"Srbija na raskršću, da li je prošlost naša budućnost"

Gospodin Desimir Tosic je potpuno u pravu, svidjalo se to nekom ili ne. Oni koji stoje iza ubistva Zorana Djindjica su, nazalost, ispunili svoj plan neocekivano brzo u rekordnom roku sa sve prebacivanjem norme za nekoliko stotina posto (izrazavajuci se recnikom radnih akcija).

Какав језив скуп прерушених комуниста!
Не видим како иде њихово инсистирање на, тобоже, јачању демократије, када је симптоматично мизерна подршка бирачког тела политичким опцијама којима припада "забринута господа".
Не иде у исто време величање искуственог мерења воље бирача, као највишег принципа и да се после тога за исти народ говори да је стока и да не зна шта је добро за њега.

Ljudi citirani u ovoj vesti nemaju ama baš nikakav legitimitet; za razliku od ljudi i organizacija koje su kritikovali oni ne predstavaljaju nikoga osim same sebe (ili ipak ima nešto u pozadini?). Ne znam odakle potreba da se objavljuju vesti o tome šta su oni zaključili na svom kružoku. Totalno bez veze, čista manipulacija...

Da li drug koji kaze da je SPC frustrirana posle 40 godina zna da recimo pre drugog sveckog rata u Crnoj Gori bilo 552 popa SPC i da je Nemacku okupaciju i Tita (pre neki dan po anketi promovisao Srbe) prezivelo dva.Ovo su dostupne informacije. Mozda jos nisu u SiCG ali ce biti uskoro kao i u Srbiji.Da se vec jednom sprece lupetanja sa pozicije lazi i paralaza 1941-45 i 1945 -2000.Svi u tekstu pomenuti su nosioci partiskih knjizica do 2000.Bljuvotine svojstvene najbeskrupuloznijim.I nije bitno da li je komentar objavljen ili ne.Poenta je u tome da se zna i evidencija nije unistena.Isto kao i sa Hagom (ratnim zlocinima) to ne zastareva.

SPC je dobrano ucestvovala u raspaljivanju nacionalne, verske mrznje na prostorima bivse Jugoslavije. Ponovu su, nazalost aktivne perjanice Miloseviceve ratnohuskacke politike Amfilohije i Atanasije.

Predsednik “Evropske kuće” Desimir Tošić ima pravo da daje ocene o SPC.
I svi mi ostali imamo to pravo.
Crkve nije uopste bila glasna za vreme Broza,kad je trebalo pokazati hrabrost i usprotiviti se,dok sad ne moze da se zivi od njih,o svim pitanjima sve najbolje znaju.
Uporedite ponasanje crkve u Poljskoj i kod nas.

Ja lično ne poznajem ljude koji su organizovali ovaj skup, ali i ako su bivši crveni ne vidim zašto ne bi bili u pravu. I naravno da mi je žao što se dešavalo svašta sa sveštenicima SPC za vreme i nakon Drugog svetskog rata... ali ne dajem im za pravo da me uče da sam Srbin, da zvone mrtvačkim zvonima, pričaju i demagogišu na sahrani Djindjića, posipaju vodicom sve što treba za 100 evrića. Pa ko su bre oni da me uče i vaspitavaju.Kakva ekipa licemera. (još se ja sad razmišljam da li će grom da me strefi posle ovakvih reči).
Advokati su posebna priča, te tzv. slobodne profesije koje svoju slobodu shvataju tako što će pljuvati na svakog i sve samo za novac.I oni nam pokazuju kako se intelektualci ponašaju pre podne, a uveče piju viski sa ubicama, pljačkašima i ratnim zločincima po skupim lokalima.
E kako smo mi mali ljudi i koji šljam nas truje preko medija. Jadni smo stvarno kad su nas ti ljudi pobedili.

Napad na SPC je neopravdan. SPC je izlozena golgoti u vreme komunizma, a u Milosevicevo vreme patrijarh Pavle je u vise navrata osudio njegovu ratnohusacku politiku. Ovakve izjave mrznje i neistine prema SPC od strane gospodina Tosica su njegov potpuni moralni pad.

