Paket iz Vašingtona

Iz Vašingtona su stigle dobre vesti. Kako su saopštili potpredsednik vlade Miroljub Labus i ministar finansija Mlađan Dinkić, sa Međunarodnim monetarnim fondom je postignut preliminarni dogovor prema kojem bi bord direktora MMF u junu ove godine trebalo da odobri Srbiji dve nove tranše kredita u ukupnim iznosu od 140 miliona dolara. Sledeća dobra vest stigla je iz Svetske banke koja će, kako je izjavio ministar Dinkić posle razgovora sa direktorom ove institucije Džejmsom Volfensonom, u ovoj godini odobriti Srbiji 140 miliona dolara kredita u skladu sa već predviđenim aranžmanima. Prema oceni guvernera Narodne banke Srbije Radovana Jelašića, ukupna finansijska podrška iz inostranstva u ovoj godini dostići će čak pola milijarde dolara. To će, kaže on, omogućiti da se budžetski deficit finansira iz realnih izvora, da se održi makroekonomska ravnoteža i stabilnost dinara i nastave ekonomske reforme.

Dogovor sa MMF uslov je za sve druge međunarodne kredite, a i za otpisivanje 15 odsto inostranog duga koji Srbija ima kod Pariskog kluba što iznosi oko 600 miliona dolara, pa je zato ta vest i najvažnija. Do juna i sastanka Borda direktora je još daleko, pa bi u međuvremenu štošta moglo i da ih pokoleba u nameri da donesu pozitivnu odluku. Gotovo da sve zavisi od toga kako će glasati predstavnici Amerike koja je ove godine odbila da Srbiji odobri pomoć zbog nedovoljne saradnje sa Haškim tribunalom Miroljub Labus smatra, ipak, da oni neće praviti smetnje ovom dogovoru, jer je ekonomska stabilnost uslov i za ukupnu stabilnost na ovom području.

Bitan uslov MMF je smanjenje projektovanog budžetskog deficita od 45 milijardi na 30 milijardi dinara. Prema oceni nekih ekonomista, to smanjenje deficita ne iznosi samo 15 milijardi nego je dvostruko veće, pošto bi - prema njihovoj računici - realizovanje ovakvog budžeta kakav je usvojen uz planirane prihode donelo deficit od čak 60 milijardi dinara. Ali, i da je reč o "samo" 15 milijardi suma je dovoljno velika da je nije lako pronaći.

Potrebno je, dakle, smanjiti rashode i povećati prihode, a ni jedno ni drugo nije tako jednostavno. Miroljub Labus je kao prvu meru budžetske štednje naveo da će biti smanjena sredstva koja se daju Ministarstvu za rad. Takva izjava zvuči primamljivo i svakako ima lepu političku težinu, ali je veliko pitanje koliko će se novca tu prikupiti. Po svoj prilici iznos će biti više nego skroman. Ministar Dinkić je optimist i tvrdi da je tokom prva četiri meseca budžet bio uravnotežen, prihodi su bili dovoljno veliki da pokriju rashode, deficita nije bilo, pa već to predstavlja značajnu uštedu.

Teško da će sve to biti dovoljno, pa će dobar deo dogovora sa MMF morati da plate poreski obveznici. Ideje da se te pare uzmu oporezivanjem bogatih ili, bar, bogatijih građana imaju, kao i ona štednja u ministarstvima, više politički nego finansijski efekat. U svakom slučaju revizija poreskih opterećenja je neminovna. U Skupštinu Srbije će veoma brzo stići novi paket poreskih zakona. Već sada se može pretpostaviti da će u tom paketu biti malo smanjenja i mnogo povećanja poreza. Nije isključeno ni da se ukidanje poreza na fond zarada, predviđeno za 1. jul, pomeri za 1. januar iduće godine. Ali ne treba zaboraviti da će se najviše novca prikupiti od akciza na gorivo, cigarete, alkohol i kafu. Biće zaista veliko iznenađenje ako se rupe u budžetu popune, a ništa od ovih proizvoda ne poskupi.