Jakovenko: Rusija ne razmatra slanje vojnika na Kosovo

Pa, naravno da ne razmatra, kada su vojnike i povukli sa Kosova. Ponavlja se isto što i ranije. Oni će se diplomatski zalagati za Srbiju, "najoštrije" će osuđivati svaki napad, izražavati "najveću" zabrinutost i "zgražavanje" nad trenutnom situacijom, ali mi njima uopšte nismo interes, osim nekih manjih ekonomskih transakcija, a narod treba da shvati da dogovor kuću gradi, a Rusi upravo to imaju sa Amerikancima. Povukli su se sa Kosova, a Amerikanci njima prepuštaju nešto drugo, možda Čečeniju.

Blago se onima kojima je ruska cizma pomogla u istoriji. Treba uctivno zahvaliti na njihovu brigu ali takodje izraziti sumnju u sposobnost Rusije da ista uspe na delu, kako takodje istorija dokazuje. Tako da bi Srbija ovog puta mukotrpno trebala da predje na pridobijanju novih mocnih saveznika sa zapada.

Од монструзног цареубиства почетком прошлог века ми нисмо више имали Русију као браниоца нашег малог, потлаченог, православног, словенског, балканског народа.
Данашња Русија се успешно ослобађа свог, у суштини неруског, тешког комунистичког наслеђа и надам се да је руски народ на путу једне корените духовне обнове која ће оснажити и њихову државу, која ће моћи да нам буде активнији савезник и заштитиник. На жалост, тренутно смо на ветрометини без неког јачег пријатеља. Потребно је да се издржи још неко време, крајњим повећањем степена искоришћења наше националне могућности. Околности се неминовно мењају...

Veliki deo srpske populacije napajao se velikom ruskom literaturom i panslavizmom u kome je Rusija, naravno, bila na prvom mestu. Ali, konačno, moramo se manuti i primisli da će ova velika i lepa zemlja bilo kada, bilo šta, uraditi za nas, Srbe. Oni su, u to sam siguran, izgubili malog ali najodanijeg saveznika. Ne u Evropi nego, u svetu. Za nas "mat Rusija" nije bila strana zemlja. Bez obzira što je nikad nismo posetili. Možda mi njima, koji gledaju sa pozicija velike sile, nismo interesantni. To je razumljivo. Ali mi više ne smemo da se oslanjamo na njih. Definitivno. Biološki opstanak nam to nalaže. Setimo se kako su nas ponižavali, Jeljcin, Kozirjev, Černomirdin i kompanija. Mislim da je takav potcenjivački odnos doprineo našem osvešćavanju. Kako su odobravane pojedine tranše kredita Rusiji, u MMF-u, tako su nas ruski državnici /ne Rusi, to je zaista bratski i napaćen narod/ gurali u stranu i poigravali se sa nama. Oni su glasali onako kako im je nalagao MMF i oni, koji preko MMF-a diktiraju svetom. Kako smo se mi osećali ? Bilo je zaista sramno. Svaka čast onim političarima, koji su se ponašali u skladu sa svojom savešću.Jednostavno su uklonjeni sa pozornice. Ako im je za utehu, oni su još uvek najsvetlija tačka na lepom licu Rusije. A mi kao mali narod moramo potražiti druge saveznike.Na žalost ili sreću. Videćemo.

Da nisu Rusi i prvi put dosli (secamo se beogradskog ushicenja kako su "Rusi zauzeli aredorom Slatinu"(!), bilo bi poucnije i lekovitije za autisticno-nacionalisticku beogradsku politiku koja bi vec jednom morala da prestane da obmanjuje narod i uljuljkuje ga u davno zavrsenoj iluziji "nas i Rusa...". Tako je opet srpska vlast ovih dana pustila u promet bajku o velikom ruskom bratu, samo sto, vidimo, Rusi vise ne cekaju da to "objasne" u praksi, vec objasne - odmah.

Treba da shvatimo da nema prirodnih saveznika i vekovnih prijatelja.Sve je to pijaca i svako gleda svoje interese.Ako smo i bili saveznici sa nekim u istoriji to je zato sto smo imali zajednicki interest.Nasi ljudi kazu "Pomozi sebi da bi ti i drugi pomogao" ili "U se i u svoje kljuse".

