Strah od istine ne sluti na dobro

Izuzetno je lepo sto analiticari, ukljucujuci Vesnu Pesic, Dimitirjevica i sl. stvari predstavljaju na uzvisenom patriotsko-ideoloskom nivou. Diktat Haskog tribunala uopste nije ideoloosko pitanje- u krajnoj liniji i radikali su pokazali koliko su imuni na ovaj pritisa i do maksimuma valorizovali Seseljov patriotisam i "dobrovoljni odlazak", kad se drugacije vec ne moze.
Osnovno pitanje je : Koliko su stranke koje su bile u opoziciji 10-tak godina u to vreme bili u cilju prezivljavanja povezani sa finansijkom oligarhijom (Karici i sl.) odnosno koliko sa podzemljem i njegovim eksponentima u policiji (svakom je jasno da bi vojne generale vlada DOS lako izrucila a da su problem policijski).
Zasto upetljavamo ideologiju kad su stvari sasvim prizemne- nema dogovora jer pojedine stranke nisu spremne, bar ne u ovom trenutku , da se ozbiljno uhvate u kostac sa pitanjem ekonsmsko-mafijaskog lobija i korupcije. Sve ostalo su samo puste fantazije i pokusaji zamagljivanja realnosti i prevodjenje biraca zednih preko vode u interesu visih nacionalnih ciljeva.

Pitanje 1.
Autor pita u cemu to "demokratske" stranke ne mogu da se sloze ako su sve one - za ulazak u Evropsku uniju ,u NATO, za privatnu svojinu i trzisnu ekonomiju, za privredni oporavak, za pravnu drzavu, za izgradnju drzavnih institucija ?
Odgovor : Zalaganje je deklarativno. Iskrenost se potvrdjuje u implementaciji. Da vidimo kako tu deklarisanu politiku implementira DS, stranka koja je bila na vlasti : privreda iz godine u godinu belezi pad, ruinirane drzavne institucije, pravni mehanizmi nisu prioritetni pa nema garancije sigurnosti pravnoj svojini niti prostora investicijama i trzisnoj ekonomiji. S obzirom na prethodno - daleko je Evrposka unija. Znaci, neslaganje proistice iz odbijanja ostalih demokratskih stranaka da predstavnike DS-a, koji su sprovodili politiku suprotnu od deklarisane, ostave na pozicijama vlasti.
Pitanje 2.
Autor smatra da je osnovno pitanje koje predstavlja kamen razdora: odnos prema proslosti, pitanje ratnih zlocina, saradnja sa Haskim tribunalom ( i neposredno pitanje koje ce se postaviti pred Vladu prvog dana nakon njenog formiranja : sta ce biti sa "cetiri generala"). On ovde nasuprot strategija negiranja ili zaborava ( koje , po njemu, zastupaju DSS odnosno G17 ) kao jedinu ispravnu postavlja strategiju " ovladavanja prosloscu". Po autoru, strategiju ovladavanja prosloscu zastupaju "kako- tako" DS i verovatno GSS, posto se citira dr Pesic. Njihova trenutna cutnja o haskom problemu i prividna saglasnost sa ostatkom "demokratskog" bloka, po autoru, proistice iz straha od vecinske (patriotske) javnosti.
Odgovor:
NIJE TACNO da srpska javnost nije za strategiju "ovladavanja prosloscu". Cak suprotno, srpska javnost je zedna ukupne i celovite istine o skorijoj proslosti. Ono sto je tacno jeste da joj se ta istina ne daje. Kako objasniti da se ekspresno otkopase grobnice u Batajnici da se izruci Milosevic, pa se o tome tri godine cuti ? Da li se nije hteo ili nije mogao napraviti rez po "odgovornim" policijsko-vojnim strukturama ? Cutnja ukazuje na to da je, da li iz nemoci ili odsustva htenja, dogovor u pitanju. Zar se iz tog primera ne vidi da nije strategija DS-a bila strategija "ovladavanja prosloscu" nego strategija ostanka na vlasti sklapanjem dogovora s kim god je to potrebno, pa i s dve potpuno suprostavljene strane - prvo Haskim tuzilastvom pa onda "odgovornim" policijsko-vojnim strukturama ? Prema tome, nije tacno da je prethodna vlast zastupala strategiju "ovladavanja prosloscu", nego je zastupala strategiju "drzavne trgovine" - bivse drzavne funkcionere za donacije. Kad joj je ponestalo "prikladne robe" - Zivkovic vraca optuznice Del Ponteovoj, prethodno Svilanovic spusta slusalicu.
NIJE TACNO da je srpska (vecinska) javnost protiv Haskog suda, zato sto on sudi Srbima za pocinjene zlocine, nego zato sto neskriveno ispoljava svoju politicku prirodu i namerava da Srbima nametne kolektivnu krivicu. Ko ne veruje, nek procita pateticni govor, sve sa dramskim pauzama, koji je Milan Babic citao kao "svoj", pa je zato onako brzao, ne podigavsi glave.