Uplitanje crkve u drzavne poslove nikako ne bi trebalo da nam je ideal, a pokusaji licne diskvalifikacije ljudi koji to isticu (jesu li ili nisu imali partijske knjizice - potpuno je irelevantno u ovom slucaju) ne deluju narocito ubedljivo. Bilo bi dobro da se, umesto toga, odgovara argumentima.
Tacno je, nazalost, da je politicka opcija Desimira Tosica u ovom trenutku u manjini, ali ni to nije argument. Intelektualci su u Srbiji uvek bili u manjini, a pogotovu oni koji se usude da pozele priblizavanje nase zemlje zapadnoevropskim standardima.

Pa dobro, umesto da lepim etikete na govornike jesu li komunisti ili nisu, ja bih se prvo zapitala da li ono sto su rekli ima veze sa pamecu.
Sto se mene tice, ima i te kako. Taj klerikalizam u nasoj crkvi zaista postaje poguban, po nas i po samu crkvu. Znate, ako crkvi nije stalo da promeni svoj kurs sebe radi, onda bi to makar morala da ucini nacije radi.
Uz sve sto rade (ali nisu samo oni krivi, oni su samo projekcija naseg naroda i po obrazovanju, ponasanju i ocekivanjima) u meni prave inat i odbijanje da ucestvujem u celoj ujdurmi i da se makar deklarativno izjasnjavam kao ateista. Ja ne vidim drugi vid zastite svojeg poimanja religije, i svoje nacije.
Sve sto rade, strasno srlja u srednji vek, i da nije pogubno, bilo bi samo tuzno :-(

Зашто су неки коментатори толико осетљиви на чак и најмању критику црквених лица?
Најлепше би их замолио да изнесу примере залагања Цркве за своје угрожене свештенике у доба титоизма (попа Бранковића, тузланског владике Василија и ретких других који нису сагли главу и приклонили се "суживоту" са комунизмом, већ су били хапшени, малтретирани и осуђивани)?
Ко је у нашој Цркви дигао глас кад је први пут у историји за Патријарха постављен ожењен човек (истина удовац са двоје деце) уместо по традицији калуђер? Кажем "постављен" јер су га одредили комунисти уз аминовање тадашњег црквеног врха.
СПЦ се 50 година "није мешала" у политику и најбоље би било да се и данас не меша, него да се посвети пастирском раду - много је новопреображених верника који честито не умеју ни да се прекрсте, а камо ли да очитају "Оче наш...". Има их који и данас тврде да су православни комунисти и да то може ићи заједно?!
Све имам утисак да сада "откривају" и "раскринкавају" наводне комунисте неки "турбо-верници" који су до јуче играли "Козарачко коло" и клицали Титу.

Bilo bi mnogo bolje da se crkva ogranici na svoje glavne prioritete: svadbe, sahrane i parastose, dosta vise visokoumnih savetodavaca ovom narodu sto su se vise smatrali neophodnim, narodu je bilo sve gore.

Amen

Kako obe grupe zamenjuju teze, pa to je strasno. Ja uopste ne vidim problem ako se crkva mesa u politiku. To je njeno pravo, i zbog toga ce gubiti na svom duhovnom uticaju. Neka zvone crkvena zvone kada hoce, i to je njihovo pravo. Ako smo laicka drzava, onda crkva moze da radi sta hoce u svojoj oblasti, tj. crkvi. Ali: nedopustivo je ici na kanabe partijarhu svaka dva dana, nedopustivo je iz drzavnog budzeta graditi crkve. O tome treba da brinemo, a ne o klerikalizmu i neprogresivnosti crkve. Pa koja je jos to crkva u svetu progresivna? A da se SPC-u ulila hrabrost da postanu politicka ustanova, za to su odgovorni svi redom - i Djindjic (koliko je para dao za hram) i Kostunica i Milosevic (kada je zvao patrijarha da ga miri sa Karadzicem). Dakle, nije problem odnos crkve prema drzavi, vec politicara prema crkvi.

