigde i niko nigde i ne zna da su neki Srbi stradali u ratu. Pa posle kukajmo na CNN, na Amere i svetske zavere.

Ništa neubičajeno i ništa novo. Kada su u pitanju Srbi. Ako posetite, recimo logor Mathauzen, pored pojedinačnih i lepo uredjenih spomenika sa imenima svih postradalih, drugih naroda, naići ćete na srpski način obeležavanja svojih postrdalih. Stenu na kojoj piše: ovde počiva 5000 srpskih žrtava. Na drugoj steni isto tako neka brojka. Da li smo prebrajali svoje postradale u II svetskom ratu? Da li su im tela povadjenja iz bezbrojnih jama? Ne. U cilju "čuvanja mira" i naravno, "bratstva i jedinstva". A to se osvetilo. Kao što će i ćutanje o zadnjim žrtvama da nam dodje glave. Zašto bi, ovaj put, bilo drugačije. Naša "upornost i sistematičnost" je poznata. Sve ide u stilu: Ko će pamtiti mrtve i sa time se baviti. Pa valjda nismo nekrofili. I tako dalje. A i radno vreme je od 8 do 15 časova. Van toga je sve iluzija i daleka budućnost. Zato najviše volimo da tapkamo u mestu.

Postoji vrlo dobar razlog zašto niko od strane Srba ne žuri da popiše srpske žrtve. Kada bi to i bilo učinjeno pokazala bi se jednostavna istina da je lavovski deo (ja mislim preko 80%) žrtava u BiH pao na muslimanskoj strani, nešto manji na hrvatskoj i najmanji na srpskoj. U Hrvatskoj je palo osetno manje srpskih od hrvatskih glava. Kada bi se te cifre stavile na papir pale bi u vodu sve priče o "golorukom narodu" koji se "samo branio" i čuvao "vekovna ognjišta" ili "drugi su genocidni, ali mi nismo". Potpuno razumem ljude, profesionalne Srbe, koji se na svaki način trude da što manje srpskih žrtava bude precizno popisano. Što je manje cifara širi je prostor za mitove i mito-manijake, a to je bara u kojoj mnogi krokodili dobro plivaju.

Jos jedan dokaz da Srbi ne zele da cuju istinu. Ide se toliko daleko da se i vlastite zrtve zataskavaju i ostavi prostor za manipulacije i lazi. Cijeli svijet odavno zna ali Srbi odbijaju da prihvate istinu, rat u BiH vodio se s ciljem istrijebljenja Bosnjaka i Hrvata sa vecine BH teritorija da bi se taj teritorij pripojio veliko-srpskoj drzavi. Stoga su ogromna vecina zrtava Bosnjaci. Da je bilo zrtava na srpskoj strani bilo je, ali Srbi nikada nece utvrditi stvarni broj, jer onda ce izbiti sebi najdrzai dzoker iz ruke, onaj kojim se uvijek sluze kada govore o zrtvama. Jezivo!

Ako se posmatra ova najsvezija balkanska bitka moze biti da ste vi u pravu; opet, ako podvucete crtu ispod XX veka treba da ste zadovoljni - vasi neprijatelji i sunarodnici Srbi su mnogo gore prosli: u Hrvatskoj vise ne postoje, u Bosni su desetkovani, sve im je oteto.
I tacno, ne zna se na zalost broj i imena svih zrtava u npr. Jasenovcu i moguce je manipulisati; tako neko, srecan sto mu zena nije Srpkinja ili Zidovka, objavi da je tamo nastradalo maksimum 30.000 antifasista neutvrdjene nacionalne pripadnosti. Zaista jezivo.

Ma kod nase se sve radi stihijski, ili se nista ne radi. Frapantno je da mi nemamo podatke koliko je Srba stradalo u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Kosovu. Ocigledno je stvar u mentalitetu. Konstatni problemi u organizaciji, menadzmentu i marketingu su kod nas normalna pojava. I onda se zalimo kako nas niko ne voli, kako se srpske zrtve ne pominju i kako je ceo svet protiv nas. Gubimo se u moru spletki, sitne korupcije i bezgranicne sebicnosti. Bojim se, kroz neku deceniju kao narod cemo ostati samo u tragovima.