Izuzetno je lepo sto analiticari, ukljucujuci Vesnu Pesic, Dimitirjevica i sl. stvari predstavljaju na uzvisenom patriotsko-ideoloskom nivou. Diktat Haskog tribunala uopste nije ideoloosko pitanje- u krajnoj liniji i radikali su pokazali koliko su imuni na ovaj pritisa i do maksimuma valorizovali Seseljov patriotisam i "dobrovoljni odlazak", kad se drugacije vec ne moze.
Osnovno pitanje je : Koliko su stranke koje su bile u opoziciji 10-tak godina u to vreme bili u cilju prezivljavanja povezani sa finansijkom oligarhijom (Karici i sl.) odnosno koliko sa podzemljem i njegovim eksponentima u policiji (svakom je jasno da bi vojne generale vlada DOS lako izrucila a da su problem policijski).
Zasto upetljavamo ideologiju kad su stvari sasvim prizemne- nema dogovora jer pojedine stranke nisu spremne, bar ne u ovom trenutku , da se ozbiljno uhvate u kostac sa pitanjem ekonsmsko-mafijaskog lobija i korupcije. Sve ostalo su samo puste fantazije i pokusaji zamagljivanja realnosti i prevodjenje biraca zednih preko vode u interesu visih nacionalnih ciljeva.

Pitanje 1.
Autor pita u cemu to "demokratske" stranke ne mogu da se sloze ako su sve one - za ulazak u Evropsku uniju ,u NATO, za privatnu svojinu i trzisnu ekonomiju, za privredni oporavak, za pravnu drzavu, za izgradnju drzavnih institucija ?
Odgovor : Zalaganje je deklarativno. Iskrenost se potvrdjuje u implementaciji. Da vidimo kako tu deklarisanu politiku implementira DS, stranka koja je bila na vlasti : privreda iz godine u godinu belezi pad, ruinirane drzavne institucije, pravni mehanizmi nisu prioritetni pa nema garancije sigurnosti pravnoj svojini niti prostora investicijama i trzisnoj ekonomiji. S obzirom na prethodno - daleko je Evrposka unija. Znaci, neslaganje proistice iz odbijanja ostalih demokratskih stranaka da predstavnike DS-a, koji su sprovodili politiku suprotnu od deklarisane, ostave na pozicijama vlasti.
Pitanje 2.
Autor smatra da je osnovno pitanje koje predstavlja kamen razdora: odnos prema proslosti, pitanje ratnih zlocina, saradnja sa Haskim tribunalom ( i neposredno pitanje koje ce se postaviti pred Vladu prvog dana nakon njenog formiranja : sta ce biti sa "cetiri generala"). On ovde nasuprot strategija negiranja ili zaborava ( koje , po njemu, zastupaju DSS odnosno G17 ) kao jedinu ispravnu postavlja strategiju " ovladavanja prosloscu". Po autoru, strategiju ovladavanja prosloscu zastupaju "kako- tako" DS i verovatno GSS, posto se citira dr Pesic. Njihova trenutna cutnja o haskom problemu i prividna saglasnost sa ostatkom "demokratskog" bloka, po autoru, proistice iz straha od vecinske (patriotske) javnosti.
Odgovor:
NIJE TACNO da srpska javnost nije za strategiju "ovladavanja prosloscu". Cak suprotno, srpska javnost je zedna ukupne i celovite istine o skorijoj proslosti. Ono sto je tacno jeste da joj se ta istina ne daje. Kako objasniti da se ekspresno otkopase grobnice u Batajnici da se izruci Milosevic, pa se o tome tri godine cuti ? Da li se nije hteo ili nije mogao napraviti rez po "odgovornim" policijsko-vojnim strukturama ? Cutnja ukazuje na to da je, da li iz nemoci ili odsustva htenja, dogovor u pitanju. Zar se iz tog primera ne vidi da nije strategija DS-a bila strategija "ovladavanja prosloscu" nego strategija ostanka na vlasti sklapanjem dogovora s kim god je to potrebno, pa i s dve potpuno suprostavljene strane - prvo Haskim tuzilastvom pa onda "odgovornim" policijsko-vojnim strukturama ? Prema tome, nije tacno da je prethodna vlast zastupala strategiju "ovladavanja prosloscu", nego je zastupala strategiju "drzavne trgovine" - bivse drzavne funkcionere za donacije. Kad joj je ponestalo "prikladne robe" - Zivkovic vraca optuznice Del Ponteovoj, prethodno Svilanovic spusta slusalicu.
NIJE TACNO da je srpska (vecinska) javnost protiv Haskog suda, zato sto on sudi Srbima za pocinjene zlocine, nego zato sto neskriveno ispoljava svoju politicku prirodu i namerava da Srbima nametne kolektivnu krivicu. Ko ne veruje, nek procita pateticni govor, sve sa dramskim pauzama, koji je Milan Babic citao kao "svoj", pa je zato onako brzao, ne podigavsi glave.