Gospodin Desimir Tosic je potpuno u pravu, svidjalo se to nekom ili ne. Oni koji stoje iza ubistva Zorana Djindjica su, nazalost, ispunili svoj plan neocekivano brzo u rekordnom roku sa sve prebacivanjem norme za nekoliko stotina posto (izrazavajuci se recnikom radnih akcija).

Какав језив скуп прерушених комуниста!
Не видим како иде њихово инсистирање на, тобоже, јачању демократије, када је симптоматично мизерна подршка бирачког тела политичким опцијама којима припада "забринута господа".
Не иде у исто време величање искуственог мерења воље бирача, као највишег принципа и да се после тога за исти народ говори да је стока и да не зна шта је добро за њега.

Ljudi citirani u ovoj vesti nemaju ama baš nikakav legitimitet; za razliku od ljudi i organizacija koje su kritikovali oni ne predstavaljaju nikoga osim same sebe (ili ipak ima nešto u pozadini?). Ne znam odakle potreba da se objavljuju vesti o tome šta su oni zaključili na svom kružoku. Totalno bez veze, čista manipulacija...

Da li drug koji kaze da je SPC frustrirana posle 40 godina zna da recimo pre drugog sveckog rata u Crnoj Gori bilo 552 popa SPC i da je Nemacku okupaciju i Tita (pre neki dan po anketi promovisao Srbe) prezivelo dva.Ovo su dostupne informacije. Mozda jos nisu u SiCG ali ce biti uskoro kao i u Srbiji.Da se vec jednom sprece lupetanja sa pozicije lazi i paralaza 1941-45 i 1945 -2000.Svi u tekstu pomenuti su nosioci partiskih knjizica do 2000.Bljuvotine svojstvene najbeskrupuloznijim.I nije bitno da li je komentar objavljen ili ne.Poenta je u tome da se zna i evidencija nije unistena.Isto kao i sa Hagom (ratnim zlocinima) to ne zastareva.

SPC je dobrano ucestvovala u raspaljivanju nacionalne, verske mrznje na prostorima bivse Jugoslavije. Ponovu su, nazalost aktivne perjanice Miloseviceve ratnohuskacke politike Amfilohije i Atanasije.

Predsednik “Evropske kuće” Desimir Tošić ima pravo da daje ocene o SPC.
I svi mi ostali imamo to pravo.
Crkve nije uopste bila glasna za vreme Broza,kad je trebalo pokazati hrabrost i usprotiviti se,dok sad ne moze da se zivi od njih,o svim pitanjima sve najbolje znaju.
Uporedite ponasanje crkve u Poljskoj i kod nas.

Ja lično ne poznajem ljude koji su organizovali ovaj skup, ali i ako su bivši crveni ne vidim zašto ne bi bili u pravu. I naravno da mi je žao što se dešavalo svašta sa sveštenicima SPC za vreme i nakon Drugog svetskog rata... ali ne dajem im za pravo da me uče da sam Srbin, da zvone mrtvačkim zvonima, pričaju i demagogišu na sahrani Djindjića, posipaju vodicom sve što treba za 100 evrića. Pa ko su bre oni da me uče i vaspitavaju.Kakva ekipa licemera. (još se ja sad razmišljam da li će grom da me strefi posle ovakvih reči).
Advokati su posebna priča, te tzv. slobodne profesije koje svoju slobodu shvataju tako što će pljuvati na svakog i sve samo za novac.I oni nam pokazuju kako se intelektualci ponašaju pre podne, a uveče piju viski sa ubicama, pljačkašima i ratnim zločincima po skupim lokalima.
E kako smo mi mali ljudi i koji šljam nas truje preko medija. Jadni smo stvarno kad su nas ti ljudi pobedili.

Napad na SPC je neopravdan. SPC je izlozena golgoti u vreme komunizma, a u Milosevicevo vreme patrijarh Pavle je u vise navrata osudio njegovu ratnohusacku politiku. Ovakve izjave mrznje i neistine prema SPC od strane gospodina Tosica su njegov potpuni moralni pad.

