Po stanovniku – 2.000 dolara

Dva miliona dolara dnevno samo za kamate

Čak i kada su kontradiktorne izjave zvaničnika o visini i stepenu spoljne zaduženosti, Srbija i Crna Gora zajedno, ali i svaka zasebno, svrstavaju se u red prezaduženih država. Prema podacima Narodne banke Srbije, ukupan devizni dug SCG na kraju 2003. godine iznosio je 14,3 milijarde dolara, što znači oko dve hiljade dolara po stanovniku.

Dug Srbije, ne računajući obaveze Kosova i Metohije, iznosio je 12,16 a sa obavezama njene južne pokrajine oko 13,48 milijardi dolara, dok je Crna Gora u devizama bila dužna 832,4 miliona dolara. Prosečna kamatna stopa na strane kredite je oko pet odsto, tako da se devizni dug državne zajednice Srbija i Crna Gora dnevno uvećava za gotovo dva miliona dolara.

Srbija i Crna Gora su već zapale u dužničku krizu, jer su u poslednje tri godine samo delimično otplaćivale prispele obaveze. Naši poverioci nemaju milosti, a oni koji nama duguju, takođe, grcaju. Ako se do kraja ove decenije ne obezbedi godišnje povećanje izvoza od oko 16 odsto i bruto domaćeg proizvoda od oko šest procenata, neće biti razvoja, a pad standarda je izvesniji od priželjkivanog rasta, upozorili su učesnici jučerašnjeg okruglog stola o održivosti i upravljanju spoljnim dugom Srbije i Crne Gore, koji su organizovali beogradski Institut za međunarodnu politiku i privredu i Naučno društvo ekonomista.

Previše trošimo

Naš običaj da trošimo više nego što stvaramo produžen je i posle 5. oktobra 2000. godine, rekao je dr Ljubomir Madžar. Kad se toj lošoj navici doda i neracionalno ulaganje uzetih kredita, kao i činjenica da vrednost godišnjeg povećanja našeg domaćeg bruto proizvoda jedva pokriva pripisivane kamate, moguće neprijatnosti su sasvim izvesne. Pored ostalog i zbog toga što će visok stepen naše spoljne zaduženosti odvraćati potencijalne strane investitore.

Prema rečima dr Vladimira Grečića, SCG se pridružila manjem broju zemalja u okruženju koje su od 1997. do 2002. povećavale iznos i stepen spoljne zaduženosti, tako da je dug premašio 80 odsto nacionalnog dohotka.

Mlađen Kovačević, čiji je rad o spoljnoj zaduženosti SCG bio povod za jučerašnju raspravu, naglasio je da raspoloživi podaci ne daju za pravo tvrdnji nedavno izrečenoj u Skupštini državne zajednice da je u poslednje tri godine „drastično smanjen relativni udeo spoljnog duga SCG u odnosu na društveni proizvod”.

– Osnovno pitanje koje se nameće jeste šta činiti da brzo ne upadnemo u tešku dužničku krizu koja bi proizvela nesagledive ekonomske i socijalne posledice, rekao je Kovačević. Da bi se takva opasnost izbegla, što pre treba doneti restriktivne uslove za uzimanje novih kredita, a oni se moraju ulagati samo u izvozno orijentisanu proizvodnju i usluge. Sve pod uslovom da će se ekonomično plasirati na stranom tržištu. Uz ostvarenu višu profitnu od kamatne stope po kojoj je kredit uzet.

Plaćamo i kosmetski dug

Srbija i Crna Gora moraju učiniti sve što je u njihovoj moći kako bi se uspešno realizovao stend-baj aranžman sa MMF, što bi dovelo do otpisa dogovorenih 15 procenata duga prema Pariskom klubu, koji iznosi oko 650 miliona dolara, napominje Kovačević. Sa Londonskim klubom poverilaca što pre mora da se utvrdi kompromisna formula o otpisu što je moguće većeg iznosa našeg duga, koji je krajem prošle godine dostigao 2,738 milijardi dolara. Treba formulisati kriterijume i uvesti jaču kontrolu pri zaduživanju naših preduzeća u inostranstvu, povećavati devizni priliv i racionalno ih trošiti.

Državna zajednica, a pre svega Srbija, mora što pre regulisati status Kosova i Metohije, a time i spoljni dug koji sada verovatno prelazi dve milijarde dolara. Od toga za milijardu i 322 miliona dolara garant je tadašnja Narodna banka Jugoslavije.

– Od međunarodnih finansijskih institucija trebalo bi tražiti da, po što povoljnijim uslovima, reprogramiraju naše dugove, smatra Kovačević. – Ovo zbog toga što su i one svojim „sugestijama” spoljnotrgovinske politike i politike deviznog kursa, bar delimično doprinele rastu i vrlo visokom nivou našeg spoljnjeg duga.

Srbiji ne bi padao teško sadašnji devizni dug da njen bruto domaći proizvod nije za polovinu manji od ostvarivanog do početka devedesetih, ukazao je dr Blagoje Babić. U međuvremenu je doživela dezindustrijalizaciju, a još nema industrijsku politiku, ni dozvoljene mere zaštite industrijskog sektora.

Zaduživanje je naša sudbina i još zadugo nećemo moći da je izbegnemo, tvrdi dr Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka. Nije strašno uzeti kredit, smatra on, pogubno je neracionalno ga potrošiti.

Naše skorije obaveze prema stranim poveriocima nameću nam povećanje izvoza od najmanje 13 odsto godišnje, ukazao je dr Davor Savin. Do 2005. godine vrednost našeg izvoza u društvenom proizvodu mora da učestvuje sa 25 a 2010. oko 35 procenata. To podrazumeva godišnje direktne strane investicije od 2,5 do tri milijarde dolara. Jedino pod tim uslovima mogu da se izbegnu neprijatnosti koje bi donela naša nesposobnost da vraćamo uzete strane kredite.

Ne odustajati od tužbe protiv NATO

Srbija i Crna Gora moraju ulagati maksimalne napore kako bi naplatile svoja potraživanja, naglasio je dr Mlađen Kovačević. Bez obzira na postojanje međunarodne inicijative, posebno od strane SAD, da se dugovi Iraku otpišu, Srbija i Crna Gora nikako ne bi smela to da čini, jer naša potraživanja od te zemlje iznose oko 1,5 milijardi dolara, a i sami spadamo među najzaduženije zemlje.

SCG ne bi trebalo da povlači ni tužbu protiv NATO za nadoknadu ratne štete pričinjene bombardovanjem, smatra Kovačević, sve dok Bosna i Hercegovina i Hrvatska ne povuku tužbu protiv nas za nadoknadu štete, po osnovu navodnog genocida i ratnih razaranja.