Istim putem prema svetu

Danas, kada je Srbija opet na izvesnom političkom razmeđu i sumiranju, u najveće domete 5. oktobra 2000. godine nesumnjivo možemo uvrstiti – vraćanje zemlje u međunarodne vode, njeno približavanje svetu i međunarodnim institucijama. Ministar za ekonomske veze s inostranstvom u Vladi Republike Srbije Goran Pitić za “Dnevnik” kaže da je Srbija u poslednje tri godine ostvarila značajnu saradnju s bilateralnim i multilateralnim donatorima, kao i međunarodnim finansijskim organizacijama. Obnovljeno je članstvo u najznačajnijim međunarodnim organizacijama, poput Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope, Međunarodnog monetarnog fonda, Evropske banke za obnovu i razvoj, Svetske banke…Razvijena je bliska saradnja s međunarodnom zajednicom i u oblasti planiranja i realizacije međunarodne finansijske pomoći. Januara 2001. godine, našoj zemlji je obezbeđen status posmatrača u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO), definisana je strategija Vlade Republike Srbije u vezi sa pregovorima za pristupanje STO, a u toku su i pripreme za održavanje novog sastanka Radne grupe za pristupanje Srbije i Crne Gore STO, koji se očekuje u drugom tromesečju 2004. godine. Nakon deset godina izolacije i sankcija, novembra 2000. godine obnovljena je i saradnja s EU.

Koliko se u trogodišnjem radu, slilo para od donacija i koja je vaša zaostavština novoj Vladi?

Od oktobra 2000. godine do danas Srbija je obezbedila 5,3 milijardi evra inostrane pomoći. Od toga je 550 miliona potrošeno u vidu humanitarne pomoći, još na početku, kada je građanima Srbije trebalo obezbediti osnovne tekovine civilizacije: struju, gorivo za grejanje, lekove… Za dogovorene razvojne projekte potrošena je 1,4 milijarda evra. Među njima su najznačajniji grčki plan za rekonstrukciju Balkana (184 miliona), rekonstrukcija putne mreže u Srbiji (95 miliona evra), obnova Beograda, ulice i tramvajske mreže (90 miliona evra) i drugo. Bitno je istaći i ulaganja u programe poput remonta TE “Nikola Tesla A5”, rehabilitacije rudnika “Tamnava” - kao i u programe za kontrolu letenja…

Na donatorskom sastanku u Briselu, 2003. godine, najavljene su nove pare, 1,1 milijarda evra. Dokument “Srbija u pokretu – tri godina kasnije”, koji je tom prilikom prezentovan donatorskoj zajednici, predstavljao je izveštaj o rezultatima dosadašnje inostrane pomoći Republici Srbiji i program daljih reformi koje bi trebalo da budu podržane tim novcem. To su, pre svega, evropske integracije, vladavina prava, institucionalne reforme, rehabilitacija infrastrukture i nastavak započetih ekonomskih i socijalnih reformi. Donatorska zajednica, a posebno Svetska banka, ocenila je dokument izuzetno povoljno. On za donatore predstavlja polazne osnove za određivanje politike ekonomske podrške Srbiji u narednom periodu.
Sumirajući sve, novoj vladi ostaje 3,5 milijarde evra, kao i značajan paket projekata dogovorenih za finansiranje, bilo da je reč o međunarodnim organizacijama ili pojedinačnim zemljama koje su spremne da ih podrže nastavkom donacija ili, povoljnim kreditima, pod uslovom da ti krediti dobiju potrebnu ratifikaciju u novom parlamentu.

Šta od nas očekuje EU?

Ova vlada je u više navrata istakla da je integracija u EU naš strateški interes. Prateći savremenu istoriju Evrope, posebno nakon pada Berlinskog zida, ne vidi se da ima drugih atraktivnih alternativa. To znači da i mi, i sve naredne vlade, moramo učiniti sve što je potrebno da postanemo član te velike porodice naroda. Evropa, preciznije Evropska unija, od nas ne očekuje ništa drugo nego što je očekivala od zemalja koje su ranije primljene ili su upravo u završnoj fazi priprema za članstvo u EU. Očekuje se i od nas da razvijemo i stabilizujemo sve demokratske institucije i vladavinu prava, da uspostavimo tržišnu privredu i ojačamo konkuretnost, da poštujemo ljudska i manjinska prava. To su takozvani kopenhagenski kriterijumi, koje su morale da ispune i druge zemlje. EU je ostavila otvorena vrata za našu zemlju, ali je na nama da sebi postavimo ambiciozne ciljeve i rokove na tom putu kako bismo što pre došli do punopravnog članstva. Zato je bitno da Skupština Srbije počne što pre da funkcioniše i nastavi zakonodavnu reformu u partnerstvu s novom vladom, kao i da vlada dodatno izgradi kapacitete za proces evropskih integracija, počevši s reformom državne uprave.

Hag je realnost

Kako komentarišete najsvežija uslovljavanja američke finansijske pomoći saradnjom s Hagom?

U povratku u međunarodnu zajednicu i uključivanje u tokove EU od nas se, kao specifičnost, traži da razvijamo regionalnu saradnju i da sarađujemo s Haškim tribunalom. To važi za sve republike prethodne SFRJ, a sledi iz tragičnih događaja iz naše neposredne prošlosti. Kojom brzinom ćemo ta očekivanja ispuniti zavisi gotovo isključivo od nas. Hag je, jednostavno, realnost i odluka američkog Senata o uslovljavanju finansijske pomoći Srbiji saradnja s Haškim tribunalom za ratne zločine ne predstavlja novinu, te samim tim, nije ni iznenađujuća. Trebalo bi formirati vladu brzo, kvalitetno i s prioritetom. To je veoma bitno, kako Srbija ubuduće ne bi primala ovako ozbiljna upozorenja i kako finansijska pomoć ne bi otišla na drugu stranu. Najvažnije je da nova vlada ne ruši kompletnu organizaciju administracije koja je pratila prethodnu.

EU ostavila otvorena vrata

Koliko mislite da je kurs ekonomske politike s inostranstvom “jak”, da prihvati i buduća vlada Srbije?

Mislim da će svaka naredna vlada, htela to ili ne, ipak slediti glavni pravac koji je za ove tri godine zacrtan i realizovan. Krupan pomak u našim odnosima s inostranstvom, kako ekonomski tako i politički, desio se nakon 5. oktobra 2000. godine. Sad su moguće samo manje korekcije, bez strateškog menjanja kursa. Na primer, ne verujem da je u interesu ijedne nove vlade da menja fundamentalne odnose uspostavljene s MMF – om, Svetskom bankom, Evropskom bankom. Mislim, da će nova vlada imati istu potrebu da strane investicije stavlja u prvi plan, da nastoji da što više pomogne podsticanje izvoza, da nastavi intenzivne pripreme za pridruživanje Evropskoj uniji.