Razno
Na današnji dan, 27. jun
Danas je petak, 27. jun 2025. godine. Pročitajte koji su to najbitniji istorijski događaji obeležili ovaj dan.
0:00
27.6.2025.
34 min
Četvrtak, 20.05.2004.
12:38
Za nepristrasno vršenje vlasti
Utvrđeni sukob javnog i privatnog interesa može da se odrazi negativno na uspeh određenog funkcionera ili političke stranke koju on predstavlja na izborima
Državnim funkcionerima je bitno ograničena mogućnost angažovanja uz nadoknadu van funkcije koju obavljaju. Na primer, funkcioneri izvršne vlasti više ne mogu da obavljaju „poslove savetovanja fizičkih i pravnih lica”. Oni više ne mogu da budu ni članovi rukovodstva privrednih subjekata.
S druge strane, „funkcioner može da se bavi naučnom, nastavnom i kulturnom delatnošću i da stiče prihode od autorskih, patentnih i sličnih prava intelektualne svojine.”
Nije teško zamisliti slučaj, a nekih bismo mogli i da se prisetimo, kada se uticajnom političaru isplaćuju neuobičajeno visoki honorari, npr. za objavljivanje knjige, pa uvideti da se i takve vrste delatnosti mogu efikasno zloupotrebiti za naplatu političkog uticaja.
U posebnom članu Zakona pobrojane su neke radnje koje su zabranjene funkcionerima. Loše će biti ukoliko se Odbor bude držao samo ovih smernica pri utvrđivanju postojanja sukoba interesa jer su gotovo sve navedene „zabranjene radnje” već sankcionisane krivičnim zakonom (predstavljaju pojedine oblike zloupotrebe službenog položaja ili primanje mita). Postupak pred Odborom ne bi trebalo da bude zamena istražnog postupka, već da ima za cilj rešavanje situacija koje nisu do sada bile pokrivene jasnom regulativom.
Obaveza prenosa upravljačkih prava u privrednim subjektima neminovno će rezultirati smanjenjem interesovanja preduzetnika za vršenje državnih funkcija. Iako zakonska odredba ne dira u vlasnička prava, već se odnosi na zabranu efektivnog upravljanja preduzećima dok traje državna funkcija, može se očekivati da će funkcioneri nerado prenositi upravljačka prava na lica nad čijim poslovanjem neće imati uticaj i čije će usluge pri tom verovatno plaćati.
Stoga će Zakon dovesti do proširenja klase profesionalnih političara, što je pojava koja ima i dobre i loše strane, ali je u svakom slučaju treba biti svestan. Sprovođenje ove obaveze biće ujedno prva provera funkcionisanja Zakona u praksi.
Dok je funkcionerima izvršne vlasti zabranjeno da budu direktori, zamenici direktora i članovi upravnih ili nadzornih odbora preduzeća u kojem postoji državni kapital, za poslanike i odbornike je ostavljena mogućnost da takvu funkciju vrše u najviše jednom preduzeću sa većinskim državnim kapitalom. Za ovakvo rešenje ne postoji nijedan opravdani razlog.
Još lošija je odredba na osnovu koje je poslanicima i odbornicima koji su pre stupanja na funkciju bili članovi uprave privatnih preduzeća ostavljena mogućnost da to nastave da budu, „ako to ne ometa vršenje njegove javne funkcije i priroda delatnosti privrednog subjekta ne utiče na nepristrasno i nezavisno vršenje javne funkcije.”
S obzirom na prirodu funkcije poslanika i odbornika, gotovo da je nemoguće zamisliti privrednu delatnost koja je takva da ne utiče na nepristrasno i nezavisno vršenje javne funkcije (zato što skupštine donose odluke koje mogu uticati na sve privredne subjekte).
Zakonom je uređeno da se podaci iz Registra imovine mogu koristiti samo u postupku u kojem se utvrđuje povreda Zakona o sprečavanju sukoba interesa. Javni su jedino podaci o prihodima koje funkcioner ostvaruje iz budžeta.
Tek kada Republički odbor utvrdi postojanje sukoba interesa takva odluka se objavljuje. Iako ovakvo rešenje nije nepoznato u uporednoj praksi i može se braniti zaštitom bezbednosti i privatnosti funkcionera i njihovih porodica, njime se znatno sužavaju mehanizmi kontrole.
Naime, ovaj Zakon ne pruža mogućnost javnosti da sazna podatke koji bi ukazivali na postojanje sukoba interesa u većoj meri nego što je to i do sada bilo moguće. Usled toga, moguće je da će se u toku primene Zakona desiti jedna od sledeće dve situacije: da Republički odbor bude „zatrpan” prijavama onih koji sumnjaju da funkcioneri (npr. njihove komšije) nisu prijavili sve svoje interese i imovinu.
