Škrba: Neidentifikovano 360 tela

Hmmm, interesantno, vest o grobnicama sa ubijenim civilima SRBIMA ovde ne izaziva nikakvu pozornost?

Cudni su citaoci sajta b92. Juce je gomila pisala o tome kako se stidi svog srpskog porekla nakon vesti iz Srbinja. Danas niko od njih nije nasao za shodno da i malim zapazanjem reaguje na ovu vest.
Ili ne cenimo sebe i svoje zrtve, ili se oni stide necega sto nisu.

Sram da bude sve one koji danas zaboravljaju Srpske zrtve jos jednog odbrambenog i otadzbinskog rata. Ko ima i malo postenja preostalog u sebi moze priznati cinjenicu da Srbi nisu poceli na silu da cjepaju Jugoslaviju i time izazovu gradjanski rat, dakle krivica za izazivanje rata i za zrtve svih nasih naroda, koje su usledile, u najvecoj mjeri leze na izazivacima rata, pa onda na pociniocima konkretnih zlocina koji su to radili u stanju totalno pomracenog uma. Pomracenog pod nevidjenom propagandom medija i vodecih kriminalno politickih struktura.
Sada ti isti masu svojim Sarajevima, Srebrenicama kao zastavama. A trebalo bi da sjede u Hagu.
Citiracu gospodina Mesica: "Ja sam poslednji predsednik Jugoslavije!". I on je bio naturen od "medjunarodne zajednice" kao jedan u nizu ultimatuma, kojih se danas vecina vasih citalaca uopste nece setiti.

Nekako ne mogu da se otmem utisku da je ova vest odgovor na jucerasnje i skorasnje o masovnim grobnicama u istocnoj Bosni (ako nisam u pravu izvinjavam se ali iz iskustva se uci...). I sama pomisao da se zlocin moze potreti drugim duboko vredja razumnog coveka. Ako neko misli da ce nakon ovoga ljudi pomisliti "eto svi su cinili zlocine, tako je to u ratu, sad sta je bilo bilo je 'ajd da zaboravimo" grdno se vara. To sto kao Srbin imam tu emotivnu vezu prema zrtvama srpske nacionalnosti, nikada me nije sprecavalo da osudim zlocin nad drugima. Ovde, gde imam i pravo glasa i polozaj u drustvu, mogu da se borim protiv zlocinaca kako znam i umem. Ali to me ne ogranicava da kada putujem u BiH, govorim o zlocinima nad Srbima, koje bi mnogi tamo najradije zaboravili. Nadam se da ce doci vreme kada ce svako prvo pocistiti u svom dvoristu, a Srbija bi trebala pokazati ostalima kako se to radi. Kad vec nismo mogli 90-tih da budemo istinski predvodnici na Balkanu, iskoristimo to sada. Zarad nas, nasih slavnih predaka, i nasih jos slavnijih potomaka.

Колико јуче смо читали коментаре неких људи који су се стидели што су Срби због масовне гробнице несрба, да ли се сада стиде због убијених Срба у Зворнику, Братунцу, Горажду, Трнову Високом и ко зна где још.

Znaci nije samo Milosevic razvozio leseve okolo.

Jedan sam od onih koji se stideo juce. Stidim se i danas. Ljudi, svaki zlocin je jednako odvratan, necivilizovan i sraman, ko god ga cinio. Ova vest je jeziva, kao i ona juce. Stidim se zato sto ne cistimo djubre u svojoj kuci i vecito nalazimo neka opravdanja da se ne pogledamo u ogledalu. Ne mogu se oteti utisku da mi svoje zlocine pravdamo onime sto je radila druga strana u ratu, a to je, u najmanju ruku, ruzno i primitivno. Da smo drugacije vodili politiku prema svetu, zlocini prema Srbima bili bi jednako tretirani kao i zlocini prema Hrvatima i Muslimanima, ali to je druga prica. Grozim se licemernih postupaka medjunarodne zajednice, na koje ne mogu uticati, ali to ne umanjuje osecaj odgovornosti prema zlocinima koje je neko pocinio u nase ime. Pitanje koje treba postaviti je sta MI mozemo kao narod uraditi da se ovaj balkanski uzas vise nikada ne ponovi. Bojim se da ce nas glad za osvetom i pakost tipa - oni su nas klali, sad cemo mi njih, odvesti u novi haos mrznje, bede i smrti. Iako slovimo za hriscane, najmanje se tako i ponasamo. Iskreno se nadam da cemo uspeti da prevazidjemo trenutno stanje duha, jer ce nam, u protivnom biti jos teze i bolnije.

...Srbin nema sta da se stidi zbog srpskih zrtava, vec da samo bude zalostan i potresen. Ljudi su juce ovde izrazili stid, jer su i samo svojom nacionalnom pripadnoscu indirektno i neopravdano svrstani uz srpske ratne kriminalce i dzelate. Izrazavanje stida jeste i izraz neslaganja sa zlocinom i poziv na sudjenje zlocincima. Vest u kojima se pominju srpske zrtve bi trebalo da izazove stid na drugoj strani. I na kraju, zrtva nema nacionalnu pripadnost, svaka vest o izgubljenom ljudskom zivotu se prima sa bolom, a svaki zlocin treba kazniti.

