Indeks „na daljinu”

Akademci iz unutrašnjosti imaju mogućnost da studiraju na nov način, uz nižu školarinu i bez obaveznih predavanja

Iako je „učenje na daljinu” odavno deo akademske ponude evropskih univerziteta, ovaj program tek „probija led” na našim visokoškolskim ustanovama. Kako ističu na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, oni su prvi u zemlji krenuli sa ovim novim vidom studiranja, uprkos činjenici da učenja na daljinu nema u aktuelnom Zakonu o univerzitetu.

Po rečima prodekana za nastavu dr Branislava Boričića, „indeks na daljinu” trenutno ima 200 akademaca, koji uče po istom programu kao i ostali studenti ekonomije. Oni su, uz odobrenje Ministarstva prosvete, brucoški indeks dobili prošle godine. Upis je bio pod jednakim uslovima (putem jedinstvene rang-liste) kao i za sve ostale kandidate. Isti princip važiće i u ovogodišnjoj upisnoj trci.

– Studenti dobijaju udžbenike, kao i ekskluzivan pristup materijalima neophodnim za pripremu ispita putem Interneta, imaju pravo na česte vikend konsultacije sa predavačima s kojima su neprekidno u kontaktu putem elektronske pošte. Ja, recimo, dobijam po 15-20 imejlova dnevno – objašnjava dr Boričić koji predaje matematiku.

Ovi akademci ispite polažu zajedno sa svim ostalim studentima u redovnim ispitnim rokovima i, kako tvrdi dr Boričić, profesor na samom ispitu ne može da „provali” ko je u kakvom statusu, jer se brojevi indeksa dodeljuju bez nekog reda.

On kaže da ovaj status najviše pogoduje onima koji rade i studentima koji žive u unutrašnjosti, mada nema pravila, interesovanje je veliko, čak i među drugim kategorijama studenta. Kako objašnjava, lane je samofinansirajućim akademcima a najmanje bodova ponuđeno da budu u kategoriji učenja na daljinu, ali su se u toku godine mnogi samofinansirajući interesovali da promene status.

– Učenje na daljinu je već dugo deo akademske ponude Evrope, a osim toga, ekonomija je zahvalna za ovaj način studiranja, jer nema vežbi, laboratorijskih opita i slično. Pozitivan efekat uvođenja učenja na daljinu je taj što konačno svaki student ima svoju stolicu, odnosno, rešeno je pitanje ogromnog pritiska na naš fakultet, s jedne strane, a nedovoljnih prostornih i drugih kapaciteta, s druge. Ovaj program, takođe, ne opterećuje fakultetski budžet – ističe prodekan za nastavu.

Student iz ovog programa, koji u toku jedne školske godine ispuni uslov za upis u narednu godinu studija, može, prema sopstvenom izboru, nastaviti studije u istom statusu ili kao student koji plaća školarinu. Ukoliko akademac bude odličan dve godine zaredom, može da pređe i na budžet, što je, kada je obelodanjeno na nedavnoj sednici Veća BU, izazvalo dosta negativnih reakcija predstavnika drugih akademskih ustanova.

Na Veću Bu su se takođe čule primedbe i da „studiranje na daljinu ne postoji u zakonu, pa je pitanje da li će diploma ovih akademaca biti priznata na kraju”. Dr Boričić odgovara da Ekonomski fakultet ne krši zakon, jer je prva generacija studenata na daljinu upisana uz odobrenje Ministarstva prosvete. „Ova kategorija postoji i u našem Statutu i sigurno je da će učenje na daljinu morati da nađe svoje mesto u svakoj novoj verziji zakona o univerzitetu”, ističe naš sagovornik. Osim toga, naglašava, kada studenti iz ovog programa na kraju školovanja dobiju diplomu, na njoj neće pisati u kojem je statusu završen fakultet, odnosno, ona će biti potpuno ista kao i diplome koje dobijaju drugi studenti ekonomije.

Dr Boričić za kraj kao interesantan detalj navodi mogućnost da „studenti na daljinu” ocenjuju svoje profesore. Akademci iz ovog programa neće poput svojih ostalih kolega ocenjivati predavanja pošto ih ne pohađaju, ali će zato reći svoje mišljenje o kvalitetu udžbenika i samom ispitu.