To bi značajno opteretilo rad Odbora u slučaju ispitivanja takvih slučajeva, a što bi bilo izbegnuto da je jedan deo podataka javan; ili, da prekršaji odredbi Zakona ostanu sakriveni, usled toga što niko od onih koji imaju saznanja o nekom neprijavljenom prihodu ili interesu državnog funkcionera ne znaju da on nije prijavljen nadležnom organu.
Korisnost poglavlja Zakona kojim se uređuje primanje poklona je najmanja. Poklonom se u smislu Zakona ispravno smatraju „novac, stvari, prava, usluge izvršene bez odgovarajuće naknade i svaka druga korist koja je data ili obećana funkcioneru ili povezanom licu”. Da je rečenica ovde okončana, ne bi bilo mnogo problema. Međutim rečenica se nastavlja određenjem „u vezi s vršenjem javne funkcije”.
Tako je ostala nepokrivena kontrola poklona koji samo prividno nisu u vezi sa vršenjem funkcije. Zakon ne daje odgovor na pitanje ko će procenjivati da li je neki poklon u vezi sa vršenjem funkcije, ako funkcioner smatra da nije i ne prijavi ga. Zbog toga bi bilo daleko smislenije propisati obavezu prijavljivanja svih poklona, kako bi se obezbedili podaci za eventualna buduća ispitivanja. U odnosu na ovaj cilj, pitanje mogućnosti zadržavanja protokolarnih ili prigodnih poklona, kojem je posvećeno dosta pažnje je od neznatnog značaja.
Mere koje se izriču državnim funkcionerima u slučaju nepoštovanja odredbi Zakona (nejavno upozorenje, javno upozorenje itd.) imaju za cilj da izvrše politički uticaj na funkcionere i političke stranke koje ih predstavljaju. Njihov efekat, ukoliko se obezbedi da postupak bude brz, ne treba zanemarivati, jer ispitivanja javnog mnjenja ukazuju na to da utvrđeni sukob javnog i privatnog interesa može da se odrazi negativno na uspeh određenog funkcionera ili političke stranke koju on predstavlja na izborima.
Mada su rokovi koje Zakon određuje razumni, treba obezbediti stalan pritisak na institucije od kojih zavisi da li će biti ispoštovan.
Takođe je bitno i da država omogući uslove za rad Odbora i njegove Službe. Naime, u nekim situacijama iz nedavne prošlosti, veliki broj predlagača članova kontrolnog tela iz različitih sfera društva i nespremnost državnih organa da pruže punu podršku novouspostavljenim telima pokazali su se kao objektivna smetnja za rad značajnih institucija (Savet za radiodifuziju, Savet za borbu protiv korupcije). Valja se nadati da će iskustvo Odbora za rešavanje o sukobu interesa biti drugačije i potruditi se da se te nade ostvare.
*autor je izvršni direktor "Transparentnost-Srbija"
Državnim funkcionerima je bitno ograničena mogućnost angažovanja uz nadoknadu van funkcije koju obavljaju. Na primer, funkcioneri izvršne vlasti više ne mogu da obavljaju „poslove savetovanja fizičkih i pravnih lica”. Oni više ne mogu da budu ni članovi rukovodstva privrednih subjekata.
S druge strane, „funkcioner može da se bavi naučnom, nastavnom i kulturnom delatnošću i da stiče prihode od autorskih, patentnih i sličnih prava intelektualne svojine.”
Nije teško zamisliti slučaj, a nekih bismo mogli i da se prisetimo, kada se uticajnom političaru isplaćuju neuobičajeno visoki honorari, npr. za objavljivanje knjige, pa uvideti da se i takve vrste delatnosti mogu efikasno zloupotrebiti za naplatu političkog uticaja.
U posebnom članu Zakona pobrojane su neke radnje koje su zabranjene funkcionerima. Loše će biti ukoliko se Odbor bude držao samo ovih smernica pri utvrđivanju postojanja sukoba interesa jer su gotovo sve navedene „zabranjene radnje” već sankcionisane krivičnim zakonom (predstavljaju pojedine oblike zloupotrebe službenog položaja ili primanje mita). Postupak pred Odborom ne bi trebalo da bude zamena istražnog postupka, već da ima za cilj rešavanje situacija koje nisu do sada bile pokrivene jasnom regulativom.
Obaveza prenosa upravljačkih prava u privrednim subjektima neminovno će rezultirati smanjenjem interesovanja preduzetnika za vršenje državnih funkcija. Iako zakonska odredba ne dira u vlasnička prava, već se odnosi na zabranu efektivnog upravljanja preduzećima dok traje državna funkcija, može se očekivati da će funkcioneri nerado prenositi upravljačka prava na lica nad čijim poslovanjem neće imati uticaj i čije će usluge pri tom verovatno plaćati.
Stoga će Zakon dovesti do proširenja klase profesionalnih političara, što je pojava koja ima i dobre i loše strane, ali je u svakom slučaju treba biti svestan. Sprovođenje ove obaveze biće ujedno prva provera funkcionisanja Zakona u praksi.