Uplitanje crkve u drzavne poslove nikako ne bi trebalo da nam je ideal, a pokusaji licne diskvalifikacije ljudi koji to isticu (jesu li ili nisu imali partijske knjizice - potpuno je irelevantno u ovom slucaju) ne deluju narocito ubedljivo. Bilo bi dobro da se, umesto toga, odgovara argumentima.
Tacno je, nazalost, da je politicka opcija Desimira Tosica u ovom trenutku u manjini, ali ni to nije argument. Intelektualci su u Srbiji uvek bili u manjini, a pogotovu oni koji se usude da pozele priblizavanje nase zemlje zapadnoevropskim standardima.

Pa dobro, umesto da lepim etikete na govornike jesu li komunisti ili nisu, ja bih se prvo zapitala da li ono sto su rekli ima veze sa pamecu.
Sto se mene tice, ima i te kako. Taj klerikalizam u nasoj crkvi zaista postaje poguban, po nas i po samu crkvu. Znate, ako crkvi nije stalo da promeni svoj kurs sebe radi, onda bi to makar morala da ucini nacije radi.
Uz sve sto rade (ali nisu samo oni krivi, oni su samo projekcija naseg naroda i po obrazovanju, ponasanju i ocekivanjima) u meni prave inat i odbijanje da ucestvujem u celoj ujdurmi i da se makar deklarativno izjasnjavam kao ateista. Ja ne vidim drugi vid zastite svojeg poimanja religije, i svoje nacije.
Sve sto rade, strasno srlja u srednji vek, i da nije pogubno, bilo bi samo tuzno :-(

Зашто су неки коментатори толико осетљиви на чак и најмању критику црквених лица?
Најлепше би их замолио да изнесу примере залагања Цркве за своје угрожене свештенике у доба титоизма (попа Бранковића, тузланског владике Василија и ретких других који нису сагли главу и приклонили се "суживоту" са комунизмом, већ су били хапшени, малтретирани и осуђивани)?
Ко је у нашој Цркви дигао глас кад је први пут у историји за Патријарха постављен ожењен човек (истина удовац са двоје деце) уместо по традицији калуђер? Кажем "постављен" јер су га одредили комунисти уз аминовање тадашњег црквеног врха.
СПЦ се 50 година "није мешала" у политику и најбоље би било да се и данас не меша, него да се посвети пастирском раду - много је новопреображених верника који честито не умеју ни да се прекрсте, а камо ли да очитају "Оче наш...". Има их који и данас тврде да су православни комунисти и да то може ићи заједно?!
Све имам утисак да сада "откривају" и "раскринкавају" наводне комунисте неки "турбо-верници" који су до јуче играли "Козарачко коло" и клицали Титу.

Bilo bi mnogo bolje da se crkva ogranici na svoje glavne prioritete: svadbe, sahrane i parastose, dosta vise visokoumnih savetodavaca ovom narodu sto su se vise smatrali neophodnim, narodu je bilo sve gore.

Amen

Kako obe grupe zamenjuju teze, pa to je strasno. Ja uopste ne vidim problem ako se crkva mesa u politiku. To je njeno pravo, i zbog toga ce gubiti na svom duhovnom uticaju. Neka zvone crkvena zvone kada hoce, i to je njihovo pravo. Ako smo laicka drzava, onda crkva moze da radi sta hoce u svojoj oblasti, tj. crkvi. Ali: nedopustivo je ici na kanabe partijarhu svaka dva dana, nedopustivo je iz drzavnog budzeta graditi crkve. O tome treba da brinemo, a ne o klerikalizmu i neprogresivnosti crkve. Pa koja je jos to crkva u svetu progresivna? A da se SPC-u ulila hrabrost da postanu politicka ustanova, za to su odgovorni svi redom - i Djindjic (koliko je para dao za hram) i Kostunica i Milosevic (kada je zvao patrijarha da ga miri sa Karadzicem). Dakle, nije problem odnos crkve prema drzavi, vec politicara prema crkvi.