Za mene osobno nije covjek ako se stidi svoje Nacionalnosti. Voli svoje a tudje Cijeni. Zlocine su pocinili zlocinci a ne nacionalnost. Ali u svemu ovome treba naci bit.
1. Sjepan Mesic nije ni u kojem slucaju raskinuo SFRJ.Ako se netko sjeca da se u SFRJ predsjednik birao svake godine i uvijek iz druge federalne jedinice. Znaci tada Borisavu Jovicu je istekao mandat A on Milosevic i Kadijevic nisu dali Mesicu uoce da udje u svoj kabinet a kamoli da bude predsjednik.Pa sto je Trebao mesic onda da kaze, Hocete Hrvatsku u SFRJ a ne moze da bude predsjednik Hrvat,nakraju je on raspao SFRJ.
2. Rat je poceo 90 jos, Sjecam se Ljeta 90 kad su u Kninu digli Srbi barikade.Od Koga? Susjeda Hrvata. Pa s cim bi ih susjedi Hrvati mogli napast kad im je bivsa JNA kompletno naoruzanje otela od teritorijalne obrane,a znamo pod cijem zapovjednistvom je bila takozvana JNA. Onda se je desio Vukovar, znamo svi sto se je tamo desilo. Zatim od 91 do 95 protjerano je i djelimicno pobijeno sve nesrpsko stanovnistvo sa podrucja takozvane SAO Krajine, Ljudi koji su protjerani sa tih podrucja nisu smjeli ni vrecicu iznijeti sa sobom i popisat da se svega odricu u korist sao krajine. Normalo da je zrtava bilo na svim stranama ali to najvise morate zahvaliti Milosevicu, Jovicu, Kadijevicu, Cosicu... jer kad im je bila nudjena od strane Slovenije i Hrvatske Konfederacija nisu Htjeli ni da cuju. Znaci Hrvati i Slovenci su morali na Silu da zieve u SFRJ? Pozdrav iz Vukovara

... Evo ja se ne stidim sto sam Srbin i odobravam sve sto su nasi uradili u toku rata za nase spasenje....

I Srbe ubijaju, zar ne?

Ne razumem: jel' sada, posto su otkriveni srpski lesevi ne treba osuditi one sto su ubijali one ostale? Ja znam da preziveti strahote rata nije lako i da to najcesce ostavlja posledice, ali, brate, ima i za to leka.

Hmmm, interesantno, vest o grobnicama sa ubijenim civilima SRBIMA ovde ne izaziva nikakvu pozornost?

Cudni su citaoci sajta b92. Juce je gomila pisala o tome kako se stidi svog srpskog porekla nakon vesti iz Srbinja. Danas niko od njih nije nasao za shodno da i malim zapazanjem reaguje na ovu vest.
Ili ne cenimo sebe i svoje zrtve, ili se oni stide necega sto nisu.

Sram da bude sve one koji danas zaboravljaju Srpske zrtve jos jednog odbrambenog i otadzbinskog rata. Ko ima i malo postenja preostalog u sebi moze priznati cinjenicu da Srbi nisu poceli na silu da cjepaju Jugoslaviju i time izazovu gradjanski rat, dakle krivica za izazivanje rata i za zrtve svih nasih naroda, koje su usledile, u najvecoj mjeri leze na izazivacima rata, pa onda na pociniocima konkretnih zlocina koji su to radili u stanju totalno pomracenog uma. Pomracenog pod nevidjenom propagandom medija i vodecih kriminalno politickih struktura.
Sada ti isti masu svojim Sarajevima, Srebrenicama kao zastavama. A trebalo bi da sjede u Hagu.
Citiracu gospodina Mesica: "Ja sam poslednji predsednik Jugoslavije!". I on je bio naturen od "medjunarodne zajednice" kao jedan u nizu ultimatuma, kojih se danas vecina vasih citalaca uopste nece setiti.

Nekako ne mogu da se otmem utisku da je ova vest odgovor na jucerasnje i skorasnje o masovnim grobnicama u istocnoj Bosni (ako nisam u pravu izvinjavam se ali iz iskustva se uci...). I sama pomisao da se zlocin moze potreti drugim duboko vredja razumnog coveka. Ako neko misli da ce nakon ovoga ljudi pomisliti "eto svi su cinili zlocine, tako je to u ratu, sad sta je bilo bilo je 'ajd da zaboravimo" grdno se vara. To sto kao Srbin imam tu emotivnu vezu prema zrtvama srpske nacionalnosti, nikada me nije sprecavalo da osudim zlocin nad drugima. Ovde, gde imam i pravo glasa i polozaj u drustvu, mogu da se borim protiv zlocinaca kako znam i umem. Ali to me ne ogranicava da kada putujem u BiH, govorim o zlocinima nad Srbima, koje bi mnogi tamo najradije zaboravili. Nadam se da ce doci vreme kada ce svako prvo pocistiti u svom dvoristu, a Srbija bi trebala pokazati ostalima kako se to radi. Kad vec nismo mogli 90-tih da budemo istinski predvodnici na Balkanu, iskoristimo to sada. Zarad nas, nasih slavnih predaka, i nasih jos slavnijih potomaka.