Dok je funkcionerima izvršne vlasti zabranjeno da budu direktori, zamenici direktora i članovi upravnih ili nadzornih odbora preduzeća u kojem postoji državni kapital, za poslanike i odbornike je ostavljena mogućnost da takvu funkciju vrše u najviše jednom preduzeću sa većinskim državnim kapitalom. Za ovakvo rešenje ne postoji nijedan opravdani razlog.
Još lošija je odredba na osnovu koje je poslanicima i odbornicima koji su pre stupanja na funkciju bili članovi uprave privatnih preduzeća ostavljena mogućnost da to nastave da budu, „ako to ne ometa vršenje njegove javne funkcije i priroda delatnosti privrednog subjekta ne utiče na nepristrasno i nezavisno vršenje javne funkcije.”
S obzirom na prirodu funkcije poslanika i odbornika, gotovo da je nemoguće zamisliti privrednu delatnost koja je takva da ne utiče na nepristrasno i nezavisno vršenje javne funkcije (zato što skupštine donose odluke koje mogu uticati na sve privredne subjekte).
Zakonom je uređeno da se podaci iz Registra imovine mogu koristiti samo u postupku u kojem se utvrđuje povreda Zakona o sprečavanju sukoba interesa. Javni su jedino podaci o prihodima koje funkcioner ostvaruje iz budžeta.
Tek kada Republički odbor utvrdi postojanje sukoba interesa takva odluka se objavljuje. Iako ovakvo rešenje nije nepoznato u uporednoj praksi i može se braniti zaštitom bezbednosti i privatnosti funkcionera i njihovih porodica, njime se znatno sužavaju mehanizmi kontrole.
Naime, ovaj Zakon ne pruža mogućnost javnosti da sazna podatke koji bi ukazivali na postojanje sukoba interesa u većoj meri nego što je to i do sada bilo moguće. Usled toga, moguće je da će se u toku primene Zakona desiti jedna od sledeće dve situacije: da Republički odbor bude „zatrpan” prijavama onih koji sumnjaju da funkcioneri (npr. njihove komšije) nisu prijavili sve svoje interese i imovinu.
To bi značajno opteretilo rad Odbora u slučaju ispitivanja takvih slučajeva, a što bi bilo izbegnuto da je jedan deo podataka javan; ili, da prekršaji odredbi Zakona ostanu sakriveni, usled toga što niko od onih koji imaju saznanja o nekom neprijavljenom prihodu ili interesu državnog funkcionera ne znaju da on nije prijavljen nadležnom organu.
Korisnost poglavlja Zakona kojim se uređuje primanje poklona je najmanja. Poklonom se u smislu Zakona ispravno smatraju „novac, stvari, prava, usluge izvršene bez odgovarajuće naknade i svaka druga korist koja je data ili obećana funkcioneru ili povezanom licu”. Da je rečenica ovde okončana, ne bi bilo mnogo problema. Međutim rečenica se nastavlja određenjem „u vezi s vršenjem javne funkcije”.
Tako je ostala nepokrivena kontrola poklona koji samo prividno nisu u vezi sa vršenjem funkcije. Zakon ne daje odgovor na pitanje ko će procenjivati da li je neki poklon u vezi sa vršenjem funkcije, ako funkcioner smatra da nije i ne prijavi ga. Zbog toga bi bilo daleko smislenije propisati obavezu prijavljivanja svih poklona, kako bi se obezbedili podaci za eventualna buduća ispitivanja. U odnosu na ovaj cilj, pitanje mogućnosti zadržavanja protokolarnih ili prigodnih poklona, kojem je posvećeno dosta pažnje je od neznatnog značaja.
Mere koje se izriču državnim funkcionerima u slučaju nepoštovanja odredbi Zakona (nejavno upozorenje, javno upozorenje itd.) imaju za cilj da izvrše politički uticaj na funkcionere i političke stranke koje ih predstavljaju. Njihov efekat, ukoliko se obezbedi da postupak bude brz, ne treba zanemarivati, jer ispitivanja javnog mnjenja ukazuju na to da utvrđeni sukob javnog i privatnog interesa može da se odrazi negativno na uspeh određenog funkcionera ili političke stranke koju on predstavlja na izborima.
Mada su rokovi koje Zakon određuje razumni, treba obezbediti stalan pritisak na institucije od kojih zavisi da li će biti ispoštovan.
Takođe je bitno i da država omogući uslove za rad Odbora i njegove Službe. Naime, u nekim situacijama iz nedavne prošlosti, veliki broj predlagača članova kontrolnog tela iz različitih sfera društva i nespremnost državnih organa da pruže punu podršku novouspostavljenim telima pokazali su se kao objektivna smetnja za rad značajnih institucija (Savet za radiodifuziju, Savet za borbu protiv korupcije). Valja se nadati da će iskustvo Odbora za rešavanje o sukobu interesa biti drugačije i potruditi se da se te nade ostvare.
*autor je izvršni direktor "Transparentnost-Srbija"
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 0
Pogledaj komentare