Dajte ljudi zasto objavljujete ovakve izjave. Njihova rijec se postuje koliko i bivseg ministra Batica. Da su htjeli da pomognu to bi davno uradili , ovako izigravaju prijatelje a samo radi ono malo interesa koliko je dovoljno da jos uvijek odrzavamo trgovacke veze sa njima.

Sticajem okolnosti, provela sam 2,5 meseca u Moskvi za vreme bombardovanja 1999. godine. Svakodnevno, gledajuci informativne programe, mogla sam da se uverim da je velikom broju Rusa, narocito mladjih, potpuno sve jedno sta ce sa nama biti u Srbiji. U ruskoj Dumi su se mnogi bunili zbog slanja ruskih vojnika na Kosovo, posto je to veoma skupo, a Rusija je prepuna ekonomskih problema. Naravno, postoji i deo ruskog stanovnistva kojem je bilo zao zbog toga sto se kod nas desava, ali to su uglavnom bili stariji ljudi, koji su pamtili i neka druga vremena. I sam vrh Rusije je na neku ruku bio misljenja da je najbolje da se nije ni pojavila potreba da Rusi idu na Kosovo. Ali, naravno, oni to svetu nisu mogli pokazati. Zato su u Pristinu usli (prebacivsi svoje trupe iz Bosne) nekoliko sati ranije, nego snage NATO, tek toliko da se vidi "ko je tu gazda". I naravno, jedva su cekali da te iste trupe i povuku.

Sto se mene tice, bolje da nisu ni dolazili u Srbiju zato sto kad god su se umesali mi smo izgubili po jednu teritoriju.Da su bili pametni kao sto nisu oni bi nas kao sto su ameri sve svoje saveznike opremili nuklearkama i noko nas nebi ni takao.Rusi su sada zadnja rupa na svirali kao i mi, i nama jedino preostaje da zagrlimo Amere i da oni vide da bi njima Srbija bila najbolje resenje za odbranu njihovih interesa na Balkanu.Ruse lepo izljubiti i reci im kao braci "hvala neka drugi put".

Pa, naravno da ne razmatra, kada su vojnike i povukli sa Kosova. Ponavlja se isto što i ranije. Oni će se diplomatski zalagati za Srbiju, "najoštrije" će osuđivati svaki napad, izražavati "najveću" zabrinutost i "zgražavanje" nad trenutnom situacijom, ali mi njima uopšte nismo interes, osim nekih manjih ekonomskih transakcija, a narod treba da shvati da dogovor kuću gradi, a Rusi upravo to imaju sa Amerikancima. Povukli su se sa Kosova, a Amerikanci njima prepuštaju nešto drugo, možda Čečeniju.

Blago se onima kojima je ruska cizma pomogla u istoriji. Treba uctivno zahvaliti na njihovu brigu ali takodje izraziti sumnju u sposobnost Rusije da ista uspe na delu, kako takodje istorija dokazuje. Tako da bi Srbija ovog puta mukotrpno trebala da predje na pridobijanju novih mocnih saveznika sa zapada.

Од монструзног цареубиства почетком прошлог века ми нисмо више имали Русију као браниоца нашег малог, потлаченог, православног, словенског, балканског народа.
Данашња Русија се успешно ослобађа свог, у суштини неруског, тешког комунистичког наслеђа и надам се да је руски народ на путу једне корените духовне обнове која ће оснажити и њихову државу, која ће моћи да нам буде активнији савезник и заштитиник. На жалост, тренутно смо на ветрометини без неког јачег пријатеља. Потребно је да се издржи још неко време, крајњим повећањем степена искоришћења наше националне могућности. Околности се неминовно мењају...