Eto jos jednog jasnog dokaza zasto takozvana "nasa istina" nije uspela da se probije nigde i niko nigde i ne zna da su neki Srbi stradali u ratu. Pa posle kukajmo na CNN, na Amere i svetske zavere.

Ništa neubičajeno i ništa novo. Kada su u pitanju Srbi. Ako posetite, recimo logor Mathauzen, pored pojedinačnih i lepo uredjenih spomenika sa imenima svih postradalih, drugih naroda, naići ćete na srpski način obeležavanja svojih postrdalih. Stenu na kojoj piše: ovde počiva 5000 srpskih žrtava. Na drugoj steni isto tako neka brojka. Da li smo prebrajali svoje postradale u II svetskom ratu? Da li su im tela povadjenja iz bezbrojnih jama? Ne. U cilju "čuvanja mira" i naravno, "bratstva i jedinstva". A to se osvetilo. Kao što će i ćutanje o zadnjim žrtvama da nam dodje glave. Zašto bi, ovaj put, bilo drugačije. Naša "upornost i sistematičnost" je poznata. Sve ide u stilu: Ko će pamtiti mrtve i sa time se baviti. Pa valjda nismo nekrofili. I tako dalje. A i radno vreme je od 8 do 15 časova. Van toga je sve iluzija i daleka budućnost. Zato najviše volimo da tapkamo u mestu.

Postoji vrlo dobar razlog zašto niko od strane Srba ne žuri da popiše srpske žrtve. Kada bi to i bilo učinjeno pokazala bi se jednostavna istina da je lavovski deo (ja mislim preko 80%) žrtava u BiH pao na muslimanskoj strani, nešto manji na hrvatskoj i najmanji na srpskoj. U Hrvatskoj je palo osetno manje srpskih od hrvatskih glava. Kada bi se te cifre stavile na papir pale bi u vodu sve priče o "golorukom narodu" koji se "samo branio" i čuvao "vekovna ognjišta" ili "drugi su genocidni, ali mi nismo". Potpuno razumem ljude, profesionalne Srbe, koji se na svaki način trude da što manje srpskih žrtava bude precizno popisano. Što je manje cifara širi je prostor za mitove i mito-manijake, a to je bara u kojoj mnogi krokodili dobro plivaju.

Jos jedan dokaz da Srbi ne zele da cuju istinu. Ide se toliko daleko da se i vlastite zrtve zataskavaju i ostavi prostor za manipulacije i lazi. Cijeli svijet odavno zna ali Srbi odbijaju da prihvate istinu, rat u BiH vodio se s ciljem istrijebljenja Bosnjaka i Hrvata sa vecine BH teritorija da bi se taj teritorij pripojio veliko-srpskoj drzavi. Stoga su ogromna vecina zrtava Bosnjaci. Da je bilo zrtava na srpskoj strani bilo je, ali Srbi nikada nece utvrditi stvarni broj, jer onda ce izbiti sebi najdrzai dzoker iz ruke, onaj kojim se uvijek sluze kada govore o zrtvama. Jezivo!

Ako se posmatra ova najsvezija balkanska bitka moze biti da ste vi u pravu; opet, ako podvucete crtu ispod XX veka treba da ste zadovoljni - vasi neprijatelji i sunarodnici Srbi su mnogo gore prosli: u Hrvatskoj vise ne postoje, u Bosni su desetkovani, sve im je oteto.
I tacno, ne zna se na zalost broj i imena svih zrtava u npr. Jasenovcu i moguce je manipulisati; tako neko, srecan sto mu zena nije Srpkinja ili Zidovka, objavi da je tamo nastradalo maksimum 30.000 antifasista neutvrdjene nacionalne pripadnosti. Zaista jezivo.