Колико јуче смо читали коментаре неких људи који су се стидели што су Срби због масовне гробнице несрба, да ли се сада стиде због убијених Срба у Зворнику, Братунцу, Горажду, Трнову Високом и ко зна где још.

Znaci nije samo Milosevic razvozio leseve okolo.

Jedan sam od onih koji se stideo juce. Stidim se i danas. Ljudi, svaki zlocin je jednako odvratan, necivilizovan i sraman, ko god ga cinio. Ova vest je jeziva, kao i ona juce. Stidim se zato sto ne cistimo djubre u svojoj kuci i vecito nalazimo neka opravdanja da se ne pogledamo u ogledalu. Ne mogu se oteti utisku da mi svoje zlocine pravdamo onime sto je radila druga strana u ratu, a to je, u najmanju ruku, ruzno i primitivno. Da smo drugacije vodili politiku prema svetu, zlocini prema Srbima bili bi jednako tretirani kao i zlocini prema Hrvatima i Muslimanima, ali to je druga prica. Grozim se licemernih postupaka medjunarodne zajednice, na koje ne mogu uticati, ali to ne umanjuje osecaj odgovornosti prema zlocinima koje je neko pocinio u nase ime. Pitanje koje treba postaviti je sta MI mozemo kao narod uraditi da se ovaj balkanski uzas vise nikada ne ponovi. Bojim se da ce nas glad za osvetom i pakost tipa - oni su nas klali, sad cemo mi njih, odvesti u novi haos mrznje, bede i smrti. Iako slovimo za hriscane, najmanje se tako i ponasamo. Iskreno se nadam da cemo uspeti da prevazidjemo trenutno stanje duha, jer ce nam, u protivnom biti jos teze i bolnije.

...Srbin nema sta da se stidi zbog srpskih zrtava, vec da samo bude zalostan i potresen. Ljudi su juce ovde izrazili stid, jer su i samo svojom nacionalnom pripadnoscu indirektno i neopravdano svrstani uz srpske ratne kriminalce i dzelate. Izrazavanje stida jeste i izraz neslaganja sa zlocinom i poziv na sudjenje zlocincima. Vest u kojima se pominju srpske zrtve bi trebalo da izazove stid na drugoj strani. I na kraju, zrtva nema nacionalnu pripadnost, svaka vest o izgubljenom ljudskom zivotu se prima sa bolom, a svaki zlocin treba kazniti.

Za mene osobno nije covjek ako se stidi svoje Nacionalnosti. Voli svoje a tudje Cijeni. Zlocine su pocinili zlocinci a ne nacionalnost. Ali u svemu ovome treba naci bit.
1. Sjepan Mesic nije ni u kojem slucaju raskinuo SFRJ.Ako se netko sjeca da se u SFRJ predsjednik birao svake godine i uvijek iz druge federalne jedinice. Znaci tada Borisavu Jovicu je istekao mandat A on Milosevic i Kadijevic nisu dali Mesicu uoce da udje u svoj kabinet a kamoli da bude predsjednik.Pa sto je Trebao mesic onda da kaze, Hocete Hrvatsku u SFRJ a ne moze da bude predsjednik Hrvat,nakraju je on raspao SFRJ.
2. Rat je poceo 90 jos, Sjecam se Ljeta 90 kad su u Kninu digli Srbi barikade.Od Koga? Susjeda Hrvata. Pa s cim bi ih susjedi Hrvati mogli napast kad im je bivsa JNA kompletno naoruzanje otela od teritorijalne obrane,a znamo pod cijem zapovjednistvom je bila takozvana JNA. Onda se je desio Vukovar, znamo svi sto se je tamo desilo. Zatim od 91 do 95 protjerano je i djelimicno pobijeno sve nesrpsko stanovnistvo sa podrucja takozvane SAO Krajine, Ljudi koji su protjerani sa tih podrucja nisu smjeli ni vrecicu iznijeti sa sobom i popisat da se svega odricu u korist sao krajine. Normalo da je zrtava bilo na svim stranama ali to najvise morate zahvaliti Milosevicu, Jovicu, Kadijevicu, Cosicu... jer kad im je bila nudjena od strane Slovenije i Hrvatske Konfederacija nisu Htjeli ni da cuju. Znaci Hrvati i Slovenci su morali na Silu da zieve u SFRJ? Pozdrav iz Vukovara

... Evo ja se ne stidim sto sam Srbin i odobravam sve sto su nasi uradili u toku rata za nase spasenje....

I Srbe ubijaju, zar ne?

Ne razumem: jel' sada, posto su otkriveni srpski lesevi ne treba osuditi one sto su ubijali one ostale? Ja znam da preziveti strahote rata nije lako i da to najcesce ostavlja posledice, ali, brate, ima i za to leka.