Veliki deo srpske populacije napajao se velikom ruskom literaturom i panslavizmom u kome je Rusija, naravno, bila na prvom mestu. Ali, konačno, moramo se manuti i primisli da će ova velika i lepa zemlja bilo kada, bilo šta, uraditi za nas, Srbe. Oni su, u to sam siguran, izgubili malog ali najodanijeg saveznika. Ne u Evropi nego, u svetu. Za nas "mat Rusija" nije bila strana zemlja. Bez obzira što je nikad nismo posetili. Možda mi njima, koji gledaju sa pozicija velike sile, nismo interesantni. To je razumljivo. Ali mi više ne smemo da se oslanjamo na njih. Definitivno. Biološki opstanak nam to nalaže. Setimo se kako su nas ponižavali, Jeljcin, Kozirjev, Černomirdin i kompanija. Mislim da je takav potcenjivački odnos doprineo našem osvešćavanju. Kako su odobravane pojedine tranše kredita Rusiji, u MMF-u, tako su nas ruski državnici /ne Rusi, to je zaista bratski i napaćen narod/ gurali u stranu i poigravali se sa nama. Oni su glasali onako kako im je nalagao MMF i oni, koji preko MMF-a diktiraju svetom. Kako smo se mi osećali ? Bilo je zaista sramno. Svaka čast onim političarima, koji su se ponašali u skladu sa svojom savešću.Jednostavno su uklonjeni sa pozornice. Ako im je za utehu, oni su još uvek najsvetlija tačka na lepom licu Rusije. A mi kao mali narod moramo potražiti druge saveznike.Na žalost ili sreću. Videćemo.

Da nisu Rusi i prvi put dosli (secamo se beogradskog ushicenja kako su "Rusi zauzeli aredorom Slatinu"(!), bilo bi poucnije i lekovitije za autisticno-nacionalisticku beogradsku politiku koja bi vec jednom morala da prestane da obmanjuje narod i uljuljkuje ga u davno zavrsenoj iluziji "nas i Rusa...". Tako je opet srpska vlast ovih dana pustila u promet bajku o velikom ruskom bratu, samo sto, vidimo, Rusi vise ne cekaju da to "objasne" u praksi, vec objasne - odmah.

Treba da shvatimo da nema prirodnih saveznika i vekovnih prijatelja.Sve je to pijaca i svako gleda svoje interese.Ako smo i bili saveznici sa nekim u istoriji to je zato sto smo imali zajednicki interest.Nasi ljudi kazu "Pomozi sebi da bi ti i drugi pomogao" ili "U se i u svoje kljuse".

Dajte ljudi zasto objavljujete ovakve izjave. Njihova rijec se postuje koliko i bivseg ministra Batica. Da su htjeli da pomognu to bi davno uradili , ovako izigravaju prijatelje a samo radi ono malo interesa koliko je dovoljno da jos uvijek odrzavamo trgovacke veze sa njima.

Sticajem okolnosti, provela sam 2,5 meseca u Moskvi za vreme bombardovanja 1999. godine. Svakodnevno, gledajuci informativne programe, mogla sam da se uverim da je velikom broju Rusa, narocito mladjih, potpuno sve jedno sta ce sa nama biti u Srbiji. U ruskoj Dumi su se mnogi bunili zbog slanja ruskih vojnika na Kosovo, posto je to veoma skupo, a Rusija je prepuna ekonomskih problema. Naravno, postoji i deo ruskog stanovnistva kojem je bilo zao zbog toga sto se kod nas desava, ali to su uglavnom bili stariji ljudi, koji su pamtili i neka druga vremena. I sam vrh Rusije je na neku ruku bio misljenja da je najbolje da se nije ni pojavila potreba da Rusi idu na Kosovo. Ali, naravno, oni to svetu nisu mogli pokazati. Zato su u Pristinu usli (prebacivsi svoje trupe iz Bosne) nekoliko sati ranije, nego snage NATO, tek toliko da se vidi "ko je tu gazda". I naravno, jedva su cekali da te iste trupe i povuku.

Sto se mene tice, bolje da nisu ni dolazili u Srbiju zato sto kad god su se umesali mi smo izgubili po jednu teritoriju.Da su bili pametni kao sto nisu oni bi nas kao sto su ameri sve svoje saveznike opremili nuklearkama i noko nas nebi ni takao.Rusi su sada zadnja rupa na svirali kao i mi, i nama jedino preostaje da zagrlimo Amere i da oni vide da bi njima Srbija bila najbolje resenje za odbranu njihovih interesa na Balkanu.Ruse lepo izljubiti i reci im kao braci "hvala neka drugi put".