Zdravstvo na prekretnici

Prošle godine, prvi put smo bili svedoci da su štrajk, kao oblik borbe za ostvarivanje svojih prava, primenili lekari i farmaceuti. Svi dosadašnji štrajkovi obuhvatali su sve zaposlene u zdravstvu, ali ovo je bilo po prvi put da su se lekarska i farmaceutska struka samostalno odlučile za štrajk.

Blizu 300 zdravstvenih ustanova u Srbiji nalazilo se u nekoj vrsti štrajka a oko dve trećine od 20.000 lekara pribeglo je najradikalnijim sredstvima sindikalne borbe. Osnovni zahtev štrajkača bio je sadržan u želji da se dosadašnji odnos plata medicinskog osoblja i lekara dovede sa odnosa 1 : 2,87 u odnos 1 : 4. Vlada Srbije ponudila je štrajkačima povećanje plata od 3 odsto.

U situaciji kada neke druge delatnosti sa istovetnom školskom spremom koju imaju lekari, a koje se finansiraju takođe iz budžeta, enormno povećavaju plate kao što je Narodna banka Srbije ili su već bile velike kao što je to bio slučaj u naftnoj industriji, avio prevozu ili elektrodistribuciji, onda je jasno zašto lekari traže više od onog što im je Vlada Srbije nudila. Zanimljivo je napomenuti da su građani u velikom broju tada podržali lekare štrajkače jer su smatrali da bi poboljšanje standarda lekara doprinelo i njihovom boljem odnosu prema pacijentima.

Međutim, siromaštvo diktira da se neki elementi prevaziđenih oblika zdravstvene zaštite priželjkuju, jer neadekvatno lečenje i siromaštvo, ovoga trenutka, uz nepovoljnu demografsku sliku (više umrlih nego rođenih) predstavljaju trenutno najveću opasnost za opstanak srpskog naroda.

Znajući za sve ovo "Glas" i "Ipres" upitali su građane Srbije da li je moguća besplatna zdravstvena zaštita? Najviše glasova (78,82%) dobio je modalitet "Ne, ako želite kvalitetnu uslugu". Na drugom mestu po broju glasova (18,32%) bili su oni koji nisu znali šta da odgovore ili su uskratili bilo kakvo izjašnjavanje. Interesantno je reći da još 2,86 odsto građana Srbije veruje da je moguće organizovati besplatnu zdravstvenu zaštitu.

Odgovarajući na pitanje o vrsti zdravstvene zaštite koja je po njima najprihvatljivija, kombinacija državne i privatne zdravstvene zaštite dobila je ubedljivo najviše glasova 67,39 odsto. Za državnu, takozvanu besplatnu zdravstvenu zaštitu, izjasnilo se 14,09 odsto građana Srbije, dok je privatnu zdravstvenu zaštitu podržalo 7,59 odsto stanovnika. Svaku vrstu odgovora uskratilo je 10,93 odsto građana Srbije.

Na kraju treba reći i to da u uslovima kada bolnice nemaju sredstava za plaćanje grejanja, kada u pojedinim zdravstvenim centrima pacijenti moraju sami da kupuju lekove, kada mnoge bolnice duguju više para nego što računovodstveno one same vrede, treba nešto preduzeti. Treba pohitati prema nekom od pravih rešenja jer će nam se za vrlo kratko vreme, zbog opšteg siromaštva, drastično povećati broj umrlih u odnosu na broj rođenih, što bi u ovakvim uslovima opšte krize, ugrozilo sam opstanak Srbije i njenih žitelja. Došli smo do stanja da ako imate para imate i zdravlja.

Ispitivanje javnog mnjenja Srbije

Ispitivanje javnog mnjenja Srbije (bez Kosova i Metohije) obavljeno je telefonskim putem u periodu od 26. do 29. januara 2004. godine. Anketom je bio obuhvaćen 1015 punoletni žitelja Srbije. Operateri ispitivači ostvarili su kontakt sa ispitanicima pozivnih poštanskih brojeva u 21 mesta: 011 Beograd, 012 Požarevac, 013 Pančevo, 018 Niš, 034 Kragujevac, 036 Kraljevo, 031 Užice, 018 Aleksinac, 030 Bor 015 Loznica, 021 Novi Sad, 023 Zrenjanin, 022 Šid, 024 Subotica, 025 Apatin, 026 Velika Plana, 035 Jagodina, 035 Ćuprija, 032 Čačak, 032 Gornji Milanovac i 011 Mladenovac.

Anketa je obuhvatila šest problemskih pitanja i dva demografska (pol i starost). U anketi je učestvovalo 48,67 odsto muškaraca i 51,33 odsto žena. Anketom je bilo obuhvaćeno 2,66 odsto građana Srbije koji su u starosnoj dobi od 18 i 19 godina, dok je najviše ispitanika bilo zastupljeno u starosnoj dobi između 40 i 49 godina 23,74%. U anketi je učestvovalo 17,74% građana u starosnoj dobi između 20 i 29 godina, kao i 20,69% građana u dobi između 30 i 39 godina. U anketi je takođe učestvovalo 14,09 odsto građana koji imaju više od 50 a manje od 59 godina i 21,08 odsto starijih od 60 godina.